|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Bob Dilan: Nobelova nagrada me je ostavila bez reči |
| |
 Američki
kantautor Bob Dilan rekao je da prihvata Nobelovu nagradu za književnost
čime je prekinuo dvonedeljno ćutanje od kada mu je dodeljeno to najviše
svetsko priznanje za njegov ukupan rad.
Rekao je da je "ostao bez reči" kada je čuo da je postao prvi muzičar kome
je dodeljena ova nagrada, saopštila je Nobelova fondacija koja je dodala da
još nije odlučeno da li će pevač prisustvovati ceremoniji uručivanja nagrada
u decembru, navodi Bi-Bi-Si (BBC).
Fondacija je navela da da je Dilan reagovao na dobijanje nagrade prvi put
ove nedelje u telefonskom razgovoru. On je rekao Sari Danius, stalnoj
sekretarki Švedske akademije da "veoma ceni tu čast" i da ga je "vest o
Nobelovoj nagradi ostavila bez reči", prenosi britanski list Indipendent.
Jedan član švedske Akademije nazvao je ranije Dilana "nepristojnim i
arogantnim" jer je dve nedelje po dodeli Nobelove nagrade izbegavao kontakt
s Fondacijom i Akademijom.
Dilan je sada u intervjuu za britanski list Dejli Telegraf rekao da
"apsolutno" želi da prisustvuje ceremoniji uručivanja nagrade u decembru
"ako je ikako moguće". On je rekao listu da mu je bilo "teško da poveruje"
da je dobio Nobela za šta je rekao da je to "fantastično i neverovatno".
"Ko ikad sanja o tako nečem!?", rekao je Dilan za britanski list.
Rok muzičaru i pesniku Bobu Dilanu dodeljena je Nobelova nagrada za
književnost 13. oktobra. Dilan je nagrađen za "stvaranje novih poetskih
izraza u okviru velike američke pesničke tradicije", naveo je Nobelov
komitet u objašnjenju nagrade.
Bob Dilan, rođen kao Robert Alen Cimerman, nastavio je tradiciju američkih
narodnih pesnika s temama socijalnih nejednakosti, religije, politike i
ljubavi, naveo je komitet.
Odluka da Dilan dobije Nobelovu nagradu za književnost naišla je na pohvale,
ali i kritike iz sveta književnosti.
Neki pisci navode da je nagrada zaslužena, kao i da su pesme i poezija
blisko povezani. Drugi ipak smatraju da je priznanje nezasluženo otišlo u
Dilanove ruke.
|
|
Nestala je mistika Ratova zvezda |
| |
Umetnik Dejvid Rasel, autor storiborda za film "Ratovi zvezda:
Povratak Džedaja" govori o svom radu u intervjuu koji objavljuje veb magazin
Kaleidoskop.
Rasel je 1983. godine radio storibord za film "Ratovi zvezda: Povratak
Džedaja", a kasnije svoje umeće pokazao i na hitovima kao što su "Betmen"
Tima Bartona, "Terminator 2" Džejmsa Kamerona, Zemekisovom "Rodžer Rebitu",
"Mulen ružu", "Narniji" i "Vulverinu", zaključno, za sada, sa novim
"Piratima sa Kariba" čija se premijera očekuje 2017. godine.
U intervjuu za Kaleidoskop (www.kaleidoskop-media.com), Rasel otkriva kakva
nedopustiva greška se dogodila u naknadnoj trilogiji "Ratovi zvezda". "Sva
mistika 'Ratova zvezda' završila je kad je okončan 'Povratak Džedaja', a
poslednji filmovi predstavljaju tek nešto više od slatkiša za oko i
briljantne vežbe u globalnom marketingu. Lični i profesionalni razlaz
Džordža Lukasa i njegove supruge uslovio je odlazak za serijal presudno
bitne Marše Lukas - briljantanog pripovedača, filmskog montažera i nadasve
romantične duše", rekao je Rasel.
Veb magazin Kaleidoskop koji je počeo da radi u oktobru 2016. okuplja
novinara i kolumnista među kojima su Teofil Pančić, Dragoljub Draža
Petrović, Mihailo Medenica, Dragana Nikoletić, Sonja Ćirić, Ana Radmilović,
Milica Piletić, fotokolektiv Kamerades.
Kaleidoskop će javnost upoznavati i sa umetnicima koji do sada nisu imali
prilike da se predstave ili su to učinili u vrlo uskom krugu.
|
|
Veliki pisci su uvek pisali za dobre novine |
| |
Novinar, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić sa
ovogodišnjeg Sajma knjiga izdvojio je knjigu u kojoj je sabrano oko 200
kolumni nedavno preminulog italijanskog pisca Umberta Eka iz časopisa
"Espreso".
"Šta je sve u tim kolumnama, to je fantastično. Umberto Eko dotakao se i
teorija zavere, manipulacije rijaliti programima, problemima ženske lepote.
Veliki pisci su uvek pisali za dobre novine, ali polako kao i dobre novine
nestaju čak i veliki pisci", rekao je Vlajčić agenciji Beta.
On je želeo i da kaže da je Sajam Knjiga veliki podsetnik šta nas čeka u
sledećih godinu dana.
"Ako volimo da čitamo i ako pročitamo dvadesteka knjiga iz ovih rafova Sajma
knjga, ulepšali smo sebi život", rekao je Vlajčić, koji posećuje Sajam
knjiga od 1956. godine a od 1961. profesionalno izveštava sa Sajma knjiga.
Vlajčić je takođe rekao i da je pomalo ljut što domaći izdavači nisu
reagovali već je strani izdavač objavio knjigu "Duh umetnosti", zbirku
novinskih feljtona i eseja velikog poznavaoca duha Srbije Radomira
Konstatinovića izašlih u "Politici" i NIN-u u periodu od 1960. do 2000.
godine.
"Svi citiraju Radomira Konstatinovića i njegovu Filozofiju palanke, ali od
izdavača u Srbiji niko neće da se seti da on postoji", rekao je Vlajčić.
Vlajčić kao "paklenu" knjigu izdvaja i knjigu "Da li književnost misli"
grčkog profesora sa Kolumbija univerziteta u Njujorku Stratsa Grgurisa koja
se završava dilemom "socijalizam ili varvarstvo".
|
|
Pošta pozvala decu da pišu Deda Mrazu |
| |
Pošta Srbije pozvala je sve devojčice i dečake da se pišu Deda
Mrazu i da radove pošalju na nagradni konkurs "Piši Deda Mrazu".
Pojedinačne ili grupne radove, po slobodnom izboru - crteže, stihove, priče,
poruke, čestitke, želje i slično - treba spakovati u pismo i poslati ih do
3. decembra na Poštanski pregradak 900, 11000 Beograd 6, novogodišnji
konkurs "Piši Deda Mrazu" koji se ove godine organizuje 14. put.
Pošta je saopštila da time želi da uvede decu u svet odrastanja kroz pismo,
kulturu pisanja i pismenost, uz poruku da neguju prave vrednosti i da svoj
maštoviti stvaralački potencijal ne zanemare ni kada pređu u svet odraslih.
Za pojedinačne radove je obavezno naznačiti ime i prezime autora, godište,
adresu i kontakt telefon, dok je za grupne radove neophodno navesti naziv
ustanove, broj dece koja su učestvovala u kreiranju rada i kontakt telefon
učitelja ili vaspitača.
Najuspešnija ostvarenja u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji biće nagrađena
poklonima. Pravo učešća na konkursu imaju deca do 10 godina.
|
|
Mel Gibson: Vreme je da mi Holivud oprosti |
| |
Jednog od nekadašnjih miljenika Holivuda, Oskarovca Mela
Gibsona, kolege iz filmskog sveta već deset godina preziru i odbacuju zbog
njegovih antisemitskih izjava, a on danas smatra da je došlo vreme da mu
oproste.
Sve je počelo 2006. njegovim hapšenjem zbog brze vožnje u pijanom stanju i
njegove antisemitske tirade. Od tada je dobio samo nekoliko uloga u loše
prihvaćenim filmovima, posle velikog uspeha zahvaljujući "Pobesnelom Maksu"
i serijalu "Smrtonosnom oružju". Njegov status međunarodne zvezde ojačan je
Oskarom za film "Hrabro srce" iz 1996. godine koji je producirao i režirao.
Za nekoliko dana izlazi njegov novi film "Hacksanj Ridge", istinita priča o
Dezmondu Dosu, američkom vojniku za vreme Drugog svetskog rata koji je kao
bolničar spasao život velikom broju vojnika na liniji fronta, ali je iz
ubeđenja odbijao da nosi oružje.
Gibson je izrazio nadu da će ljubitelji filma imati kraću memoriju od šefova
Holivuda.
Po mišljenju kritike, vraćanje glumca iza kamere u ovom filmu trebalo bi da
bude uspešno. Ovo je njegova prva režija od "Apokalipta", 2006. godine.
Te iste godine on je izrekao lavinu antisemitskih uvreda jednom policajcu u
Malibuu tvrdeći da su Jevreji odgovorni za sve ratove u istoriji i upućivao
seksističke i preteće reči policajcima. Već je ranije bio optužen za
antisemitizam kada je izašao njegov kontroverzni film "Stradanje Hristovo"
2004. godine.
Ubrzo posle incidenta u Malibuu, Gibson i njegova supruga Robin su se
razveli posle 26 godina braka.
Posle toga glumac nije dobio veću ulogu na filmu do policijskog trilera
"Edge of Darkness" 2010. godine koji je mlako prihvaćen. Skandali, međutim,
nisu prestajali. On je 2011. izbegao zatvor priznajući da je udario svoju
bivšu devojku, Ruskinju Oksanu Grigorijevu. Gibson, koji će uskoro biti otac
deveti put, tada je osuđen na tri godine uslovno i godinu dana savetovanja.
Njega i dalje optužuju za antiemitizam i za nasilno ponašanje, što on
energično negira.
U nedavnom razgovoru za časopis Verajeti (Variety) rekao je da pokušava da
ostavi incident iz 2006. iza sebe, ali je ocenio i da je srašno da se na taj
incident stalno podseća.
"Prošlo je deset godina. Dobro se osećam, trezan sam, sve to je za mene
nešto nejasno u prošlosti", rekao je Gibson.
Prihodi posle prvog vikenda prikazivanja njegovog novog filma u Severnoj
Americi pokazaće da li mu je publika oprostila.
|
|
Stiven Sigal dobio rusko državljanstvo |
| |
Ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je rusko državljanstvo
američkom glumcu akcionih filmova Stivenu Sigalu, prenela je ruska agencija
Sputnjik na svom sajtu.
Sigal (64) često boravi u Rusiji poslednjih godina i u nekoliko navrata je s
Putinom prisustvovao na takmičenjima borilačkih veština, a u javnosti brani
politiku ruskog predsednika istovremeno kritikujući američku vladu.
Glumac je nekoliko puta nazvao Putina "jednim od najvećih svetskih lidera
današnjice".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Sigal poznat po
prijateljskim osećanjima prema Rusiji i da su on i Putin dugo prijatelji.
Sigal, majstor aikida koji poseduje crni pojas sedmi dan u toj borilačkoj
veštini, rekao je u nekoliko navrata da bi voleo da ima brata kao što je
Putin, koji ima crni pojas u džudou.
Pored toga što je glumac i gitarista, Sigal je poznat kao borac za zaštitu
životne sredine i prava životinja. Instruktor je aikida u Japanu.
Sigal je u januaru dobio srpsko državljanstvo, a nije jedini zapadni glumac
koji je dobio rusko državljanstvo.
Putin je 2013. godine lično predao ruski pasoš francuskom glumcu Žeraru
Derpardjeu koji je napustio Francusku posle kritika na račun tamošnjih
vlasti i njihove odluke o povećanju poreza za one čiji su godišnji prihodi
veći od milion evra.
|
|
Beogradski džez festival najposećeniji do sada |
| |
Ovogodišnji beogradski džez festival posetilo je 17.000 ljudi i
bio je najposećeniji od njegovog obnavljanja , saopštio je gradski menadžer i
predsednik organizacionog odbora festivala Goran Vesić.
"Dvadeset koncerata koji su održani u okviru džez festivala pratilo je preko 17
hiljada posetilaca uz 9.200 prodatih ulaznica jer je deo programa besplatan.
Posebno smo zadovoljni što je među posetiocima najviše mladih ljudi, po čemu smo
jedinstveni u Evropi", rekao je Vesić, a prenosi gradska služba za informisanje
Beoinfo. Prema njegovim rečima, vrhunska ovogodišnja umetnička selekcija dovela
je u Beograd neke od najboljih i najtalentovanijih džez umetnika današnjice,
njih 120 iz 16 zemalja, na 20 koncerata.
Festival je pratilo ukupno 100 akreditovanih novinara, od toga 30 iz sveta, uz
zapaženo prisustvo nekoliko danas najuglednijih džez kritičara, posebno iz SAD,
rekao je Vesić.
On je dodao da se Beogradski džez festival ovogodišnjim izdanjem definitivno
upisao među umetnički značajne, ugledne evropske festivale srednje veličine.
|
|
Meril Strip favoritkinja za Sesil B. Demil |
| |
Holivudska glumica Meril Strip, višestruka dobitnica filmskih
priznanja Zlatni globus i Oskar, favoritkinja je za osvajanje ovogodišnje
nagrade "Sesil B. Demil" za životni doprinos filmu.
Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu (The Hollynjood Foreign Preš
Ašociation) objavilo je danas da će Meril Strip (64) osvojiti to prestižno
priznanje zbog, kako su naveli, "izuzetnog doprinosa svetu zabave".
Nagrada "Sesil B. Demil" dodeljuje se za izuzetan doprinos filmskoj industriji,
a uručuje se na svečanosti dodele "Zlatnog globusa".
Uloga Meril Strip u biografskoj komediji "Florens Foster Dženkins" (Florence
Foster Jenkins) najverovatnije će joj doneti nominaciju za najbolju glumicu u
komediji ili mjuziklu.
Nagrada "Sesil B. Demil" prošle godine je pripala glumcu Denzelu Vašingtonu,a
pre njega su je dobili Džordž Kluni, Džudi Foster, Morgan Friman, Martin
Skorseze.
Uručenje "Zlatnih globusa" je 8. januara, a nominacije će biti objavljene 12.
decembra.
|
|
Kapije sajma knjiga zatvorene |
| |
U Beogradu je u nedelju završen 61. Međunarodni sajam knjiga
posle osam dana tokom kojih su posetiocima predstavljena izdanja na 450
štandova, od kojih je 40 bilo iz inostranstva.
Za najbolje izdavače proglašene su beogradska preduzeća "Klio" i "Laguna", a za
izdavački poduhvat godine proglašeni su "Putopisi" Grigorija Božovića i "Srbija,
gradovi, opštine, naselja" Stevana Stankovića.
Dela Nenada Simonovića i Une Babić - "Najlepše pesme za decu" i "Lola - Pas
detektiv", proglašena su za najbolje dečije knjige na Sajmu.
Tokom Sajma je obeleženo nekoliko jubileja, među kojima 120 godina od
objavljivanja "Hajduk Stanka" Janka Veselnovića i 70 godina "Malog princa"
Antoana de Sent Egziperija.
Ovogodišnji sajam koji je bio pod sloganom "Knjige u ruke", posetili su neki od
značajnih pisaca iz sveta: Aleksandar Mekol Smit, Erlend Lu, Zahar Prilepin.
U ime Irana - ovogodišnjeg počasnog gosta Sajma, ambasador Madžid Fahim Pur
predao je danas ambasadoru Nemačke u Beogradu Akselu Ditmanu "Otvorenu knjigu" -
simbol gosta, pošto će počasni gosti narednog, 62. Međunarodnog sajma knjiga
iduće godine biti zemlje nemačkog govornog područja: Nemačka, Lihtenštajn,
Austrija i Švajcarska.
|
|
Monografija o Kosovu i Metohiji doprinela da Kosovo ne postane član Uneska |
| |
Autor monografije "Zadužbine Kosova i Metohije - istorijsko,
duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda" Dušan Bataković ocenio je, na
predstavljanju te knjige na beogradskom sajmu knjiga, u mnogome doprinela da
Kosovo ne postane član Uneska.
"Monografija je podeljena zvaničnicima zemljama članica Uneska i još se deli",
rekao je Bataković, jedan od 40 autora monografije čije je prvo izdanje napisano
1989. godine povodom 600 godina od Boja na Kosovu.
Prema njegovim rečima, "Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije" je najveća,
najpotpunija i najbolja "tapija o Kosovu i Metohiji".
Bataković, koji je i istoričar i bivši ambasador, ocenio je da su zahvaljujući
toj monografiji zapadnoj publici predstavljena dokumenta o Kosovu i Metohiji na
pravi način, što ranije nije bio slučaj.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej je na promociji izrazio
očekivanje da će monografija biti od značaja za sve koji odlučuju o Kosovu i
Metohiji jer se u njoj nalazi sve čime Srbija ima da se ponosi.
"U ovoj višestruko značajnoj monografiji nalazi se sve ono što treba da znamo o
Kosovu i Metohiji i što Kosovo i Metohija znače i juče i danas i sutra", rekao
je Irinej.
On je dodao da je na Kosovu i Metohiji početak Srbije i njen krajnji domet
duhovnih vrednosti i da zbog toga nije čudno što se Srbija danas bori da sačuva
"svoje Kosovo i Metohiju" i da bez Kosova i Metohije Srbije ne može da postoji
jer je "kao čovek bez duše i srca".
Prema njegovim rečima, dok postoje Srbi postojaće i svest o srpskom Kosovu i
Metohiju.
"Jedina tragedija bi bila ako bi Srbi zaboravili Kosovo i Metohiju. Nadamo se da
to nikada neće biti", rekao je Irinej i dodao da je monografija kapitalno delo
koje pokazuje da su Kosovo i Metohija kolevka srpske istorije, kulture i
duhovnosti.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da će
objavljivanje ove knjige doprineti istini o srpskom Kosovu i Metohiji i sudbini
srpskog naroda koji zajedno s državom Srbijom nikada neće odustati od borbe za
Kosovo.
On je rekao je da Kancelarija pomažući objavljivanje monografije ostvarila jedan
od glavnih ciljeva postojanja, a to je poštovanje i negovanje "identiteta,
tradicije, kulture, duhovnosti, ali i državnost".
Na predstavljanju monografije govorili su i vladika raško-prizrenski Teodosije,
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika u penziji
zahumsko-hercegovački Atanasije koji je bio jedan od glavnih autora.
Vladika Atanasije je rekao da ga boli svaka rana njegovog naroda, da je premijer
Aleksandar Vučić na tanjiru predao sever Kosova Hašimu Tačiju, te da je sever
imao mogućnost da se otcepi.
On je dodao da će iz Ustava biti izbačeno Kosovo, zato što to zapad hoće.
Monografija govori o istorijskom, duhovnom, kulturnom i umetničkom blagu Kosova
i Metohije na kome se nalazi oko 1.400 crkava i manastira i desetine svetinja
sagrađenih u periodu od 12. do 14. veka, a koje su uvrštene među najveća
dostignuća hrišćanske civilizacije.
|
|
“Slobodna zona” u Beogradu, Nišu, Novom Sadu |
| |
Filmski festival Slobodna zona biće odražan od 10. do 15.
novembra u devet bioskopa u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a tokom festivala
biće prikazano 50 dokumentarnih i igranih ostvarenja iz celog sveta,
najavili su organizatori.
Ovogodišnje 12. izdanje festivala otvoriće 10. novembra u 20 časova u Centru
"Sava" projekcija filma "Neruda", čileanskog reditelja Pabla Laraina.
Program festivala čine filmovi koji se bave problemima savremenog društva u
doba globalizacije.
Najvažnija novina festivala je da Slobodna Zona od ove godine dobija
takmičarski karakter, pa će se filmovi iz ovogodišnje selekcije takmičiti za
nagrade stručnog žirija za Najbolji angažovani film u Međunarodnoj i
Regionalnoj konkurenciji i nagradu Hjuman rajts žirija.
O dodeli Nagrade za Najbolji film u okviru selekcije "14 plus" odlučivaće
mladići i devojke, koji će birati najbolji film iz te selekcije.Publika
Slobodne Zone će, kao i do sada, odlučivati o pet filmova koji će narednog
proleća biti prikazan u okviru turneje po gradovima Srbije.
Tokom festivalskih dana Beograd, Niš i Novi Sad ugostiće filmske stvaraoce
iz regiona i inostranstva.
Festival prati i veoma bogat paraleni program u vidu Noćnih razgovora,
Masterklasa i Croš-media programa.
Festival Slobodna Zona održava se u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu
Omladine, Dvorani Jugoslovenske Kinoteke i Art Bioskopu Kolarac u Beogradu,
u bioskopu Arena Cinepledž i Muzeju Savremene umetnosti Vojvodine u Novom
Sadu i u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin grad u Nišu.
|
|
Murakami primio nagradu Hans Kristijan Andersen |
| |
Japanski književnik Haruki Murakami je primajući nagradu za
literaturu "Hans Kristijan Andersen" u Odenseu, u Danskoj, upozorio na posledice
isključivanja autsajdera i prekrajanja istorije.
Murakami je na ceremoniji u rodnom gradu jednog od najznačajnijih svetskih
pisaca bajki rekao da ljudi povređuju samo sebe kada grade visoke zidove da bi
isključili uljeze i zaustavili autsajdere i kada prekrajaju istoriju.
Japanski mediji su "zid" i "uljeze" iz Murakamijevog govora interpretirali kao
izbeglice koje stižu u Evropu i protekcionistički odgovor na koji nailaze.
Murakami je rekao da pojedinci i društva imaju svoju mračnu stranu i da moraju,
kada je potrebno, da se suoče sa svojim strahovima.
"Ukoliko to ne učinimo, završićemo kao lik iz Andersenove priče 'Senka',
uništeni od sopstvene senke", rekao je Murakami.
U obrazloženju žirija navodi se da se u Murakamijevom delu uspešno prepliću
"klasično pripovedanje, popularna kultura, japanska tradicija, sanjivi realizam
i filozofska rasprava".
Nagrada, koja ima i novčani deo od 500.000 danskih kruna (74.000 dolara),
ustanovljena je 2010. "kako bi se iskazala počast uticaju koji je Hans Kristijan
Andersen imao na pisce u svetu".
Dosadašnji dobitnici su britanski autor indijskog porekla Salman Rušdi i autorka
književnog serijala "Hari Poter" Džoana Rouling.
Murakami (1949) jedan je od najpoznatijih japanskih i svetskih pisaca i dobitnik
brojnih prestižnih književnih nagrada. Objavio je, pored ostalih, romane "Kad
padne noć", "1Lj84" u tri toma, "Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine
hodočašća", "Tokijske misterije" i druge.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
