|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Uhapšeni pripadnici HVO ubili sedam Srba |
| |
 Sud
BiH je desetorici uhapšenih pripadnika Hrvatskog veća odbrane odredio
jednomesečni pritvor, a u rešenju o određivanju pritvora navedeni su iskazi
svedoka koji opisuju zločine te grupe nad srpskim civilima na području
Orašja 1992. godine.
Po rešenju o određivanju pritvora u koji je agencija Beta imala uvid,
uhapšeni se terete da su 9. maja 1992. godine, tokom racije u selu Bukova
Greda, likvidirali Marka Maksimovića, Miću Gavrića, Zorana Maksimovića,
Lazara Vasiljevića, Dragu Cvijanovića, Žarka Maksimovića i Mišu Gavrića koji
je u vrijeme ubistva imao 17 godina.
Po iskazima svedoka, navedenim u dokumentu, žene iz tog sela su vraćene
kućama, dok su preživeli muškarci posle zlostavljanja uhapšeni i sprovodeni
u zatvoreničke objekte HVO u Orašju i Donjoj Mahali.
U dokumentu Suda BiH se navodi da su u raciji tog dana učestvovali i Marko
Dominković zvani "Miki", koji je pre rata obavljao dužnost komandira
policije, te izvesni "Meho", za koga je svedok rekao da je bio nastavnik
fizičkog vaspitanja.
U raciji su učestvovali i drugi pripadnici VP HVO-a, među kojima i "Pero"
zvani "Konj".
U dokumentu Suda se navodi osnovana sumnja da su tu raciju, po naredbi Đure
Matuzića, zapovednika 106. brigade HVO, izveli pripadnici Vojne policije pod
komandom Pere Vincetića, i pripadnici Policijske stanice Orašje, koje je
predvodio komandir Marko Dominković.
Po Rešenju Suda BiH, za određivanje pritvora navedena je osnovana sumnja da
je izvršen još jedan napad, u junu 1992. godine.
"Izvršena je komanda Đure Matuzića za napad na civilno srpsko stanovništvo u
junu 1992. godine, kada su uhapšeni i zatvoreni svi preostali stanovnici
srpske nacionalnosti u selu Bukova Greda, među kojima i Joka i Radojka
Božić, te Anđa Simić i drugi", navodi se u rešenju Suda BiH.
Po iskazima svedoka, kako stoji u dokumentu, na području opštine Orašje
formirano je nekoliko logora i zatočeničkih centara, u kojima je u nehumanim
uslovima bilo zatvoreno nekoliko stotina civila koji su "svakodnevno mučeni,
fizički i psihički zlostavljani, silovani i ubijani".
Ti logori i zatočenički centri su formirani u sportskim salama i
prostorijama Srednjoškolskog centra Orašje, Osnovnoj školi Donja Mahala i u
šupi Mirze Filipovića u Donjoj Mahali.
"Iz svega navedenog proizilazi osnovana sumnja da su u inkriminisano vreme
na području opštine Orašje pripadnici VP HVO i PS Orašje izvršili širok i
sistematičan napad na civilno stanovništvo, što je rezultiralo ubistvima,
zatvaranjima i mučenjima i drugim radnjama koje su se desile na spornoj
teritoriji", navodi se, između ostalog, u rešenju Suda BiH o određivanju
pritvora.
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (Sipa) uhapsili su 31. oktobra
na području Orašja deset osoba osumnjičenih da su tokom rata počinili ratni
zločin nad Srbima.
Njihovo hapšenje izazvalo je oštre reakcije državnog vrha Hrvatske, a
hrvatska predsednica je izjavila da je iznenađena tim hapšenjem "pogotovo
zato što je Orašje područje u kojem su se Hrvati i Bošnjaci zajedno borili
za golu egzistenciju, za svoj život i što je ono simbol otpora Miloševićevom
i Karadžićevom režimu".
|
|
Matuzović: Stvarnu nadležnost imali su zapovednici iz Hrvatske |
| |
Prvoosumnjičeni za ratne zločine u Orašju 1992. i 1993. godine,
uhapšeni general Hrvatskog veća odbrane (HVO) Đuro Matuzović, tvrdi da je
"žrtveno jagnje" i da su stvarnu nadležnost u toku rata u Bosni i
Hercegovini imali zapovednici iz Hrvatske.
Matuzović je među deset pripadnika HVO-a, Vojne policije HVO-a i policijskih
struktura kojim je Sud Bosne i Hercegovine juče odredio jednomesečni pritvor
zbog sumnji da su počinili ratne zločine nad Srbima u Orašju od aprila 1992,
do jula 1993. godine.
Matuzovićev advokat Almin Dautbegović kazao je za Aldžaziru da njegov
klijent nije bio zapovednik vojske, već "samo karika u lancu koji je
uspostavljen dogovorom bivših predsednika Hrvatske Franje Tuđmana i Bosne i
Hercegovine Alije Izetbegovića".
Kako je kazao Dautbegović, Matuzović je na papiru bio zapovednik, ali
stvarnu nadležnost imali su zapovednici iz Hrvatske.
Matuzović, koji je pritvoren u zeničkom zatvoru, odgovornom smatra Hrvatsku
vojsku, a kaže da će "imena odgovornih ljudi dostaviti Tužilaštvu BiH".
Hrvatski dokumentacioni centar je pre dve godine Tužilaštvu BiH selektivno
dostavio samo podatke za osumnjičene iz BiH, ali ne i iz Hrvatske, kazao je
Dautbegović.
Matuzović je, navodi se u tekstu, advokatu kazao da privatni arhivi pokazuju
da u vreme kada su počinjeni zločini, njegova vojska nije bila ni formirana,
a on sumnja da je u to vreme neko iz redova Hrvatske vojske pokušao da ga
ubije.
|
|
Oštre reakcije Hrvatske na hapšenja u BiH |
| |
remijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je juče da su
hapšenja desetorice hrvatskih državljana, bivših pripadnika Hrvatskog veća
odbrane (HVO) u Orašju u BiH, zbog sumnje u ratne zločine pripremana duže
vreme i da je njihov tajming indikativan.
"Postoji niz aktivnosti koje su se odvijale između nadležnih institucija
Hrvatske i BiH pre izbora naše vlade, a koje zbog njihove složenosti tek
treba rasvetlili. Želeo bih da pošaljem jasnu poruku građanima da će naša
Vlada učiniti sve da zaštiti legitimne interese Hrvatske, ali i prava svih
onih koji su ugroženi", rekao je Plenković na početku sednice vlade.
On je dodao da je u stalnom kontaktu s nadležnim telima u Hrvatskoj, ali da
je o svemu obaveštena i međunarodna zajednica.
Plenković je naglasio da svi ratni zločini treba da budu procesuirani,
nezavisno od etničke pripadnosti, ali da "političke formulacije u nekim
aktima o udruženom zločinačkom poduhvatu nisu prihvatljive". On je dodao da
se nezavisnost i teritorijalna celovitost Hrvatske branila i u BiH.
"Ovaj slučaj nas neće zaustaviti u sprovođenju političkih ciljeva programa s
kojim smo pobedili na izborima. Evropska budućnost BiH jedini je put za
stabilnost i prosperitet te nama važne zemlje i zalog ravnopravnosti naših
sunarodnika", dodao je hrvatski premijer koji je prošle sedmice bio u poseti
BiH.
Ministar pravosuđa Ante Šprlje najavio je da će za nekoliko dana biti gotova
evidencija i presek dokumenata koje su hrvatske institucije predale
tužilaštvima Srbije i BiH.
"Dokumenti su se izdavali na neadekvatan način, u višegodišnjem procesu
otišle su na hiljade dokumenata, od čega danas imamo posledice", rekao je
Šprlje za Hrvatski radio.
On je objasnio da u toj saradnji Hrvatska nije radila ono što je radila
Srbija, koja je, kako je rekao, u dokumentima ostavljala samo specifične
tražene podatke, a ostalo "zacrnjavala".
Hapšenje desetorice bivših pripadnika HVO u ponedeljak u BiH izazvalo je
oštre reakcije u Hrvatskoj, uz ocene da je reč o šamaru premijeru Plenkoviću
koji je dva dana ranije bio u poseti toj državi, ali i da je reč o politički
motivisanom postupku.
Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je da nije imala informacije o
tome, a bivši načenik Glavnog štaba Hrvatske vojske, penzionisani general
Pavao Miljavac rekao je da je predsednicu više puta upozoravao na optužnice
iz BiH.
On je za HRT rekao se na tim optužnicama nalazi više hrvatskih generala,
uključujući i njega. Takođe je spomenuo i aktuelnog i bivšeg ministra
odbrane Damira Krstičevića i Antu Kontromanovića.
Među uhapšenima je i Marko Dominković, bivši zamenik direktora Sipe, objavio
je sarajevski portal Zurnal.info.
Dominković je, kako se navodi u tekstu, kratko vreme 2012. godine bio i
vršilac dužnosti direktora Sipe.
Osim Dominkovića, objavio je ovaj portal, uhapšen je i Tado Oršolić, bivši
ministar unutrašnjih poslova Posavskog kantona.
Prema saznanjima Žurnala, Dominković i Oršolić su bili čelnici policijske
stanice u Orašju, čiji su pripadnici tokom 1992. godine ubili najmanje sedam
srpskih civila.
Oršolić je bio načelnik Policijske stanice Orašje, dok je Dominković
obavljao funkciju komandira te stanice.
Funkciju šefa krim-policije u toj stanici obavljao je Mato Jozić, aktualni
ministar pravde u Vladi Federacije BiH.
Prema izvorima Žurnala, i ministar Jozić je na spisku osoba koje je MUP RS-a
prijavio zbog sumnje da su učestvovale u ratnim zločinima nad srpskim
civilima u Orašju. Jozić nije uhapšen u akciji Sipe.
Sipa je uhapsila Đuru Matuzovića, Ivu Oršolića, Tadu Oršolića, Marka
Dominkovića, Josu Nedića, Marka Baotića, Marka Blažanovića, Matu Živkovića,
Antu Živkovića i Stijepu Đurića.
Hrvatski mediji spekulišu da se više od 600 bivših pripadnika HVO i HV
nalazi na meti tužilaštva BiH.
Večernji list je objavio da se na optužnicama nalaze i neki od najpoznatijih
generala HV poput aktuelnog ministra odbrane Damira Krstičevića. On se
navodno pominje u slučaju ratnih zločina na području Jajca i Donjeg Vakufa.
Na popisu potencijalnih optuženika nalazi se, prema pisanju lista, i general
Ante Gotovina, koji je u Hagu oslobođen odgovornosti za ratne zločine tokom
i posle akcije Oluja u avgustu 1995.
List navodi da gotovo svi od 640 navedenih Hrvata znaju da su mogući cilj
akcija tužilaštva BiH, pa se deo njih već bio preselio u Hrvatsku.
|
|
Delalić po nalogu SDA ubio srpskog svata i tako je počeo rat u BiH |
| |
Predsednik bosansko-hercegovačke stranke Savez za bolju
budućnost (SBB) Fahrudin Radončić izjavio je da je tokom svog svedočenja
pred sudom u Prištini govorio samo istinu i da nije ništa govorio protiv
bivšeg "predsednika (BiH Alije) Izetbegovića".
Kako je preneo sarajevski "Dnevni avaz", on je po povratku iz Prištine, gde
je svedočio u slučaju narko-bosa Nasera Keljmendija, rekao da je pred sudom
morao reći sve što zna.
"Pokazao sam, jer sam se obavezao na zakletvu da moram reći sve što znam
kada mi se pokažu određeni dokumenti, da li je to to. Pokazao sam dve
naslovne strane (intervju Ramiza Delaliće Ćele 'Slobodnoj Bosni') i nisam
komentarisao šta piše u tim tekstovima, to se može lako naći na Guglu",
rekao je Radončić.
Kako su ranije preneli bh. mediji, Radončić je pred sudom rekao da je za
ubistvo Ramiza Delalića, osobe iz kriminalnog miljea, odgovorna bošnjačka
državna mafija, a likvidirali su ga da "ne bi otkrio desetak političkih
ubistava".
"U javnosti je postojala verzija da Delalić traži milione maraka od SDA zato
što je po njenom nalogu ubio srpskog svata (u Sarajevu) i tako je počeo rat
u BiH", rekao je Radončić u Prištini.
Ove Radončićeve izjave izazvale su oštre reakcije SDA i njenog lidera Bakira
Izetbegovića, sina bivšeg predsednika Alije Izetbegovića.
Komentarišući odnose sa SDA, Radončić je rekao da je koalicija njegove
stranke sa strankom Bakira Izetbegovića stabilna.
"Svako treba da radi svoj posao. Kada svedočimo mi smo legalisti... Kada
radimo koaliciju, politički smo legalisti i ja ne vidim ozbiljnog razloga,
osim da moramo promeniti način koaliranja, o čemu ja stalno govorim. Ne
možemo se dogovarati po dva tri puta o istim stvarima. Ne možemo lagati da
ćemo važnu društvenu temu završiti do kraja godine, a od toga nema ništa",
kazao je on.
|
|
Aleksandar Sinđelić u pritvoru do 30 dana |
| |
Viši sud u Podgorici odredio je u sredu pritvor u trajanju do
30 dana državljaninu Srbije Aleksandru Sinđeliću koji je deo grupe
osumnjičene za pripremanje terorističkih napada u Crnoj Gori-
Sinđelić se nalazi u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu, mada
nije sasvim jasno pod kojim je okolnostima uhapšen.
On se zajedno sa penzionisanim generalom, bivšim šefom srpske Žandarmerije
Bratislavom Dikićem, sumnjiči za pokušaj terorističkog napada u Crnoj Gori
tokom izbornog dana 16. oktobra.
Sinđelić je po pisanju Vijesti u zatvoru kod Podgorice završio pod sumnjivim
okolnostima, dok Dnevne novine navode da je on "u najvećoj tajnosti" uhapšen
pre dva dana u Beogradu i da je u večernjim satima "pod specijalnim merama
bezbednosti, letelicom crnogorskih državnih organa doveden u Podgoricu".
On je do pre nekoliko dana bio nedostupan nadležnim organima, ali se po
pisanju medija, oglasio preko portala Srbija Danas i rekao da nije u
bekstvu, već da se nalazi u Beogradu, te da u Crnoj Gori nije bio od 2002.
godine.
Podgorički mediji su ranije objavili da je on prošle nedelje saslušan u
Beogradu po nalogu crnogorskog specijalnog tužioca.
Od uhapšenih 20 državljana Srbije, 14 ih je u zatvoru u Podgorici, a šestoro
je pušteno na slobodu. Sinđelić se zajedno sa Dikićem i Kristinom Hristić
sumnjniči za "terorizam u pokušaju", dok se ostali sumnjiče za organizovanje
kriminalne grupe.
|
|
Obaveštenja na grobovima u Kninu su znak nepoštovanja |
| |
Poslanik srpske nacionalne manjine u Hrvatskom saboru Milorad
Pupovac ocenio je da ostavljanje službenih obaveštenja na grobovima u Kninu o
neplaćenim računima za grobnu naknadu uz pretnju "deložacijom" pokojnika
predstavlja odsustvo pijeteta i skrnavljenje grobnica."Način na koji je to
učinjeno je neprimeren. Reč je o skrnavljenju grobnih mesta, o zastrašivanju
ljudi koji dolaze da posete ta mesta", rekao je Pupovac u saboru.
On je istakao da je želeo u saboru da govori o "uznemirenosti građana na
području grada Knina jer su na grobnim mestima dobili obaveštenja o
neispunjavanju administrativnih obaveza".
Pupovac je dodao da su postojali drugi načini na koji je lokalna samouprava
mogla da obavesti ljude o neplaćenim računima.
"Masovni egzodus i masovno sprečavanje povratka ljudi stoje iza činjenice da
ljudi ne mogu da brinu o grobovima. I iz tog razloga tražimo da im se pristupi
onako kako treba… Sad ćemo ih još kažnjavati i za to, to je nešto što se ne sme
raditi", rekao je Pupovac.
Hrvatski mediji objavili su u utorak da su na nizu grobnica, uglavnom
pravoslavnih, na Gradskom groblju u Kninu, nalepljena obaveštenja o neplaćenim
računima za grobnu naknadu s pretnjom "deložacijom" pokojnika. U obaveštenju
firme "Čistoća i zelenilo" navodi se da određeno grobno mesto "nema
evidentiranog korisnika" u evidenciji i da nije plaćena grobna naknada deset
godina.
Zbog toga se smatra da je grobno mesto napušteno i da se, kako se navodi, može
ponovno dodeliti na korišćenje.
|
|
Najskuplja izborna kampanja u Crnoj Gori |
| |
Kampanja političkih partija za oktobarske parlamentarne izbore u
Crnoj Gori jedna je od najskupljih od uvođenja višestranačja i učesnici izbora
su samo za medijsko oglašavanje potrošili oko 1,5 miliona evra, podaci su Centra
za demokratsku tranziciju (CDT). Za redovni rad partija u Crnoj Gori iz budžeta
ove godine je izdvojeno 6,56 miliona evra, što je za 2,1 miliona evra više nego
za izbore 2012. godine, ukazuju u CDT-u.
U te podatke nije uračunato eventualno finansiranje sa strane, o čemu se u
Specijalnom tužilaštvu vode istrage.
Tokom kampanje u više navrata se postavljalo pitanje finansiranja opozicionog
Demokratskog fronta (DF), saveza čiji delovi blisko sarađuju sa partijom
premijera Rusije Vladimira Putina Jedinstvenom Rusijom.
Navodno finansiranje kampanje novcem iz Rusije u DF-u su negirali. Crnogorski
propisi zabranjuju finansiranje partija novcem iz inostranstva.
U CDT-u ukazuju da su pored novca koje su dobile iz budžeta, partije za potrebe
kampanje za izbore održane 16. oktobra prikupile čak tri puta više novca iz
privatnih izvora nego što je to bio slučaj 2012. godine.
Ova nevladina organizacija navodi da je samo na reklame na televizijama i u
štampanim medijima potrošeno tri puta više novca nego pre četiri godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
