|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Američki predsednik se bira uvek u utorak |
| |
Amerikanci će u utorak glasati za novog predsednika, ali će
zvanična potvrda pobednika uslediti tek u januaru, mada bi već u izbornoj
noći moglo da se zna ko će u naredne četiri godine živeti u Beloj kući.
Predsednički izbori u SAD održavaju se uvek u utorak posle prvog ponedeljka
u novembru, a razlozi su istorijski.
SAD su u početku bile agrarno društvo pa proleće i leto nisu bili pogodni za
izbore zbog poljoprivrednih radova. Tako je izabrana jesen posle završetka
setve i žetve.
U početku su izbori mogli da se održe u bilo kom periodu od 34 dana pre prve
srede u decembru kada je trebalo da se okupljaju elektori i da daju svoj
glas prema rezultatima izbora u saveznim državama.
Ovaj sistem se pokazao manjkavim pošto glasanja po saveznim državama nisu
održavana u istom danu pa su prvi rezultati uticali na potonje.Zato je 1845.
Kongres odredio utorak posle prvog ponedeljka u novembru.
Utorak je izabran zato što se mislilo da je to dan kada će stanovnici imati
najmanje obaveza. Vikend nije mogao pošto je većina nedeljom išla u crkvu, a
sreda je bio pijačni dan.
Bilo je, međutim, nezgodno da se izbori održavaju prvog utorka u novembru
zato što je moglo da se desi da utorak padne na 1. novembar, kada je
hrišćanski praznik Svi sveti, odnosno Noć veštica. Takođe 1. novembra su
mnogi poslovni ljudi sređivali račune od prošlog meseca.
Prema proceduri, elektori se sada skupljaju u prestonicama saveznih država
prvog ponedeljka posle druge srede u decembru - ove godine 19. decembra - da
daju svoje glasove koje će Kongres prebrojati i potvrditi početkom januara.
Inauguracija je zakazana za 20. januar.
Postoji, međutim, teoretska mogućnost da nijedan kandidat ne dobije
natpolovičnu većinu od ukupno 538 elektora. Tada o predsedniku glasaju
članovi Predstavničkog doma, ali tako da svaka država ima jedan glas. Tu se
krije mogućnost da ni Donald Tramp niti Hilari Klinton ne budu izabrani.
Na ovogodišnjim izborima postoji šansa da nezavisni kandidat Evan Makmalin
pobedi u Juti, tradicionalno naklonjenoj republikancima ali u kojoj su u
većini mormoni koji ne gledaju preterano blagonaklono na Trampa.
Ako Makmalin pobedi u Juti, a ni Tramp niti Klinton ne osvoje 270 elektora,
sve troje kandidata će biti ravnopravni na glasanju u Predstavničkom domu.
|
|
Tlo u Italiji potonulo za 70 santimetara od zemljotresa |
| |
Površina tla je ponegde u centralnoj Italiji potonula do 70
santimetara od zemljotresa magnitude 6,5 koji se dogodio u nedelju, saopštio
je danas italijanski Savet za istraživanja (CNR)
Na osnovu satelitskih snimaka, naučnici CNR-a i Institua za geologiju i
vulkanologiju Italije su otkrili deformacije tla na 130 kvadratnih
kilometara u toj planinskoj oblasti.
Delovi okoline Peruđe, oko 10 kilometara od epicentra potresa, potonuli su i
do 70 santimetara, navodi se u saopštenju CNR-a.
"Toliko tonjenje tla je neuobičajeno", izjavio je Frans presu portparol
CNR-a Marko Feracoli i dodao da je 24. avgusta posle zemljotresa na tom
području, tlo pootnulo do 18 santimetara.
Snimci iz vazduha su pokazali da je planina popucala na pojedinima mestima
oko mesta Norče.
Hiljade slabijih potresa nastavljaju se posle za sada najjačeg koji se
dogodio u nedelju, a seizmoilozi procenjuju da predstoje i novi, slične
jačine kao taj, i da će smirivanje tla biti dugotrajno.
Italijanski geološki institut saopštio je da je pored više desetina slabih
potresa jutros zabeležen i jedan relativno jak, magnitude 4,7.
|
|
Britanska kraljica ponudila da se SAD vrate pod njenu vlast |
| |
U "neočekivanoj izjavi za televiziju britanska kraljica
Elizabeta Druga je ponudila da obnovi vlast Velike Britanije nad Sjedinjenim
Američkim Državama", objavio je časopis "Njujorker" u najnovijem broju.
"Obraćajući se američkom narodu iz svoje kancelarije u Bakingemskoj palati,
kraljica je rekla da tu ponudu daje 'u znak priznanja bezizlazne situacije u
kojoj se sada nalazite' ", piše u redovnoj rubrici američkog satiričara i
komičara Endija Borovica.
"Ovaj eksperiment samouprave koji traje 240 godina, počeo je s najboljim
namerama, ali mislim da se svi možemo složiti da se nije dobro završio",
rekla je navodno kraljica.
Kraljica je "pozvala Amerikance" da na dan predstojećih predsedničkih izbora
u SAD na listiće upišu njeno ime, jer posle toga prelazak SAD pod britansku
vladavinu može da počne "s najmanje smetnji".
Elizabeta je "priznala", piše u članku, da u svetlu Bregzita Amerikanci mogu
opravdano biti uznemireni što bi "došli pod vlast britanskog parlamentarnog
sistema", ali ona ih "uverava" da "Parlament ne bi imao nikakvu ulogu u ovom
poslu. To bi bila monarhija stare škole. Samo ja, a onda, pod pretpostavkom
da vi radije ne biste (princa) Čarlsa, možemo preći direktno na (princa)
Vilijama i tu njegovu decu koja su vas toliko očarala".
"Koristeći završne trenutke svog govora" da nešto kaže o sebi, kraljica je
"razjasnila da nikada nije koristila e-mail i da je seksulane odnose imala
samo sa jednom osobom i to vrlo povremeno", piše američki satiričar na kraju
članka u "Njujorkeru".
|
|
EU: Gazprom može povećati isporuke gasa Evropi |
| |
Evropska komisija je odobrila ruskoj kompaniji Gazprom da
isporuke gasa Evropskoj uniji poveća za deset milijardi kubnih metara
godišnje preko gasovoda Opal kojim se ovaj energent od gasnog čvorišta
Severnog toka u Nemačkoj isporučuje Češkoj, što je odmah izazvalo oštre
zamerke naročito Poljske i Ukrajine.
Komisija u Briselu je to obrazložila i odredbom da povećanje kapaciteta
Opala omogućava i drugim zainteresovanim kompanijama da se uključe u
isporuke gasa preko ovog gasovoda s ukupnim kapacitetom od 36 milijardi
kubnih metara godišnje i jasno predočila da je to šisto komercijalna odluka
koja nema veze s politikom.
Mediji u EU su odmah ocenili da takva odluka neumitno zadire u "politički
čvor" odnosa evropske dvadesetosmorice i Rusije i pokreće pitanje najave
Gazproma da će do kraja 2019. obustaviti isporuke gasa Evropi preko
Ukrajine, dok su Rusija i Turska nanovo iskazale rešenost da grade moćan
gasovod Turski tok kao moguću alternativu isporukama preko Ukrajine.
Takođe je ukazano na oštre zamerke koje su neke članice Unije uputile zbog
načelno odobrenog sporazuma zapadnoevropskih kompanija i Gazproma o
izgradnji druge trase gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora do Nemačke,
dok je Evropska komisija zaustavila izgradnju gasovoda Južni tok preko Crnog
mora i Bugarske.
EK sada pregovara s Gazpromom o "prijateljskoj nagodbi", što je ponudila
ruska kompanija, za istragu koju je Brisel pokrenuo protiv Gazproma zbog
sumnji za monopolitičke poteze na tržištu gasa u Evropi.
Poljska je saoptila da će Evropsku komisiju zbog "slučaja Opal" tužiti Sudu
pravde EU jer smatra da se time povećavaju isporuke ruskog gasa Evropi iako
su se članice Unije dogovorile da sve učine da se smanji zavisnost od tih
isporuka.
Evropska komisija je objasnila da je od nemačkog ureda za zaštitu
konkurencije Bundesnecagentur obaveštena da može odobriti udvostručenje
isporuka gasa preko Opalajer se to ne kosi s pravilima o konkurenciji.
Evropski komesar za energetiku Maroš Šefćović je u četvrtak izjavio da se
"čine najveći mogući napori" da se posreduje u sporu između Moskve i Kijeva
i obezbedi da ne dođe do obustave gasa u Ukrajini i Evropi.
"Dosad u tom nismo bili uspešni", rekao je visoki zvaničnik EK, mada je
ruski predsednik Vladimir Putin stavio do znanja da je Rusija spremna da
nastavi isporuke gasa Ukrajini čim Kijev pristine na dogovor da za isporuke
plati unapred.
List italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore smatra da se odlukom o
dodatnom korišćenju Opala "daju ustupci Rusiji i Gazpromu" i "dolazi u
opasnost da se zaoštre razmirice unutar EU".
Ovaj list i drugi komentatori ukazuju na to da su, mada nekad iz sasvim
različitih razloga, protiv izgradnje Severnog toka 2 bili Poljska, Češka,
Slovačka, baltičke zemlje, kao i Mađarska, Bugarska, Rumunija i Italija.
Il sole 24 ore ukazuje i na to da je italijanski premijer Mateo Renci snažno
kritikovao Evropsku komisiju što je "rekla ne Južnom toku, što je izazvalo
sulude sporove između raznih zemalja i kompanija…da bi potom olako odobrila
udvostručenje Severnog toka". Milanski dnevnik smatra da sadašnje odluke
Komisije na čelu s Žan-Klodom Junkerom "ponovo otvaraju ovu raspravu".
Španski list Pais ide čak dotle da Evropskoj komisiji pripisuje da je Rusiji
dala oduške na strategijskom energetskom sektoru u času sukoba oko rata u
Siriji".
Nemački medij Dojče vele ocenjuje da odluka o Opalu "utire put Moskvi da
proširi gasovod Severni tok i u isporukama gasa Evropi zaobiđe Ukrajinu",
koja bi time izgubila 425 miliona dolara koje godišnje zarađuje od tranzita
ruskog gasa u EU.
Ali, primećuje Dojče vele, "Evropska komisija se nada da će ovom odlukom
uticati na Moskvu da zajamči da će nastaviti da isporučuje gas Ukrajini, s
kojom prestaje ugovor 2019".
Jedan zvaninik EK je novinarima nezvanično preneo da odluka o "zelenom
svetlu" Gazpromu za udvostručenje dotura gasa preko Opala "nije donesena iz
baš političkih razloga, već i zato što želimo da ostanemo u prijateljskim
odnosima s Gazpromom".
Evropski instituti koji prate energetska pitanja primećuju i da bi "zeleno
svetlo za Opal moralo da se sagleda i u činjenici da opada priliv gasa u
Zapadnu Evropu sa Severnog mora i Holandije.
|
|
Okončana desetomesečna politička kriza u Španiji |
| |
Španski konzervativni lider Marijano Rahoj položio je u
ponedeljak zakletvu na mesto premijera. Rahoj je zakletvu položio pred
kraljem Felipeom, za svoj drugi mandat, čime je okončana desetomesečna
politička kriza u zemlji.
Marijano Rahoj (61) je u španskom parlamentu dobio podršku za sastav nove
vlade. Očekuje se da će novi premijer sastav vlade saopštiti u četvrtak.
Narodna stranka, na čijem je čelu Rahoj, od 2011. do 2015. je imala
apsolutnu većinu u parlamentu.
Parlament ima 350 poslanika, a Rahojeva partija sa 137 mandata je u
situaciji da za potrebnu većinu, mora da sklapa dogovore sa drugim
političkim grupama.
|
|
Mišel Aun izabran za predsednika Libana |
| |
Skupština Libana izabrala je bivšeg vojnog komandanta Mišela
Auna za predsednika čime je posle više od dve godine popunjeno upražnjeno
mesto šefa države.
Aun je osvojio 83 glasa od ukupno 127 poslanika, posle više krugova glasanja
koje je ponavljano pošto su se pojavljivali suvišni glasački listići, a nije
uspeo da bude izabran dvotrećinskom većinom u prvom krugu.
Aunova pobeda se tumači kao pobeda za proiranske struje na Bliskom istoku i
podrška Hezbolahu i predsedniku Sirije Bašaru el Asadu.
|
|
U poplavama u Egiptu 26 osoba poginulo |
| |
U nedavnim poplavama u Egiptu poginulo je 26 osoba, a povrđene
su 72, saopštilo je egipatsko Ministarstvo zdravlja.
Poplave su pogodile četiri povincije - Južni Sinaj i Crveno more, kao i
Sohag i Beni Sujef, rekao je portparol Ministarstva zdravlja Haled Megahed.
On je naveo da je u Bani Sujefu, južno od glavnog grada, Kaira, pet osoba
povređeno, ali da niko nije poginuo, dodajući da je u ostale tri provincije
bilo smrtnih slučajeva.
Kako je navedeno, zbog prošlonedeljnih poplava došlo je do nestanka struje,
stotine ljudi je primorano da napusti domove.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
