|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
KANADA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
I Kanađani iznenađeni ishodom izbora u SAD |
| |
 Očigledno
je da su i sami Amerikanci bili iznenađeni ishodom upravo završenih
predsedničkih izbora. Kako su rezulatati postajali sve jasniji, uz radost i
slavlje Trampovih pristalica, kod mnogih se javljala i neverica, pa i
strahovanja za budućnost.
Verovatno je to razlog što je vebsajt kanadskog Ministarstva za imigraciju i
državljanstvo, koji pruža informacije o uslovima za dobijanje kanadskog
državljanstva, oboren u utorak uveče.
Nadležni su potvrdili da je do obaranja došlo zbog ‘značajnog povećanja
obima saobraćaja na sajtu’, mada nisu precizirali da li je to interesovanje
dolazilo iz SAD.
No, i to je bila jedna od vesti u svetskim medijima koja je obeležila
rezultate izbora.
Prve reakcije građana Kanade karakterišu krajnosti – od toga da neki
smatraju da je Donald Tramp dobar čovek, pa do toga da su šokirani što će on
ući u Belu kuću kao 45. američki predsednik.
Jedan od prvih koji se oglasio svakako je premijer Džastin Trudo, svojom
saopštenjem i čestitkom u kojoj ističe da se raduje bliskoj saradnji sa
Trampom, njegovom administracijom i američkim Kongresom tokom narednih
godina, po pitanjima koja se tiču trgovine, investicija, međunarodnog mira i
bezbednosti. Po Trudoovim rečima, odnos između dve zemlje služi svetu kao
model.
Oglasili su se i drugi političari, uglavnom sa nadom da će saradnja dve
zemlje u ključnim oblastima nastaviti da se razvija na obostrano
zadovoljstvo.
Među onima koji su priznali da su iznenađeni je i ontarijska premijerka
Ketlin Vin. Ona naglašava da treba obratiti pažnju zašto i kako je došlo do
toga da u nadmetanju sa veoma iskusnom Hilari Klinton, pobedi osoba koja
nema nikakvo prethodno političko iskustvo. Vin veruje da su građani glasali
protiv sistema kojim nisu bili zadovoljni.
Kao jedno od važnih pitanja koja će se verovatno naći u budućim odnosima
između Kanade i SAD, svakako će biti trgovinski odnosi, za čiji nastavak će
se Ontario svesrdno zalagati.
Gradonačelnik Toronta Džon Tori, pak, veruje da će sve doći na svoje i da će
se SAD privići na novog predsednika, ali i da će Tramp prilagoditi svoj stil
funkciji koju će obavljati. Po Torijevim rečima, već pobednički govor
ukazuje na njegovu spremnost da bude predstavnik svih građana.
|
|
Konkurencijom u aviosaobraćaju do više niskobudžetnih opcija |
| |
Ministar saobraćaja Mark Garno najavio je prošlog četvrtka da
će federalna vlada, kroz reforme za podsticanje veće konkurencije, preduzeti
korake da učini aviosaobraćaj jeftinijim i dostupnijim za putnike.
To podrazumeva odluku da se stranim firmama dozvoli da dobiju veći udeo u
kanadskim avio-kompanijama, što bi trebalo da omogući veći broj
niskobudžetnih opcija za Kanađane.
U rukama stranih kompanija ukupno će moći da bude 49 odsto akcija
aviokompanije, s tim da će pojedinačni vlasnik moći da ima 25 odsto akcija.
Ministar Garno je takođe istakao i kontrole bezbednosti na aerodromima kao
slabu tačku, u kojoj kanadske vazdušne luke ne drže korak sa svetom. Pomenuo
je primer londonskog Hitroua, gde se kroz kontrolu prođe za manje od deset
minuta, dok Kanađani predugo čekaju.
Pored aviosaobraćaja, ministar Garno je najavio i promene namenjene
celokupnom saobraćajnom sektoru. U cilju veće energetske efikasnosti i zarad
smanjenja aerozagađenja, u sistemu saobraćaja će do 2030. godine biti mnogo
zastupljeniji elektrifikacija, alternativne vrste goriva, železnica i
obnovljiva energija za efikasnije letelice.
|
|
Prikazani novčići za jubilarnu godinu |
| |
Kraljevska kovnica novca prikazala je seriju novčića koji će
biti pušteni u opticaj u narednoj, jubilarnoj godini.
Radi se o novčićima za čiji dizajn je marta prošle godine bio raspisan
konkurs za prigodne novčiće za obeležavanje 150. godišnjice Kanade. Svaka
kovanica trebalo je da bude dizajnirana u skladu sa temom. Za najveću
kovanicu od dva dolara, tema je bila Naša čuda, za dolar Naša postignuća, 25
centi Kanadska budućnost, 10 centi Naš karakter i pet centi Naše strasti.
U svakoj od kategorija je izabrano pet finalista i za pobednika je moglo da
se glasa.
Ministar finansija Bil Morno je, u saopštenju, istakao da će ovi novčići,
koji će u opticaj biti pušteni na proleće naredne godine, biti podsećanje na
značajan datum iz kanadske istorije.
|
|
BLIC VESTI |
| |
TORONTO – Sredinom novembra će gradonačelnik Toronta
Džon Tori posetiti Izrael, na čelu poslovne i tehnološke delegacije. U
susretima sa tamošnjim poslovnim ljudima, investitorima i čelnicima gradova,
oni nameravaju da uspostave nove međusobne veze, na dobrobit obe strane, i
da promovišu Toronto kao najbolje mesto u koje se može doći.
OTAVA – Premijer Džastin Trudo će naredne nedelje, tokom posete Kubi
u okviru južnoameričke turneje, slediti put koji je utro njegov otac Pjer
Trudo i najverovatnije se susresti sa starim porodičnim prijateljem, bivšim
kubanskim liderom Fidelom Kastrom. Pjer Trudo je bio prvi lider neke NATO
zemlje koji je posetio Kubu.
TORONTO – Stručnjaci iz američke Agencije za zaštitu životne sredine
i Univerziteta Kornel saopštili su da su u uzorcima vode iz Velikih jezera
otkrili prisustvo mikroskopskog beskičmenjaka thermocyclops crassus. U
pitanju je zooplankton koji je do sada pronalažen širom istočnog dela
Evrope, Azije, Afrike i Australije, i tek treba da se ispita kakav rizik bi
ta vrsta, eventualno, mogla predstavljati po živi svet Velikih jezera.
VANKUVER – Oktobar je doneo dalji pad na tržištu nekretnina u
Vankuveru, sa prometom manjim čak za 39 odsto u odnosu na isti mesec prošle
godine.
OTAVA – Ministarka za životnu sredinu Ketrin Mekkena je rekla da će,
u sklopu opšte vladine strategije održivog razvoja, do 2025. godine
funkcionisanje svih vladinih institucija biti zasnovano na obnovljivim
vrstama energije.
OTAVA – Protiv Normana Barvina, koji se bavio lečenjem steriliteta,
pokrenuta je optužnica da je bez znanja i pristanka pacijentkinja, upotrebio
svoju spermu za veštačku oplodnju makar dve žene. Barvin je pre tri godine
priznao da su, tokom perioda od dvadeset godina, četiri pacijentkinje dobile
pogrešnu spermu, pa je zbog toga dobio suspenziju od strane Lekarske komore
Ontarija. Godinu dana kasnije on se odrekao Ordena reda Kanade.
KALGARI – Gradonačelnik Kalgarija Nahid Nenši, koji se na toj
funkciji nalazi već dva mandata, preko društvenih mreža najavljuje da će se
kandidovati i na sledećim izborima, jer je potrebno još puno toga u gradu
uraditi. Pre dve godine, Nenši je dobio nagradu za najboljeg svetskog
gradonačelnika, i bio je okarakterisan kao najpoštovaniji prvi čovek nekog
velikog grada.
OTAVA – Ontario namerava do kraja meseca da dozvoli opštinama ponovno
uvođenje foto radara u zone škola i druge zone sigurnosti u naseljima.
Premijerka Ketlin Vin je u utorak u Otavi, koja je jedan od gradova koji su
zatražili tehnologiju za kontrolisanje brzine, rekla da će novac od kazni za
nesavesne vozače ići u opštinske fondove.
TORONTO – Prošlog meseca torontska policija je najavila da će,
postupno, umesto tradicionalno belih automobila ford kraun viktorije, u svoj
vozni park uvoditi tamne, metalik sive ford interseptore. Odmah su se čule
kritike ovakvog odabira, a posebno je boja bila sporna, jer je teže
vidljiva. Anketa među građanima Toronta pokazala je da je većini draža bela,
nego metalik sive.
VINIPEG – Ket Ferguson, mlada majka iz Vinipega, osnovala je
kompaniju Artifajd, Artified, sa veoma interesantnim konceptom – ona
ponuđene predmete iz kataloga nudi u dezenima koji su delo njene dvogodišnje
ćerke Hendriks, ili daje mušterijama mogućnost da sami izaberu neki od
crteža svoje dece i njime ukrase helanke, marame, kimona, jastuke, telefone
i drugo iz ponude.
TORONTO – Najnovije ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da je
popularnost ontarijske premijerke Ketlin Vin u silaznoj putanji. Gotovo tri
petine anketiranih građana veruje da bi premijerka Vin trebalo da podnese
ostavku, i to u trenutku kada je do narednih izbora ostalo još otprilike
osamnaest meseci. Među stranačkim liderima, u ovom trenutku najveću podršku
uživa liderka NDP-a Andrea Horvat, a ni lider Progresivnih konzervativaca ne
zaostaje mnogo za njom.
LONDON – Princ Hari, koji je priznao da je u emotivnoj vezi sa
kanadskom glumicom Megan Markl, razočaran je što ne može da je zaštiti. U
zvaničnom saopštenju Kensingtonske palate ističe se da su njeni prijatelji i
bivši momci dobijali ponude za prodaju detalja iz njenog života, da njena
majka ne može nikuda da pođe da je neko ne fotografiše, sve u svemu, da je
Marklova objekat zloupotrebe i uznemiravanja. Princu Hariju je jasno da
postoji interesovanje za njegov privatni život, ali se nada da će saopštenje
učiniti da se ponešto promeni na bolje.
IKVALUT – Kanadska vojska poslala je tim koji će pokušati da
odgonetne poreklo misterioznog zvuka sa morskog dna, koji se može čuti u
udaljenom naselju u kanadskom delu Arktika. Zvuk je preplašio životinje u
popularnom lovištu u otvorenim vodama, okruženim ledom i bogato naseljenom
morskim sisarima. Sumnja se da bi to mogao biti zvuk sonara, koji služi za
potragu za naftom i gasom.
OTAVA – Nakon što su se građani prošle zime žalili da zbog zamrznutih
bravica ne mogu da uzimaju svoju poštu, Kanadska pošta ih sada zamenjuje na
novim komunalnim poštanskim sandučićima. Procenjuje se da će u Kvebeku,
Njufaundlendu, Ontariju i Ostrvu princa Edvarda biti zamenjeno na hiljade
bravica.
OTAVA – Od dolaska na vlast premijera Džastina Trudoa pre godinu
dana, zabeleženo je više od 10 hiljada incidenata sa poverljivim ili tajnim
dokumentima, stoji u dokumentu koji se našao pred Donjim domom Parlamenta.
OTAVA – Sud je ustanovio da je bivši radnik Kraljevske kovnice novca
Leston Lorens kriv, jer je iz zgrade u Saseks Drajvu prošvercovao zlato u
vrednosti od 165 hiljada dolara, i to sakriveno u rektumu. Kazna će mu biti
određena 28. novembra.
|
|
I pešaci, kao i vozači, bez mobilnih na ulici |
| |
Dve trećine građana podržava uvođenje zakona kojim bi se i
pešaci izjednačili sa vozačima po zabrani upotrebe mobilnih telefona,
posebno na raskrsnicama.
Interesantno je da među polovima gotovo da nema razlika u stavovima po ovom
pitanju, ali da se razlike pojavljuju po starosnim grupama.
Zabranu najviše podržavaju najstariji anketirani, oni iz generacije
bejbi-bumera, ali i svaki drugi iz starosne grupe 18-34 godine, dakle onih
koji su baš odrasli uz telefone i poruke. To je posebno zanimljivo, ali i
pokazuje da su upravo oni veoma svesni svega šta može da se dogodi kada se
ne vodi dovoljno računa o svemu što se događa u okruženju.
Predstavnici zakonodavaca smatraju da bi rezultate ove ankete trebalo
shvatiti sasvim ozbiljno i ne dozvoliti da proteknu decenije, kao što je bio
slučaj sa vozačima, pre nego što se ovo pretoči u zakon o zabrani.
Toronto, Vankuver i Kalgari već preduzimaju određene korake za eventualno
kažnjavanje pešaka koji se bave nečim što ometa bezbednost kretanja njih
samih, a i ostalih učenika u saobraćaju. U Britanskoj Kolumbiji kažu da ne
treba očekivati provincijski propis o tome, zato što su lokalne uprave
ovlašćene da, ukoliko to žele, regulišu kretanje pešaka.
|
|
Madlen Tijen dobila i nagradu Skotijabenk Giler |
| |
Madlen Tijen zaista je nova zvezda na kanadskom književnom
nebu. Nakon što je dobila Nagradu generalnog guvernera za prozu, bila je
finalista za nagradu Men Buker, a onda joj je dodeljena i nagrada
Skotijabenk Giler , i to sve za roman Ne reci da nemamo ništa, Do Not Say
Nje Have Nothing.
Članovi žirija, Lorens Hil, Ketlin Vinter, Džet Her, Samanta Harvi i Alan
Vorner, za knjigu su rekli da je divan omaž muzici i ljudskoj duši.
Madlen Tijen, koja dolazi iz porodice malezijsko-kineskih imigranata, u
svojoj knjizi bavi se nadarenim muzičarima čiji su životi duboko obeleženi
političkim promenama u Kini dvadesetog veka.
Nagradu Giler, koja se dodeljuje od 1994. godine i novčano je najvrednija,
prethodnih godina dobili su i Margaret Atvud, Alis Manro, Majkl Ondatje,
Ostin Klark i Džozef Bojden.
|
|
Počelo prihvatanje rodno neutralnih putnih dokumenata |
| |
Federalna vlada počela je da prihvata rodno neutralna putna
dokumenta za osobe koje planiraju da putuju avionom u Kanadu, ili su ovde u
tranzitu. To je jedan od koraka ka ispunjavanju obećanja ove vlade da će lična
dokumenta odražavati rodnu inkluzivnost, tačnije priznavanje osoba koje se ne
deklarišu ni kao ‘muško’, ni kao ‘žensko’.
Nova elektronska putnička autorizacija, odnosno eTA, koja je od četvrtka 10.
novembra postala obavezna za sve koji dolaze u Kanadu, po prvi put omogućava na
onlajn aplikaciji, pored standardne muške i ženske, i treću rodnu opredeljenost
– drugo.
Za sada se zna da mali broj zemalja, među kojima su i Australija, Bangladeš,
Nemačka, Indija, Nepal, Novi Zeland i Pakistan, prihvata veću rodnu raznolikost.
U junu je ontarijska vlada donela odluku o izdavanju zdravstvenih kartica bez
oznake rodne pripadnosti, a od naredne godine će i vozači u provinciji moći da
dobiju dozvolu sa oznakom H, pored već uobičajenih M i F.
|
|
Premijer Trudo brani ministarku Monsef |
| |
Federalna ministarka za demokratske institucije Marjam Monsef
kaže da je njeno priznanje da nije rođena u Avganistanu, kako je čitavog života
mislila, već u Iranu, kako joj je majka tek nedavno rekla, navelo mnoge da joj
iznesu svoje zamršene životne priče. Ona priznaje da je zbog tog otkrića
prolazila kroz pravu porodičnu dramu, i da su joj mnogo značile poruke podrške
koje je dobila od većine, mada je bilo i onih drugih, manje dobronamernih. Kako
naglašava, potrebno je još mnogo toga uraditi da bi ukinule podele i razlike, za
koje želimo da verujemo da ne postoje u kanadskom društvu.
Premijer Džastin Trudo naglašava da nikako ovu životnu priču ne bi trebalo
(zlo)upotrebljavati u političke svrhe i stavljati u isti koš sa onima koji
namerno lažu kako bi se uselili u Kanadu.
On objašnjava da oni koji beže od rata, kao što je bio slučaj sa porodicom
Monsef, neretko ne znaju pouzdano sa koje strane granice se neko od njenih
članova rodio.
Pojedine grupe za zaštitu prava izbeglica, pak, tvrde da je federalna vlada
oduzela pravo na državljanstvo pojedinim osobama koje su bile u istoj situaciji
kao i ministarka Monsef.
|
|
Da li je pronađena stara izgubljena bomba? |
| |
Šon Smiričinski je svojim nedavnim otkrićem u vodama kod Haida
Gvaija, arhipelaga na oko 80 kilometara zapadno od Britanske Kolumbije, podsetio
na nešto što se dogodilo pre šest i po decenija.
On je, roneći, ugledao u vodi veliki metalni predmet čudnog oblika, koji ga je
podsetio na leteći tanjir, i odmah je to prijavio nadležnim službama. U
Ministarstvu odbrane pretpostavljaju da se najverovatnije radi o bombi,
izgubljenoj kada se američki bombarder srušio 1950. godine, na putu ka vojnoj
bazi u Teksasu. Posada je, pre prebacivanja komandi na automatskog pilota i
iskakanja iz aviona, ispustila bombu. Nekoliko godina posle nesreće, avion je
pronađen daleko u kopnu, ali bomba nije do sada, pa je zato jedna od prvih ideja
da je misterija napokon rešena.
Budući da je avion bio u tajnoj misiji simulacije nuklearnog napada, jedno od
važnih pitanja bilo je i da li se zaista radilo o nuklearnoj bombi. Međutim,
američka vojska je saopštila da je bomba napunjena samo olovom, uranijumom i
TNT-om, bez plutonijuma, što znači da nije mogla izazvati nuklearnu eksploziju.
Ima i onih koji ne veruju da se radi o toj bombi, jer smatraju da se lokacija
nikako ne uklapa u rutu kojom se bombarder kretao. Sada se čeka na odgovor koji
u narednom periodu treba da daju stručnjaci iz nadležnih službi i ministarstava.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
