|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Dvejn Džonson najseksi muškarac |
| |
 Američki
glumac i rvač Dvejn Džonson proglašen je za najseksepilnijeg muškarca u
2016. godini po časopisu Pipl, čime je nasledio prethodnog nosioca te
titule, bivšeg britanskog fudbalera Dejvida Bekama.
Dvejn Daglas Džonson (44) je američki je glumac i profesionalni rvač. Igrao
je američki fudbal na koledžu, a posle neuspešne sezone u kanadskoj
fudbalskoj ligi, počeo je da se profesionalno bavi rvanjem, nastavivši put
oca i dede. Vrhunac rvačke karijere imao je od 1996. do 2004. godine.
Džonson je po mnogima jedan od najvećih profesionalnih rvača svih vremena.
Osvojio je svetske, interkontinentalne i druge titule, a harizmatičnim
nastupima i intervjuima postao je i jedan od najpopularnijih.
Glumio je u flimovima "Dobrodošli u džunglu" , "Kralj Škorpion", "Dum" i
"Hodati uspravno".
Časopis Pipl već 30 godina proglašava najseksepilnijeg muškarca na svetu. Tu
titulu su nosili i Bredli Kuper, Met Dejmon, Harison Ford, Bred Pit, Tom
Kruz i Mel Gibson.
|
|
Pjađo predstavio električnu verziju Vespe |
| |
Italijanski proizvođač mopeda "Pjađo" (Piaggio) predstavio je
električnu verziju Vespe prošlog vikenda na salonu motocikala u Milanu.
Detalji o motoru i ceni prototipa nisu poznati, ali proizvođači tvrde da će
biti "prava Vespa".
"Stil, brzina, jednostavnost korišćenja i zadovoljstvo vožnje biće isti",
navodi u saopštenju "Pjađo".
Sadašnji modeli ovog motocikla u Italiji koštaju između 3.500 i 5.500 evra.
Vespa, jedno od najpopularnijih vozila pedesetih i šezdesetih godina 20.
veka, proslavila se pre oko 60 godina u filmu "Praznik u Rimu", sa Odri
Hepbern i Gregorijem Pekom. Od tada je prodata u više od 18 miliona
primeraka.
|
|
Premijera srpskog filma Vetar na festivalu u Torinu |
| |
Dugometražni igrani film "Vetar" rediteljke Tamare Drakulić
biće premijerno prikazan u glavnoj međunarodnoj takmičarskoj selekciji 34.
filmskog festivala u Torinu od 18. do 26. novembra.
Film po priči "Zmajevi" Ane Rodić, govori o devojčici koja odrasta bez
majke, a istražuje odnos platonske i fizički ostvarene ljubavi koju prate
sukobi na relaciji ćerka - otac.
"Šareni kajtovi nošeni vetrom, bespregledna peščana prostranstva, skriveni
kutci Ulcinjske solane, čarobna flora i fauna delte Bojane, čine osnovu
specifične poetike ovog filma", navedeno je u saopštenju.
Prvi put na filmu pojavljuju se Tamara Stajić u ulozi Mine, Erol Bilibani u
ulozi oca, kao i Darko Kastratović i Tamara Pjević.
Direktor fotografije je Igor Đorđević, za monažu je bila zadužena Jelena
Maksimović, Jakov Munižaba potisuje dizajn zvuka, pomoćnica režije i
kostimografkinmja bila Dragana Dobrić, a muziku je komponovalča Maja Ćurčić.
Film je snimljen novcem prikupljenim u okviru Indigogo kampanje, kao i uz
pomoć prijatelja koji već godinama održavaju beogradsku andergraund i
nezavisnu scenu: klub Drugstore, brod 20/44, Bivši bar, Zla Štek, kao i
Kiteloop i Underhill Fest, u produkciji Monkey Production.
|
|
Post-istina - reč godine po Oksfordskom rečniku |
| |
Lingvisti koji sastavljaju britanski Oksfordski rečnik izabrali
su reč godine i to je "post-truth" (post-istina).
Ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija, kao što
je sada, posle odluke Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije (EU) i
posle pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD,
koju mnogi nisu očekivali.
"Post-truth" se koristi kao pridev (post-istinski), i odnosi se "na
okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje
javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu, ili lični i pojedinačni
stavovi".
Da bi reči bile unete u Oksfordski rečnik, moraju da se koriste najmanje 10
godina u medijima ili u književnosti, a u slučaju termina "post-istina"
dodatni kriterijum je bilo "jačanje društvenih mreža kao izvora informacija
i sve veće nepoverenje prema činjenicama koje iznosi establišment",
saopštila je redakcija.
Reč "post-istina" je 2016. godine postala "glavna reč u političkim
komentarima i korščena je 2.000 odsto više nego prethodnih godina, u
kontekstu Bregzita i Trampove pobede", naveli su lingvisti.
Po Oksfordskom rečniku, termin "post-istina" je prvi upotrebio pokojni
srpsko-američki dramski pisac, scenarista i romansijer, dobitnik Oskara Stiv
Tešić (1942-1996).
U članku u časopisu "Nejšn" (The Nation) o američkom skandalu Iran-Kontra i
o ratu u Persijskom zalivu, Tešić je napisao: "Mi, kao slobodni ljudi,
slobodno smo odlučili da hoćemo da živimo u nekakvom post-istinskom svetu".
Ima dokaza da je taj izraz korišćen i ranije, pre Tešićevog članka, ukazuje
Oksfordski rečnik, "ali je tada značenje izgleda bilo jasno: 'pošto se
istina saznala', a ne kakvo je sada: da je istina sama po sebi postala
nevažna".
Oksfordski rečnik dodaje da je novije, šire značenje prefiksa "post-", to
što on "ne samo da se jednostavno odnosi na neko vreme posle neke situacije
ili događaja - kao u složenici 'post-njar' (posleratni), već u terminu
'post-istinski' dobija značenje 'pripadanja vremenu u kojem je neki koncept
postao nevažan' ".
Ta nijansa potiče iz druge polovine 20. veka, iz složenica kao što su
"post-nacionalni" (post-national, 1945) i "postrasni" (post-racial, 1971),
naveo je Oksfordski rečnik.
|
|
Dilan ne dolazi po Nobelovu nagradu |
| |
Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Bob Dilan
neće doći na ceremoniju dodele nagrada u Stokholmu, saopštila je Švedsk
akademija.
Akademija je navela da je Dilan rekao da "želi da može da lično primi
nagradu, ali da je to zbog drugih obaveza nažalost nemoguće".
Američki kantautor rekao je krajem oktobra da prihvata Nobelovu nagradu za
književnost čime je prekinuo dvonedeljno ćutanje od kada mu je dodeljeno to
najviše svetsko priznanje za njegov ukupan rad.
On je rekao da je "ostao bez reči" kada je čuo da je postao prvi muzičar
kome je dodeljena ova nagrada i da "veoma ceni tu čast".
Rok muzičaru i pesniku data je Nobelova nagrada za književnost 13. oktobra
uz obrazloženje Nobelovog komiteta da je nagrađen za "stvaranje novih
poetskih izraza u okviru velike američke pesničke tradicije".
Odluka da Dilan dobije Nobelovu nagradu za književnost naišla je na pohvale,
ali i kritike iz sveta književnosti. Neki pisci navode da je nagrada
zaslužena, kao i da su pesme i poezija blisko povezani. Drugi ipak smatraju
da je priznanje nezasluženo otišlo u Dilanove ruke.
|
|
Morgan Friman dobitnik još jedne nagrade za životno delo |
| |
Američki glumac Morgan Friman dobitnik je Nagrade za dostignuće
u karijeri koju godišnje dodeljuje organizacija AARP u okviru svog izbora
Filmovi za odrasle, saopštila je danas ta organizacija.
Sedamdesetdevetogodišnji glumac već je dobitnik Nagrade za životno delo
Američkog filmskog instituta, Sesil Bi De Mil, nagrade Zlatnog globusa i
Nacionalne medalje za umetnost koju mu je dodelio predsednik Barak Obama. "U
određenom trenutku u životu ako ste imali izvestan uspeh nagrade počnu da
padaju s neba. Ali ova nagrada mi zaista znači puno", rekao je Frimen u
saopštenju u kome je dodao da je filmsku karijeru počeo u 50. godini i da su
neke od najboljih godina njegovog života dogodile od tada. On će primiti
priznanje na dodeli nagrada "Filmovi za odrasle" Američkog udruženja
penzionera (AARP) na večeri 6. februara u Beverli Hilsu, u Kaliforniji.
Među ranijim dobitnicima Nagrade za dostignuća u karijeri u selekciji
Filmovi za odrasle su Majkl Daglas, Suzan Sarandon, Robert De Niro, Šeron
Stoun i Robert Redford.
Friman je osvojio oskara za film "Devojka od milion dolara", a četiri puta
je bio nominovan. Njegovi najnoviji filmovi su "Ben Hur" i "Nonj You See Me
2".
|
|
Pobednici Filmskog festivala Slobodna zona |
| |
Dodelom nagrada za najbolje filmove i domaćom premijerom
dokumentarnog filma Borisa Miljkovića "Fabrika šećera", u utorak je svečano
završen 12. Festival Slobodna zona.
Festival je od ove godine takmičarski, te je odlukom žirija nagrada za najbolji
film u Međunarodnoj selekciji dodeljena dokumentarcu "Pod suncem" Vitalija
Manskija, o životu u Severnoj Koreji, saopštili su organizatori.
Međunarodni žiri u sastavu: filmska kritičarka "Politike" Dubravka Lakić,
zagrebački producent Oliver Sertić i reditelj i scenarista Sabolč Tolnai ističe
u obrazloženju da taj film "spaja upečatljive snolike filmske slike s
kafkijanskim situacijama o kojima razmišljamo dugo nakon gledanja".
Među 17 filmova koji kritički preispituju savremenost Balkana i traumatične
periode istorije čije se posledice još osećaju, Nagrada za najbolji regionalni
film dodeljena je filmu "Kino otok" Ivana Ramljaka.
Žiri te kategorije su činili producentkinja dokumentarnog filma "Al Jazeera
Balkans" Lejla Dedić, montažerka Jelena Maksimović i Vuk Perović, urednik
filmskog i serijskog programa RTV Crna Gora.
Oni su "Kino otok" ocenili kao “poetski dokumentarac preciznog rediteljskog
izraza u kojem se prelamaju realni i fiktivni životi, dok se, istovremeno, s
publikom deli neograničena ljubav autora prema bioskopu i filmu”.
Taj žiri je uz to odlučio da filmu "Those Shocking Shaking Days" Selme Doborac
dodeli dodatno, Specijalno priznanje zbog "beskompromisnog pristupa koji nam
pomaže da se suočavamo sa velikim pitanjima koje pred nas postavlja brutalna
realnost ratnih okolnosti".
Jednoglasnom odlukom žirija, nagrada "Human Rights" dodeljena je dugometražnom
dokumentarnom filmu "Moj vlastiti rat" Lidije Zelović.
Ona je, po oceni žirija u kojem su bili novinarka nedeljnika "Vreme" Tamara
Skroza, Veton Nurkolari, umetnički direktor prizrenskog DokuFesta i hrvatski
istoričar i pisac Dragan Markovina, “uzimajući pojedinačni slučaj - slučaj
Sarajeva, egzila i delimično rata na Kosovu, prikazala metaforu svih
jugoslovenskih ratova" i "dosegla jedan od vrhunaca filma, jasno ukazujući na
potpunu dehumanizaciju čoveka”.
Srednjoškolski žiri, poklapanjem svog doživljaja filma s kolektivnim
senzibilitetom i impulsom publike svih generacija, Nagradu "14+" dodelio je
filmu Džona Karnija "Sing Street".
Taj žiri su činili Danilo Stanimirović, David Mađar, Stefan Stošić, Nemanja
Čarapa, Maja Čubrilo, Danica Mladenović i Ana Stojmenović.
I ove godine, i publika festivala je glasala za svoj najbolji film što je
dokumentarac Morgana Nevila, "Yo-Yo Ma: Muzika stranaca". To je priča o
renomiranoj multikulturalnoj muzičkoj trupi koju je osnovao violončelista Yo-Yo
Ma.
Večeras je premijerno prikazan film Borisa Miljkovića "Fabrika šećera" koji
predstavlja istoriju jedne zemlje koje više nema, kao omnibus koji Tita, Nasera,
mladog kralja Petra II Karađorđevića, nekadašnje ambasadore SFRJ i raspad
Jugoslavije povezuje sa jednom malenom ulicom i ljudima u njoj.
Na repertoaru 12. Slobodne Zone, u selekciji Rajka Petrovića, Branke Pavlović i
Biljane Tutorov, bio je rekordan broj od 50 angažovanih filmova iz protekle
godine. Polovina je bila u trci za najbolji film u četiri kategorije -
Međunarodnoj, Regionalnoj, "Human Rights" i srednjoškolskoj selekciji "14+".
Tokom šest festivalskih dana, u devet bioskopskih sala u tri grada Srbije,
festival je posetilo više od 20.000 gledalaca. Samo Beograd je ugostio 50
filmskih profesionalaca i javnih ličnosti koje, svako u svojoj sferi,
odslikavaju socijalni angažman koji gaji Slobodna zona.
Dvanaesti Filmski festival Slobodna Zona podržali su Ministarstvo kulture i
informisanja Srbije, Ženski fond Rekonstrukcija, Francuski institut u Srbiji i
Sekretarijat Grada Beograda za kulturu.
|
|
Robert Redford napušta glumu |
| |
Američka filmski glumac Robert Redford najavio je da će se uskoro
povući iz sveta glume i fokusirati se na režiju.
U intervjuu sa svojim unukom Dilanom Redfordom, 80-godišnji Robert Redford je
rekao da postaje umoran od glume.
On je rekao da ima dva glumačka projekta - "Our Souls at Night" sa Džejn Fondom,
i "The Old Man and the Gun", ali da će se povući iz glume kada sa njima završi.
"Kada budu završeni, tada ću reći 'ok, to je zbogom svemu tome' i da se zatim
fokusiram na režiju", rekao je Redford.
Robert Redford dobio je prvu filmsku ulogu 1962, a posle sedam godina postao je
svetska zvezda, pre svega zahvaljujući ulozi u filmu "Buč Kasidi i Sandens Kid".
U karijeri je igrao u više od 30 filmova, uključjući "Žaoku", "Tri dana
Kondora", "Veliki Getsbi", "Svi predsednikovi ljudi" i "Moja Afrika".
Godine 1981. je dobio Oskara za režiju filma "Obični ljudi".
|
|
Slika Kloda Monea prodata za 81,4 miliona dolara |
| |
Jedna slika francuskog slikara Kloda Monea prodata je za 81,4
miliona dolara na aukciji impresionističke i moderne umetnosti koju je
organizovala kuća Kristi u Njujorku.
Očekivalo se da bi ta slika mogla doneti 45 miliona dolara, ali je postignuta
skoro dvstruko viša cena.
Prodaja na sinoćnoj aukciji je nova rekordna cena za neko delo tog umetnika.
Raniji rekord za dela Monea ostvaren je 2008. godine kada je jedno njegovo
platno prodato za 80,4 miliona dolara.
Slika iz 1891. godine iz Moneove serije "Stogovi" u crvenim, roze, plavim i
žutim tonovima prikazan je stog požnjevenog žita.
Mone je tu seriju od 25 platna naslikao nedaleko od svoje kuće u francuskom selu
Živerniju.
Sinoć prodata slika jedna je od retkih koje su još u privatnom vlasništvu.
|
|
Izložba o tvrđavama na Dunavu u Briselu
|
| |
Izložba "Dunav – umetnik, putnik i svedok", koja prikazuje
tvrđave u Srbiji na priobalju Dunava prikazana je u sedištu Evropskog parlamenta
u Briselu, objavila je gradska uprav Beograda.
Tim autora Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava" osmislio je priču o Dunavu kroz
segmente, koji se međusobno prepliću i dopunjavaju. "Dunav – putnik i umetnik"
prikazuje priče putopisca Francuza Đedona Ogista Lansloa, koji je, ploveći
Dunavom, rečju i slikom predstavio podunavske gradove Srbije 19. veka.
U drugom segmentu,"Dunav – svedok" govori se o postojanju, razaranju i ponovnom
nicanju tvrđava u Srbiji a koje su gradili kako srpski tako i ugarski i turski
vladari.
Najmonumentalnije su podignute na obalama Dunava i smatraju se najznačajnijim
evropskim spomenicima vojne arhitekture, navodi se u saopštenju.
Na izložbi će biti predstavljeno sedam tvrđava u Srbiji čije stanje arhitekture,
postupci revitalizacije i dostupnost mogu biti zanimljivi potencijalnim
posetiocima Srbije.
Biće prikazani osnovni podaci i opšta slika o pet spomenika kulture – tvrđava na
Dunavu: Bač, Petrovaradin, Smederevo, Ram i Kladovo (Fetislam), kao i detaljniji
prikaz dvaju spomenika kulture – Beogradske i Golubačke tvrđave.
Izložba će biti prikazana u Briselu zahvaljujući saradnji JP "Beogradska
tvrđava", Ministarstva spoljnih poslova i Stalne misije Srbije pri Evropskoj
uniji, uz podršku Privredne komore Srbije i Turističke organizacije Srbije.
|
|
Deo Bouvijeve umetničke kolekcije prodat za 30 miliona dolara |
| |
Prvi deo privatne zbirke umetnina Dejvida Bouvija od gotovo 300
umetničkih dela, među kojima i ona Demijena Hrista, Henrija Mura i Marsela
Dišana, prodat je za preko 30 miliona dolara na aukciji u Londonu.
Najvredniji eksponat na aukciji, slika "Air Ponjer" američkog slikara Žan
Mišela Baskijata prodata je za sedam miliona funti (8,8 miliona dolara).
Slika Franka Helmuta Aeurbaća "Glava Gerde Boem" prodata je za 4,7 miliona
dolara, deset puta više od procenjene vrednosti.
Deo kolekcije prodat je u londonskom Sotbiju za dvostruko veću sumu od one
koja je procenjena pre prodaje.
Dejvid Bouvi (69), koji je umro u januaru, bio je strastveni kolekcionar
moderne umetnosti.
Uz 267 slika i skulptura, na aukciji je ponuđeno 120 komada nameštaja
dizajnera 20. veka. Među njima je i kutija za zvučnike iz 1960. godine, koju
su dizajnirali italijanski dizajneri Akile i Pjer Đakomo Kastiljoni.
Sotbi je sopštio da su svi izloženi eksponati prodati na aukciji, kao i da
su ponude stigle iz 47 zemalja.
|
|
NASA otvorila izložbu o prvim i najzaslužnijim astronautima |
| |
Prvi i najpoznatiji astronauti Svemirskog centra Džon F. Kenedi
okupili su se na svečanom otvaranju izložbe "Heroji i legende" priređene u
njihovu čast.
Na ceremoniji na otvorenom učestvovalo je 30 atronauta, od kojih trojica koji su
se iskrcali na Mesec, a imali su bar dva razloga za slavlje.
Naime, astronauti Džim Lovel i Baz Oldrin učestvovali su pre tačno 50 godina u
svemirskoj misiji "Gemini 12", poslednjoj iz tog programa. Lovel je zbog
uzbuđenja zaboravio na jubilej, ali ga je podsetio jedan reporter.
On je rekao da je misija "Gemini" otvorila put za "Apolo". Lovel je kasnije
učestvovao u misiji "Apolo 8", sa prvom ljudskom posadom koja je odletela na
Mesec, ali i u ozloglašenoj misiji "Apolo 13".
Među eksponatima našli su se originalni Lovelov priručnik, značke i drugi delovi
njegove opreme.
"Ne mogu da verujem da je prošlo 50 godina od poslednje misije "Geminija", rekao
je Tomas Staford, astronaut koji je učestvovao u svemirskim misijama Gemini 6 i
9, Apolo 10 i udruženoj misiji SAD i ŠSR-a "Apolo-Sojuz".
Svemirska kapsula "Geminija 9" takođe je izložena. Stanford je primetio da na
njoj nedostaju vrata i još nekoliko detalja, ali da je i dalje u dobrom stanju.
"Ovo je prelepa izložba", kazao je 86-godišnji astronaut agenciji Asošiejted
pres i dodao da ona inspiriše i motiviše mlade ljude.
Grupa od 30 astronauta, među kojima su i dve žene, okupila se u petak u delu za
posetioce svemirskog centra Džon F. Kenedi, gde se odaje počast zlatnom dobu
NASE od 1960. do 1970. godine.
Otvaranju izložbe prisustvovala su i deca pokojnog Alana Šeparda i Nila
Armstronga, učesnika pohoda na Mesec.
Penzionisanim astronautima pridružilo su nekoliko stotina radnika svemirskog
programa, ratnih veterana i turista.
Otvaranje je namerno zakazano na Dan veterana, jer su skoro svi prvi američki
astronauti potekli iz vojske.
Mnoga deca, prerušena u astronaute, uspela su da iskoriste neradni dan i dođu na
otvaranje izložbe.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
