|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Ivanić predsedavajući Predsedništva BiH |
| |
 Srpski
član Predsedništva BiH Mladen Ivanić juče je preuzeo funkciju
Predsedavajućeg tročlanog bosanskoherecegovačkog Predsedništva od bošnjačkog
člana Bakira Izetbegovića.
Rotacija na toj dužnosti je predviđena Ustavom Bosne i Hercegovine, a Ivanić
će na tom mestu biti narednih osam meseci. Potom će mesto predsedavajućeg
Predsedništva BiH preuzeti hrvatski član Dragan Čović.
Ivanić je ranije najavio da je cilj da se u narednih osam meseci promeni
"opšti politički ambijent" i da se "promovišu teme koje nose pozitivan
aspekt".
Po njegovim rečima, to znači da će dominirati evropske teme, o kojima
postoji politička saglasnost ključnih političkih faktora u BiH.
Ivanić je najavio da će na početku svog mandata predsedavajućeg
Predsedništva BiH prvo razgovarati u Londonu s šefom britanske diplomatije
Borisom Džonsonom.
Govoreći o mogućoj poseti predsednika Srbije Tomislava Nikolića Sarajevu,
Ivanić je kazao da to prvenstveno zavisi od odnosa Nikolića i Izetbegovića.
Po rečima Ivanića, do problema na relaciji Beograd-Sarajevo došlo je zbog
dve stvari: otkazivanja ranije posete Nikolića, na zahtev Izetbegovića, zbog
privođenja ratnog komandanta Srebrenice Nasera Orića, i zbog prošlogodišnjeg
napada na premijera Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici, za šta još niko
nije odgovarao.
|
|
Pritvor Delimustafiću i ostalim uhapšenim |
| |
Kantonalni sud Sarajevo odredio je jednomesečni pritvor za pet
osoba osumnjičenih za prevare i nelegalnu trgovinu nekretninama, među kojima
je i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić.
Jednomesečni pritvor određen je i Jusufu Škrijelju, ratnom pratiocu Alije
Izetbegovića, Lejli Cerić, Suadi Hadžić i Samiri Skorupan.
Svi oni uhapšeni su u akciji kodnog naziva "Pravda", a prema informacijama
iz Kantonalnog tužilaštva Sarajevo sinoć je uhapšena još jedna osoba.
Sarajevski mediji objavili su da je uhapšen Izet Musić.
Očekuje se da sud donese odluku o raspisivanju poternice za Lejlom Fazlagić,
Zoranom Lončarom i Mirsadom Delimustafićem koji se nalaze u bekstvu.
Sud bi trebalo da donese odluku i u vezi s merama zabrane predloženim za još
osam osumnjičenih u predmetu "Pravda".
U akciji "Pravda" od 11. novembra do danas uhapšeno je ukupno 17 osoba, koje
se sumnjiče za organizovani kriminal, zloupotrebe položaja, pranje novca i
prevare.
U ovoj akciji na području BiH i Hrvatske, izvršeni su pretresi na oko 60
lokacija.
Alija Delimustafić označen je kao šef kriminalne organizacije koja je
nezakonito dolazila u posed napuštenih stanova u Sarajevu i potom ih
prodavala Arapima.
Njegov saradnik u tom poslu bio je Juso Škrijelj, ratni i poratni pratilac
Alije Izetbegovića, dok su saradnike imali i u Osnovnom sudu u Sarajevu.
Stanove koje su oteli, Delimustafić, Škrijelj i ostali, prodavali su Arapima
preko svojih firmi registrovanih u opštini Istočno Novo Sarajevo, na
području Republike Srpske (RS).
Delimustafić je na području Istočnog Sarajeva osnovao kompaniju
Centralehport, koja se bavila trgovinom nekretninama.
Direktor te firme bio je Hajrudin Delimustafić.
Delimustafić na istoj adresi u Istočnom Sarajevu ima registrovane još tri
firme. Na toj adresi firme ima i Juso Škrijelj.
U poslovima s nekretninama pomagala im je bivši sudija Opštinskog suda u
Sarajevu Lejla Fazlagić, koja je, nezakonito uknjižavala stanove na osobe
bliske porodici Delimustafić. Ona je iz BiH pobegla u Hrvatsku.
Kantonalno tužiteljstvo Sarajevo je ovu akciju koordinisalo sa hrvatskim
USKOK-om, MUP RS i Obavještajno-sigurnosnom akcijom BiH, OSA.
|
|
Izborna kampanja u Makedoniji počinje 21. novembra |
| |
Izborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji
zvanično će početi u ponedeljak 21. novembra, najavila je Državna izborna
komisija (DIK).
Kako je istakla ta komisija, od dana raspisivanja izbora do početka izborne
kampanje televizije, radio stanice, internet portali i štampani mediji ne
smeju da objavljuju plaćene političke reklame.
U slučaju da objave političke reklame pre zvaničnog početka kampanje DIK će,
kako je naveo, povesti "ogovarajuće postupke" protiv tih medija.
Prama agenciji Meta, na prethodnim parlamentarnim izborima 2014. godine
vladajuća stranka VMRO DPMNE Nikole Gruevskog zvanično je potrošila oko 1,5
miliona evra, a najveća opoziciona partija Socijademokratski savez
Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva blizu 200.000 evra.
Ove strane su, kako je navedeno u finansijskim izveštajima najveći deo tih
para potrošile na reklame i propagandu. VMRO DPMNE je u te svrhe potrošila
1,2 miliona evra, a SDSM 121.045 evra.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 11. decembra učestvovaće 11 političkih
organizacija, među kojima je pet koalicija, koje su podnele liste za šest
izbornih jedinica u Makedoniji u kojima se bira ukupno 120 poslanika.
Predsednici makedonske nacionalne stranke VMRO DPMNE Nikola Gruevski i leve
SDSM Zoran Zaev odmeriće snage u četvrtoj izbornoj jedinici. Tu će im
konkurent biti i jedan od osnivača VMRO DPMNE i nekadašnji premijer Ljubčo
Georgievski koji je nosilac liste koalicije manjih desničarskih opozicionih
stranaka "VMRO za Makedoniju".
Lideri dve najveće albanske stranke u Makedoniji Demokratske unije za
integracije (DUI) Ali Ahmeti i Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduh
Tači snage će odmeriti u izbornoj jedinici šest.
Za tri poslanička mesta za dijasporu u izbornoj jedinici sedam (u kojoj
glasaju makedonski državljani u inostranstvu) takmičiće se tri koalicije i
jedna partija.
|
|
Dikiću i grupi pritvor produžen za još dva meseca |
| |
Viši Sud u Podgorici produžio je pritvor za još dva meseca
penzionisanom šefu srpske žandarmerije Bratislavu Dikiću i grupi od 13
državljana Srbije osumnjičenim za pripremanje terorističkog napada u Crnoj
Gori i formiranje kriminalne organizacije.
"Pritvor je okrivljenima produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na
opasnost od bekstva za slučaj da se okrivljeni nađu na slobodi, budući da se
radi o stranim državljanima, kao i zbog okolnosti koje ukazuju na opasnost
od uticaja na saizvršioce", saopštio je Viši sud.
Bratislav Dikić, Aleksandar Sinđelić i Kristina Hristić se terete za
terorizam u pokušaju, dok je 11 državljana Srbije osumnjičeno za stvaranje
kriminalne organizacije.
Svi oni su uhapšeni noć uoči parlamentarnih izbora 16. oktobra i sumnjiče se
za pripremu nasilnog pokušaja zauzimanja Skupštine, hapšenja i likvidacije
premijera Mila Đukanovića.
Za organizatore su označeni "ruski nacionalisti", a u pripremu je, po
navodima Tužilaštva bila uključena i za sada neimenovana organizacija Iz
Crne Gore. Dikić je u ponedeljak premešten iz zatvora u bolnicu na Cetinju,
zbog pogoršanja zdravlja.
|
|
Ništa se neće menjati u obeležavanju 11. jula |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u
Srebrenici da se posle izbora Srbina za načelnika ovog mesta neće promeniti
ništa u obeležavanju stradanja Bošnjaka 11. jula u Potočarima.
"Jedanaesti jul je datum kojim se obeležava stradanje Bošnjaka. Tako se
tretira i podržava i ništa se neće menjati u odnosu na ranije godine.
Organizatori će tretirati sadržaj tog dana, a lokalna zajednica će biti
prisutna kao i do sada. Ništa se neće promeniti", izjavio je Dodik
novinarima posle sastanka sa novoizabranim načelnikom Srebrenice Mladenom
Grujičićem.
Dodik je rekao da se u Srebrenici "već radi i dogovara", dodavši da se, zbog
specifičnosti opštine, kreira atmosfera zajedničkog delovanja.
Prema njegovim rečima, u narednom periodu za Srebrenicu su bitna dva
segmenta - infrastruktura i zapošljavanje.
"Potrebna je rekonstrukcija svih ulica, da se uradi nova rasveta i da se
rekonstruišu objekti i zgrade, te izgrade novi, kao što je vrtić. Kao
predsednik RS ću podržati projekte sa 300.000 do 500.000 konvertibilnih
maraka. Imaćemo evidenciju ko će i koliko tačno šta finansirati, te videti
na šta se troše sredstva iz Srbije", dodao je Dodik.
On je najavio i rešavanje problema puteva i snabdevanja vodim u selima, kako
u bošnjačkim, tako i srpskim i selima u kojima je sastav stanovništva
mešovit.
"Napravićemo program obnove fasada na svim zgradama u naseljenim mestima
kako bi lakše privukli investitore", najavio je Dodik.
Govoreći o zapošljavanju, on je kazao da će se razmotriti mogućnost dodatnog
zapošljavanja kod postojećih poslodavaca, poput Fabrike za izradu peleta i
ostalih kompanija.
"Hoćemo da napravimo razliku koja se može videti iduće godine u ovo doba.
Mislim da mnoge stvari možemo isplanirati i realizovati", istakao je Dodik.
On je najavio da će za mesec ili dva u Srebrenici biti održana zajednička
sednica vlada RS i Federacije BiH, na kojoj bi se razmotrila mogućnost
ulaganja dve entitetske vlade u Srebrenicu.
Dodik je istakao da podržava sve ljude i miran život, dodavši da smatra da
će "iduća godina biti godina dobrih poslova u Srebrenici".
|
|
Ostaje ime: Trg maršala Tita u Zagrebu |
| |
Inicijativa Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za promenu
naziva jednog od najlepših zagrebačkih trgova, Trga maršala Tita, nije uspela,
jer je nadležni gradski odbor odbio taj zahtev.
Predlog za preimenovanje Titovog trga u Kazališni trg podneo je odbornički klub
HDZ, ali u skupštinskom Odboru za imenovanje naselja, ulica i trgova nije dobio
dovoljo glasova da bi bio uvršten na dnevni red Skupštine grada.
Zahtev je podržalo dvoje odbornika HDZ i Hrvatske socijalno-liberalne stranke,
dok je dvoje odbornika Socijaldemokratske partije i Hrvatske stranke penzionera
bilo protiv. Odbornik izabran s liste zagrebačkog gradonačenika Milana Bandića
bio je uzdržan.
Pokretač inicijative, predsednik zagrebačkog HDZ Andrija Mikulić rekao je,
obrazlažući predlog da najlepši zagrebački trg već 64 godine nosi naziv "čoveka
za kojeg velika većina ne samo građana Zagreba, nego i cele Hrvatske, drži da
nije dostojan da mu ime nosi nijedna javna površina u Hrvatskoj, posebno ne trg
u središtu Zagreba".
On je u izjavi novinarima kritikovao gradonačelnika Zagreba Milan Bandić koji,
kako je rekao, nije poštovao dogovor o podršci inicijativi, već je pozvao na
referendum.
Rasprava o promeni naziva Trga maršala Tita u Zagrebu otvarana je već nekoliko
puta, ali nije dobijala podršku većine.
|
|
U selu Japan u podnožju Komova zasađena japanska trešnja |
| |
U crnogorskom selu Japan, u podnožju planine Komovi su posađena
52 stabla japanske trešnje, sorta "kraljica trešnje", crvene boje.
Stabla trešnje u malom selu u opštini Andrijevica, na jugoistočnim padinama
Komova, posađena su u dvorištu nekadašnje karaule JNA koja je prenamenjena u
turističke i druge svrhe.
Predsednik mesne zajednice Japana Tomislav Fatić rekao je tom prilikom da je
ovaj čin "plemenit i u najširem smislu civilizacijski akt".
Trešnje je donirao počasni konzulat Crne Gore u Japanu.
Azijski i crnogorski Japan uspostavili su "službene odnose" u jesen 2008.
godine, kada je selo posetio tadasnji japanski ambasador. Od tada, na ulazu u
selo, stoji natpis sa domaćim i japanskim nazivom mesta.
Naziv sela, po rečima njegovih meštana, najverovatnije potiče od termina
"iapanus", što znači krajišnik-čuvar krajine.
Selo je u srednjem veku bilo u sastavu metoha manastira Dečani, a njime je
upravljao "iapanus" - župan, krajišnik.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
