|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
EU u Finskoj planira centar za hibridno ratovanje |
| |
Evropska unija planira da u Finskoj uspostavi centar za
pretnje od hibridnog ratovanja kako bi se suprotstavila sve većem broju
sajber napada i drugih oblika hibridnog ratovanja, uključujući
dezinformisanje i lažne vesti preko društvenih medija, rekli su finski
zvaničnici.
Zvaničnik finske vlade za EU Jori Arvonen rekao je da SAD i 10 članica
Evropske unije, među kojima su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Švedska
i baltičke zemlje, učestvuju u planu koji je dogovoren prošle nedelje u
Helsinkiju.
Ta agencija bi trebalo da sarađuje blisko sa savetom EU za spoljne poslove i
NATO, koji već ima nekoliko sajber centara.
Arvonen je rekao da nedavni izveštaju ukazuju da susedna Rusija i
ekstremističke grupe imaju hibridni uticaj u Finskoj.
Konačna odluka o centru za hibridne pretnje u Finskoj bi trebalo da bude
doneta na proleće.
|
|
Svaki treći patent prijavljen u Kini |
| |
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu saopštila je da
je Kina prošle godine podnela rekordnih milion prijava za patente, od kojih
su gotovo svi fokusirani na ogromno domaće tržište.
Agencija UN, sa sedištem u Ženevi, saopštila je da je 2015. prijavljeno
ukupno 2,9 miliona patenata, od kojih je trećina podneta u Kini. Slede SAD i
Japan sa po oko pola miliona prijavljenih patenata.
Dve trećine ukupnih prijava bilo je za domaće patente. Oko 42.000 kineskih
prijava bilo je za patente izvan Kine, navedeno je u izveštaju koji je danas
objavljen.
Najveći broj patenata prijavljen je u sektorima kompjuterske tehnologie,
električnih mašina i digitalne komunikacije.
|
|
Štrajka Lufthanze, otkazano 900 letova |
| |
Nemačka aviokompanija Lufhanza otkazala je juče više od 900
letova, drugog dana štrajka pilota, koji će prema najavi trajati i danas.
Posle otkazivanja 876 letova juče, danas je otkazano još 912 letova, od čega
82 dugolinijska, što pogađa oko 115.000 putnika, u dolasku ili odlasku iz
Nemačke, upozorila je aviokompanija.
Sa svoje strane sindikat pilota Kokpit upozorio je da će se štrajk nastaviti
i sutra, ovog puta će se odnositi na kratkolinijske letove. U toku dana
treba da se objavi koliko letova će biti otkazano danas.
Sindikat ukazuje da nije bilo povećanja plata pet godina i da su zaposleni
zbog inflacije snosili veliki gubitak kupovne moći, dok je kompanija
istovremeno ostvarivala profit. Zbog toga se traži retroaktivno povećanje
plata u proseku za 3,6 odsto godišnje, što je daleko od 2,5 odsto koliko
nudi uprava.
Ovaj štrajk ne pogađa druge kompanije u grupi Lufthanza odnosno Jurovings,
Džermanvings, Svis, Ostrijan erlajns, Er Dolomiti i Brasels erlajns.
Kao i za trinaest prethodnih štrajkova pilota od proleća 2014. godine
Lufthanza se trudi da ograniči uticaj štrajka na putnike,upozoravajući
unapred svoje klijente da ne dođu na aerodrom, rezervišući hiljade hotelskih
soba oko aerodroma u Frankfurtu i Minhenu, koji su najfrekventniji centri,
ili nudeći putnicima da im vrati novac ili zameni avionske karte. Prema
tabloidu Bild svaki dan štrajka košta Lufthanzu oko 10 miliona evra.
|
|
Pregovori o Bregzitu trajaće oko 15 meseci |
| |
Velika Britanija i EU imaće "samo 14 ili 15 meseci" za
pregovaranje o Bregzitu posle formalnog pokretanja procedure, izjavio je
evropski poslanik Gaj Verhofštat, zadužen za pregovore sa Londonom u ime
Evropskog parlamenta.
"Postigli smo dogovor o neophodnosti pokretanja procedure Bregzita što je
pre moguće i okončanja pregovora pre sledećih izbora za Evropski parlament u
maju ili junu 2019. godine. Pregovori bi trebalo da budu završeni najkasnije
za 14 ili 15 meseci i biće intenzivni", rekao je Verhofštat u Evropskom
parlamentu u Strazburu.
On je naveo da pregovori neće početi pre maja ako Velika Britanija pokrene
postupak izlaska iz EU pre kraja marta 2017, kako je ranije najavila
premijerka Tereza Mej.
Po Verhofštatovim rečima, proces odobravanja odluke Londona u Evropskom
parlamentu mogao bi da traje do kraja 2018, što znači da bi za efektivno
pregovaranje ostalo oko 15 meseci.
Verhofštat je takođe podsetio da je "nemoguće naći rešenja koja će ukinuti
slobodu kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga", iako Velika Britanija želi
da smanji broj imigranata iz EU.
On se danas prvi put zvanično sastao sa britanskim ministrom za Bregzit
Dejvidom Dejvisom koji je za BBC rekao da je taj sastanak "bio konstruktivan
i koristan".
Dejvis je juče u Briselu razgovarao sa pregovaračem Evropske komisije
Mišelom Barnijeom.
Kako je saopštila britanska vlada, Dejvisovi sastanci sa Verhofštatom i
Barnijeom "ne znače da su pregovori o Bregzitu počeli pre aktiviranja člana
50 Lisabonskog ugovora, već samo pripremu konstruktivnog dijaloga i mirnog
izlaska iz EU u najboljem interesu obe strane".
|
|
Obama bi da Merkel spasava liberalni Zapad od Trampa |
| |
Oproštajna poseta odlazećeg američkog predsednika Baraka Obame
Evropi i njegov sastanak iza zatvorenih vrata s liderima glavnih zemalja
Evropske unije prošle nedelje, imaju za cilj da se Evropljani i Nemci ubede
da kancelarka Angela Merkel bude "spasiteljka liberalnog sveta" i brana
politici novoizabranog predsednika Donalda Trampa.
To smatraju analitičari i komentatori evropskih medija, a "Politiko" je, ne
bez primese podrugljivosti, u naslov izveštaja stavio "Novi posao za Angelu
Merkel: Spasiteljka sveta" što se podudarilo i s ozbiljnom ocenom američkog
časopisa "Forin polisi" da nemačka kancelarka sad može biti jedina "na
braniku liberalne demokratije".
Francuski list "Figaro" je istakao da "Obama vidi Merkel kao čuvara
vrednosti Zapada… i uveren je da je centar Evrope u Berlinu, dok su ostali
evropski lideri svedeni na ulogu statista".
U svim izveštajima je posebno podvučeno da se Obama već uključio u kampanju
za nemačke izbore 2017. "Kad bih ja bio Nemac, ja bih glasao za nju", rekao
je, a zapaženo je i da je američki list "Njujork tajms" napisao da je "izbor
Trampa za predsednika izneo Angelu Merkel kao poslednju branu liberalnog
Zapada".
Za Obamu je bilo veoma važno i da poruči, a bila je to i poruka
Evropljanima, da se "nada da će izabrani predsednik (Tramp) održati
konstruktivan pristup, s područjima saradnje, ali i da neće popustiti Moskvi
kada se Rusija ogluši o međunarodne norme".
Angela Merkel je rekla da će "učiniti sve da dobro sarađuje s Trampom" i
sada se evropski analitičari i javnost pitaju šta to deo američke elite koja
je izgubila predsedničke izbore, odista očekuje od nemačke kancelarke.
To tim pre što su se Obama i Merkel ozbiljno sukobljavali oko rešavanja
ekonomsko-finansijske krize i duboko neslagali o politici "stezanja kaiša",
delom i imigracije, vojne operacije u Libiji, a da se i ne pominje afera
američkog prisluškivanja evropskih vođa, uključujući kancelarku Merkel.
Upravo te nevolje su dovele u pitanje politiku Angele Merkel i u EU i u
samoj Nemačkoj, i oslabile njen položaj i uticaj.
Jedan nemački analitičar postavlja pitanje kako to Nemačka, sa skromnom
armijom i bez nuklearnog naoružanja, sad može biti vođa liberalnog sveta,
ako je nesumnjivo da su SAD daleko najsnažnija vojna i ekonomska sila, te će
zato američka geopolitička moć ostati netaknuta bez obzira na spoljnu
politiku Trampa.
Francuski list "Mond" primećuje da je slabljenje uticaja francuskog
predsednika Fransoa Olanda i doskorašnjeg britanskog premijera Dejvida
Kamerona postepeno učvrstilo uverenje Bele kuće da je Nemačka pravi američki
oslonac u Evropi.
Angela Merkel je jedina od evropskih vođa dobila najviše američko
odlikovanje, Medalju slobode, 2011. godine.
Obama je bio zadovoljan i prilično tvrdim stavom Berlina prema Rusiji u
zbivanjima oko Ukrajine i Krima, iako su tu Amerikanci uvek nametali svoju
politiku i rešenja.
"S godinama je Obama zaključio da je Merkel njegov najpouzdaniji partner u
Evropi, koji može održati evropski poredak", zaključak je Olafa Benkea,
istraživača Nemačkog saveta za međunarodne odnose.
Otud je Obama u Atini ove nedelje izjavio da je "Americi i svetu potrebna
snažna, napredna, demokratska i ujedinjena Evropa". To je bila i poruka da
se svim snagama treba suprotstaviti pretećem talasu populizma i ekstremnih
snaga i lidera koji u Evropi prete da s vlasti sruše nosioce liberalnog
kapitalizma i demokratije.
Toga se najviše boje Trampovi protivnici s obe strane Atlantika, ali
Aleksandra de Hop Shefer iz američkog "Nemačkog Maršalovog fonda" smatra da,
"ako američki predsednik i želi da prenese Angeli Merkel vodeću ulogu u
odbrani slobodnog i demokratskog sveta, nije sigurno da ona zaista želi da
je preuzme".
Mini susret na vrhu lidera Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije i
Nemačke s Obamom u Berlinu, zaključak je Aleksandre de Hop Shefer, pokazuje
da "Angela Merkel ne želi da sama nosi baklju zapadnih demokratija koje su
zapale u nevolje".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Toaleti na poslu, veći privredni rast |
| |
Toaleti na radnom mestu "čuvaju živote" i utiču na "povećanje
privrednog rasta", saopštila je Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom
Svetskog dana toaleta, 19. novembra. "Toaleti na poslu čuvaju živote,
povećavaju produktivnost i privredni rast", rekao je generalni direktor te
međunaronde organizacije Gaj Rajder.
On je u video poruci postavljenoj na sajt MOR-a rekao da je zahvalan za
"veličanstvene toalete" koje su njegovu kancelariju učinili "čistom i
zdravom".
On je naveo da 2,4 milijarde ljudi u svetu živi bez toaleta i da je petina
smrtnih slučajeva na radnim mestima povezana sa nepostojanjem toaleta.
Taj podatak, kako je naveo, utiče i na godišnje smanjanje domaćeg bruto
proizvoda do pet odsto.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da će ove godine obeležavanje
Svetskog dana toaleta biti fokusirano na "toalete i poslove", odnosno
obezbeđivanje osnovnih potreba i na radno okruženje.
|
|
Obama blokirao eksplotaciju nafte u Severnom okeanu |
| |
Administracija odlazećeg predsednika SAD Baraka Obame blokirala
je plan za bušenje nafte i gasa u Severnom ledenom okeanu, priznajući pobedu
aktivistima za zaštitu životne sredine koji upozoravaju da industrijske
aktivnosti u ledenim vodama mogu da ugroze sisare i pogoršaju globalno
zagrevanje.
Objava o promeni petogodišnjeg plana za eksplotaciju nafte i gasa blokiraće
planiranu prodaju prava za bušenje u Čukotskom i Boforovom moru, severno od
Aljske.
Plan dozvoljava istraživanja ka Aljaskom zalivu, jugozapadno od Enkoridža.
Plan za vađenje nafte i gasa u Severnom ledenom okeanu mogao bi da "prepiše"
novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, ali bi taj proces trajao mesecima
i godinama.
Skoro 400 naučnika potpisalo je pismo u kojem apeluju na Obamu da eliminiše
mogućnost bušenja u ledenim vodama u bliskoj budućnosti.
Zvaničnici Aljaske snažno podržavaju eksplotaciju nafte i gasa.
|
|
U Evropi uhapšeno 178 osoba zbog pranja novca |
| |
Ukupno 178 osoba uhapšeno je u Evropi u okviru međunarodne
operacije protiv pranja novca putem švercera zvanih "mula", saopštila je
Evropska agencija za pravosudnu saradnju "Eurojust" i dodala da je tim putem
prokrijumčareno 23 miliona evra.
Vlasti su tokom prošlonedeljne operacije identifikovali 580 "mula za novac",
posrednika koji su sami zaduženi da prenose novac na račun nekih kriminalnih
organizacija, navodi se u saopštenju.
"Osobe koje dobiju novac na svoj račun su potom zadužene da ga prebace na neki
drugi račun. Takva akcija se često skriva iza zakonitih aktivnosti kao što su
zapošljavanje dok same "mule" imaju od toga i novčanu dobit", dodala je evropska
agencija.
Takve osobe su važne za kriminalne organizacije koje putem njih mogu da imaju
pristup nekim dobrima bez otkrivanja identiteta. Policija je ispitala 380
osumnjičenih osoba u okviru istrage. Mule često koriste kreditne kartice i
onlajn sistem plaćanja.
Postoje i "mule" šverceri droge, koji gutaju drogu u paketićima i krijumčare je
u stomaku.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
