Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
U nedelju izbori u Makedoniji |
|
U Makedoniji će u nedelju 11. decembra biti održani vanredni parlamentarni
izbori koje i vlast i opozicija vide kao referendumsko izjašnjavanje o
sudbini zemlje.
Ti izbori bi, prema očekivanjima političkih stranka i međunarodne zajednice,
trebalo da doprinesu rešavanju političke krize koja je počela na proleće
2014. kada je opozicija optužila vlast da je pokrala izbore.
Na izborima učestvuje pet koalicija, među kojima dve najveće predvode
vladajuća VMRO DPMNE i opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM)
i šest partija koje izlaze samostalno, među kojia su i dve najveće albanske
partije Demokratska unija za integracije (DUI) i Demokratska partija
Albanaca (DUI).
Izborni sistem od šest izbornh jedinica favorizuje velike stranke, pa je
zbog toga u koaliciji sa VMRO DPMNE više od 20 manjih partija, dok se oko
SDSM okupilo petnaestak stranaka.
Prema anetama manje stranke i koalicije koje izlaze imaju veoma male šanse
da ostvoje poslaničke mandate, sem dve nove manje albanske opozicione
koalicije - koalicija oko Pokreta "Besa" i Alijansa za Albance.
Medunarodna zajednica je više puta upozorila da pažljivo prati izborni
proces i da fer i demokratski izbori vode približavanju Evropskoj uniji i
NATO.
Glasanje u nedelju će nadgledati 4.047 domaćih i 659 stranih posmatrača Među
domaćim najviše posmatrača je akreditovala nevladina organizacina "Most", a
među stranima OEBS.
Predizborna kampanja, koja je počela 21. novembra trajaće do petka 9.
decembra, u ponoć, kada počinje predizborna tišina.
Kampanju su obeležili oštri tonovi i međusobne optužbe lidera VMRO DPMNE
Nikole Gruevskog i SDSM Zorana Zaeva za kriminal i izdaju.
Gruevski tvrdi da Zaev hoće da federalizuje i rasturi Makedoniju, dok lider
opzicije te optužbe odbacuje kao izmišljotine vladajuće stranke.
Obe koalicije su pozvale na referendumsko glasanje, tvrdeći da izbori
odlučuju o sudbini zemlje. I Gruevski i Zaev su obrećali bolji život u
slučaju da pobede, upozoravajući da pobeda političkog suparnika vodi zemlju
u još teže stanje.
Na izborima u šest izbornih jedinica u Makedoniji bira se 120 poslanika, dok
sedma izborna jedinica, za inostranstvo, daje do tri poslanika.
Na biračkom spisku za prevremene parlamentarne izbore nalazi se 1.784.416
građana, od kojih 1.531.368 živi u Makedoniji, dok su 230.122 na posebnom
spisku, jer se smatra da su na privremenom radu u inostranstvu, ali mogu da
biraju gde će glasati.
Darko Savanović,
Skoplje
|
Centar Vizental osudio spomen-ploču s ustaškim sloganom u Jasenovcu |
|
Centar Simon Vizental osudio je upotrebu ustaških slogana na
memorijalnoj ploči za hrvatske vojnike poginule 1990-ih postavljene u
Jasenovcu, mestu, kako se navodi, gde je bio najveći koncentracioni logor na
Balkanu, gde su ustaše, kako se navodi, ubile blizu 100.000 Srba, Jevreja,
Roma i Hrvata antifašista.
U saopštenju koje je u utorak izdao direktor Centra za istočnoevropske
poslove Efraim Zurof, navodi se da je upotreba slogana koji podstiču na
nasilje zabranjeno po hrvatskom zakonu i da je izraz "Za dom spremni"
integralni deo propagande koja je pratila ustaške genocidne kampanje protiv
Srba, Jevreja i Roma.
"Teško je poverovati da zapaljivi slogani kao 'Za dom spremni' mogu javno da
budu izloženi u zemlji koja je članica Evropske unije.
Takvi slogani su uvreda preživelim od ustaškog terora i deo pokušaja da se
iskrivi istorija Drugog svetskog rata i holokausta, kojom se počinioci
pretvaraju u heroje", napisao je Zurof.
Portal Srpskog narodnog veća "Novosti" je proteklog vikenda objavio da je u
centru Jasenovca, nedaleko od bivšeg ustaškog koncentracionog logora,
udruženje ratnih veterana pre mesec dana otkrilo spomen-obeležje na kojem je
uklesan ustaški pozdrav za "Za dom spremni".
Ploča je podignuta u sećanje na 11 pripadnika vojne jedinice HOS, poginulih
na tom području u "Domovinskom ratu" 1990-ih.
|
Rešavanje statusa Ustavnog suda BiH važnije od evropskog puta zemlje |
|
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je
rešavanje statusa Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (BiH) važnije od
evropskog puta BiH i da to pitanje treba da bude rešeno ove zime.
Dodik je rekao da je predlog zakona o Ustavnom sudu BiH pripremljen i da
preostaje da se, pre nego što bude upućen u parlamentarnu proceduru,
usaglase detalji sa HDZ-om BiH i strankama Saveza za promene, ako to žele.
On je za banjalučki "Glas Srpske" naglasio da postoji i konsenzus Hrvata o
ovom pitanju i pozvao predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića i
opoziciju iz Republike Srpske (RS) da se ujedine o ovom pitanju.
Dodik je tražio da na nivou BiH ne može biti doneta više nijedna odluka niti
zakon, dok na dnevni red ne bude stavljen i usvojen zakon o Ustavnom sudu
BiH, koji će "eliminisati strance iz tog suda".
"Ne tražimo da bude zaustavljen život, nego odlučivanje. Potrebno je
dovođenje ove institucije (Ustavnog suda BiH) u red da bi radila prema
zakonu i da u njoj odlučuju jedino domaće sudije", rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud BiH se koristi za obračun sa RS.
Predsednik RS je dodao da nigde u svetu "ne postoji ustavni sud čiji rad
nije regulisan zakonom".
"Mešanje suda u pitanja koja nisu u njegovoj nadležnosti i čiji rad nije
regulisan zakonom postoji samo u BiH i pokazuje neodrživost takvog
pravosuđa", rekao je Dodik. Prema njegovim rečima, RS će nastaviti da slavi
Dan Republike 9. januara i u tome je neće omesti nikakve odluke Ustavnog
suda.
Ustavni sud BiH ranije je iz Zakona o praznicima RS izbacio odredbe prema
kojima se 9. januara obeležava Dan RS, a potom je poništio i rezultate
referenduma na kojem su se građani RS izjasnili da žele da se Dan republike
nastavi slaviti 9. januara.
Lideri SNSD-a i HDZ BiH Milorad Dodik i Dragan Čović u oktobru su najavili
da će ove dve stranke u parlament BiH uputiti zajednički predlog zakona o
Ustavnom sudu BiH kojim bi, kako su naveli, bila omogućena zamena stranih
sudija domaćim i onemogućeno preglasavanje na štetu jednog naroda.
Ustavni sud BiH čini devet sudija, troje sudija stranaca i po dvoje sudija
iz tri konstitutivna naroda.
Dodik je ranije rekao da je Ustavni sud BiH deo Ustava BiH, ali da nikada
nije usvojen zakon o radu ove pravosudne institucije, već on radi na osnovu
internih pravilnika.
|
Mektić: Hrvatskoj uvek treba politika konflikta |
|
Ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine, Dragan Mektić negirao
je juče navode iz Hrvatske da se u BiH vratilo nekoliko hiljada islamskih
ekstremista, dodajući da Hrvatskoj "uvek treba politika konflikta".
Mektić je na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao da "problem
ekstremizma postoji u BiH, ali i u celom regionu".
On je rekao da nisu tačne informacije koje je iznela hrvatska predsednica
Kolinda Grabar - Kitarović da se u BiH vratilo nekoliko hiljada islamskih
ekstremista, koji su se u Siriji i Iraku borili na strani Islamske države.
"Hrvatskoj treba politika konflikta. Posle Srbije na red je došla BiH.
Hrvatska temelji odnose na insinuacijama i netačnim informacijama. Izveštaj
Državne agencije za istrage i zaštitu (Sipa) o kojem Grabar - Kitarović
govori ne postoji", kazao je Mektić.
Grabar - Kitarović je rekla ove nedelje da Hrvatska obaveštajna služba
poseduje "dramatičan" izveštaj Sipe, koji govori o BiH kao "vehabijskom
žarištu".
Ministar bezbednosti BiH rekao je da se Hrvatska "sveti" BiH zbog hapšenja
bivših pripadnika Hrvatskog veća odbrane u Orašju, osumnjičenih za ratne
zločine. "Hrvatska se sveti BiH zbog slučaja Orašje. Neka hrvatska
predsednica pogleda istini u oči kad su u pitanju žrtve u Jasenovcu",
istakao je Mektić.
Mektić je rekao da ne želi biti deo EU, ako je Hrvatska predstavlja. "Ako
Hrvatska predstavlja EU, dabogda ja nikad ne otišao u nju", naveo je on.
On je rekao da je iz BiH na ratište u Siriji otišlo 226 osoba, da ih je tamo
trenutno 115, jer ih je poginulo 65, a vratilo ih se 45.
"U poslednjih pola godine nije bilo nijednog odlaska iz BiH na sirijsko
ratište", dodao je ministar bezbednosti BiH.
|
Tužilaštvo BiH nastavlja selektivan pristup ratnim zločinima |
|
Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Vukota Govedarica
izjavio je juče da Tužilaštvo BiH nastavlja selektivan pristup ratnim
zločinima u BiH, ocenivši da ta institucija "hiperaktivno" radi na
predmetima ratnih zločina nad bošnjačkim stanovništvom, dok se ne rešava
veliki broj predmeta za ratne zločine nad Srbima.
"Tužilaštvo nastavlja svoj posao i isključivo vidi Srbe kao krivce", rekao
je Govedarica novinarima u Banjaluci povodom hapšenja osmorice Srba
osumnjičenih za ratne zločine u Prijedoru.
Prema njegovim rečima, Tužilaštvo BiH bi trebalo da odgovori na pitanje šta
se dešava sa slučajevima u kojima su stradali Srbi - "Dobrovoljačka ulica",
"Dudaković", "Mrkonjićka grobnica", "Sijekovac" i "Sarajevo".
Lider SDS je ocenio da pravosuđem u BiH "očigledno upravljaju pravosudna
mafija i pogrešni ljudi", i na nivou BiH i u entitetima, zbog čega je
potrebna sveobuhvatna reforma pravosuđa.
"Ako do toga ne dođe, predložićemo kolegama u Republici Srpskoj i Federaciji
BiH da raspišu referendum o temi i pitaju građane da li su u pravosuđu
potrebne korenite reforme", naveo je on.
Govedarica je upozorio da izbor sudija i tužilaca, kao i ostalih službenika
u Sudu i Tužilaštvu BiH, pokazuje potpunu neprincipijelnost u pogledu
nacionalne strukture i zastupljenosti Republike Srpske i Srba u tim
pravosudnim institucijama.
"U Tužilaštvu BiH glavni tužilac je sa teritorije Federacije BiH, od četiri
zamenika tri su sa teritorije Federacije BiH, u kabinetu glavnog tužioca
sada, a i u poslednjih pet godina, nema niko iz Republike Srpske, a time i
nijednog Srbina. U Sekretarijatu Tužilaštva sada, a i u proteklih pet
godina, nema nijednog Srbina", rekao je Govedarica.
On je dodao da je šef kabineta glavnog tužioca sada, kao i u proteklih pet
godina, Bošnjak iz Federacije BiH, a da u Odeljenju za odnose s javnošću
Tužilaštva BiH nema niko iz Republike Srpske i nema nijednog Srbina.
"Predsednik Suda BiH i njegov zamenik su iz bošnjačkog naroda, predsednici
Apelacionog odeljenja i Krivičnog odeljenja su iz bošnjačkog naroda, a
predsednik Upravnog odeljenja iz hrvatskog naroda. Sekretar Suda je Bošnjak,
kabinet predsednika Suda je jednonacionalnog tipa, jer se u njemu nalaze
samo Bošnjaci. I Služba za odnose s javnošću je jednonacionalnog tipa, jer
se u njoj nalaze isključivo Bošnjaci i praktično nema nijednog Srbina",
naveo je Govedarica.
Govedarica je kazao da su, za razliku od ratnih zločina, svi predmeti
privrednog kriminala "pomereni u stranu" i da na tom planu nema nikakvih
rezultata.
|
Lider SDP pozvao premijera da bude hrabar u osudi ustaškog režima |
|
Predsednik najveće hrvatske opozicione stranke,
Socijaldemokratske partije (SDP) Davor Bernardić pozvao je juče premijera
Andreja Plenkovića da bude hrabar u osudi ustaškog režima.
"Pozivam premijera da bude hrabar, da vlada poštuje zakone i kada su u pitanju
ustaški simboli u Jasenovcu i osuda ustaškog režima", rekao je Bernardić na
konferenciji za novinare u Zagrebu.
Povodom najave premijera da će zbog postavljanja spomen-ploče s ustaškim
pozdravom "Za dom spremni" u Jasenovcu, osnovati komisiju koja će se baviti
totalitarnim simbolima, Bernardić je rekao da "u politici kad ne znaš šta ćeš,
osnuj komisiju".
"MUP i resorni ministar su se sakrili od problema ploče u Jasenovcu. Pozivam
premijera da makne tu ploču", rekao je lider SDP.
On je istakao da njegova stranka neće dopustiti da se na Domovinski rat "baca
ljaga koketiranjem s ustaštvom i ideologijom poraženom u Drugom svetskom ratu u
čije ime su počinjena zlodela nad milionima".
Poslanici opozicije su tražili od vlade da ukloni sporno obeležje, jer je na
osnovu sudske prakse Ustavnog suda jasno da je isticanje ustaških simbola
zabranjeno.
Udruženje ratnih veterana HOS iz Jasenovca i Zagreba postavilo je pre oko mesec
dana u centru Jasenovcu, u blizini koncentracionog logora iz Drugog svetskog
rata, spomen-ploču pogonulim pripadnicima HOS u ratu 90-tih. Na spomen-ploči se
nalazi uklesan ustaški pozdrav "Za dom spremni" koji je i deo službenog grba tog
udruženja.
|
RS traži ocenu 25. novembra kao Dana državnosti BiH |
|
Poslanici vladajuće koalicije u Republici Srpskoj juče su
Ustavnom sudu BiH uputili apelaciju za ocenu ustavnosti zakona kojim se 25.
novembar u Federaciji BiH slavi ako Dan državnosti BiH.
Šef Kluba poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Narodnoj
skupštini RS Radovan Višković rekao je novinarima u Banjaluci da je taj praznik
diskiminatorski za Srbe i da ih dovodi u podređeni položaj.
"Obeležavanju ovog dana ne prisustvuje nijedan srpski predstavnik, pa čak ni oni
koji obavljaju funkcije u zajedničkim institucijama BiH", rekao je Višković.
Prema njegovim rečima, 25. novembar se kao Dan državnosti BiH obeležava samo u
jednom delu BiH, odnosno u Federaciji BiH, zbog čega je "jasna namera da se na
taj način apsolutno isključi jedan konstitutivni narod, odnosno srpski narod,
čime se stavlja u diskriminišući položaj".
Višković je rekao da će Ustavni sud BiH osporiti 25. novembar kao Dan državnosti
BiH, navodeći da je Ustavni sud BiH, "kao čuvar Ustava i zaštitnik principa
konstitutivnosti naroda u BiH, u obavezi da podjednako štiti interese svih
naroda, pa time i Srba".
On je podsetio da je ukaz o proglašenju ovog zakona 6. marta 1995. godine
potpisao tadašnji predsednik Predsedništva Republike BiH Alija Izetbegović,
odnosno pre postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
|
|
Oglasavanje Marketing
|