|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Udaljavanje EU od Balkana otvara put uticaju drugih |
| |
Bivši evropski komesar za proširenje s rekao je da će, ako se EU udalji od
Zapadnog Balkana, drugi "geopolitički igrači" odmah iskoristiti priliku kako
bi ostvarili uticaj u tom regionu.
File je ocenio da sadašnji tempo proširenja nije održiv, preneo je portal
EurActiv.com i podsetio da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker
na početku mandata rekao da tokom mandata sadašnje Evropske komsije neće
biti prijema novih članica.
File koji je specijalni izaslanika za Balkan u češkom Ministarstvu spoljnih
poslova, rekao je da je dosadašnji napredak Zapadnog Balkana na putu ka EU i
dalje suviše krhak da bi se moglo reći da se došlo do tačke u kojoj nema
povratka nazad.
On je juče na skupu "Balkan - snažnije povezivanje na putu ka EU" u Briselu
koji je organizovala organizacija Prijatelji Evrope (Friend of Europe),
rekao da bi manje angažovanje EU u regionu dovelo do toga da se "druge snage
odmah angažuju".
File je rekao i da se, pošto je na referendumu u Velikoj Britaniji odlučeno
da ta zemlja izađe iz EU, zemlje Zapadnog Balkana ne mogu više zadovoljiti
argumentom da su "deo Evrope".
Briselski EurAktiv piše da se Rusija i Turska u međuvremenu trude da ispune
vakuum, navodeći da se Rusija oslanja na bliske odnose sa Srbijom i da je
navodno pokušala da promeni političko opredeljenje Crne Gore koja treba da
pristupi NATO, dok Turska želi da obnovi nekadašnji uticaj posebno u
oblastima sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović je
ocenio da, posle referenduma u Holandiji na kome su u aprilu građani
odbacili sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom, proces pristupanja gubi
kredibilitet u očima zemalja Zapadnog Balkana.
Ishod tog referenduma u Holandiji shvaćen je kao barometar raspoloženja
protiv EU, a mnoge diplomate smatraju da bi ratifikacija međunarodnih
sporazuma u nacionalnim parlamentima, uključujući ugovore o pristupanju,
koji se usvajaju jednoglasno, mogla da blokira ceo proces u budućnosti.
Svilanović je kritikovao to što su ministri spoljnih poslova regiona pozvani
samo jednom da se sastanu sa kolegama iz EU kako bi se razgovaralo o
migrantskoj krizi.
On je izrazio žaljenje što je Evropska komisija odlučila da predstavi
sledeće izveštaje o napretku zemalja regiona na putu ka EU tek 2018. godine.
Svilanović je rekao da bi EU trebalo da počne pregovore o pristupanju sa
svim zemljama regiona ili da bar obavi "pred -skrining" za poglavlja 23 i 24
o vladavini prava za zemlje sa kojima još nisu počeli pregovori.
"Uposlite nas, pomozite nam da udemo uspšeni", rekao je on. Svilanović je
rekao i da najmanje 30 odsto građana u regionu ne veruje da će njihove
zemlje ikada ući u EU.
On je rekao i da bi, s obzirom na neizvesnost u vezi sa samom EU kojom se
delom može objasniti i raspoloženje građana Zapadnog Balkana, zemlje regiona
trebalo da iskoriste pretpristupne fondove za reforme i da se "onda vidi šta
sa EU".
Viši savetnik za jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Gordona Daguid rekao
je da treba rešavati pitanje nacionalizma koji, kako je ocenio, često dolazi
do izražaja u regionu u pokušaju da se ponovo uspostavi raniji autoritarni
sistem.
"Nacionalizam se mora rešavati i kako se bude napredovalo na ekonomskom
planu uz pomoć EU, nacionalizam će donekle slabiti. Postoje snage spolja
koje pokušavaju da blokiraju taj proces, kao što smo mogli videti nedavno u
Crmoj Gori", rekao je Daguid.
|
|
U utorak otvaranje novih poglavlja |
| |
Evropska unija (EU) će u utorak u Briselu otvoriti poglavlje 5
o javnim nabavkama, u pregovorima o članstvu sa Srbijom, a moguće je da budu
otvorena i poglavlja 25 o nauci i istraživanju, kao i 26 o kulturi i
obrazovanju, mada na poglavlje 26 zasad ima primedbe Hrvatska.To su agenciji
Beta potvrdili upućeni zvaničnici u Savetu ministara EU, koji su dodali da
će tada biti otvorena i nova poglavlja u pregovorima o članstvu sa Crnom
Gorom.
Zvaničnici u Briselu su naveli da još nemaju potvrdu ali su rekli da očekuju
i dolazak srpskog premijera Aleksandra Vučića na međuvladinu konferenciju
kojom se otvaraju nova poglavlja, što je on ranije i najavio.
Većina članica EU su prihvatile pregovaračke platforme Evropske komisije za
otvaranje sva tri nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom, u petak će o tome
ponovo razgovarati predstavnici vlada EU u okviru Radne grupe Saveta
ministara za proširivanje i susedstvo.
Mnoge članice Unije smatraju da je dogovorom o pravosuđu i
telekomunikacijama u dijalogu Beograd-Priština učinjen bitan korak napred u
normalizaciji odnosa dve strane, što je bitan elemenat za napredovanje u
evropskoj integraciji.
U utorak bi konačnu reč o tome trebalo da daju ambasadori stalni
predstavnici članica EU u sklopu Komiteta za Zapadni Balkan.
Hrvatska, što je predočio i srpski premijer Vučić, ima još uvek nekih
zamerki, a evropski diplomatski izvori u Briselu kažu da se to tiče
udžbenika na maternjem jeziku za hrvatsku manjinu u Srbiji.
Zagreb nagoveštava i ponovne zahteve za, kako tvrdi, povraćaj u Srbiju
prebačenog hrvatskog kulturnog blaga, ali mnoge vlade EU smatraju da se to
mora rešavati bilateralnim dijalogom, kao što je izgleda nađena i nagodba za
univerzalnu, dakle i regionalnu nadležnost srpskog pravosuđa za ratne
zločine.
Premijer Vučić je izjavio da je, pored ostalog, podršku za otvaranje novih
poglavlja u pregovorima o članstvu EU-Srbija dala i veoma važna Nemačka.
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević je saopštila da je uverena
da će nova poglavlja biti otvorena, a navela je i da Beograd radi na
pripremi poglavlja 7 - pravo intelektualne svojine, i poglavlja 20 -
preduzetništvo i industrijska politika
Tanja Miščević je navela da uskoro treba da bude obrazloženo predstaviti šta
se radi za pripremu poglavlja 29 - Carinska unija, kao i poglavlja 33 -
finansijska i budžetska pitanja.
Ona je dodala da Srbija priprema i da se brzo otvori i poglavlje 3 koje se
odnosi na pravo poslovnog nastanjivanja i slobodu pružanja usluga.
Srbija može da otvori poglavlje 28 o zaštiti potrošača i zaštiti javnog
zdravlja bez ispunjavanja merila, potvrđeno je EurAktivu u Kancelariji za
evropske integracije Srbije.
Srbija je 25. novembra primila pismo Slovačke, kao predsedavajuće zemlje EU,
u kome se konstatuje da je dovoljno pripremljena za pregovore o tom
poglavlju i poziva se da podnese pregovaračku poziciju kako bi se ono
otvorilo.
|
|
Odluka o izborima do kraja januara |
| |
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da o
parlamentarnim izborima neće odlučivati sam i da će odluku o izborima imati
do kraja januara naredne godine.
"Ja sada znam, znam i šta želim i šta mislim (o izborima)", rekao je Vučić
novinarima na konferenciji za medije u Skupštini Srbije.
On je dodao da o parlamentarnim izborima treba da razgovara s predsednikom
Srbije Tomislavom Nikolićem i unutar Srpske napredne stranke, s koalicionim
partnerima i "drugim ljudima od kojih zavisi budućnost Srbije".
"Ni na koji način nećemo ugroziti stabilnost i ekonomske standarde", rekao
je Vučić.
Upitan da li je lično za održavanje parlamentarnih izbora i da li misli da
ih je previše u kratkom periodu, Vučić je rekao: "Ne treba nikome da se
pravdam za bilo šta".
On je rekao da je njegovo da brine o stabilnosti i novčaniku države.
"Kada imate tu situaciju, kada imate najbolje rezultate, po objektivnim
parametrima, onda vam dođe neko ko se ne poziva ni na kakvog stručnjaka i
govori da nešto ne valja onda kažete, evo vam pa napravite nešto što valja,
ali to morate da uradite na zakonom propisanim uslovima, a ne da bijete
žene", rekao je Vučić.
|
|
Sledeće godine očekujemo milion turista u Beogradu |
| |
Beograd je ove godine posetilo 850.000 turista, a očekuje se da
ih sledeće godine bude oko milion, izjavio je ministar turizma, trgovine i
telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić.
"Nastojimo da u saradnji sa gradskom upravom obogatimo turističku ponudu i
tako privučemo što više stranih i domaćih turista", rekao je Ljajić
novinarima prilikom obilaska Kalemegdana, najposećenije turističke lokacije
u Beogradu.
Prema njegovim rečima, od ukupnog broja turista koji posete glavni grad, 81
odsto su stranci.
"Kalemegdan kao najveću beogradsku atrakciju godišnje poseti 770.000
turista. Ove godine smo realizovali projekat postavljanja 44 table, radi
lakšeg snalaženja turista, s osnovnim informacijama o istoriji i značaju
objekata koji se nalaze na Kalemegdanu", rekao je Ljajić.
On je najavio za sledeću godinu rekonstrukciju Kuće cveća i Skadarlije, kao
i sređivanje kompleksa Avalskog tornja.
Kako je istakao, očekuje se veći broj kineskih turista u Srbiji zbog
bezviznog režima koji stupa na snagu od januara iduće godine.
Glavni gradski urbanista Milutin Folić rekao je da je nabavljena nova
rasveta za Kalemegdan tako da će biti osvetljena stepeništa, kapije i zidine
i moći će da se vidi sa obe strane reke.
"U saradnji sa Ministarstvom trgovini i turizma priprema se za sledeću
godinu integralni sistem informisanja pešaka. Postavićemo table koje će
pokazivati pešacima dokle mogu da stignu za pet minuta jer su istraživanja
pokazala da je u drugim zemljama ovaj metod doveo do porasta broja pešaka",
rekao je Folić.
Kako je naveo, sve više se radi na tome da Beograd postane turistički grad
sličan Kopenhagenu, Ljubljani i Beču.
|
|
Za završetak Hrama Svetog Save potrebno oko 19 miliona evra |
| |
Za završetak izgradnje Hrama Svetog Save na Vračaru potrebno je
oko 19 miliona evra, od koji je Rusija obezbedila donaciju od četiri miliona
evra, rečeno je na godišnjoj skupštini Društva za podizanje Hrama Svetog
Save.
Redovnoj 14. sednici skupštine tog društva prisustvovali su predsednik
Srbije Tomislav Nikolić, patrijarh Irinej i predsednik MK Group Miodrag
Kostić, koji je i predsednik skupštine Društva.
"Za završetak izgradnje Hrama Svetog Save potrebno je oko 19 miliona evra,
od čega je četiri miliona evra donacija Ruske federacije kojom će biti
finansirano oslikavanje kupole", rekao je Kostić.
On je dodao da će ostalih 15 miliona evra biti obezbeđeno donacijama članova
Društva, Vlade Srbije i drugim donacijama, saopštilo je Društvo za podizanje
hrama Svetog Save.
Kostić je pozvao sve koji žele da se uključe u završetak radova da to i
učine preko Društva ili putem donacija, navodi se u saopštenju.
"Predviđeni rok za završetak svih radova na izgradnji Hrama je 2021, a
radovi se odvijaju planiranom dinamikom", istakao je Kostić.
Patrijarh Irinej je rekao da se danas naviše razgovaralo o izradi mozaika i
da je "početkom proleća planiran početak radova na kupoli, a potom i na
oltarskoj apsidi".
U sklopu nastavka obnove Hrama, nedavno je predstavljena i maketa buduće
dekoracije unutrašnjosti kupole površine 1.230 kvadratnih metara čiji se
završetak planiran za kraj sledeće jeseni.
|
|
Kapetan Dragan ima pravo na pravnu pomoć Srbije |
| |
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je juče da Dragan
Vasiljković, poznat kao kapetan Dragan, kome se u Hrvatskoj sudi zbog
navodnih ratnih zločina, ima pravo na pravnu pomoć Srbije.
Nikolić je tokom razgovora sa pravnim zastupnikom Vasiljkovića, advokatom
Draganom Palibrkom ocenio da optužnice podignute protiv državljana Srbije
zbog navodnih ratnih zločina počinjenih tokom devedesetih godina prošlog
veka, "imaju implicitni cilj da se okrivi samo jedna strana u sukobu".
"Krajnji cilj je naplata ratnih reparacija i stigma na Srbiji i srpskom
narodu. Srbija, ukoliko se to od nje traži, u svakom sudskom postupku treba
da doprinese fer i pravičnom suđenju", naveo je Nikolić u saopštenju.
Predstavljajući pojedinosti suđenja Vasiljkoviću u Hrvatskoj, Palibrk je
kazao da mu je omogućeno da ima uvid u predmet, obilazi optuženog i daje mu
pravne savete ali da mu nije dozvoljeno da ga brani u sudu u Splitu, što
kako je ocenio, "nije zabeleženo u savremenoj pravnoj praksi".
Palibrk je dodao da čeka odgovor Ministarstva odbrane na zahtev da mu
dostavi podatke o komandnoj strukturi tadašnje JNA u kninskoj Tvrđavi i
jedinica koje su učestvovale u napadu na Glinu, izrazivši očekivanje da će
ti podaci otkriti da kapetan Dragan nije bio nadležan za ta područja.
Vasiljković je optužen za ratne zločine počinjene sredinom 1991. u zatvoru u
Kninu, kao i 1993. u Bruškoj, kod Benkovca, gde je mučio, zlostavljao i
ubijao zarobljene pripadnike hrvatske vojske i policije.
Optužen je i da je tokom jula 1991. u Glini, u dogovoru s komandantom
tenkovske jedinice JNA, izradio plan napada na tamošnju policijsku stanicu,
kao i na okolna naselja. U optužnici se navodi da su tokom napada oštećeni i
uništeni civilni objekti, hrvatsko stanovništvo naterano na beg, opljačkana
imovina i ubijeni i ranjeni civili. Među nastradalima je bio i nemački
novinar Egon Skotland, koji je poginuo 1991. na ulazu u Glinu.
|
|
Belgija optužila za terorizam tri osobe sa Kosova i iz Srbije |
| |
Belgijske vlasti podigle su optužnice za terorizam potiv tri
osobe, dve sa Kosova i jedne iz Srbije, zbog sumnje da su vrbovale
dobrovoljce za rat u Siriji i prikupljale novac za terorističku Islamsku
državu.
"Optuženi su za učešće u aktivnostima terorističke grupe", saopštilo je
danas belgijsko savezno tužilaštvo.
Optuženi su identifikovani kao Egzona K. (23) iz Srbije i Kastriot M. (23) i
Mahid D. (27). obojica sa Kosova.
Prema navodima tužilaštva, sudija odeljenja protiv terorizma naložio je
pritvor za tri osobe, od ukupno osam koje je policija privela tokom
jučerašnjih pretresa sprovedenih na devet lokacija u severnoj i centralnoj
Belgiji.
Troje uhapšenih se, kako je navelo tužilaštvo, "sumnjiče za umešanost u
regrutovanje ljudi da odu u Siriju i da su finansijsko pomagali Islamsku
državu". Tokom jučerašnje racije, policija nije našla oružje niti eksploziv.
Belgija je članica EU sa srazmerno najvećim brojem građana koji su se
pridružili džihadistima u Siriji i Iraku. Procenjuje se da ih je 465.
Vlasti Belgije su na posebnom su oprezu od samoubilačkih bombaških napada na
aerodromu u Briselu i u jednoj stanici metroa, kada su 22. marta ove godine
ubijene 32 osobe. Odgovornost za oba napada preuzela je Islamska država.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
