|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Formirati nezavisnu međunarodnu komisiju za zločin u Srebrenici |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je potrebno
formiranje relevantne nezavisne međunarodne komisije koja bi istražila i
sačinila izveštaj o dešavanjima u Srebrenici u julu 1995. godine.
Dodik smatra da u vezi sa ratnim dešavanjima u Srebrenici ima mnogo
kontroverzi, kao i predrasuda i osporavanja.
"Sada znamo da su Markale i Tuzlanska kapija bili namešteni da bi se
kreirali određeni vojni događaji, pre svega intervencija stranaca", rekao je
Dodik za N1 televiziju.
Predsednik RS je dalje rekao da ne spori da se u Srebrenici na kraju rata
dogodio "ozbiljan i veliki zločin", zbog, kako je naveo, "raznih političkih
kalkulacija tadašnjeg bošnjačkog lidera Alije Izetbegovića koji je povukao
komandanta bošnjačkih snaga u Srebrenici Nasera Orića, i nekih Srba".
"Nikoga ne pravdam, treba da dođemo do relevantne istine, a istina nije ono
što je napisala Vlada Republike Srpske pod pritiskom (bivšeg visokog
predstavnika) Pedija Ešdauna, već istina može biti to da relevantna,
autoritativna međunarodna komisija, nezavisna od političkih institucija
napravi jedan izvještaj, i to ću podržati", naglasio je Dodik.
On smatra da za to u ovom trenutku nema spremnosti, dodavši da je njegov
odnos prema rema Potočarima nepromenjen, kao i da će Srebrenica imati
prioritet kod vlasti RS i nakon što je Srbin izabran za načelnika
Srebrenice.
Govoreći o radu Tužilaštva i Suda BiH, Dodik je ocenio da se BiH mora
vratiti u ustavne okvire, odnosno da te institucije treba ukinuti,
upozorivši da će u protivnom "BiH otići dođavola".
"Konstituisanje Suda i Tužilaštva nije predviđeno Ustavom BiH, to je bila
politička, avanturistička, nezakonita odluka visokog predstavnika", rekao je
on.
Prema njegovim rečima, te državne pravosudne institucije osnovane kako bi se
"eliminisali svi Srbi koji bilo šta znače u političkom i privrednom smislu".
"Zalažem se za ukidanje Suda i Tužilaštva kao vanustavnih kategorija i kao
loše kreacije međunarodnog faktora u pogledu želje da putem sile i
spekulacija formiraju politički sistem u BiH", rekao je Dodik.
On je optužio Obaveštajno-bezbednosnu službu (OBA) BiH da je pod direktnom
kontrolom bošnjačkog lidera Bakira Izetbegovića, da je diriguje procesima u
Sudu i Tužilaštvu BiH, koji su prema njegovoj oceni "politički motivisani i
montirani".
Dodik je pozvao ostale strane u BiH da se dogovore o ovom pitanju, navodeći
da će RS nastaviti da održava referendum za svako pitanje za koje oceni da
je relevantno po interese ovog bn. entiteta.
"Ili ćemo sesti da se dogovorimo ili na miran način razići", istakao je
predsednik RS.
Dodik je još ocenio hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović ima
relevantne podatke za svoju tvrdnju da se u BiH vraćaju osobe koje su se na
stranim ratištima borile kao pripadnici ISIL-a.
On je dodao da je upravo preko Hrvatske za vreme rata u BiH ušlo 4.500
mudžahedina koji su "sekli glave Srbima na Ozrenu", zbog čega su hrvatske
službe i danas najverovatnije najinformisanije na koji način i ko ulazi u
BiH.
Predsednik RS je naglasio da nisu svi Bošnjaci i muslimani teroristi, ali da
su radikalizovani muslimani oni koji su u posljednje vreme činili
terorističke akte u regionu.
"U tom pogledu postoje činjenice, informacije o organizacijama,
finansiranju, osobama koja su organizovala odlaske", naveo je Dodik.
Govoreći o sastanku sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem prošle nedelje
u Beogradu, Dodik je rekao da je razgovarano o obostrano važnim temama.
On je istakao da nije imao potrebu za popravljanje nekih odnosa, jer "ne
trči za spekulantima koji zbog toga što se neko javno ne vidi mesec-dva dana
pravi teorije zavere".
"Valjda neću stalno morati da objašnjavam da li sam se udaljio od Vučića ili
sam se previše približio. Samo radim svoj posao onako kako mislim da je
normalno", zaključio je Dodik.
|
|
Izbora komisija Makedonije razmatra prigovore |
| |
Makedonska državna izbora komisija počela je juče u 11.00
otvorenu sednicu na kojoj razmatra 16 prigovora opozicionih stranaka SDSM i
Pokret Besa na regularnost izbora na nekim biračkim mestima.
Do pred ponoć je odbačeno sedam prigovara Bese, a za jedan se čeka
veštačenje grafologa Ministarstva unutrašnjih poslova.
Oduka da se angažuje grafolog bila je povod za oštru reakciju šefa Izbornog
štaba VMRO DPMNE Nikole Todorova koji je odmah sazvao konferenciju za
novinare na kojoj je ocenio da je ta odluka skandalozna pozvao DIK da je
povuče.
Okupljanje pristalica VMRO DPMNE ispred DIK, koji kažu da su se
samoorganizovali, počelo je posle konferencije za novinare Nikole Todorova,
održane posle 21.30 sati.
DIK je sinoć, pošto je završio s prigovorima Bese, počeo da razmatra
prigovore SDSM i odbio prva dva prigovora najveće opozicione stranke, a na
putu je da odbije i treći.
Ta komisija bi prema zakonskim rokovima trebalo da završi sednicu do ponoći,
a stranke čiji su prigovori odbijeni, imaju pravo žalbe Upravnom sudu u roku
od 12 sati, koji ima 48 sati da odgovori.
Sednica DIK o prigovorima je bila najavljena za sredu uveče, ali je odložena
iz bezbednosnih razloga kada je vladajuća VMRO DPMNE počela da okuplja svoje
članove pred sedištem te komisije.
Prema očekivanju SDSM i Bese, ukoliko DIK usvoji prigovore i poništi izbore
na mestima na koja se odnose, mogli bi da budu promenjeni rezultati
nedeljnih vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji u korist tih
stranaka.
Po preliminarnim rezultatima, VMRO DPMNE ima 51 mandat u parlamentu sa 120
poslanika, SDSM 49 mandata, albanska Demokratska unija za integraciju (DUI)
koja je poslednjih osam godina bila u koaliciji sa VMRO DPMNE ima 10
mandata, Pokret Besa pet, Alijansa za Albance tri, a Demokratska partija
Albanaca (DPA) dva.
Makedonski DIK ima devet članova, od kojih dve najveće stranke SDSM i VMRO
DPMNE imaju po dva člana, dve albanske stranke DUI i DPA po jednog, dok su
predsednik, zamenik i sekretar te komisije profesionalci.
|
|
Ukloniti tablu sa ustaškim pozdravom iz Jasenovca |
| |
Odbor za Ustav, poslovnik i politički sistem hrvatskog Sabora
zaključio je juče da bi trebalo ukloniti ploču sa ustaškim pozdravom "Za dom
spremni" u Jasenovcu i pozvao vladu da utvrdi pretpostavke za rešavanje
pitanja simbola svih totalitarnih režima, objavila je Hrvatska
radio-televizija.
Poslanik opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Peđa Grbin rekao je da
je povodom table s uklesanim ustaškim pozdravim u Jasenovcu "Odbor doneo
zaključak da se ovakve stvari u posebnim mestima ne preduzimaju i pozvao
merodavna tela da takva obeležja uklone".
"Moraju se odati počasti svim žrtvama, ali se pri tome ne sme vređati i
druge", izjavio je Grbin za HRT.
On je dodao da je postavljanje ploče sa ustaškim pozdravom omogućio zakon iz
1997, ali je Ustavni sud dvema odlukama osudio takav pozdrav i da današnjom
odlukom saborski odbor pokazuje "smer kojim bi politika morala ići".
Na pitanje hoće li sporna ploča u Jasenovcu zaista biti i uklonjena, Grbin
je odgovorio da "Odbor nije nadležan da uzme šrafciger i ukloni ploču, ali
nakon odluka Ustavnog suda institucije bi trebalo tu ploču da uklone i da
postave ploču žrtvama Domovinskog rata koja neće vređati druge žrtve".
U zaključku Odbora navodi se da je "postavljanje Spomen ploče poginulim
hrvatskim braniteljima, pripadnicima HOS-a, u Jasenovcu s rečima ' Za dom
spremni' u grbu Udruženja vređa žrtve ovog ustaškog logora i sve žrtve
ustaškog režima".
"Odbor poziva nadležna tela državne vlasti da preduzmu nužne radnje kojima
će zaštititi dostojanstvo žrtava i sećanje na njih, a pogotovo na mestima
kao što je Jasenovac", navodi se u zaključcima.
Dodaje se i da je podstaknut raspravom o ovom slučaju Odbor "pozvao vladu da
utvrdi pretpostavke za institucionalno pravni okvir unutar kojeg će se
rešiti pitanje simbola svih zločinačkih totalitarnih režima i zaštite
digniteta njihovih žrtava".
|
|
Odluka o članstvu Crne Gore u NATO u Skupštini |
| |
Crna Gora će odluku u članstvu u NATO-u doneti u Skupštini, a
ne na referendumu, saopštio je juče crnogorski ministar odbrane Predrag
Bošković na sastanku s vojnim atašeima akreditovanim u Podgorici.
Bošković je atašeima preneo da za usvajanje oduke o članstvu u NATO-u u
Skupštini postoji ubjedljiva većina, saopšila je vlada.
On je izrazio uverenje da će Crna Gora do proleća naredne godine biti
punopravni član Severnoatlanskog saveza.
Crna Gora je krajem prošle godine pozvana da se pridruži NATO-u i u toku je
postupak ratifikacije pristupnog protokola u parlamentima članica Alijanse.
Javno mnjenje u Crnoj Gori je podeljeno oko članstva i do sada podrška
vladinom spoljno-političkom prioritetu nije prešla 46 odsto.
Na referendum o NATO-u insistira deo proruske opozicije u Crnoj Gori i
zvanična Moskva.
Svega par zemalja od 28 članica Alijanse je organizovalo plebiscit građana o
tom pitanju.
|
|
U bolnici u Sisku postavljena spomen ploča ubijenim ustašama |
| |
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da je
postavljanje krsta i spomen ploče u krugu bolnice u Sisku ustašama ubijenim
1945. godine nastavak otvorene rehabilitacije fašizma u Hrvatskoj.
"Glavnu podršku tome procesu daju katolička crkva, čiji je biskup Vlado
Košić blagosovio krst i spomen ploču i hrvatska predsednica Kolinda Grabar
Kitarović koja je podržala postavljanje spomen ploče sa ustaškim pozdravom
'Za dom spremni' u Jasenovcu i koja ustašku zastavu smatra pravom hrvatskom
zastavom", naveo je Linta u pisanoj izjavi.
Linta je kritikovao i Vladu Hrvatske zbog toga što podrškom otvorenoj
rehabilitaciji nacizma i fašizma vređa stotine hiljada srpskih, romski i
jevrejskih žrtava u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu.
On je zatražio da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zvanično zatraži od
predsednika Evropskog parlamenta, predsedavajućeg Komiteta za spoljne
poslove Evropskog parlamenta i šefova svih poslaničkih grupa u Evropskom
parlamentu da hitno donesu "Rezoluciju protiv rehabilitacije i veličanja
ustaštva ili hrvatskog nacifašizma u Hrvatskoj".
|
|
Nije bilo adekvatnog odgovora na pojave neofašizma u Hrvatskoj |
| |
Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da se nije na
odgovarajući način odgovorilo na izlete neofašizma u Hrvatskoj, ali da oni nisu
toliko opasni da dovedu društvo u krizu.
"Neki očito pokušavaju da izjednače ono što se ne može izjednačiti. Ne mogu se
izjednačiti fašizam i antifašizam, fašizam je najveće zlo, ne samo 20. veka, već
koje je civilizacija uopšte doživela", rekao je Mesić na snimanju emisije
"Okruženje".
Na izlete neofašizma u Hrvatskoj nije bilo dovoljno odgovora, rekao je Mesić,
ocenivši da oni nisu opasni u toj meri da bi društvo moglo da dođe u krizu.
"Kako bi bilo da u Nemačkoj neko kod logora napiše 'Zig hajl'? Ali to ne može,
jer je Nemačka doživela katarzu", rekao je Mesić.
|
|
SNSD napustio Parlament BiH zbog odbijene inicijative |
| |
Poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) napustili su
u sredu sednicu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH pošto je
odbijena njihova inicijativa da se glasa o smeni Šefika Džaferovića iz Stranke
demokratske akcije (SDA) sa mesta predsedavajućeg i člana Kolegijuma ovog doma
parlamenta.
Šef poslaničkog kluba SNSD-a Staša Košarac rekao je da će ova stranka u narednih
nekoliko dana odlučiti da li će i na koji način dalje učestvovati u radu
Parlamentarne skupštine BiH.
Košarac je rekao da mu je "žao što još ima političara iz Republike Srpske koji
su bili protiv inicijative SNSD-a", navodeći da je protiv te inicijative bio i
zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Mladen Bosić iz Srpske demokratske
stranke (SDS). Džaferović je rekao da SNSD nastavlja "političku torturu prema
njemu i zloupotrebu Predstavničkog doma u najperfidnije dnevnopolitičke svrhe".
Poslanički klub SNSD-a, stranke predsednika RS Milorada Dodika, tražio je
Džaferovićevu smenu zbog njegove ratne prošlosti, odnosno, kako je navedeno,
optužbe da nije ništa učinio da spreči ratne zločine nad Srbima.
Tužilaštvo BiH je 11. marta 2015. godine donelo odluku o nesprovođenju istrage
protiv Džaferovića za optužbe da je kao nekadašnji načelnik Centra službi
bezbednosti Zenica znao za ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima
srpske nacionalnosti, koje su počinili pripadnici jedinice "El mudžahid".
Na predlog poslanika Demokratske fronte (DF) Maje Gasal Vražalica u parlamentu
BiH je minutom tišine odata počast žrtvama u Alepu.
Denis Bećirović iz Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) zatražio je da
Predstavnički dom zauzme stav o istupima hrvatske predsednice Kolinde Grabar-
Kitarović prema BiH.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
