|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
To je Beograd, bejbi... |
| |
Beograd nikada neće biti među najlepšim evropskim gradovima, ali nedostatak
evropskog šarma nadoknađuje pristupačnom zabavom, premda možda ne zadugo,
piše agencija Asošijetid pres.
Stolovi koji se protežu iz kafića na trotare s kaladrmom, muzičari koji
sviraju za turiste, dok tehno ritam širom grada drži mlade do jutra. "To
nije ni Barselona pa ni Berlin. To je Beograd, bejbi", piše AP.
Grad je baš jeftin za posetioce, ali njegova šik budućnost brzo stiže. Na
neki način liči na Budimpeštu s njenim oronulim kafićima od pre 10 godina
ili na Prag 90-ih. Prljav, ispunjen životom i nepoznat Amerikancima, ali s
nešto stila koji nijedno od tih mesta nije imalo dok već nisu bila
preplavljena turistima.
Sada je pravo vreme za ovu neobičnu destinaciju, navodi AP. Aviokompanija Er
Srbija počela je prošle godine da leti iz Njujorka, a počela je izgradnja
projekta koji bi trebalo da nefunkcionalno zemljište uz Savu pretvori u
gradsko jezgro.
Nova godina uzbudljivo je vreme u Beogradu, s ludim uličnim žurkama i
stotinama hiljada turista, uglavnom iz susedne Hrvatske, Slovenije i
Bugarske i koncertima na otvorenom i vatrometima.
Autor navodi da Beograd nikada neće biti u konkurenciji za najlepše evropske
gradove, delom zato što je više puta uništavan i obnavljan u protkelih 2.000
godina. Posetioci mogu očekivati zgrade u "brutalističkom" stilu iz vremena
socijalizma, kao i vladine zgrade koje su uništene u bombardovanju NATO
1999. i nikada obnovljene. Uprkos zanemarivanju, postoje i elegantne zgrade
19-vekovne arhitekture, posebno u centralnoj pešačkoj zoni Knez Mihailove.
Manjak evropskog šarma, Beograd nadomešćuje pristupačnim luksuzom. Autor
piše da ga je najbolji obrok života koštao 25 dolara s bakšišem, dok je
jedan od njegovih omiljenih obroka za tri meseca putovanja Evropom, s pačjom
paštetom i želeom od dunje, aperitivima i flašom vina bio 45 dolara za
dvoje.
Mnoštvo poznatih hotelskih brendova nudi povoljne sobe, ali što se petljati
s njima kada se jednokrevtna soba preko Erbienbija (Airbnb) može naći za 27
dolara i to kod Skadarlije, boemskog dela grada koji je ispunjen galerijama,
zadimljenim kafanama i tradicionalnim restoranima koji nude rakiju, toliko
jaku da bi mogla da se nazove "razređivač", navodi autor.
Među obavazne stvari za raditi u Beogradu, autor preporučuje posetu
Kalemegdanu, uz navode da je veći deo burne istorije Beograda zabeležen u
Vojnom muzeju u kojem se mogu naći predmeti od rimskih mačeva do ostataka
američkog stelt bombardera oborenog 1999.
Na Kalemegdanu, na koji je ulaz besplatan, nude se razne aktivnosti poput
streljaštva, tenisa i košarke, ali se može raditi ono što i lokalci rade -
uzmu pivo i sednu na zidić s najboljim pogledom u gradu.
Autor preporučuje i posetu Muzeju Nikole Tesle, gde su izloženi njegovi
najveći uspesi, ali i neuspešni projekti.
Zahvaljujući mladoj populacija i razumnim cenama, Beograd je postao jedan od
prvih evropski destinacija za žurke, navodi autor putopisa i spominje
splavove na Savi koji nude žurke do zore uz muziku koju opisuje kao neku
vrsta folka uz haus ritmove.
Žurka može početi u Savamali gde se lako može ići između barova s imenima
poput "Mladost" i "Ludost", navodi se u tekstu i dodaje da su tu i restorani
na obali reke u renoviranim skladištima, poput "Toro Latin" gastrobara koji
nudi dobrodošlu pauzu od teške balkanske hrane.
U blizini je počela izgradnja Beograda na vodi, gde bi trebalo da budu
neboderi s kanceralarijama, luksuznim stanovima i barovima. Već je, navodi
se, železnička pruga pretvorena u promenadu uz obalu s igralištima, terenima
za odbojku i restoranima.
"Možda će biti potrebno 30 godina da se završi master plna, ali su hoteli
St. Regis i Nj već planirani za 2019. Grad možda neće zadugo biti toliko
jeftin", navodi autor.
|
|
Hrvatski kompleksi sa samom sobom i sa svojom prošlošću |
| |
Član Predsedništva Srpske napredne stranke Nikola Selaković
ocenio je juče da strah Hrvatske ispoljen u blokadi Poglavlja 26 o
obrazovanju i kulturi u pregovorima sa EU predstavlja dokaz da Srbija
postaje moderna i ugledna država koja je glavno sidro stabilnosti trusnog
balkanskog regiona.
"Očigledan strah hrvatskih zvaničnika ispoljen u blokadi Poglavlja 26, bez i
jednog validnog argumenta, više je nego jasan znak da Srbija postaje moderna
i uređena država, koja ima međunarodni ugled i poštovanje, i predstavlja
glavno sidro stabilnosti trusnog balkanskog regiona", naveo je Selaković
povodom poslednjih napada hrvatske javnosti na predsednika Vlade Srbije
Aleksandra Vučića.
Selaković je rekao da takva Srbija više nikada neće dozvoliti ponižavanje,
niti trpeti da njom manipulišu takozvani proevropski susedi, kojima smetaju
srpske čokoladice, u čijoj se zemlji razbijaju ćiriličke table, veličaju
fašisti i teroristi, a proterani Srbi nikada više ne smeju da se vrate na
svoja ognjišta.
Prema njegovim rečima, ako su to parametri poštovanja različitosti i prava
nacionalnih manjina, onda je Srbija zadovoljna što nije otvorila Poglavlje
26.
Selaković je dodao da apsolutno podržava potez predsednika SNS Aleksandra
Vučića kojim je naglasio da o sudbini Srbije sigurno nikada neće odlučivati
jedna Hrvatska.
"Apsolutno podržavam potez predsednika Vučića, ne znajući da li će i kada
biti otvoreno Poglavlje 26, ali znajući dve stvari: prvo, da će Srbija i
dalje nastaviti da se modernizuje i menja u pravom smeru, i drugo, da o
sudbini Srbije sigurno nikada neće odlučivati jedna Hrvatska, dokle god je
Aleksandar Vučić njen prvi čovek", naveo je Selaković
On je naveo da smatra da iz Hrvatske uvek, kada nema argumente i kada ne
može da odgovori na činjenice koje nedvosmisleno govore u prilog Srbiji i
uspehu njenih reformi, progovore njeni istorijski kompleksi i problem koji
ona ima sa samom sobom i sa svojom prošlošću.
"Ovo je još jednom potvrđeno brutalnim napadima na predsednika Vlade Srbije
i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, što samo dokazuje
da jaka Srbija i politika stabilnosti i pomirenja, koju Vučić vodi, nije
nešto što odgovara Hrvatskoj".
|
|
Četvrtina građana Srbije čita, trećina nezainteresovana za kulturne
sadržaje |
| |
Oko četvrtine stanovnika Srbije čita knjige, 6,5 odsto odlazi u
bioskop, pozorište, galerije, muzeje i na koncerte, dok oko polovina građana
slobodno vreme provodi gledajući televizijski program, slušajući muziku i
čitajući novine, pokazuju podaci istraživanja o kulturnim potrebama građana
Srbije, koje je objavio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
Istraživanje, koje je sprovedeno krajem novembra i početkom decembra 2015.
godine, obuhvatilo je 1.565 ispitanika.
Kako pokazuju podaci, 22,6 odsto građana ne izdvaja novac za kulturna
dešavanja, 52,2 odsto mesečno izdvaja do 2.000 dinara, 20,9 odsto izdvaja
između 2.000 i 5.000, dok više od 5.000 dinara mesečno za kulturne sadržaje
izdvaja 4,3 odsto građana.
Kulturne sadržaje 17 odsto ispitanika ne posećuje jer ih u njihovom mestu
nema, 8,4 odsto zbog toga šo su sadržaji skupi, 6,2 odsto zbog lošeg
kvaliteta ponude, 31,5 odsto zbog toga što su nezainteresovani i 36,9 odsto
zbog toga što nemaju vremena.
Pozorišne predstave u Srbiji gleda 45,2 odsto građana, a aktivnu pozorišnu
publiku imaju Vojvodina i Beograd, dok je najmanja poseta u zapadnoj Srbiji
i Šumadiji.
Opersku i baletsku scenu prati 5,4 odsto građana, a najviše ljubitelja te
umetnosti je u Vojvodini i Beogradu.
U muzeje i galerije ide 40,4 odsto građana, na koncerte oko 50 odsto, dok u
bioskop ide više od polovine građana.
Prema podacima, najčitanije dnevne novine su Blic (43,6 odsto), petina
građana čita Kurir i Večernje Novosti, Politiku čita oko 10 odsto, Alo 7,2
odsto, Informer 6,1 i na poslednjem mestu je Danas, koji čita 2,4 odsto
građana.
Građani na televiziji najviše gledaju filmove, zatim informativni program,
kvizove, muzički, dokumentarni i sportski program, dok je procenat onih koji
gledaju dečji i rijaliti program sličan - 29,7 i 29,1 odsto.
Ispitanici su rekli da od nacionalnih emitera najviše gledaju
Radio-Televiziju Srbije (14,5 odsto), Prvu (14,2), Pink (12,9), B92 (6,6) i
Hepi (2,6 odsto).
|
|
Hrvatska blokada poglavlja 26 je političke prirode |
| |
Predstavnik hrvatskog udruženja KROV iz Subotice Nikola Perušić
izjavio je da u Srbiji mali broj učenika koristi usluge obrazovanja na
hrvatskom jeziku, te da su razlozi za to što je Hrvatska blokirala poglavlje
26, po njegovom mišljenju, političke prirode.
"Ubeđen sam da blokada nema veze sa udžbenicima, jer se taj problem može
vrlo lako i za kratko vreme rešiti. Ovaj problem tinja već godinama i niko
se posebno nije upustio u njegovo rešavanje. Pri tom, osnovano je i Hrvatsko
nacionalno veće (HNV) koje u nadležnosti ima da se bavi time", rekao je
Perušić.
On je dodao da su problemi mladih Hrvata u Srbiji mnogo realniji od samih
udžbenika, a tiču se niskih primanja, nezaposlenosti i ostalih teških
socijalnih problema s kojima se suočavaju i drugi građani i sa kojima dele
te slične probleme.
Perušić je za agenciju Beta rekao da u Strategiji obrazovanja na hrvatskom
nastavnom jeziku, koju je nedavno usvojio HNV, stoji da svega pet odsto
učenika pohađa nastavu na hrvatskom, dok kod drugih nacionalnih zajednica
taj procenat ide i do 70 odsto, i ocenio da taj podatak "mnogo govori o
zainteresovanosti".
"Mali je broj učenika o kojima pričamo, oko 260 njih u osnovnim školama. U
odnosu na 60.000 pripadnika hrvatske zajednice taj problem nije toliko
značajan i, da budemo realni, dotiče uzak krug ljudi", objasnio je Perušić.
|
|
Nije tačno da NIS otvara pumpe na Kosovu |
| |
Samostalni poslanik u Skupštini Srbije Slaviša Ristić izjavio
je danas da nisu tačni navodi direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Marka Đurića da će NIS da se vrati na Kosovo i Metohiju i otvori nekoliko
pumpi.
"Želim da obavestim javnost da je zapravo otvaranje tih pumpi čista
propaganda i neistina. Nije tačno da NIS otvara svoje pumpe. Radi se o tome
da će na severu Kosova ono što su nekada bile pumpe NIS-a, biti otvorene
pumpe partijskih aktivista Srpske napredne stranke", kazao je Ristić na
konferenciji za novinare u Skupštini Srbije.
Kako je rekao, NIS će te pumpe dati u zakup ali aktivistima SNS "koji imaju
iskustva sa švercom derivata", a Marko Đurić to želi da predstavi kao još
jedan doprinos Srbije srpskom narodu i kao prisustvo države i njenih javnih
preduzeća na Kosovu.
Ristić je istakao da NIS ne funkcioniše na Kosovu, jer nije registrovan kod
Agencije za registraciju biznisa pri Ministarstvu trgovine Kosova.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić otvorio je danas
benzinsku pumpu NIS-a u severnom delu Kosovske Mitrovice i ocenio da je
poslovanje te pumpe, kao i onih u Zvečanu i Zubinom Potoku, legalno jer se
radi o privrednim organizacijama "koje su registrovane u oba sistema".
|
|
Svaki deseti lek u prometu u Srbiji je falsifikovan |
| |
U prometu lekova u Srbiji je deset odsto falsifikovanih, rekao
je Mikailo Tijanić iz Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne
svojine MUP-a Srbije.
Tijanić je na konferenciji za novinare istakao da su ove godine uhapšene
četiri osobe registrovane u Agenciji za privrede registre (APR) koje su
prodavale falsifikovane lekove i lekove bez porekla o nabavci, a protiv 15
osoba je podneta krivična prijava.
Prema njegovim rečima, najveće probleme u suzbijanju prodaje neispravnih
lekova izaziva neadekvatna saradnja državnih organa, niska zatvorska kazna
do tri godine i nepostojanje propisanog krivičnog dela za falsifikovanje i
krijumčarenje lekova.
U Srbiji se, kako je Tijanić istakao, najčešće falsifikuju vijagre, lekovi
za hronične bolesti i lekovi protiv raka.
Direktor Globalne bezbednosti (Global Security) Pfizer Dankan Elson rekao je
da su u državama poput Kine, Pakistana, afričkih zemalja i drugih pronađene
skrivene laboratorije u kojima se falsifikuju lekovi.
Elson je istakao da su u zaplenjenim količinama falsifikovanih lekova
najčešće pronađeni otrov za pacove, boje za puteve i druge neželjene
supstance.
Prema njegovim rečima, postoji velika opasnost od interneta, jer podaci
Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 50 odsto kupljenih
lekova putem interneta falsifikat.
On je istakao da se kriminalci često odlučuju na krijumčarenje lekova, jer
su niski operativni troškovi, mali rizik da će biti uhapšeni i velika
zarada.
|
|
Poslednja vodenica potočara iz 1888. u Banji Jošanici |
| |
U centru Banje Jošanice na obalama Jošaničke reke radi vodenica
potočara iz 1888. godine o kojoj godinama brine porodice Lazić, kao i o
gostima koji sve više svraćaju u njihovo etno domaćinstvo.
Potočara je gotovo ista kao i pre 128 godina. Nalazi se u dvorištu Zorice i
Danijela Lazića i u njoj se i danas melju sve vrste žitarica.
Lazići su počeli da se bave vodeničarskim poslom i seoskim turizmom iz
nužde, u trenutku kada su oboje ostali bez posla.
Danijel Lazić je poljoprivredni inženjer, a znanje vodeničara obnovio je
kada je ostao bez posla. On je još kao dete pomagao dedi i ocu u vodenici i
tako je ispekao zanat.
Banja Jošanica nalazi se u istoimenom selu u severozapadnom delu sokobanjske
kotline. Udaljena je od Sokobanje oko 16 kilometara i osim po vodenici iz
19. veka, poznata je po termalnim izvorima.
Nekada je u ovom kraju postojalo 37 vodenica.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
