Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Svetska zabava - Inauguracija Donalda Trampa |
|
Dan inauguracije, zvaničan početak predsedničkog mandata
Donalda Trampa, obeležiće mnoštvo aktivnosti u Vašingtonu - od jutarnje
službe u crkvi, preko polaganja zakletve i parade, do večernjih balova.
Mada su inauguracione svečanosti već počele i trajaće narednih dana,
središnji događaj će biti polaganje predsedničke zakletve danas oko podne
(po lokalnom vremenu) kada će Amerika dobiti novog predsednika. To je i
jedini događaj koji mora da se desi, sve ostalo su prateće svečanosti.
Predsednik SAD može položiti zakletvu bilo gde, ali se to uglavnom radi u
Kapitolu, zgradi Kongresa, osim u izuzetnim slučajevima kao kada je 1963.
Lindon Džonson, tada potpredsednik, položio zakletvu u avionu posle ubistva
presednika Džona Kenedija u Dalasu.
Zakletva je definisana Ustavom i na engleskom sastoji se od 35 reči, mada ih
obično ima 39 sa završnicom "neka mi Bog pomogne" (so help me God). Taj
dodatak je prema jednom tumačenju uveo 1789. prvi predsednik Džordž
Vašington. Neki istoričari kažu da je mit da je Vašington koristio te reči,
a prvi navodi očevidaca o tim rečima potiču iz 1881. s inauguracije Čestera
Artura.
Inauguracione aktivnosti počinju jutarnjom službom u crkvi blizu Bele kuće,
kojoj će prisustvovati Tramp, novoizabrani potpredsednik Majk Pens i njihove
porodice. Novoizabrani predsednik posle odlazi u Belu kuću gde ga dočekuje
odlazeći predsednik, a prema najavama, Tramp i Barak Obama će popiti čaj ili
kafu i potom se zajedno uputiti u Kapitol.
Posle polaganja zakletve, Tramp će održati inauguracioni govor, koji bi,
prema najavama, trebalo da bude kratak, oko 20 minuta. Taj govor bi trebalo
da da okvir Trampovog predsedničkog mandata i biće pažljivo analiziran kako
bi se videlo kako novi predsednik namerava da vlada, posebno imajući u vidu
da u Belu kuću ulazi s najnižim rejtingom među dosadašnjim predsednicima.
Ankete pokazuju da povoljno mišljenje o njemu ima samo 40 odsto ispitanih,
dok je njegov prethodnik Obama došao na vlast s povoljnim mišljenjem 79
odsto ispitanika, a Džordž Buš mlađi sa 62 odsto.
Američki mediji kao intrigu navode i kako će se držati Trampova rivalka
Hilari Klinton koja bi sa suprugom Bilom trebalo da bude na bini dok Tramp
polaže zakletvu i drži govor.
Po okončanju aktivnosti na otvorenom ispred Kapitola, koji uključuju i
marševe u izvođenju vojnog orkestra i američku himnu koju će otpevati
16-godišnja Džeki Ivanko, sledi ručak u zgradi parlamenta za Trampa, Pensa i
njihove goste s liderima Kongresa. To, međutim, nije obilčan ručak, pošto se
već pokazalo da se republikanska većina i novi predsednik ne slažu po nekim
od ključnih pitanja - porezima, zdravstvu i posebno spoljnoj politici. Ručak
u Kapitolu će biti prva zvanična prilika da dve strane razmene mišljenja.
Predsednik posle inauguracionih dešavanja u Kapitolu ide pešice do Bele kuće
odakle s potpredsednikom, porodicama, kao i vodećim predstavnicima vlade i
vojske prati inauguracionu paradu u kojoj učestvuju vojnici i civili iz svih
50 saveznih država.
Parada bi trebalo da traje oko 90 minuta, što je kraće nego obično, s
obrazloženjem Trampovog tima da novi predsednik želi da to traje kraće kako
bi imao vremena i za posao. Nije isključena mogućnost da između parade i
večernjih zabava Tramp iskoristi predsednička ovlašćenja i krene da
sprovođenje nekih od svojih mera.
Veče je rezervisano za inauguracione balove. Zvanične balove organizuje
Odbor za inauguraciju i može im se prisustvovati samo uz poziv. Biće tri
takva bala i prisustvovaće im Tramp, Pens i njihove porodice. Pored
zvaničnih postoje i nezvanični inauguracioni balovi koje organizuju
razlitiče organizacije i koji su mnogo otvoreniji, ali njima ne prisustvuje
novi stanovnik Bele kuće.
Tramp je pompezno najavio dolazak rekordnog broja ljudi u Vašington na
njegovu inauguraciju, mada se organizatori spremaju za 800.000 do 900.000
ljudi. Prvoj Obaminoj inauguraciji je prisustvovalo 1,8 miliona ljudi.
Agencija Asošijetid pres navodi da još ima mesta u hotelima i da, nasuprot
Trampovim tvrdnjama, prodavnice imaju mnoštvo večernjih haljina za prodaju.
Pored Trampovih pristalica, u Vašingtonu se očekuju i protesti nezadovoljnih
njegovom pobedom. Najveći skup se očekuje u subotu - ženski marš na kojem se
očekuje preko 200.000 učesnika. Neki protesti se planiraju i za petak, a
Trampu su u pomoć priskočili bajkeri iz organizacije "Bajkeri za Trampa"
koji su najavili da će biti "živi zid" ako treba da se sačuvaju pristalice
novog predsednika.
Tramp je naveo da ima i "najveće slavne ličnosti na svetu" koje dolaze na
njegovu inauguraciju. Na koncertu će nastupiti kantri pevač Tobi Kit i grupa
Tri dors daun, a prisustvovaće i glumac Džon Vojt, dok će na inauguracionim
balovima nastupati Radio siti rokets, Pijano gajs, 72-godišnji Toni Orlando
i 81-godišnji Sem Mur iz dueta Sem end Dejv.
S druge strane, na protestnom maršu žena prisustvo su najavile glumice
Skarlet Džohanson, Frensis Mekdormand i Amerika Ferara, komičarka Ejmi Šumr
i pevačica Zendaja.
U fokusu će biti i svet mode pošto je uvek vladalo interesovanje šta će
obući nova prva dama na polaganju zakletve i na inauguracionim balovima.
Danas, međutim, nije reč samo o modi. Više dizajnera je reklo da ne želi da
oblači Melaniju Tramp zato što se ne slažu s politikom njenog supruga koji
se prezrivo osvrnuo na te izjave i rekao da njegova supruga ne bi ni želela
haljine tih dizajnera. Muzičari koji su potvrdili nastupe na inauguracionim
dešavanjima već su naišli na kritike, pa se isto može očekivati i za
dizajnere.
|
Osam najbogatijih koji poseduju koliko 50 odsto čovečanstva |
|
Osam najbogatijih ljudi na svetu, koji poseduju koliko polovina
stanovištva Zemlje, svi su muškarci i uglavnom su Amerikaci.
U osmorci su i jedan Evropljanin i jedan Meksikanac, a većinom su bogatstvo
zaradili poslovima s novim tehnologijama.
Najbogatiji na svetu je osnivač Majkrosofta Bil Gejts sa 75 milijardi
dolara. Sedamdesetih je osnovao Majkrosoft koji je postao najveća softverska
kompanija i pomogao da kompjuter bude prisutan u skoro svakoj kući. Gejts se
s čela Majkrosofta povukao 2000. i posvetio filantropskim aktivnostima u
okviru Fondacije "Bil i Melinda Gejts". Postepeno je smanjio i svoje
vlasništvo u Majkrosftu na manje od tri odsto, a većina njegovog bogatstva
je u njegovoj zasebnoj kompaniji koja nije na berzi.
Drugi na listi je Španac Amansio Ortega sa 67 milijardi dolara. On je 1975.
otvorio prvu prodavnicu Zare koja je sada lanac prodavnica širom sveta u
okviru njegove Inditeks grupe (Inditedž). Ortega ima udeo od 59 odsto u
Inditeksu, čija se tržišna vrednost procenjuje na 97 milijardi evra (102
milijarde dolara).
Treći na listi je investitor Voren Bafet sa 60,8 milijardi dolara. Bafet je
počeo da investira još kao mladić 40-ih godina i postepeno je izgradio
kompaniju Berkšir Hatavej (Berkshire Hathanjay), čije investicione odluke
slede hiljade. Bafet je poznat ka izuzetno štedljiv i favorizuje investicije
u kompanije s dokazanim poslovnim modelom nad novim industrijama, kao što je
tehnologija. Bafet je najavio da će veči deo svog bogatstva dati u
dobrotvorne svrhe. Od 2006. akcije u Berkširu daje Fondaciji "Bil i Melinda
Gejts".
Na četvrtom mestu je meksički tajkun Karlos Slim s 50 milijardi dolara koji
velikim delom potiču iz telekomunikacione kompanije Amerika movil (America
Movil). Slim lično poseduje sedam odsto, a njegova porodica 37 odsto te
kompanije koja se procenjuje na 42 milijarde dolara.
Osnivač Amazona Džef Bezos sa 45,2 milijardi dolara na petom je mestu. Bezos
je napravio revoluciju u maloprodaji trgovinom na internetu. Osnovan kao
internet knjižara, Amazon sada prodaje sve i svašta. Pored Amazona u kojem
poseduje 17 odsto akcija, Bezos se upustio i u druge poslovne poduhvate.
Kupio je uticajni list Vašington post i osnovao Blu oridžin (Blue Origin)
koji radi na razvoju tehnologije za putovanje ljudi u svemir.
Sledeći na listi je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg sa 44,6 milijardi
dolara. Osnovao je Fejsbuk 2004. kako bi omogućio komunikaciju studentima
Harvarda. Njegova društvena mreža je postala popularna širom sveta i na
berze je izašla 2012. čime je Zakerberg, koji sada ima 32 godine, postao
multimilijarder. Fejsbuk je nastavio da napreduje, iako se neki njegovi
rivali poput Tvitera suočavaju s problemima. Zakerberg i njegova supruga su
najavili da će prodati 99 odsto akcija u Fejsbuku za podršku humanitarnim
organizacijama.
I sledeći na listi, Leri Elison je 43,6 milijardi dolara zaradio u
tehnološkom sektoru. Elison je kao mladi programer 70-ih imao svog prvog
velikog klijenta - američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA). Ime
projekta je bio Orakl (Oracle). On i njegovi saradnicu su posle ime
iskoristili za svoju kompaniju koja je pravila softver za obradu baza
podataka. Elison ima 27 odsto u Oraklu čija se vrednost procenjuje na 160
milijardi dolara.
Osmi na listi je Majkl Blumberg sa 40 milijardi dolara. On je napravio
kompaniju Blumberg za finansijske informacije 1981. pošto je otpušten iz
jedne investicione banke s otpremninom od 10 miliona dolara. Blumberg je
svoj posao učinio posebno unosnim prodajom terminala finansijskim
kompanijama. Blumbergovi terminali s više ekrana postali su jedno od
osnovnih oruđa za rad u finansijskoj industriji, spajajući informacije s
tržišta u realnom vremenu s novinskom agencijom.
Humanitarna organizacija Oksfam saopštila je da je jaz između super bogatih
i siromašnih veći nego što se mislilo i da osam najbogatijih poseduje isto
koliko i 3,6 milijardi ljudi - polovina svetske populacije.
|
Manje lepih dana zbog globalnog zagrevanja |
|
Do kraja veka širom zemljine kugle biće deset dana blagog i
uglavnom suvog vremena manje nego danas, ali će neka mesta imati više dana
savršenih za piknik ili venčanje na otvorenom, a neka manje.
Među najvećim gubitnicima lepih dana biće Rio de Žaneiro, Majami i veliki
deo Afrike, dok će Evropa i Sijetl dobiti više lepog vremena, pokazalo je
novo istraživanje.
"To je vreme kada možeš da ideš napolje i uživaš. Nije ni suviše hladno, ni
pretoplo. Nije prevelika vlaga", definisala je lepo vreme vodeći autor
studije Karin van der Vil, meteorolog istraživač na Univerzitetu Prinston i
u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.
U poslednje tri decenije u svetu su beležena u proseku 74 dana s lepim
vremenom. Međutim, do 2035. broj takvih dana opašće na 70 i zatim na 64 u
poslednje dve decenije 21. veka, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu
Klimatske promene.
Danima s lepim vremenom smatraju se oni s temperaturom između 18 i 30
stepeni, kada vlažnost nije velika i nema kiše.
Promene zavise od mesta gde neko živi i od doba godine. Tako će SAD npr.
izgubiti u proseku devet blagih letnjih dana, ali će najveći deo povratiti
uz pomoć više lepih dana u zimu, proleće i jesen.
Istraživanje je pokazalo da će Vašington, Čikago, Njujork i Dalas izgubiti
dve nedelje prijatnog vremena leti ali će nešto povratiti uz prijatno vreme
u drugo doba godine.
Najveći gubitnici lepog vremena biće tropski krajevi i gotovo cela Afrika,
istok Južne Amerike, jugoistočna Azija i severna Australija.
Rio de Žaneiro će ostati bez 40 dana lepog vremena godišnje, dok će Majami
do 2100. godine izgubiti blage letnje dana i gotovo mesec dana lepih dana
proleća i jeseni.
"Promene su mnogo dramatičnije u delovima sveta u razvoju u kojima je
koncentracija populacije visoka", istakla je koautorka istraživanja Sara
Kapnik (Sarah Kapnick) iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
Istovremeno će neki profitirati, odnosno dobiti lepo vreme koje će izgubiti
tropi, a posebno će na dobitku biti razvijene zemlje na severu.
Među najvećim dobitnicima biće Engleska i severna Evropa. Takođe bi Sijetl
do kraja veka trebalo da dobije devet dana lepog vremena a Los Anđeles, koji
i tako obiluje lepim vremenom, dobiće još šest dana.
Klimatolozi se inače obično fokusiraju na ekstremne vremenske prilike -
rekordno visoke temperature, tropske oluje, suše, poplave, i na to kako će
one biti sve gore sa globalnim otopljavanjem.
Kapnikova je rekla da je želela da se bavi lepim vremenom jer je prijatelji
stalno pitaju kada će biti lepo vreme za venčanje na otvorenom.
Tim naučnika koristio je srednji scenario globalnog otopljavanja koji ne
podrazumeva ni ekstremno zagađenje ugljenikom, ni znatno smanjenje emisije
gasova sa efektima staklene bašte, nastojeći da kroz različite kompjuterske
simulacije vidi šta može da se desi.
Rezultati pokazuju da ne samo da će biti manje lepih dana za uživanje, nego
će to naneti i ozbiljnu štetu poljoprivrednoj proizvodnji i omogućiti
insektima koji prenose bolesti da opstanu duže i na više mesta, rekao je
profesor meteorologije sa Univerziteta Džordžija Maršal Šeperd (Marshall
Shepherd).
Istraživač američke Uprave za okeane i amosferu Džerald Mil (Gerald Meehl),
koji se bavio ekstremnim vremenskim prilikama, kaže da smanjenje broja dana
sa lepim vremenom možda baš neće imati ekonomsku i zdravstvenu cenu ali da
može da utiče na turizam "ili jednostavno na uživanje ljudi".
|
Prvi kineski teretni voz stigao u London Putem svile |
|
Prvi direktni teretni voz iz Kine za Veliku Britaniju stigao je
u sredu u London, u još jednoj etapi sprovođenja plana Kine da uspostavi
bliskije trgovinske veze sa Evropom duž modernog "Puta svile".
U 18-odnevnom putu desetine kontejnera uglavnom sa odećom i kućnim stvarima,
prevezeni su iz grada Jivua u istočnoj Kini do teretnog terminala u Barkingu
u istočnom Londonu, preko Kazahstana, Rusije, Belorusije, Poljske i Zapadne
Evrope.
Voz je ušao u Veliku Britaniju iz Francuske kroz tunel ispod Lamanša, i time
završio put od 12.000 kilometara.
Ovaj železnički servis pruža firmama novi način za slanje pošiljki sem
brodovima i avionima. Železnica je brža nego slanje robe morem, a jeftinija
nego slanje avionom.
Kineska železnica ima već više od deset teretnih železničkih linija do
evropskih gradova, uključujući Madrid i Hamburg. Oni su deo politike
predsednika Si Đinpinga "Jedan pojas, jedan put" namenjene da oživi staru
rutu Puta svile ka zapadu.
Na početku će vozovi kretati jednom nedeljno da bi se procenila potražnja.
Analitičari navode da prevoz vozovima još nije ekonomski značajan jer se
tako mogu prevesti količine koje su male u poređenju s brodskim
linijama.Takođe još ne postoji povratna usluga - za slanje robe iz Velike
Britanije u Kinu.
Druge evropske zemlje su koristile ovu uslugu da u Kinu izvezu robu kao što
su vino i maslinovo ulje.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Kine, a u okviru Unije prve su
Nemačka i Francuska.
|
Prvi put u istoriji crna Liberti na novčiću od 100 dolara |
|
Američka kovnica novca predstavila je komemorativni novčić od
100 dolara na kome je jedan od simbola zemlje, lik Kipa slobode Liberti,
predstavljen crnom ženom po prvi put u istoriji.
Novčić izdat na 225. godišnjicu Kovnice prikazuje glavu afro-amerikanke iz
profila sa krunom zvezda i godinama 1792. i 2017. Na drugoj strani novčića
nalazi se orao u letu.
Lejdi Liberti, američki simbol slobode, do sada je uvek prikazivana kao žena
bele rase.
Novčić namenjen kolekcionarima biće pušten u prodaju 6. aprila i prvi je od
serije novčića od 24-orokaratnog zlata koji će prikazivati likove
Amerikanaca azijskog, hispano i indijanskog porekla. Kovnica je saopštila da
je cilj novčića da odražavaju "kulturnu i etničku raznolikost SAD."
|
Španiju prošle godine posetilo 75 miliona turista |
|
Broj turista koji su prošle godine posetili Španiju porastao je
za 10 odsto, postavljajući rekord četvrtu godinu za redom, dok ekonomske
poreškoće i strah od terorističkih napada odvlače turiste od rivalskih
mediteranskih destinacija, saopštili su zvaničnici.
Ministar za energetiku i turizam Alvaro Nadal rekao je da je prošle godine
75 miliona turista posetilo Španiju.
Španija, najpopularnija evropska turistička destinacija posle Francuske,
privukla je u 2015. više od 68 miliona turista. Turizam čini oko 11 odsto
španskog bruto domaćeg proizvoda.
|
Staljinove ruke strah i trepet za smetove u Češkoj |
|
Nanosi snega i leda koji su u najnovijem udaru zime okovali
Češku izazvali su toliko problema na severoistoku zemlje da je posle pet
godina na ulice morala da izađe "teška artiljerija", odnosno stara sovjetska
mašina, strah i trepet za sneg na ulicama, u Češkoj nazvana "Staljinove
ruke".
Zahvaljujući efikasnom sistemu lopata i činjenici da se gotovo uopšte ne
kvari i nema problema sa paljenjem motora čak ni na 50 stepeni ispod nule,
od "Staljinovih ruku", mašine za otklanjanje snega iza koje u rikverc ide
kamion na koji se prebacuje sneg, odbijaju da se rastanu i zamene je nekih
modernijim mašinama gradovi Jablonec i Vrhlabi u planinskim predelima
severoistočne Češke.
"Prva mašina je kod nas od 1955. godine i prvi smo je dobili u Češkoj.
Sadašnja mašina proizvedena je 1988. godine negde iza Urala, a mi smo je
uzeli 1989. godine da zameni onu prvu. Zbog toga odakle potiče i dve lopate
za sneg zovu je Staljinove ruke", rekao je za dnevnik Aktualne.cz direktor
komunalnih službi u Vrhlabi Jirži Prokopec.
"Staljinove ruke" već godinama vozi isti šofer, a kada se u vreme
najoštrijih zima i ledenih talasa pojave na ulicama kada sve ostalo zakaže,
kao magnet privlače pažnju i Čeha i turista.
Tokom ove sedmice, kada su Jablonec i Vrhlabi ponovo morali da u borbu sa
smetovima uz osuđenike pošalju i staru sovjetsku mašinu, "Staljinove ruke"
postale su i hit na internetu i društvenim mrežama.
"Staljinove ruke", koje troše 35 litara nafte na sat, u stanju su da za
jedan čas uklone 60 kubika snega sa ulica i puteva, a veliki kamion "tatra"
napune za šest minuta.
|
|
Oglasavanje Marketing
|