| U FOKUSU | SRPSKA ZAJEDNICA | INTERVJU | HOROSKOP | ZDRAVLJE | KUVAR | SLAVE |

| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |

 
 

  



 

  

ADVOKAT MIKETIC

 

EAGLE_KARATE

Stari Grad
NIKOLA TODOROVIC
 
 

  

  

 
    

Novine Toronto

 

Google        Novine Toronto
       
Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
SPOMENICI
HOROSKOP - HOROSKOPE

Linkovi

   
Kamera Borisa Spremo
  
SAIGON-VIETNAM
 

 
   
 
 
 
 
 
 
Aerodrom/Airport Toronto
Dolazak-Arrivals

Odlazak-Departures
Video klipovi
Info Toronto
FIND A JOB
ЋИРИЛИЦА - Latinica
 
 
Beograd - Ada Ciganlija
           - Trg Nikole Pašića
           - Novi Beograd
 
 
 
Stanje na putevima
Toronto - Don Valley
             - Gardiner/QEW

             - 401/400
Burlington/Mississauga (QEW)
Niagara (QEW/405/58)
Sarnia (402)
London (401)
Windsor (401)
Kingston (401)
Thousand Islands (401)
Ottawa - City Streets
 
  
 
Rekli su...
   
  
 
 
Inauguration of The Embassy of Universal Law
 
The Inauguration of The Embassy of Universal Law took place on Tuesday
24th of April 2017.
The Embassy of Universal law
(or The Embassy of Almightiness) has been established on the planet Earth for the
first time ever.
 

Ovde može da bude
i Vaš oglas!

 
OGLASITE VAŠU FIRMU, USLUGE, PROIZVODE I SERVISE
 
Ako nemate web sajt,
mi ćemo vam napraviti.
 
POZOVITE NAS !
1 416 892-9882
  

redakcija1@novine.ca
  
NOVINE Marketing
 

SVET Petak, 9. jun 2017. 
 
  

 

 

 

Svetska zabava - Inauguracija Donalda Trampa

Osam najbogatijih koji poseduju koliko 50 odsto čovečanstva

Manje lepih dana zbog globalnog zagrevanja

Prvi kineski teretni voz stigao u London Putem svile

Prvi put u istoriji crna Liberti na novčiću od 100 dolara

Španiju prošle godine posetilo 75 miliona turista

Staljinove ruke strah i trepet za smetove u Češkoj
   
 
 
  

Svetska zabava - Inauguracija Donalda Trampa

 

Dan inauguracije, zvaničan početak predsedničkog mandata Donalda Trampa, obeležiće mnoštvo aktivnosti u Vašingtonu - od jutarnje službe u crkvi, preko polaganja zakletve i parade, do večernjih balova.
Mada su inauguracione svečanosti već počele i trajaće narednih dana, središnji događaj će biti polaganje predsedničke zakletve danas oko podne (po lokalnom vremenu) kada će Amerika dobiti novog predsednika. To je i jedini događaj koji mora da se desi, sve ostalo su prateće svečanosti.

tramp

Predsednik SAD može položiti zakletvu bilo gde, ali se to uglavnom radi u Kapitolu, zgradi Kongresa, osim u izuzetnim slučajevima kao kada je 1963. Lindon Džonson, tada potpredsednik, položio zakletvu u avionu posle ubistva presednika Džona Kenedija u Dalasu.
Zakletva je definisana Ustavom i na engleskom sastoji se od 35 reči, mada ih obično ima 39 sa završnicom "neka mi Bog pomogne" (so help me God). Taj dodatak je prema jednom tumačenju uveo 1789. prvi predsednik Džordž Vašington. Neki istoričari kažu da je mit da je Vašington koristio te reči, a prvi navodi očevidaca o tim rečima potiču iz 1881. s inauguracije Čestera Artura.
Inauguracione aktivnosti počinju jutarnjom službom u crkvi blizu Bele kuće, kojoj će prisustvovati Tramp, novoizabrani potpredsednik Majk Pens i njihove porodice. Novoizabrani predsednik posle odlazi u Belu kuću gde ga dočekuje odlazeći predsednik, a prema najavama, Tramp i Barak Obama će popiti čaj ili kafu i potom se zajedno uputiti u Kapitol.
Posle polaganja zakletve, Tramp će održati inauguracioni govor, koji bi, prema najavama, trebalo da bude kratak, oko 20 minuta. Taj govor bi trebalo da da okvir Trampovog predsedničkog mandata i biće pažljivo analiziran kako bi se videlo kako novi predsednik namerava da vlada, posebno imajući u vidu da u Belu kuću ulazi s najnižim rejtingom među dosadašnjim predsednicima.
Ankete pokazuju da povoljno mišljenje o njemu ima samo 40 odsto ispitanih, dok je njegov prethodnik Obama došao na vlast s povoljnim mišljenjem 79 odsto ispitanika, a Džordž Buš mlađi sa 62 odsto.
Američki mediji kao intrigu navode i kako će se držati Trampova rivalka Hilari Klinton koja bi sa suprugom Bilom trebalo da bude na bini dok Tramp polaže zakletvu i drži govor.
Po okončanju aktivnosti na otvorenom ispred Kapitola, koji uključuju i marševe u izvođenju vojnog orkestra i američku himnu koju će otpevati 16-godišnja Džeki Ivanko, sledi ručak u zgradi parlamenta za Trampa, Pensa i njihove goste s liderima Kongresa. To, međutim, nije obilčan ručak, pošto se već pokazalo da se republikanska većina i novi predsednik ne slažu po nekim od ključnih pitanja - porezima, zdravstvu i posebno spoljnoj politici. Ručak u Kapitolu će biti prva zvanična prilika da dve strane razmene mišljenja.
Predsednik posle inauguracionih dešavanja u Kapitolu ide pešice do Bele kuće odakle s potpredsednikom, porodicama, kao i vodećim predstavnicima vlade i vojske prati inauguracionu paradu u kojoj učestvuju vojnici i civili iz svih 50 saveznih država.
Parada bi trebalo da traje oko 90 minuta, što je kraće nego obično, s obrazloženjem Trampovog tima da novi predsednik želi da to traje kraće kako bi imao vremena i za posao. Nije isključena mogućnost da između parade i večernjih zabava Tramp iskoristi predsednička ovlašćenja i krene da sprovođenje nekih od svojih mera.
Veče je rezervisano za inauguracione balove. Zvanične balove organizuje Odbor za inauguraciju i može im se prisustvovati samo uz poziv. Biće tri takva bala i prisustvovaće im Tramp, Pens i njihove porodice. Pored zvaničnih postoje i nezvanični inauguracioni balovi koje organizuju razlitiče organizacije i koji su mnogo otvoreniji, ali njima ne prisustvuje novi stanovnik Bele kuće.
Tramp je pompezno najavio dolazak rekordnog broja ljudi u Vašington na njegovu inauguraciju, mada se organizatori spremaju za 800.000 do 900.000 ljudi. Prvoj Obaminoj inauguraciji je prisustvovalo 1,8 miliona ljudi. Agencija Asošijetid pres navodi da još ima mesta u hotelima i da, nasuprot Trampovim tvrdnjama, prodavnice imaju mnoštvo večernjih haljina za prodaju.
Pored Trampovih pristalica, u Vašingtonu se očekuju i protesti nezadovoljnih njegovom pobedom. Najveći skup se očekuje u subotu - ženski marš na kojem se očekuje preko 200.000 učesnika. Neki protesti se planiraju i za petak, a Trampu su u pomoć priskočili bajkeri iz organizacije "Bajkeri za Trampa" koji su najavili da će biti "živi zid" ako treba da se sačuvaju pristalice novog predsednika.
Tramp je naveo da ima i "najveće slavne ličnosti na svetu" koje dolaze na njegovu inauguraciju. Na koncertu će nastupiti kantri pevač Tobi Kit i grupa Tri dors daun, a prisustvovaće i glumac Džon Vojt, dok će na inauguracionim balovima nastupati Radio siti rokets, Pijano gajs, 72-godišnji Toni Orlando i 81-godišnji Sem Mur iz dueta Sem end Dejv.
S druge strane, na protestnom maršu žena prisustvo su najavile glumice Skarlet Džohanson, Frensis Mekdormand i Amerika Ferara, komičarka Ejmi Šumr i pevačica Zendaja.
U fokusu će biti i svet mode pošto je uvek vladalo interesovanje šta će obući nova prva dama na polaganju zakletve i na inauguracionim balovima. Danas, međutim, nije reč samo o modi. Više dizajnera je reklo da ne želi da oblači Melaniju Tramp zato što se ne slažu s politikom njenog supruga koji se prezrivo osvrnuo na te izjave i rekao da njegova supruga ne bi ni želela haljine tih dizajnera. Muzičari koji su potvrdili nastupe na inauguracionim dešavanjima već su naišli na kritike, pa se isto može očekivati i za dizajnere.
 

 
 
  

Osam najbogatijih koji poseduju koliko 50 odsto čovečanstva

 
Osam najbogatijih ljudi na svetu, koji poseduju koliko polovina stanovištva Zemlje, svi su muškarci i uglavnom su Amerikaci.
U osmorci su i jedan Evropljanin i jedan Meksikanac, a većinom su bogatstvo zaradili poslovima s novim tehnologijama.
Najbogatiji na svetu je osnivač Majkrosofta Bil Gejts sa 75 milijardi dolara. Sedamdesetih je osnovao Majkrosoft koji je postao najveća softverska kompanija i pomogao da kompjuter bude prisutan u skoro svakoj kući. Gejts se s čela Majkrosofta povukao 2000. i posvetio filantropskim aktivnostima u okviru Fondacije "Bil i Melinda Gejts". Postepeno je smanjio i svoje vlasništvo u Majkrosftu na manje od tri odsto, a većina njegovog bogatstva je u njegovoj zasebnoj kompaniji koja nije na berzi.
Drugi na listi je Španac Amansio Ortega sa 67 milijardi dolara. On je 1975. otvorio prvu prodavnicu Zare koja je sada lanac prodavnica širom sveta u okviru njegove Inditeks grupe (Inditedž). Ortega ima udeo od 59 odsto u Inditeksu, čija se tržišna vrednost procenjuje na 97 milijardi evra (102 milijarde dolara).
Treći na listi je investitor Voren Bafet sa 60,8 milijardi dolara. Bafet je počeo da investira još kao mladić 40-ih godina i postepeno je izgradio kompaniju Berkšir Hatavej (Berkshire Hathanjay), čije investicione odluke slede hiljade. Bafet je poznat ka izuzetno štedljiv i favorizuje investicije u kompanije s dokazanim poslovnim modelom nad novim industrijama, kao što je tehnologija. Bafet je najavio da će veči deo svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe. Od 2006. akcije u Berkširu daje Fondaciji "Bil i Melinda Gejts".
Na četvrtom mestu je meksički tajkun Karlos Slim s 50 milijardi dolara koji velikim delom potiču iz telekomunikacione kompanije Amerika movil (America Movil). Slim lično poseduje sedam odsto, a njegova porodica 37 odsto te kompanije koja se procenjuje na 42 milijarde dolara.
Osnivač Amazona Džef Bezos sa 45,2 milijardi dolara na petom je mestu. Bezos je napravio revoluciju u maloprodaji trgovinom na internetu. Osnovan kao internet knjižara, Amazon sada prodaje sve i svašta. Pored Amazona u kojem poseduje 17 odsto akcija, Bezos se upustio i u druge poslovne poduhvate. Kupio je uticajni list Vašington post i osnovao Blu oridžin (Blue Origin) koji radi na razvoju tehnologije za putovanje ljudi u svemir.
Sledeći na listi je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg sa 44,6 milijardi dolara. Osnovao je Fejsbuk 2004. kako bi omogućio komunikaciju studentima Harvarda. Njegova društvena mreža je postala popularna širom sveta i na berze je izašla 2012. čime je Zakerberg, koji sada ima 32 godine, postao multimilijarder. Fejsbuk je nastavio da napreduje, iako se neki njegovi rivali poput Tvitera suočavaju s problemima. Zakerberg i njegova supruga su najavili da će prodati 99 odsto akcija u Fejsbuku za podršku humanitarnim organizacijama.
I sledeći na listi, Leri Elison je 43,6 milijardi dolara zaradio u tehnološkom sektoru. Elison je kao mladi programer 70-ih imao svog prvog velikog klijenta - američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA). Ime projekta je bio Orakl (Oracle). On i njegovi saradnicu su posle ime iskoristili za svoju kompaniju koja je pravila softver za obradu baza podataka. Elison ima 27 odsto u Oraklu čija se vrednost procenjuje na 160 milijardi dolara.
Osmi na listi je Majkl Blumberg sa 40 milijardi dolara. On je napravio kompaniju Blumberg za finansijske informacije 1981. pošto je otpušten iz jedne investicione banke s otpremninom od 10 miliona dolara. Blumberg je svoj posao učinio posebno unosnim prodajom terminala finansijskim kompanijama. Blumbergovi terminali s više ekrana postali su jedno od osnovnih oruđa za rad u finansijskoj industriji, spajajući informacije s tržišta u realnom vremenu s novinskom agencijom.
Humanitarna organizacija Oksfam saopštila je da je jaz između super bogatih i siromašnih veći nego što se mislilo i da osam najbogatijih poseduje isto koliko i 3,6 milijardi ljudi - polovina svetske populacije.
 
 
 
  

Manje lepih dana zbog globalnog zagrevanja

 
Do kraja veka širom zemljine kugle biće deset dana blagog i uglavnom suvog vremena manje nego danas, ali će neka mesta imati više dana savršenih za piknik ili venčanje na otvorenom, a neka manje.
Među najvećim gubitnicima lepih dana biće Rio de Žaneiro, Majami i veliki deo Afrike, dok će Evropa i Sijetl dobiti više lepog vremena, pokazalo je novo istraživanje.
"To je vreme kada možeš da ideš napolje i uživaš. Nije ni suviše hladno, ni pretoplo. Nije prevelika vlaga", definisala je lepo vreme vodeći autor studije Karin van der Vil, meteorolog istraživač na Univerzitetu Prinston i u američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.
U poslednje tri decenije u svetu su beležena u proseku 74 dana s lepim vremenom. Međutim, do 2035. broj takvih dana opašće na 70 i zatim na 64 u poslednje dve decenije 21. veka, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Klimatske promene.
Danima s lepim vremenom smatraju se oni s temperaturom između 18 i 30 stepeni, kada vlažnost nije velika i nema kiše.
Promene zavise od mesta gde neko živi i od doba godine. Tako će SAD npr. izgubiti u proseku devet blagih letnjih dana, ali će najveći deo povratiti uz pomoć više lepih dana u zimu, proleće i jesen.
Istraživanje je pokazalo da će Vašington, Čikago, Njujork i Dalas izgubiti dve nedelje prijatnog vremena leti ali će nešto povratiti uz prijatno vreme u drugo doba godine.
Najveći gubitnici lepog vremena biće tropski krajevi i gotovo cela Afrika, istok Južne Amerike, jugoistočna Azija i severna Australija.
Rio de Žaneiro će ostati bez 40 dana lepog vremena godišnje, dok će Majami do 2100. godine izgubiti blage letnje dana i gotovo mesec dana lepih dana proleća i jeseni.
"Promene su mnogo dramatičnije u delovima sveta u razvoju u kojima je koncentracija populacije visoka", istakla je koautorka istraživanja Sara Kapnik (Sarah Kapnick) iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
Istovremeno će neki profitirati, odnosno dobiti lepo vreme koje će izgubiti tropi, a posebno će na dobitku biti razvijene zemlje na severu.
Među najvećim dobitnicima biće Engleska i severna Evropa. Takođe bi Sijetl do kraja veka trebalo da dobije devet dana lepog vremena a Los Anđeles, koji i tako obiluje lepim vremenom, dobiće još šest dana.
Klimatolozi se inače obično fokusiraju na ekstremne vremenske prilike - rekordno visoke temperature, tropske oluje, suše, poplave, i na to kako će one biti sve gore sa globalnim otopljavanjem.
Kapnikova je rekla da je želela da se bavi lepim vremenom jer je prijatelji stalno pitaju kada će biti lepo vreme za venčanje na otvorenom.
Tim naučnika koristio je srednji scenario globalnog otopljavanja koji ne podrazumeva ni ekstremno zagađenje ugljenikom, ni znatno smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, nastojeći da kroz različite kompjuterske simulacije vidi šta može da se desi.
Rezultati pokazuju da ne samo da će biti manje lepih dana za uživanje, nego će to naneti i ozbiljnu štetu poljoprivrednoj proizvodnji i omogućiti insektima koji prenose bolesti da opstanu duže i na više mesta, rekao je profesor meteorologije sa Univerziteta Džordžija Maršal Šeperd (Marshall Shepherd).
Istraživač američke Uprave za okeane i amosferu Džerald Mil (Gerald Meehl), koji se bavio ekstremnim vremenskim prilikama, kaže da smanjenje broja dana sa lepim vremenom možda baš neće imati ekonomsku i zdravstvenu cenu ali da može da utiče na turizam "ili jednostavno na uživanje ljudi".

 
 
 
  

Prvi kineski teretni voz stigao u London Putem svile

 
Prvi direktni teretni voz iz Kine za Veliku Britaniju stigao je u sredu u London, u još jednoj etapi sprovođenja plana Kine da uspostavi bliskije trgovinske veze sa Evropom duž modernog "Puta svile".
U 18-odnevnom putu desetine kontejnera uglavnom sa odećom i kućnim stvarima, prevezeni su iz grada Jivua u istočnoj Kini do teretnog terminala u Barkingu u istočnom Londonu, preko Kazahstana, Rusije, Belorusije, Poljske i Zapadne Evrope.
Voz je ušao u Veliku Britaniju iz Francuske kroz tunel ispod Lamanša, i time završio put od 12.000 kilometara.
Ovaj železnički servis pruža firmama novi način za slanje pošiljki sem brodovima i avionima. Železnica je brža nego slanje robe morem, a jeftinija nego slanje avionom.
Kineska železnica ima već više od deset teretnih železničkih linija do evropskih gradova, uključujući Madrid i Hamburg. Oni su deo politike predsednika Si Đinpinga "Jedan pojas, jedan put" namenjene da oživi staru rutu Puta svile ka zapadu.
Na početku će vozovi kretati jednom nedeljno da bi se procenila potražnja.
Analitičari navode da prevoz vozovima još nije ekonomski značajan jer se tako mogu prevesti količine koje su male u poređenju s brodskim linijama.Takođe još ne postoji povratna usluga - za slanje robe iz Velike Britanije u Kinu.
Druge evropske zemlje su koristile ovu uslugu da u Kinu izvezu robu kao što su vino i maslinovo ulje.
Evropska unija je najveći trgovinski partner Kine, a u okviru Unije prve su Nemačka i Francuska.

 
 
 
  

Prvi put u istoriji crna Liberti na novčiću od 100 dolara

 
Američka kovnica novca predstavila je komemorativni novčić od 100 dolara na kome je jedan od simbola zemlje, lik Kipa slobode Liberti, predstavljen crnom ženom po prvi put u istoriji.
Novčić izdat na 225. godišnjicu Kovnice prikazuje glavu afro-amerikanke iz profila sa krunom zvezda i godinama 1792. i 2017. Na drugoj strani novčića nalazi se orao u letu.
Lejdi Liberti, američki simbol slobode, do sada je uvek prikazivana kao žena bele rase.
Novčić namenjen kolekcionarima biće pušten u prodaju 6. aprila i prvi je od serije novčića od 24-orokaratnog zlata koji će prikazivati likove Amerikanaca azijskog, hispano i indijanskog porekla. Kovnica je saopštila da je cilj novčića da odražavaju "kulturnu i etničku raznolikost SAD."

 
 
 
  

Španiju prošle godine posetilo 75 miliona turista

 
Broj turista koji su prošle godine posetili Španiju porastao je za 10 odsto, postavljajući rekord četvrtu godinu za redom, dok ekonomske poreškoće i strah od terorističkih napada odvlače turiste od rivalskih mediteranskih destinacija, saopštili su zvaničnici.
Ministar za energetiku i turizam Alvaro Nadal rekao je da je prošle godine 75 miliona turista posetilo Španiju.
Španija, najpopularnija evropska turistička destinacija posle Francuske, privukla je u 2015. više od 68 miliona turista. Turizam čini oko 11 odsto španskog bruto domaćeg proizvoda.

 
 
 
  

Staljinove ruke strah i trepet za smetove u Češkoj

 
Nanosi snega i leda koji su u najnovijem udaru zime okovali Češku izazvali su toliko problema na severoistoku zemlje da je posle pet godina na ulice morala da izađe "teška artiljerija", odnosno stara sovjetska mašina, strah i trepet za sneg na ulicama, u Češkoj nazvana "Staljinove ruke".
Zahvaljujući efikasnom sistemu lopata i činjenici da se gotovo uopšte ne kvari i nema problema sa paljenjem motora čak ni na 50 stepeni ispod nule, od "Staljinovih ruku", mašine za otklanjanje snega iza koje u rikverc ide kamion na koji se prebacuje sneg, odbijaju da se rastanu i zamene je nekih modernijim mašinama gradovi Jablonec i Vrhlabi u planinskim predelima severoistočne Češke.
"Prva mašina je kod nas od 1955. godine i prvi smo je dobili u Češkoj. Sadašnja mašina proizvedena je 1988. godine negde iza Urala, a mi smo je uzeli 1989. godine da zameni onu prvu. Zbog toga odakle potiče i dve lopate za sneg zovu je Staljinove ruke", rekao je za dnevnik Aktualne.cz direktor komunalnih službi u Vrhlabi Jirži Prokopec.
"Staljinove ruke" već godinama vozi isti šofer, a kada se u vreme najoštrijih zima i ledenih talasa pojave na ulicama kada sve ostalo zakaže, kao magnet privlače pažnju i Čeha i turista.
Tokom ove sedmice, kada su Jablonec i Vrhlabi ponovo morali da u borbu sa smetovima uz osuđenike pošalju i staru sovjetsku mašinu, "Staljinove ruke" postale su i hit na internetu i društvenim mrežama.
"Staljinove ruke", koje troše 35 litara nafte na sat, u stanju su da za jedan čas uklone 60 kubika snega sa ulica i puteva, a veliki kamion "tatra" napune za šest minuta.

 
 
 
  

 

 

 
Oglasavanje Marketing
Novine Toronto
 

Free Downloads
 
Google - Chrome
MOZILA Firefox
MSN Messanger
Apple iTunes
Apple Quick Time Player
Adobe Flash Player

 
Java
Bit Torrent
Skype
Real Player
Win Media Player


Antivirus
AVG Antivirus FREE

  

 
Spyware

Spybot FREE
AD-Aware FREE
 
File Compress & Encrypt
Win Zip
Win Rar
 

Britic
Glas dijaspore

EURO Market
  
The Lord Byron Fundation for Balkan Studies

 
Serbia Tourist Guide
Zavicaj


Plaćanje kred. karticom
Credit Card Payment


Copyright © 1996-2017 "NOVINE Toronto"