|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Amerika davala Sorosu milione da destabilizuje Makedoniju |
| |
Grupa republikanaca u američkom Kongresu pridružila se političarima iz
istočne Evrope koje podržava Rusija u cilju da se zaustavi zajednički
neprijatelj - milijarder i filantrop Džordž Soros, piše Politiko.
Konzervativni poslanici na čelu s Krisom Smitom i Majklom Lijem potpisali su
više pisama u kojima optužuju Sorosa da koristi donacije da svoje liberalne
ideje unese u evropsku politiku.
U pismu 14. marta državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu, Li i drugi
senatori su naveli da Sorosov Fond za otvoreno društvo pokušava da "progura
progresivan program i okrepi političku levicu", za šta ga takođe optužuje i
Moskva.
Soros, koji je preživeo nacističku okupaciju u rodnoj Mađarskoj i pobegao iz
nje posle Drugog svetskog rata kada je ta zemlja bila pod kontrolom
Sovjetskog Saveza, dugo je već neomiljen u Kremlju koji njegove projekte
pomoći organizacijama civilnog društva u državama koje su bile pod
sovjetskim uticajem vidi kao plan za postavljenje prozapadnih vlada, navodi
Politko.
Republikanci su Sorosa dugo smatrali smrtnim neprijateljem na domaćem terenu
pošto je desetine milione dolara dao demokratskim kandidatima, ali su na
međunarodnoj sceni njihovi ciljevi bili slični. Sorosevi napori za jačanje
demokratije i iskorenjivanje korupcije u zemljama bivšeg istočnog bloka
poklapao se s tradicionalnim ciljevima republikanske spoljne politike.
Stvari su međutim počele da se menjaju posle iznenađujuće pobede Donalda
Trampa na američkim predsedničkim izborima posle kompanije u kojoj je
naglasak bio na nacionalističkim temema. Nacionalistički poltičari
nekolicine zemalja istočne Evrope su postali sve agresivniji u traženju
međunarodne podrške u svojim napadima na Sorosa, i izgleda da su našli neke
saveznike među republikancima.
Poseban fokus pisma Lija i njegovih kolega je bio Sorosev fond u Makedoniji
i u manjoj meri na susednoj Albaniji.
Pismo u kojem republikanci traže od Stejt departmenta i drugih službi
podatke o američko finansijskoj pomoći Sorosevim organizacijama na Balkanu,
usledilo je posle lobiranja desničarske makedonske partije VMRO DPMNE koja
se bori da nekako zadrži vlast.
Predsednik Fonda za otvoreno društvo Kris Stoun rekao je da autokratski
režimi vide Trampov uspon kao blanko podršku za otpor reformama.
"Autoritarni političari, koji se danas označavaju kao 'iliberali', dugo su
se protivili Džordžu Sorosu i njegovoj viziji otvorenog društva, ali su
ohrabreni Trampovom pobedom da idu još dalje", rekao je Stoun za Politiko.
Napori grupe republikanaca protiv Sorosa u Makedoniji zasad nisu dali neke
rezultate, ali angažovanje nekoliko istaknutih konzervativaca, poput
senatora Teda Kruza, uzbunilo je neke u američkoj diplomatskoj zajednici
koja strahuje da Moskva dođe do uticaja u Kongresu, navodi Politko.
Rusija pokušava da iskoristi krizu u Makedoniji da poseje nepoverenje u SAD
i privuče u svoju orbitu desničarske partije, kažu analitičari iz regiona
koji takođe navode da zabrinutost pojedinih republikanaca da SAD podstiču
političke nerede i urušavanje nacionalnog suvereniteta, ide na ruku
propagandi iz Moskve.
Makedonski političari desnice i njima bliska grupa "Stop operaciji Soros"
negiraju ruske veze, ali priznaju da je Moskva zainteresovana za situaciju.
Jedan od osnivača "Stop operaciji Soros" Cvetin Čilimanov primetio je vojsku
botova i trolova koji pišu o masovnim demonstracijama protiv Sorosa koje se
zapravo nikada nisu dogodile.
"Nisam naivan", rekao je Čilimanov koji je dao nekoliko intervjua za ruske
medije RT i Sputnjik.
Politiko navodi da je mala i etnički raznovrsna Makedonija postala novi
front za igre geostrateških sila u američkom Kongresu kada je član VMRO
DPMNE Vladimir Gjorcev skrenuo pažnju kongresmenu Smitu na Sorosa.
Gjorcev i Smit su se upoznali kroz saradnju u Organizaciji za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS) i spajaju ih tradicionalne vrednosti, poput
protivljenja gej brakovima i abortusu.
Portal navodi da su žalbe republikanaca upućene Stejt departmentu i drugim
službama izgleda izvučene iz dokumenta koji je pripremila organizacija "Stop
operaciji Soros" i poslala ga članovima Kongresa u januaru.
Dokument sadrži više neuverljivih tvrdnji, poput da USAID i Soros ciljaju na
"potpunu kontrolu nad medijima s krajnim ciljem da se uspostavi potpuna
kontrola nad zemljom u Sorosevu ličnu korist i sprovođenje radikalnih
politika".
Prema Stejt departmentu, USAID je u prethodnih 15 godina dao tri donacije
Fondu za otvoreno društvo u Makedoniji, pre svega za programe obrazovanje
koji uključuju romsko stanovništvo. Direktor USAID-a za Makedoniju Džim
Stajn rekao je da je ta američka služba za Fond za otvoreno društvo u
Makedoniji dala osam odsto ukupne pomoći.
Stejt department je u pismu republikancima 9. februara odbacio optužbe i
izrazio zabrinutost zbog pogoršanja političke klime u Makedoniji.
Politiko navodi da je VRMO DPMNE zvanično prozapadna partija ali da je njen
lider Nikola Gruevski pozdravio rusku podršku dok se, prema njemu, SAD
priklanjaju levoj opoziciji. On se 1. februara sastao s ruskim ambasadorom
koji je rekao da neko "širi nestabilnost i neizvesnost", što je verovatno
referenca na Sorosa.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je sutradan izdalo saopštenje u kojem
izražava zabrinutost zbog "nastavka stranog uticaja u Makedoniji pod
pseudodemokratskim sloganima" i izrazilo podršku VMRO DPMNE.
Organizaciju "Stop operaciji Soros" su osnovali Čilimanov i dva desničara iz
medija. Čilimanov je bio član VMRO DPMNE do 1999. Neko vreme je bio dopisnik
iz Vašingtona, a sada je urednik engleskog servisa u državnoj novinskoj
agencija MIA.
Pokret protiv Sorosa već postoji izvan Makedonije. Mađarski premijer Viktor
Orban je u televizijskom obraćanju u februaru okrivio Sorosa za mešanje u
unutrašnju politiku.
"Veliki predatori plivaju u ovim vodama. To je prekogranični carstvo Džordža
Sorosa sa tonama novca i međunarodnom teškom artiljerijom. Izaziva
probleme... pokušavaju da tajno i stranim novcem utiču na mađarsku
politiku", rekao je Orban.
Prošlog vikenda su se desnilčari okupili u Budimpešti da otvore svoju
organizaciju "Stop operaciji Soros". Na skupu su bili Nik Griuin, bivši
lider Britanske nacionalne partije, koji je rekao da je sada na Rusiji red
da vodi svet, makedonski novinar Ljupčo Zlatev i nekoliko mađarskih
političara s krajnje desnice koji naginju Rusiji.
|
|
Crna Gora na raskrsnici između Zapada i Rusije |
| |
Buduća članica NATO, Crna Gora, čija su četiri vojna aviona na
prodaju, a dva operativna ratna broda retko napuštaju matičnu luku, teško da
je impresivna vojna sila, ocenila je agencija Asošijeted pres (AP).
Crna Gora sa 2.000 vojnika, stisnuta između visokih planina i Jadranskog
mora, teško da bi mogla da unapredi odbranu Zapada u bilo kakvoj
konfrontaciji sa Rusijom.
Uprkos veličini i manjku vojne snage, Crna Gora je u napetoj situaciji zbog
nadmetanja Zapada i Moskve za uticaj na Balkanu, a ishod bi mogao da odredi
pravac celog regiona Balkana - ka EU, NATO i integraciji sa Zapadom ili ka
Rusiji, navodi AP.
"Jasno je da su tenzije između istoka i zapada ostavile posledice na
političku i bezbednosnu situaciju na zapadnom Balkanu", rekao je bivši
premijer Crne Gore Milo Đukanović u nedavnom intervjuu agenciji AP.
Bivši crnogorski premijer Milo Đukanović pozvao je EU da zaustavi
"destruktivni" uticaj Rusije na Balkanu, uključujući kampanju
dezinformacijama, nakon navodnog pokušaja državnog udara na dan izbora u
Crnoj Gori.
Crnogorsko tužilaštvo optužilo je Rusiju i operativce njene tajne službe za
pokušaj državnog udara, 16. oktobra prošle godine, na dan izbora u Crnoj
Gori uključujući i planiranje ubistva Đukanovića.
Crna Gora je bila verni saveznik Rusije do odvajanja od Srbije na
referendumu 2006. godine, kada je država sa 620.000 stanovnika napravila
snažan preokret ka evro-atlantskim integracijama, podseća agencija AP.
Rusija se snažno protivi ekspanziji zapadne vojne alijanse u regionu koji
smatra delom strateške "sfere interesa", dodaje agencija.
Crna Gora je na pragu ulaska u NATO i do sada je pristupni protokol o
članstvu potvrdilo 25 od 28 zemalja članica Alijanse. Ostalo je da to urade
SAD, Holandija i Španija.
Prijem u NATO mogao bi da bude odložen za leto jer američki Senat u
kalendaru nema prostora za dugu raspravu o Crnoj Gori, navodi "Politiko", a
prenose podgoričke Vijesti.
Politički magazin ističe da je glavni krivac republikanski senator Rend Pol,
koji je prošle nedelje sprečio da se odluči o ratifikaciji protokola.
Kremlj je negirao umešanost u pokušaj državnog udara, ali se otvoreno vodi
kampanju protiv NATO ne samo u Crnoj Gori, već i u susednim zemljama -
Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, piše AP.
Lider crnogorskog Demokratskog fronta Andrija Mandić rekao je da Crna Gora
nikada ne treba da postane članica NATO i da treba da održava bliske odnose
sa svojom slovenskom, pravoslavnom "braćom" u Rusiji.
"Mi pripadamo civilizovanom krugu koji je nasledio najbolju tradiciju Crne
Gore, koja je tokom 300 godina imala najbolje odnose najpre sa Ruskom
imperijom, a kasnije sa Sovjetskim savezom", rekao je Mandić za agenciju AP.
Analitičari smatraju da iza svih tenzija stoje veliki strateški ciljevi. Za
Rusiju to je pristup lukama za vojne brodove na Mediteranu i održavanje
svojih ekonomskih i političkih interesa, a za NATO držanje ruske mornarice
podalje od takozvanih "toplih mora". Crna Gora jedina je država koja ima
izlaz na Jadransko more, a još nije članica NATO, podseća AP.
Ta država je i dalje duboko podeljena na one koji se protive i na one koji
se zapažu za članstvo u NATO i druge zapadne integracije.
NATO je 1999. godine bombardovao Crnu Goru, kao i Srbiju, zbog čega je
zapadna vojna alijansa nepopularna u tim državama.
|
|
Jevreji i Srbi i ove godine bojkotuju komemoraciju u Jasenovcu |
| |
Predstavnici Jevreja u Hrvatskoj ni ove godine neće učestvovati
na zvaničnoj komemoraciji žrtvama koncentracionog logora Jasenovac, 22.
aprila, zbog, kako su saopštili, izostanka adekvatne reakcije vlasti na
relativizaciju ustaštva.
Predsednik Koordinacije jevrejskih opština Ognjen Kraus izjavio je da će
ponovo bojktovati državnu komemoraciju, jer se i dalje događa relativizacija
ustaštva i "Nezavisne Države Hrvatske" (NDH).
"Želimo poručiti da se takvom politikom i relativizacijom NDH ne možemo i
nećemo nikada pomiriti. Svi koji su završili u Jasenovcu završili su onde s
potpisom, pozdravom 'Za dom spremni'. Ne samo Jevreji, već i Srbi i Romi",
rekao je Kraus za regionalnu N1 televiziju.
On je objasnio da su takvu odluku doneli ne samo zbog postavljanja
spomen-obeležja poginulima u ratu 90-tih na kojoj je uklesan ustaški pozdrav
"Za dom spremni" u Jasenovcu, već i zbog izostanka adekvatne reakcije
državnog vrha.
"Pogledajte šta se događa na stadionima, maršira se po Zagrebu uz uzvike 'Za
dom spremni'. Pitanje je edukacije - ona ne postoji u ovoj zemlji", upozorio
je Kraus.
I jevrejska verska zajednica Bet Israel saopštila je da ni ove godine neće
na zvaničnu komemoraciji u Jasenovcu, u znak protesta što Vlada ne preduzima
konkretne korake dok se u društvu toleriše ustaška ideologija.
"Posledica takvog poigravanja s jednim delom hrvatske istorije direktno
utiče na atmosferu u društvu, u kojem se ustaški zločini relativizuju, i to
na svim nivoima, dok se istovremeno širi ksenofobija i antisemitizam",
saopštio je u četvrtak Bet Israel.
Oni su naglasili da "svečane manifestne komemoracije na kojima se prigodno
osuđuje ustaštvo i priklanja antifašizmu nisu dovoljne, jer svakodnevica
pokazuje nešto suprotno tome".
Državnoj komemoraciji prošle godine nisu prisustvovali predstavnici Jevreja,
Srpskog narodnog veća (SNV) i Saveza antifašista i antifašističkih boraca,
ali su održali svoje komemoracije.
Tako su, uz državnu, organizovane još dve komemoracije - Koordinacije
jevrejskih opština, a potom i Saveza antifašista. Tim komemoracija
pridružili su se i predstavnici SNV.
Još nije poznato hoće li se bojkotu ove godine pridružiti predstavnici Srba
u Hrvatskoj.
Predsednik SNV i poslanik srpske nacionalne manjine u Saboru Milorad Pupovac
izjavio je ranije da je uslov za učešće na komemoraciji uklanjanje ustaškog
pozdrava sa spomen-ploče poginulim pripadnicima HOS u Jasenovcu.
Poslanici srpske nacionalne manjine deo su parlamentrane većine i podržavaju
Vladu Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednice.
Savez antifašista i antifašističkih boraca Hrvatske najavio da će odluku o
učešću doneti iduće sedmice.
|
|
Tuđmanova vlast direktno umešana u rat i zločine u BiH |
| |
Tužioci Haškog tribunala tvrdili su da su dokazali da je
Hrvatska na čelu s nekadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom bila direktno
umešana u rat u BiH i mnoge zločine nad bosanskim Muslimanima.
Dokaze za to zastupnici optužbe citirali su tokom današnje rasprave o
žalbama lidera samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) na
dugogodišnje nepravosnažne kazne koje im je Tribunal izrekao zbog zločina
nad Muslimanima u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, 1993-94.
Podsetimo, tom presudom je utvrđeno da je predsednik Tuđman bio na čelu
udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog
entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim
i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.
Svrha stvaranja tog entiteta - HRHB - po presudi je bilo "ponovno
ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo
predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili
ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".
Pobijajući jutrošnju tvrdnju ratnog ministra odbrane HRHB Bruna Stojića da
taj poduhvat nije postojao i da Tuđman nije intervenisao u BiH, tužioci su
citirali dokumente samog HVO o prisustvu i delovanju jedinica regularne
Hrvatske vojske (HV) na teritorijama u BiH koje je Tuđman proglasio
hrvatskim.
Po tim i drugim dokazima Tužilaštva, trupe HV su u BiH učestvovale u
napadima u BiH od 1992, a ta dejstva pojačana su, u srednjoj Bosni i
zapadnij Hercegovini, za vreme hrvatsko-muslimanskog rata 1993-94.
Uklanjajući sa hrvatskih vojnika oznake HV i nazivajući ih "dobrovoljcima"
Tuđmanova vlast pokušavala je, po tužiocima, da prikrije svoju umešanost u
bosanski rat.
Iz prepisa Tuđmanovih razgovora sa liderima bosanskih Hrvata, koje je sam
snimao, tužioci su citirali da je, u novembru 1993, predsednik Hrvatske
naredio "odbranu linija koje smo zauzeli" u BiH,
U tom cilju, Tuđman je naredio i premeštanje jedinica HV u BiH, a u susretu
sa tadašnjim načelnikom Generalštaba HV Jankom Bobetkom naglasio je da
"moramo postići što povoljnije granice za HRHB".
Po tumačenju tužilaca, Tuđman je smatrao da se "Hrvatska mora boriti za
granice HRHB". Sve to dokazuje da je Tuđmanova vlast u Zagrebu imala, preko
HV, komandu i kontrolu nad snagama bosanskih Hrvata, koje su zločine nad
Muslimanima počinile, kao što je i utvrđeno prvostepenom presudom Tribunala,
Rasprava o žalbama biće sutra nastavljena argumentima odbrane ratnom
načelniku Glavnog štaba HVO Slobodana Praljka, kojem je 2013, Tribunal
izrekao nepravosnažnu kaznu od 20 godina zatvora,
Istu kaznu, sud je tada odmerio i Stojiću, kao i zameniku komandanta HVO
Milivoju Petkoviću.
Tribunal je na 25 godina zatvora osudio ratnog premijera HRHB Jadranka
Prlića.
Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina
zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić
na zatvorsku kaznu od 10 godina.
Pušić ne prisustvuje raspravi o žalbama, budući da je praktično izdržao
kaznu.
O njihovim žalbama, ali i žalbi tužilaca koji traže oštrije kazne, Tribunal
će raspravljati do 28. marta.
Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam
opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća
1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno
postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje
imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata,
prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.
Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i
običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama
Mostar, čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf, Jablanica.
|
|
Han obećao Makedoniji pregovore s EU |
| |
Evropski komesar za proširenje Johanes Han na sastanku s
liderom Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoranom Zavom obećeo je
početak pristupnih pregovora s EU, ako se brzo formira nova vlada i započnu
reforme, objavila je Televizija Telma.
Zaev je posle sastanka s Hanom rekao da su poruke evrokomesara "jasne kao
beo dan" i da konstituisanje parlamenta i formiranje vlade moraju da se
ubrzaju.
SDSM je i apelovala da se poštuje volja građana i omogući miran transfere
vlasti, odnosno da dosad vladajući VMRO DPMNE prekine opstrukcije i preda
vlast novoj parlamentarnoj većini koju je formirao SDSM s albanskim
partijama.
U makedonskom parlamentu je počelo formiranje komisije koju je
predsedavajući parlamenta postavio kao uslov za nastavak konstituttivne
sednice, ali je zapelo kod izbora predsednika tog tela, jer i VMRO DPMNE i
SDSM tvrde da to mesto pripada njima.
Han, koji je juče u Skoplju razgovarao s predstavnicama parlamentarnih
partija o načinu izlaska iz krize, je jasno ponovio da svi lideri,
uključujući i predsednika države Đorđa Ivanova, treba da poštuju izborne
rezultate i da u demokratskoj atmosferi priznaju parlamentarnu većinu.
Evrokomesar pokušava da pomogne Skoplju da nađe izlazak iz krize, koja je
dodatno zakomplikovana kada je Ivanov odbio da dodeli mandat Zaevu iako ima
parlamentarnu većinu. U hanovoj delegaciji su bili i poslanici Evropskog
parlamenta Ivo Vajgl, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.
Sastanak evropske delegacije s liderom VMRO DPMNE Gruevskim je, prema
medijima, trajao tri sata, posle čega je ta stranka saopštila da je Hanu
"direktno, jasno i precizno predstavila svoje pozicije" i istakla da
"makedonski narod ne može da bude ostavljen u opoziciji bez prava da
učestvuje u rukovođenju i odlučivanju o budućnosto svoje države".
"Predložili smo mu dva moguća rešenja: da Zoran Zaev formira manjinsku vladu
(bez albanskih stranaka) sa podrškom VMRO DPMNE ili da se ide na nove
vanredne parlamentarne izbore, zajedno sa lokalnim", rekao je visoki
funkcioner te stranke Antonio Milošoski.
Stranka Nikole Greuvskog je pojedinačno dobila najviše glasova na
decembarskim parlamentarnim izborima, ali nije uspela da obnovi
viišegodišnju koaliciju s najvećom albanskom partijom Demokratskom unijom za
integraciju (DUI), koja je kasnije ušla u koaliciju sa SDSM, drugom po snazi
strankom u Makedoniji.
Nakon što je formirana nova parlamentarna većima, Gruevski je pozvao narod
da "odbrani državu", a predsednik Ivanov je odbio da dodeli mandat za
formiranje vlade Zaevu.
|
|
Usvojena rezolucija kojom se osuđuju inicijative za federalizaciju BiH |
| |
Parlament Federacije BiH usvojio je rezoluciju kojom se osuđuju
inicijative federalizaciju Bosne i Hercegovine i entiteta, koju je predložila
Socijaldemokratka partija BiH (SDP BiH).
"BiH je potrebna decentralizacija i regionalizacija, a nipošto i ni po koju cenu
etnička federalizacija'', rekao je u obraćanju parlamentu poslanik SDP BiH Damir
Mašić.
On je naveo da narodi BiH nisu nosioci njenog suvereniteta, već je BiH
"istorijski država svih njenih građana i svaki građanin je nosilac državnog
suvereniteta".
"Etnička prava ne mogu biti iznad prava svakog građanina da bude slobodan i
jednak u celoj državi. Dakle, narodi u BiH ne mogu biti izborne jedinice. Na
izborima ne možemo imati plave, zelene, crvene ili bele kutije u koje će svako,
u zavisnosti od etničke pripadnosti, ubacivati svoje glasove", kazao je Mašić.
On je naveo da je rezolucija odgovor na zaključke Hrvatskog narodnog sabora BiH,
odnosno težnji HDZ BiH, koji, kao je naveo, čitav jedan narod želi privatizovati
kroz tzv. HNS i uvesti ekskluzivno pravo predstavljanja naroda kroz jedan
politički subjekt.
"Federalizam, kako ga pojedinci zagovaraju, je put u nestanak BiH i oni u EU
koji to ne vide ili ne žele da vide očito nisu prijatelji BiH i ne mogu se
posmatrati kao dobronamerni prema našoj zemlji", ocenio je Mašić.
Prema njegovim rečima, "federalizam, koji samo i isključivo etnički kriterij
uzima kao osnov za teritorijalni i administrativni sistem, samo je lep naziv za
politički šovinizam koji kod mnogih može preći i prelazi u otvoreni fašizam".
Mašić je ocenio da su u BiH svi diskriminisani, a ne samo pojedinac ili neki od
naroda.
|
|
Poslanici SNSD neće biti na sednicama Parlamenta BiH |
| |
Predsednik Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da poslanici njegove stranke
neće prisustvovati sednicama Predstavničkog doma Parlamenta BiH, sve dok tim
domom bude predsedavao Šefik Daferović (SDA) koga SNSD smatra odgovornim za
delovanje mudžahedina tokom rata na prostoru zeničke regije.
"Ne idemo tamo, jer Parlamentom predsedava čovek koji je komandovao i omogućio
postojanje ozloglašenog odreda 'El mudžahedin' na prostoru zeničke regije",
kazao je Dodik novinarima tokom posete Višegradu.
Banjalučki mediji su preneli da je Dodik kazao da je "poniženje za srpski narod
da takav čovek predsedava Parlamentu".
On je kazao da poslanici SNSD neće prisustvovati sednicama Predstavničkog doma
Parlamenta BiH i zbog zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske, prema
kojima predstavnici RS u Parlamentu BiH treba da dobiju stav vlasti RS o
pitanjima o kojima će raspravljati državni parlament.
"Sve ovo vreme je pogrešno rađeno, tako što je pokušano da se od BiH i njenih
institucija naprave državne institucije, odnosno da se od Saveta ministara
napravi vlada… Ali, kada svake sedmice imate sednicu, ljudi olako pomisle da se
oni bave nekim ozbiljnim poslom i da su neka vlada", kazao je Dodik.
Uz ocenu da BiH "nema vladu", reao je da SNSD mora da istrajava u tom stavu, jer
se "gubi Republika Srpska" ako se daje legitimitet stavu da BiH ima vladu, a ne
Savet ministara.
"Za nas je primarna Republika Srpska, a sekundarna BiH. Mi smo u BiH zato što
moramo, a ne zato što hoćemo. Ako nas BiH vređa time što uputi tužbu protiv
Srbije ili na bilo koji drugi način, samo ona dokazuje da to nije mesto za nas i
zato toj BiH ne treba dati legitimitet", naglasio je predsednik RS.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
