|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Petak, 9. jun 2017. |
|
NATO napad na SR Jugoslaviju, 24. mart 1999.
78 dana i noći straha i smrti |
| |
Danas se navršava 18 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu
Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Napadi započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i prema procenama
različitih izvora u njima je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
U bombardovanju koje trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura,
privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici
kulture.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20.00 časova na
osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a
jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali
agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu
u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti
su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko
sto milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.
Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN.
Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u
Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa
Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve
međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna
1999. godine.
To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz
Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko
230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.
|
|
Obeleženo 13 godina od martovskog pogroma |
| |
U severnoj Kosovskoj Mitrovici prošlog petka je parastosom kod
spomenika Istine, polaganjem cveća i paljenjem sveća kod spomen ploča Jani
Tučev i Borivoju Spasojeviću, obeležena trinaestogodišnjica od martovskog
pogroma Srba na Kosovu.
Pored porodica cveće su položili zamenik direktora vladine Kancelarije za
Kosovo i Metohiju Ljubomir Marić, predsednik privremenog organa opštine
Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić i šef poslaničke grupe Srpska lista
Slavko Simić.
Marić je rekao da je martovski pogrom 2004. godine bio "otrežnjenje za sve
one koji su živeli u iluziji da su krvavi sukobi 20. veka u Evropi
prošlost". "Danas se na srpski narod ne ide ruljom i batinama, već
rezolucijama i paragrafima što je tužna i surova slika svakodnevnice našeg
naroda i pokušaj potpunog obespravljivanja i ekonomskog uništenja", rekao je
Marić.
On je naglasio da "moramo da se sećamo svih stradalih jer su nam njihova
imena opomena ako bi neko pokušao da promeni stvarnost, a to su isti koji su
planirali i realizovali pogrom 17. marta, 2004. godine". Dodao je da je
srpski narod rešen da opstane na Kosovu i Metohiji iako neki žele da im to
ospore.
"Bilo je teških vremena, nije bilo lako, danas smo složniji nego ikada,
imamo otvorenu podršku države Srbije, Vlade Srbije, da se više nikad neće
dogoditi pogromi, oluje i ostali zločini", rekao je Marić i izrazio nadu da
će se posle "predizbornih junačenja u Prištini, ponovo sesti za sto i da će
konačno neko pitati Srbe kako izgleda društvo u kome bi se osećali sigurno i
bezbedno".
Aleksandar Spirić je rekao da "srpski narod pamti i traži istinu i pravdu za
nevino stradale u martovskom pogromu". "Ne zaboravljamo, ono što se dogodilo
pre 13 godina, 17. mart nas obavezuje da budemo jedinstveni i složni u
danima koji dolaze, jer se plašimo da je 17. mart svakoga dana, moramo biti
istrajni i čuvati svoja ognjišta", rekao je Spirić i istakao važnost podrške
države Srbije koja je, kako je rekao, "permanentno prisutna, bez čije
podrške i čvrste veze nama budućnosti".
Dragan Spasojević, sin ubijenog Borivoja Spasojevića, je rekao da se oseća i
"tužno i ponosno". "Već 13 godina, mi ne znamo epilog, kako je i zašto
stradao moj otac, niko nije kažnjen za organizovanje, ni za egzekuciju,
ponosni smo što smo još uvek tu i tu ćemo ostati, život ide dalje, tu je
moja ćerka i u porodici Tučev stasava novi član", rekao je Spasojević.
U etnički motivisano nasilju na Kosovu pre 13 godina je 19 ljudi poginulo, a
više od 4.000 Srba proterano iz svojih domova u koje se do danas nisu
vratili.
|
|
Vojni muzej podseća na raketni sistem koji je oborio F-117 |
| |
Vojni muzej u Beogradu obeležio je juče Dan sećanja na stradale
u NATO agresiji podsećanjem na obaranje američkog "nevidljivog"
lovca-bombardera F-117A, što je jedini slučaj u istoriji da je taj avion
oboren u borbi.
U 13 časova ispred Vojnog muzeja na Kalemegdanu postavljena je lansirna
rampa sa raketama koja pripada borbenom kompletu raketnog sistema PVO S-125
Neva, kojom je oboren taj avion prilikom NATO bombardovanja Savezne
Republike Jugoslavije 1999. godine.
Američki lovac-bombarder F-117A oboren je iznad Buđanovaca 27. marta 1999.
godine, četvrtog dana rata koji je NATO poveo protiv SRJ.
Oboren je prvom raketom koju je ispalila borbena posluga 3. raketnog
diviziona 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije kojom je komandovao
potpukovnik Zoltan Dani. Avion je pao u okolini Rume, a pilot Dejl Zelko
spasio se padobranom.
To je bilo prvo i jedino potvrđeno obaranje nekog aviona sa stelt
tehnologijom, odnosno sa smanjenim radarskim odrazom.
|
|
Aerodrom Nikola Tesla među najboljim u Istočnoj Evropi |
| |
Beogradski aerodrom Nikola Tesla Beograd saopštio je danas da
je već treću godinu za redom zauzeo peto mesto među najboljim aerodromima u
Istočnoj Evropi, dok je prvo mesto pripalo aerodromu u Budimpešti.
Nagrada je ozvaničena na ovogodišnjoj dodeli nagrada agencije Skytradž,
specijalizovane za rejting u vazdušnom saobraćaju, koja je održana u
Amsterdamu. Kako je saopšteno, prema klasifikaciji Skytradž-a, najbolji
aerodrom na svetu već petu godinu za redom je aerodrom Čangi u Singapuru, a
najbolji u Evropi je aerodrom u Minhenu
Ove nagrade su među najprestižnijima u oblasti avio-industrije, a izbor je
napravljen na osnovu 13,82 miliona online upitnika, u kojima su putnici
ocenjivali 550 aerodroma širom sveta.
Istraživanje je sprovedeno među 105 različitih nacija u periodu od jula
2016. do februara 2017. godine.
Predmet istraživanja su komfor i zadovoljstvo putnika različitim segmentima
aerodromske usluge, od dolaska na aerodrom, prijave na let, kupovine,
transfera i bezbednosti, sve do ulaska u avion.
|
|
RIK: U biračkom spisku upisano 6.724.172 birača |
| |
Ukupan broj birača u Srbiji koji će imati pravo glasa na
predsedničkim izborima 2. aprila iznosi 6.724.172, saopšteno je na sednici
Republičke izborne komisije (RIK).
To je broj birača utvrđen 17. marta 2017. godine i za 15.269 je manji od
broja građana upisanih u jedinstveni birački spisak 2016.
Članovi RIK-a su doneli rešenje prema kojem će se za predsedničke izbore
štampati 6.757.793 glasačka listića, odnosno 33.621 više u odnosu na ukupan
broj birača. Tih 0,5 odsto više listića predstavljaće rezervu.
RIK je donela i odluku o određivanju vremena počekta i završetka glasanja na
biračkim mestima u inostranstvu.
U Austriji, Belgiji, BiH, Grčkoj, Italiji, Južnoj Africi, Kataru, Kini,
Libanu, Makedoniji, Malti, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj,
Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim
Emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj,
Švajcarskoj i Švedskoj glasaće se 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova po
lokalnom vremenu.
U Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasanje će biti obavljeno dan ranije, 1.
aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.
U inostranstvu će se, kako je ranije saopšteno, glasati na 53 birališta.
Rezultati glasanja u inostranstvu ne smeju biti javno saopšteni niti
istaknuti na biračkom mestu pre kraja glasanja u Srbiji.
Sve odluke usvojene na današnjoj sednici RIK-a biće objavljene u Službenom
glasniku Republike Srbije.
Od članova RIK-a se moglo čuti da je broj glasača nesrazmeran broju
stanovnika u Srbiji, od kojih je 19 odsto mlađih od 18 godina.
Kako je objavljeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku po poslednjem
popisu u Srbiji ima 7.186.862 stanovnika.
Na sednici je rečeno da Srbija ima hroničan problem da ima milion birača
više.
|
|
U Srbiji najveće razlike između bogatih i siromašnih |
| |
U Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta
više novca od 20 odsto najsiromašnijih, i po tom pokazatelju je nejednakost
u Srbiji izraženija nego u bilo kojoj članici EU gde je prosek 5,2 odsto,
pokazao je novi izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat.
Od zemalja obuhvaćenih izveštajem, Srbija ima najveću nejednakost po
raspoloživom prihodu, odnosno prihodu umanjenom za poreze i slična davanja,
koji se može trošiti ili štedeti, a sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta,
dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji gde je ovaj odnos 8,3.
Izvesna razlika u primanjima smatra se pozitivnom, kao podsticaj za rad,
inovacije i usavršavanje, ali se veliki raspon povezuje i sa siromaštvom,
socijalnom isključenošću, i kriminalom, navodi se u izveštaju Eurostata koji
se bazira na podacima iz 2015. godine.
Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i Češkoj - 3,5, dok je razlika
ispod četiri i u Finskoj, Sloveniji, Švedškoj, Holandiji i Belgiji.
Austrija, Nemačka, Mađarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede sa
razlikom u primanjima između četiri i pet, Italija i Portugalija su u grupi
zemalja sa razlikom do šest, dok su razlike veće u baltičkim zemljama,
Španiji, Grčkoj, Bugarskoj Rumuniji.
Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće
prihode od mlađih, sa odnosom oko 1,1, a ovo je slučaj u šest zemalja EU -
Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji, dok je u EU
u proseku stariji imaju prihode na nivou 93 odsto ostalog stanovništva.
Situacija je po ovom pokazatelju najnepovoljnija u Estoniji, Letoniji,
Bugarskoj, Litvaniji, a slede Malta, Danska, Švedska i Belgija, gde stariji
imaju ispod 80 odsto prihoda ostatka stanovnišva, a u izveštaju se napominje
se da bi taj nizak odnos mogao da bude odraz visine penzija.
Srbija je takođe među zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva,
meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u
zemlji (medijane).
Po ovom pokazatelju, najnepovoljnija situacija je u Rumuniji - 38,2 odsto i
Španiji, dok su iznad evropskog proseka od 25 odsto još i Grčka, Bugarska,
Italija, Portugalija, a najmanji rizik od siromaštva je u Finskoj (13,2
odsto), Francuskoj (15,7 odsto), dok je u Nemačkoj oko 22 odsto.
Prema jednom drugom izveštaju Eurostata, Srbija je pri samom dnu u Evropi i
po neto srednjem prihodu punoletnog stanovništva, sa godišnjim prihodom od
2.591 evra, od čega niži prihod ima samo Rumunija - 2.410, dok je evropski
prosek 16.580 evra.
|
|
Specijalni let Er Srbija od Beograda do Zagreba |
| |
Aviokompanija Er Srbija je najavila da će 28. marta imati
specijalni let od Beograda do Zagreba, povodom otvaranja novog aerodromskog
terminala u glavnom gradu Hrvatske.
Na toj relaciji leteće širokopojasni avion A330 sa 254 sedišta, koji redovno
leti od Beograda do Njujorka, a karte će biti po ceni od 59 evra.
"Zadovoljstvo nam je da obeležimo otvaranje novog terminala u Zagrebu letom
koji će ka glavnom gradu Hrvatske samo tog dana obaviti naš prestižni i
jedinstveni avion A330. Prošle godine obavili smo probne letove za Zagreb i
nekoliko drugih odredišta, kao deo nastavka razvoja naše usluge do Njujorka,
tako da ga je lepo ponovo videti na hrvatskom tlu", rekao je generalni
direktor Er Srbije Dane Kondić.
Let iz Beograda ka Zagrebu je u 7.40, a povratni u 10.05. Er Srbije je u
decembru 2014. godine uvela direktne letove na relaciji Beograd-Zagreb dva
puta dnevno u oba pravca, posle 23 godine pauze.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
