Uzgajanje opojne droge kanabis u Albaniji je prava industrija vredna milijarde evra, svi prirodni i društveni uslovi su savršeni, a osnove za tu ilegalnu delatnost stvorene su još u vreme komunističkog režima Envera Hodže, piše danas švajcarski dnevnik Noje Cirher cajtung (NZZ).
"Preko Balkana, čamcima ili malim avionima, albanska mafija isporučuje marihuanu zapadnoj Evropi. Politika deluje samo pod pritiskom Evropske unije, a delom i sama učestvuje u tom poslu koji je vredan milijarde", pise list.
Navodeći podatak UN da je Albanija jedan od glavnih izvora marihuane za svetsko tržište, list podseća da u Albaniji godišnje u proseku ima 218 sunčanih dana i obilje vode.



"Ekonomske osnove za to postavljene su još u vreme komunizma. Pod staljinističkim diktatorom Enverom Hodžom država je preuzela kontrolu nad industrijskim izvozom konoplje. Ona je korišćena za proizvodnju lekova, lekovitih sredstava i konopaca. Posle kraja komunizma usledila je decenija nestabilnosti, s političkim neredima u zemlji i ratovima u susednoj bivšoj Jugoslaviji. Oružje je postalo deo svakodnevnice, politika polarizovana, a kriminalne bande su se domogle državne imovine", piše NŽ.
Albanija se, piše list, do danas bori s tim nasleđem čvrsto ukorenjenih kriminalnih mreža, koje kontrolišu trgovinu drogom i dosežu dubodo do zapadne Evrope, a korupcija siromaštvo i slabe državne institucije potkopavaju borbu protiv mafije.
Navodeći da je socijalistička vlada premijera Edija Rame objavila rat uzgajivačima kanabisa, list podeseća na akciju policije u ozloglašenom, teško naoružanom selu Lazarat, u junu 2014. godine, u kojem se, blizu granice sa Grčkom, 15 godina razvijala jedinstvena industrija u Evropi i gde se gotovo bez skrivanja proizvodilo oko 900 tona kanabisa godišnje, što odgovara približnoj vrednosti od oko 4,5 miljarde evra na evropskom tržištu marihuane.
Vlada Edija Rame je podatke o uništenim zasadima i zaplenjenoj drogi predstavila kao dokaz da dobija rat protiv droge, pa je ipak, više od dve godine posle operacije u Lazarata, u zatvoru svega deset osoba, sitnih riba, dok su vođe narko-mafije uspele da umaknu ili čak kada nisu ni bile u Lazaratu, piše švajcarski list.
NŽ podseća da je i Evropska unija prošle godine u izveštaju o napretku Albanije pohvalila borbu protiv kanabisa, ali da je kritikovala neuspeh policije i tužilaštva da se uhvate u koštac s bandama koje upravljaju narko-industrijom i s povezanim problemom pranja novca.
Stručnjak za organizovani kriminal na Balkanu sa njujorškog Koledža Džon Džej, Jana Arsovka, ocenila je da upravo isprepletenost politike, kriminala i korupcije pogoduje bujanju organizovanog kriminala, i da su kratkotrajna nastojanja različitih vlada posle pada komunizma samo rezultat pritiska Evropske unije i njene politike štapa i šargarepe, piše NZZ.
Arsovska je kazala da se u na plemenskim i prijateljskim vezama utemeljenom albanskom društvu korupcija široko toleriše, a i da opšte siromaštvo predstavlja plodno tlo za trgovinu drogom. Bivši šef specijalne policije za sever Albanije, a danas član opozicione Demokratske artije Hivzit Bučati, kako preni list, ocenio je da nijedan kriminalac bez veza s policijom ili politikom ne bi bio tako neustrašiv da gaji na hiljade stabljika kanabisa.
Prema Bušatijevim rečima, posle iskustva u Lazaratu, uzgajivači sve više koriste javne površine, u šumama i na pašnjacima, blizu izvora vode a daleko od naselja, što i policiji otežava da ih pronađe i ustanovi ko je odgovoran, što pokazuje i interna analiza državnog tužilaštva.
To je, prema pisanju NZZ, potvrdio i jedan od švercera marihuane u selu nedaleko od granice s Crnom Gorom, koji je rekao da se droga prenosi uskim skrivenim puteljcima, na životnjama, a da s policijom postoji jasan dogovor da u tom trenutku kontroliše neki drugi potez granice. Albanski i crnogorski krijumčari dobiju po 50 evra za kilogram droge, a još izvesna suma ide policiji, rekao je taj švercer, dodajući da policija hapsi samo one koji graničarima ne plaćaju odgovarajuću sumu.
Preko Albanije, zatim Crne Gore, droga nalazi svoj put kroz porozne granice bivših juoslovenskih republika, prvo do Slovenije i Mađarske. Drugi krijumčari svoj put nalaze pomorskim ili vazdušnim putem od obala Albanije do svega 200 kilometara udaljene italijanske obale, piše NZZ.