|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Dušan Petričić: Detinjstvo je bilo lepše |
| |
U beogradskoj galeriji "Haos" u utorak je otvorena izložba ilustracija
Dušana Petričića pod nazivom "Detinjstvo je bilo lepše" na kojoj će biti
prikazane njegove ilustracije za tri dečije knjige objavljene u Kanadi -
"Čovek sa violinom", "Violinska igra" i "Porodično stablo i ja".
Ilustrator i karikaturista Dušan Petričić rekao je da je glavni razlog
izložbe da bar malo zaštiti ljude od užasne agresije koju svakodnevno trpe
time što će ih kroz ilustracije vratiti u detinjstvo, u nežne i tople
trenutke koje ono nosi sa sobom.
"Naziv izložbe ilustracija 'Detinjstvo je bilo lepše' je moja lična potreba
da kažem to što nosim sve vreme u glavi radeći političku karikaturu oko koje
se žderem i nerviram", rekao je Petričić.
On je kazao da je cela knjiga "Čovek sa violinom" bazirana na tome da deca
imaju osobinu koju su odrasli izgubili jer ne primećuju stvari koje se oko
nas dešavaju.
"Deca su u prednosti jer primećuju svaku neobičnost, nelogičnost jer drže
širom otvorene oči. Za odrasle je potpuno besmisleno da nešto neobično
uhvate, dok za decu nije", rekao je Petrišić
Druga knjiga "Violinska igra" ima priču koja govori o malom Džošui Belu i o
njegovom detinjstvu i nosi poruku da "ne treba odustati i uvek insistirati
na onome što ste odlučili da morate da uradite u životu". Knjiga "Porodično
stablo i ja" govori o tome kako porodica danas nema ulogu koju je imala u
Petričićevom detinjstvu.
Direktorka galerije "Haos" Borka Božović rekla je da je izložba važna u ovom
trenutku jer "predstavlja jednu vrstu posebne oaze u očuvanju kulture,
kreativnosti, umetnosti".
"Živimo u vrlo teškim vremenima, u nimalo ružičastoj zbilji, u naciji koja
nema pamćenja, a Dušan nas podseća kako je detinjstvo bilo bolje i lepše i
kako ne treba da izgubimo one vrednosti koje obično deca nose", kazala je
Božović.
Borka Božović je kazala da se u ilustracijama tri poslednje knjige Petričića
može videti rukopis "izvanrednog likovnog stvaraoca".
"Njegova likovnost je tako jako izražena da se majstorstvo ruke oseća u ovim
linijama u kojima vi čujete i zvuke violinske muzike", rekla je direktorka
galerije "Haos".
Izložba će biti otvorena do 20. maja.
|
|
Zlatna palma Kanskog festivala ove godine sa dijamantima |
| |
Glavna nagrada Međunarodnog filmskog festivala u Kanu Zlatna
palma, prvi put će ove godine imati dijamante u znak obeležavanja jubileja
te kulturne manifestacije, saopštila je juvelirnica Šopar koja izrađuje
prestižnu nagradu.
Nagrada koja ima 118 grama čistog zlata ove godine će imati 167 sitnih
dijamanata od 0,694 karata.
Zlatna palma je 2015. proslavila 60. rođendan. Prva nagrada je 1955. godine
dodeljena filmu "Marti" američkog reditelja Delberta Mena, sa Ernestom
Borgninom u glavnoj ulozi, a s Marselom Panjolom na čelu žirija.
Nagrada, blago zaobljena, sa stabljikom ukrašenom s 19 palminih listova,
ručno se izrađuje. Sadrži 118 grama 18-karatnog zlata i u osnovi je u obliku
srca.
Zlatna palma, vredna oko 20.00 evra, počiva na kristalnom jastuku u obliku
dijamanta, teškog jedan kilogram. Nagrada je unikatna, jer se svake godine
izrađuje od drugog kristala.
Juvelirnica Šopar je izabrala dve zanatske zadruge u pustinji Atakama u
Čileu za izradu nagrade. Zanatlije prave kalupe za zlatni deo nagrade,
izlivaju zlato koji kasnije poliraju i učvršuju za kristal koji dolazi iz
Nemačke.
Nagradu izrađuje sedam juvelira kojima je za to potrebno najmanje 40 sati
intenzivnog rada.
Zlatna palma se nalazi u dobro čuvanom sefu juvelirnice i predaje se žiriju
u najvećoj tajnosti i velikim obezbeđenje, neposredno pre uručenja.
Međunarodni filmski festival u Kanu ove godine se održava od 17. do 28.
maja.
Za Zlatnu palmu će se takmičiti 18 filmova.
|
|
'Skupljači perja' ponovo u Kanu |
| |
Film kanskog pobednika Aleksandra Petrovića "Skupljači perja"
iz 1967. biće prikazan na ovogodišnjem Kanskom filmskom festivalu koji se
održava od 17. do 28. maja u okviru programa "Kan klasik".
Kao prvi film iz Srbije u okviru programa "Kan Klasik", "Skupljači perja"
biće prikazani na inicijativu Jugoslovenske kinoteke koja je izradila novu
kopiju filma. Ona će biti skenirana u 2K rezoluciji i imaće titlove na
engleskom i francuskom.
Film "Skupljači perja" snimljen u produkciji Avala filma iz Beograda jedan
je od najznačajnijih Petrovićevih filmova u kojem su značajne uloge
ostvarili čuveni glumci tadašnje jugoslovenske scene: Bekim Fehmiu, Olivera
Katarina, Bata Živojinović, Gordana Jovanović, Rahela Ferari, Mija Aleksić.
U okviru programa "Kan klasik" prikazuju se najznačajniji filmovi iz
istorije kanskih programa.
Film "Skupljači perja" je 1967. godine u Kanu osvojio Gran pri, a prošle
godine, u izboru koji je organizovala Jugoslovenska kinoteka, zauzeo je
drugo mesto na listi stotinu najboljih srpskih filmova.
"Skupljači perja" su već obezbedili ponovnu bioskopsku distribuciju u
Francuskoj koja je zakazana za oktobar.
|
|
Darko Tuševljaković dobitnik Evropske nagrade za književnost |
| |
Srpski pisac Darko Tuševljaković dobitnik je Evropske nagrade
za književnost za 2017. godinu za roman "Jaz" koji je pre nekoliko meseci
objavljen u izdanju Arhipelaga.
Tuševljaković je nagradu, koja se dodeljuje uz podršku Evropske komisije,
dobio za priču o raspadu porodice, saopšteno je na konferenciji za novinare
u Evropkoj komisiji za kulturu u Briselu.
Pisac je rekao da priznanje koje je dobio predstavlja veliku čast i da će
otvoriti put knjizi izvan jezičkih i nacionalnih barijera.
"Smatram da je Jaz roman koji će umeti da respondira sa čitaocima iz drugih
podneblja, drugih tradicija i geopolitičkih situacija. Nesporazumi i
neslaganja postoje u svima nama, bez obzira na to ko smo i odakle smo, i po
njima se međusobno prepoznajemo, oni su naš zajednički imenitelj. Muke kroz
koje prolazimo pokušavajući da prevaziđemo jazove ne znaju za jezik, naciju,
veru i pol, nisu određeni geografskim širinama i dužinama, tako da je ovo
roman koji, iako govori o veoma specifičnom vremenu i prostoru, zapravo ne
poznaje te vrste granica", izjavio je Tuševljaković.
U prvom delu romana, otuđeni muž koji posle rata pati od posttraumatskog
stresnog poremećaja, pokušava da ponovo uspostavi odnos sa svojom otuđenom
suprugom, ali uspeva da samo produbi jaz između njih. U drugom delu romana
priča je fokusirana na osnovni razlog bračnog razdora – nedaće njihovog
sina, studenta koji pokušava da nađe svoje mesto u društvu kao i identitet
kroz niz dramatičnih događaja koji se završavaju neočekivanim obrtom,
navedeno je u saopštenju.
Tuševljaković, rođen 1978. u BiH, objavljuje u književnim časopisima i
zbirkama u Srbiji i drugim zemljama regiona, a njegov roman "Jaz" je 2016.
ušao u najuži krug za NIN-ovu nagradu.
Zoran Paunović, potpredsednik Srpskog Pen centra i član žirija za dodelu ove
nagrade, za sajt Delegacije EU u Srbiji je za roman "Jaz" rekao da je "jedan
od najboljih romana u prošlogodišnjoj produkciji u Srbiji".Pored
Tuševljakovića Evropsku nagradu za književnost za 2017. godinu dobili su
Rudi Erebara (Albanija), Ina Vulčanova (Bugarska), Bjanka Belova (Češka
Republika), Kalia Papadaki (Grčka), Haldora K. Torodsen (Island), Osvalds
Zebris (Letonija), Valid Naban (Malta), Aleksandar Bečanović (Crna Gora),
Jamal Ouarijači (Holandija), Sine Ergun (Turska) i Sundžev Sahota
(Ujedinjeno Kraljevstvo).
Evropska nagrada za književnost, koja se dodeljuje od 2009. godine, sastoji
se iz povelje i novčanog iznosa od 5.000 evra.
Nagrade će dobitnicima biti uručene na ceremoniji 23. maja u dvorani
"Koncert Nobl" u Briselu.
|
|
Festival knjige i ruža u Barseloni |
| |
U Barseloni je u nedelju, kao i svakog 23. aprila, održan
festival knjige i ruža, tradicionalna manifestacija, za koju bi katalonska
zajednica u Španiji želela da je UNESKO uvrsti na listu svetske kulturne
baštine.
Prema tradiciji, muškarci na taj dan svojim partnerkama poklanjaju ruže a
one njima knjigu. Sada muškarci pored ruže poklone i knjigu, ali ne samo
svojim partnerkama, već i majkama, sestrama, prijateljicama i koleginicama
na poslu.
Barselona je u nedelju osvanula sa tezgama sa knjigama i crvenim ružama.
Trgovci svake godine prodaju oko šest milona ruža i 1,5 miliona knjiga za
samo jedan dan.
Festival potiče iz Srednjeg veka kada su se samo poklanjale ruže, kasnije,
1926. godine jedan izdavač u Barseloni je inicirao i običaj poklanjanja
knjiga.
Ta manifestacija se ranije obeležavala 7. oktobra ali je pomerena na 23.
april, datum kada je pre 401. godinu sahranjen veliki španski književnik
Migel de Servantes, autor prvog modernog romana, "Don Kihota", koji je na
srpski prvi put preveden kao "Veleumni plemić Don Kihot od Manče".
Datum 23. april u svetskoj književnost je važan i zato što tog dana preminuo
drugi veliki književnik, Vilijam Šekspir.
|
|
Svetski dan džeza proslaviće i Nišlije i Bujanovčani |
| |
Svetski dan džeza biće 30. aprila proslavljen i u Nišu, i u
Bujanovcu, saopštio je danas Džez festival "Nišvil".
Na Svetski dan džeza u Nišu će biti koncert, a nastupiće Kvartet Milana
Petrovića iz Beograda, Đ Master Flou iz Subotice, niški muzičari džez, bluz,
soul, fank i srodnih muzičkih pravaca.
Festival je pozvao muzičare svih generacija da se pridruže proslavi Svetskog
dana džeza, donesu instrumente i uključe se u "spontano 'džemovanje' ".
U Bujanovcu će 30. aprila na koncertu u Domu kulture "Vuk Karadžić"
nastupati "Ajriš klovers" iz Niša i "Strejndžers from saut", iz Bujanovca.
Ulaz na koncerte je besplatan.
|
|
Vil Smit, Paolo Sorentino u žiriju Kanskog filmskog festivala |
| |
Glumci Vil Smit i Džesika Častejn i italijanski reditelj Paolo
Sorentino biće u žiriju ovogodišnjeg 70. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu,
saopštili su organizatori.
Oni su ranije objavili da će španski reditelj Pedro Almodovar predsedavati
žirijem za glavni takmičarski program.
U žiriju će takođe biti nemačka rediteljka Maren Ade, korejski reditelj Park
Čan-vok, francuska glumica Anjes Žaui, kineska zvezda Fan Bingbin i
francusko-libanski kompozitor Gabrijel Jared.
Među filmovima koji se takmiče za ovogodišnju Zlatnu palmu su delo Sofije Kopole
"The Beguiled", kao i filmovi oda Hejnsa "Njonderstruck" i Andreja Zvjaginceva
"Loveless".
Ranije je najavljeno da će glumica Uma Turman predsedavati žirijem za program
"Un Certani Regard".
Kanski filmski festival biće održan od 17. do 28. maja.
|
|
Džef Goldblum će igrati u nastavku Sveta iz doba Jure |
| |
Američki glumac Džef Goldblum vraća se u nastavku serijala "Svet
iz doba Jure" (Jurassic World), preneo je list Holivud riporter (Hollywood
Reporter).
Prema navodima lista Goldblum će ponovo igrati doktora Ijan Malkolma u nastavku
serijala koji će izaći iduće godine.
Goldblum je igrao matematičara Malkolma u prva dva nastavka serijala, prvi film
iz 1993. "Park iz doba Jure" (Jurassic Park) i njegov nastavak iz 1997. godine
"Izgubljeni svet - Park iz doba Jure" (The Lost World: Jurassic Park) .
Druge zvezde serijala Kris Prat i Brajs Dalas Hauard će takođe igrati u novom
filmu. "Svet iz doba Jure" je zaradio 1,6 milijardi dolara u bioskopima širom
sveta 2015. godine, i te godine je bio po zaradi samo iza nastavka serijala
Ratova zvezda.
Holivud riporter navodi da će novi film da izađe u bioskopskim salama 22. juna
2018.
|
|
Jula ponovo festival u Brestovačkoj banji |
| |
Multimedijalni festival "Lost and faund" (Lost and Found) održaće
se krajem jula u Brestovačkoj banji i trajaće tri dana.
Organizator je naveo da ta manifestacija želi da kroz autentični muzički
program, umetnost i urbanu kulturu "probudi" mlade u istočnoj Srbiji.
Taj festival je prošle godine priređen prvi put, u davno napuštenim bazenima
Brestovačke banje, uz "street-art", "elektro i dab muziku". Festival su pomogla
lokalna javna preduzeća, među kojima RTB Bor.
|
|
Džek Nikolson napunio 80 godina |
| |
Poznati američki glumac Džek Nikolson, trostruki dobitnik Oskara
u subotu je napunio 80 godina.
Nikolson, rođen 22. aprila 1937. u Nju Džersiju postao je svetski poznat 1969.
ulogom provincijskog advokata u filmu "Goli u sedlu".
Glumac je ostvario niz značajnih uloga u kojima glumi neurotične autsajdere i
buntovne, neprilagođene i asocijalne osobe.
Njegov najpoznatiji film za kojeg je dobio prvog Oskara 1975. godine je "Let
iznad kukavičijeg gnezda". Drugog Oskara kao najbolji glumac dobio je 1997. za
ulogu u filmu "Dobro da bolje ne može biti" reditelja Džejmsa Bruksa, a treći za
sporednu ulogu 1983. u filmu "Vreme nežnosti".
Nominovan je 12 puta za Oskara.
Dobitnik je nekoliko Zlatnih globusa i nagrade BAFTA, za ostvarenja kao što su
"Sve o Šmitu", "Kineska četvrt", "Čast Pricijevih" i "Isijavanje".
Glumio je u ostvarenjima velikih reditelja kao što su Miloš Forman, Stenli
Kjubrik i Martin Skorseze.
Glumio je brojnim filmovima, među kojima "Betmen", "Veštice iz Istvika",
"Dvostruka igra", "Vuk", "Idemo na jug" i "Poštar zvoni dva puta".
Poslednji film je snimio 2010. godine "Honj do you knonj" i od tada se ređe
pojavljuje na velikom platnu, jer, kako navode njegove menadžeri, bira uloge
koje voli da izvodi do "perfekcionizma".
Džek Nikolson je inače poznat i kao veliki borac protiv nasilja na filmu.
|
|
Srušena prodavnica za kućne ljubimce iz filma Roki |
| |
Zgrada u Filadelfiji u kojoj se u filmovima o bokseru Rokiju
nalazila prodavnica za kućne ljubimce i kasnije postala turistička atrakcija
srušena je.
Silvester Stalone se kao bokser Roki Balboa u toj radnji udvarao svojoj
budućoj supruzi Adrijan, koju igra Talija Šajer.
U radnji su se snimali kadrovi u nekoliko nastavaka filma. Kasnije je bila
popularno mesto koje su posećivali fanovi Rokija.
Vodič ture posvećene kultnom filmu Ben Kaplan izjavio je za portal
philly.com da je u četvrtak vodio grupu turista do te radnje i da je tamo
zatekao građevinske ekipe kako ruše zgradu.
Zgrada, u kojoj je nekada bila prava prodavnica za kućne ljubimce, bila je
prazna već nekoliko godina.
|
|
Gradić u Oregonu na prodaju |
| |
Tačka na mapi u ruralnom jugozapadnom delu američke države
Oregon, gradić Tiler, skoro ceo je ponuđen na prodaju.
Potencijalni kupac se pojavio ali je za sada anoniman, a ponude za kupovinu se i
dalje prihvataju.
Za traženu cenu od 3,5 miliona dolara nudi se šest kuća, zatvorena prodavnica i
benzinska pumpa, zemljište ispod pošte, nerazvijene parcele zemlje, prava na
vodu i infrastrukturu koja uključuje trotoare, požarne hidrante i trafostanicu u
radnom stanju.
Osnovna škola Tiler se prodaje odvojeno za 350.000 dolara.
Misterija oko budućnosti gradića izaziva uzbuđenje i zabrinutost meštana koji i
dalje žive blizu Tilera.
Gradić koji se nalazi u sred Nacionane šume u toj severozapadnoj američkoj
državi umire od kada je propala industrija drveta pre gotovo 30 godina.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
