|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Bivši terorista OVK Talet Džaferi predsednik Sobranja |
| |
Poslanici parlamentarne većine u Sobranju Makedonije samoinicijativno su
juče izabrali poslanika DUI Talata Džaferija, člana terorista OVK, za
predsednika parlamenta, nakon što je presedavajući Trajko Veljanovski
prekinuo konstitutivni sednicu.
Sednicu je nastavio poslanik druge po snazi stranke SDSM Ferid Muhić koji je
pozvao poslanike da glasaju za izbor novog predsednika parlamenta.
Dok je trajalo glasanje na kojem je 61 od 67 poslanika parlamentarne većine
koju čine SDSM Zoran Zaeva, i albanskih stranaka Dui, Besa i Alijanse za
Albance glasalo za izbor Džaferija, poslanici pojedinačno najače stranke
VMRO DPMNE Nikole Gruevskog su uzvikivali: "Ovo je Puč" i pevali makedonsku
himnu.
Talat Džaferi je potpisao svečanu izjavu Muhiću, koji je drugi najstariji
poslanik u Sobranju, i dao izjavu na albanskom jeziku.
Džaferi je za Televiziju Telma rekao da njegov izbor nikako nije puč, jer ga
je izabrala parlamentarna većina i optužio predsednika države Đorđa Ivanova
da je on počinio puč odbijanjem da Zaevu poveri mandat za formiranje vlade.
Nakon izbora Džaferija, pristalice VMRO DPMNE, koji danima protestuju pred
parlamentom su uspeli da uđu u zgradu Sobranja pored polcijaca koji se
nalaze ispred. Džaferi je prekinuo konferenciju za novinare nakon što su
demonstranti počeli da ulaze u zgradu. Lider SDSM je nakon parlamentarnih
izbora formirao parlamentarnu većinu sa albanskim partijama, ali su ga
predsednik države Đorđe Ivanov i pojedinačno najveća stranka u Sobranju,
VMRO DPMNE Nikole Gruevskog, sprečavali od početka marta da formira vladu.
|
|
Dodik: Kada bi Centralna banka ubacila u promet 1,2 milijarde evra… |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izneo da Centralna
banka BiH ima 1,2 milijarde evra "realnog novca" koji može ubaciti u platni
promet i ojačati budžete svih nivoa vlasti u BiH.
Dodik je naglasio da se, za razliku od BiH, Nemačka i Srbija zadužuju kod
svojih centralnih banaka.
"Mi imamo milijardu i 200 miliona evra novca sa realnim pokrićem,
deponovanih kod stranih banaka, a idemo kod stranih banaka da se zadužujemo.
BiH neće uspeti ukoliko ne odbaci politiku da stranci odlučuju u tom
segmentu", rekao je Dodik novinarima na Jahorini.
Po njegovim rečima, neophodno je da domaći kadrovi preuzmu rukovođenje
Centralnom bankom BiH, koja, kako je ocenio, nema nikakve druge funkcije,
osim puke statistike.
Po Dejtonskom sporazumu, u BiH je uspostavljen "karensi bord" - "monetarni
odbor", jer je domaća valuta - konvertibilna marka fiksnim kursom vezana za
evro, što znači da Centralna banka BiH može štampati novac samo ako ima
stopostotno pokriće u evrima.
Dodik smatra da bi stavljanje u opticaj 1,2 milijarde maraka bitno uticalo
na kamatne stope u BiH, koje su sada oko šest posto, dok nemačka privreda
ima negativne kamate.
Uz to, rekao je on, zemlje evrozone su, da bi spasle svoju privredu, putem
Evropske centralne banke štampale 1.400 milijardi eura po 70 milijardi evra
mesečno i plasirale ih javnom sektoru.
Dodik je kazao da su u ozbiljnoj fazi razgovori o restrukturiranju svih
dugova budžeta, i računa budžeta lokalnih zajednica u RS, što se očekuje do
kraja avgusta, posle čega bi RS bila u budžetskom suficitu od 500 miliona
KM.
On je najavio i da bi ove godine trebalo izgraditi 36 kilometara auto-puta i
dodao da bi donošenje novog Zakona BiH o akcizama, kojim se predviđa
poskupljenje goriva za 15 pfenga po litru, trebalo da reši obezbeđenje novca
za auto-puteve.
|
|
Danas odluka o članstvu u NATO |
| |
Skupština Crne Gore danas će usvojiti Protokol o članstvu u
NATO, čime se završava nacionalna procedura pristupanja Severnoatlanskom
savezu.
Protiv dnošenja odluke u Skupštini je najveći deo opozicije koja traži
referendum o članstvu. Neki od njih će protestvovati na Cetinju, gde se
održava sednca crnogorskog parlamenta.
Opozicioni Demokratski front (DF) pozvao je građane i opoziciju da se
pridruže "mirnom protestu" na Cetinju, da poruče da je većina za referendum,
te da je odluka Skupštine "neobavezujuća i ništavna za većinsku Crnu Goru".
Skupu DF-a, se međutum neće pridružiti Demos Miodraga Lekića, ni Demokrate
Alekse Bečića, iako se takođe zalažu za referendum o članstvu.
Lider Demosa Miodrag Lekić smatra da pitanje članstva u Severnoatlanskom
savezu "deli Crnu Goru", te da je stupanje u vojni savez "moguće i legitimno
jedino na osnovu odluke na referendumu".
"Poslednji je čas da prevlada razum i da svi zajedno pokušamo da nađemo
izlaz iz ove duboke političko-institucionalne krize, i da iz ovako važnog
pitanja koje deli Crnu Goru, izađemo odgovorni, ozbiljni, demokratski i
spremni da prevaziđemo razlike", poručio je Lekić s konferencije za medije.
Ustav ne obavezuje vlasti da raspišu referendum o pristupanju NATO. Ipak,
odluka o tako važnom spoljno-političkom pitanju biće doneta u Skupštini,
čijoj sednici će prisustvovati 46 od 81 poslanika, jer ukupna opozicija
bojkotuje parlament od oktobarskih izbora prošle godine.
Skupština Crne Gore ipak ima dovoljnu većinu da potvrdi Protokol o stupanju
u članstvo. Bojkot će privremeno prekinuti Socijaldemokratska partija (SDP)
nekadašnjeg predsednika parlamenta Ranka Krivokapića, a koja se zalaže za
članstvo Crne Gore u Severnoatlanskom savezu.
U Predlogu zakona se navodi da "poučena iskustvom gubitka nezavisnosti nakon
Prvog svetskog rata, Crna Gora mora u postojećim geopolitičkim okolnostima
da racionalno sagleda sve mogućnosti i donese odluku koja će na
najcelishodniji i ekonomski najopravdaniji način da zaštiti njene nacionalne
i bezbednosne interese".
Nakon potvrđivanja Protokola o pristupanju Crne Gore NATO-u od strane svih
država članica Alijanse, Crnoj Gori će biti upućen i formalni poziv da
pristupi toj organizaciji deponovanjem instrumenta o potvrđivanju
Sjevernoatlantskog ugovora kod Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koja je
depozitar Ugovora, piše u Predlogu zakona.
Ugovorom se strane obavezuju da rešavaju svaki međunarodni spor u koji bi
mogle da budu uključene, mirnim sredstvima, i da se u međunarodnim odnosima
uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile na bilo koji način nespojiv s
ciljevima Ujedinjenih nacija, navodi se, između ostalog, u Predlogu zakona.
Na osnovu Povelje NATO, u tekstu piše i da su se strane saglasile da će se
smatrati da oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Sjevernoj
Americi predstavlja napad na sve njih, te da će shodno tome, u slučaju
takvog oružanog napada, svaka od njih, pojedinačno i zajedno, preduzeti
potrebne mere, uključujući upotrebu oružane sile, radi ponovnog
uspostavljanja i održavanja bezbednosti.
Sednica Skupštine zakazana je za petak u 14 sati, a protest Fronta za 13
sati, takođe na Cetinju.
|
|
Petrov: Plenković ruši vladu |
| |
Predsednik Mosta i Sabora Hrvatske Božo Petrov ocenio je da je
premijer i lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andrej Plenković
odlukom da smeni trojicu ministara iz Mosta krenuo u rušenje vlade.
"Ovim činom kreće se u rušenje vlade. HDZ za godinu dana drugi put ruši
sopstvenu vladu", rekao je Petrov novinarima posle neočekivane odluke
premijera da zatraži smenjivanje trojice ministara iz Mosta, koalicionog
partnera HDZ-a u vladi.
Razlog je to što su trojica Mostovih ministara - unutrašnjih poslova Vlaha
Orepića, pravde Anta Šprlju i životne sredine Slavena Dobrovića - glasali
protiv predloga da vlada odbije zahtev opozicije za pokretanje poverenja
miistru finansija Zdravku Mariću.
Četvrti ministar iz redova Mosta, Ivan Kovačić nije bio na sednici vlade,
ali je u izjavi Tportalu rekao da podržava stav Mostovih mininistara.
Petrov je rekao da Mostovi ministri nisu glasali protiv vlade, već protiv
Marića i da neće rušiti vladu i istakao da je Plenković taj "koji treba da
odgovori hoće li je rušiti".
"Most snosi odgovornost za svoje ministre, a ministar finansija Zdravko
Marić je odgovornost HDZ-a", rekao je Petrov.
On je ocenio da je reč o "ishritrenom potezu" i da Plenković "pokušava da
razreši trojicu ministra Mosta iza kojih stoje rezultati".
Opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) predložila je pokretanje pitanja
poverenja u Saboru ministru finansija Zdravku Mariću zbog krize u Agrokoru.
SDP tvrdi da Marić ne može da obavlja tu funkciju s obzirom da je pre
dolaska u vladu bio na funkciji izvršnog direktora za strategiju i tržište
kapitala u posrnulom hrvatskom koncernu Agrokor.
Premijer Plenković je na sednici vlade odbacio sve kritike na račun Zdravka
Marića, posebno one koja se tiče eventualnog sukoba interesa ministra
finansija.
"Vrlo jasno govorimo da je činjenica da je jedno vreme bio zaposlen u
Agrokoru, ali nije mogao znati niti ima odgovornost za ove procese koji su
se odvili u proteklim mesecima i sedmicama", dodao je.
On je naglasio da vlada "vrlo jasno i argumentovano odgovara i na aluzije
koje se odnose na eventualni sukob interesa ministra Marića, njegovu ulogu u
donošenju određenih odluka u okviru Hrvatske banke za obnovu i razvoj (HBOR)
kad je reč o kreditnim programima za deo kompanija u koncernu 'Agrokor'
tokom 2016.godine".
Koaliciona vlada HDZ-a i Mosta ima 20 ministara od koji su 16 iz HDZ-a, a
četiri iz Mosta.
Reč je o prvoj velikoj krizi vlasti u Hrvatskoj od formiranja koalicione
vlade HDZ-a i Mosta u jesen prošle godine. Mediji ocenjuju da je izvesno da
će Hrvatska na nove izbore ukoliko premijer Andrej Plenković ne krene u
preslagivanje parlamentrane većine, jer je teško verovati da će Most olako
preći preko razrešnja svojih ministara.
Premijeru je za većinu u parlamentu potrebno 76 glasova poslanika, a mogao
bi da računa na neke manje političke stranke.
|
|
Ne može biti radikalnih promena ustavnog uređenja BiH |
| |
redsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Mladen
Ivanić izjavio je da ne može biti velikih i krupnih promena ustavnog
uređenja BiH, jer bi otvaranje te teme dovelo do novih političkih, pa i
drugih vrsta sukoba.
On je naveo da bi otvaranje teme radikalnih ustavnih promena u BiH dovelo do
"tri vizije BiH", dodavši da bi jedna od vizija, koju zagovara političko
Sarajevo, značila BiH bez entiteta, što je nerealno i što Srbi nikada neće
prihvatiti.
"Druga je dogovoreni raspad BiH, a sasvim sam siguran da uslovi za takvo
nešto ne postoje, pogotovo nije moguće saglasnošću i dogovorom. Siguran sam
u narednih 20 godina da to nije moguće bez rata, a nikome ne bih savetovao
da ide u tu vrstu sukoba", istakao je Ivanić za banjalučke Nezavisne novine.
Na kraju, dodao je on, postoje zahtevi Hrvata u BiH, koji traže neku vrstu
entiteta, odnosno u poslednje vreme, posebnu izbornu jedinicu.
Predsedavajući Predsedništva BiH smatra da je moguća i potrebna
reorganizacija Federacije BiH, ocenivši da "ne vidi smisao postojanja
tolikog broja kantona (deset)" u tom bh. entitetu.
"Mislim da je logičnije da se tu stvari pojednostave, ali ne verujem da će
za to postojati politička saglasnost. Zapravo, mislim da u narednim mesecima
ulazimo u ozbiljnu političku krizu unutar Federacije BiH", naveo je Ivanić.
Prema njegovim rečima, glavni kamen spoticanja među strankama u Federaciji
BiH je promena Izbornog zakona, ali da postoji nepoverenje i u raznim drugim
oblastima.
Ivanić je ocenio da HDZ BiH smatra da će izmene Izbornog zakona, koje bi
onemogućile da se hrvatski član Predsedništva BiH bira većinski bošnjačkim
glasovima, biti preduslov iole normalnog rada u vremenu koje dolazi.
Istovremeno, kazao je Ivanić, SDA je toliko međusobno podeljena da niko iz
te stranke nema hrabrosti da se upusti u ozbiljniju priču o Izbornom zakonu.
"Dosta sam pesimističan, iako bih voleo da se partneri dogovore…Prevashodno
mislim da lideri iz bošnjačkog naroda moraju dati jasan odgovor na strah
koji postoji kod Hrvata da će im neko drugi birati predstavnike. Ne budu li
Hrvati unutar Federacije zadovoljni, najveće posledice će imati upravo
Federacija BiH u celini, a od toga niko nema koristi", zaključio je
predsedavajući Predsedništva BiH.
|
|
NDH u Jasenovcu nanela ranu srpskom narodu, a svom narodu ljagu |
| |
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izjavio je
nedelju u Donjoj Gradini, u BIH, da je Nezavisna Država Hrvatska (HND) zločinima
u ustaškom logoru Jasenovac srpskom narodu nanela ranu koja nikada neće biti
isceljena.
"Oni koji su naneli tu ranu, i svom narodu naneli su ljagu koju istorija neće
moći opravdati", kazao je Irinej, dodavši da je posebno tragično da je zločine u
Jasenovcu odobravala, a i podsticala Katolička crkva.
Navodeći da je u Donjoj Gradini "zemlja oblivena krvlju" nevino stradalih u
Drugom svetskom ratu, on je istakao da se srpska stratišta prostiru od Velebita
preko Jadovna do Jasenovca, u kojima su stradali oni čija je jedina krivica bila
što su pripadali drugom narodu i svojoj veri.
"Poruku koju su nam ostavili oni koji su stradali je da čuvamo svoju veru, a sa
njom da čuvamo svoje jedinstvo, da budemo sjedinjeni i ujedinjeni u dobru za sve
ljude dobre volje", istakao je patrijarh Irinej.
Prema njegovim rečima, "samo ujedinjeni i sjedinjeni u dobru možemo opstati kao
narod".
"Posebno nas zabrinjava što i danas čujemo neke povike, neke izjave koje su
ravne apokaliptičkim danima našeg naroda. Nadamo se da će dobra strana sveta
koji živimo pobediti", istakao je patrijarh Irinej.
Patrijarh Irinej i vladika banjalučki Jefrem prethodno su služili parastos za
srpske jasenovačke žrtve na grobnom polju "Hrastovi", a potom su molitve za
stradale Jevreje i Rome održali predstavnici jevrejske i romske zajednice.
U Donjoj Gradina održava se komemoracija povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog
zločina u koncentracionom logoru Jasenovac, kojoj prisustvuju najvši zvaničnici
RS, predstavnici Vlade Srbije, predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić,
pripadnici Vojske Srbije, predstavnici međunarodne zajednice u BiH, Jevrejske
zajednice u BiH, potomci jasenovačkih žrtava i mnogobrojni građani.
Logor Donja Gradina formiran je 1942. godine u sistemu ustaškog logora
Jasenovac, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svjetskog rata 1945. godine
i sloma Nezavisne Države Hrvatske.
Donja Gradina je bila jedno od najvećih stratišta jasenovačkog logora gde je
ubijeno stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašista.
|
|
Dodika ne bi začudilo da međunarodna zajednica podrži formiranje 'Velike
Albanije' |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio da ga "ne bi
začudilo" da međunarona zajednica podrži Albance i u nameri da formiraju "Veliku
Albaniju".
"Postoji uverenje kod mnogih političara u regionu i Evropi da podrška
Albanicima, koja je data kroz rešavanje pitanja Kosova, pa i podrška koja je
data Albancima u Makedoniji, govori o tome da postoji sklonost šire međunarodne
zajednice, pre svega, zapadnih zemalja da podrže Albance u svim njihovim
zahtevima", rekao je Dodik.
Istakao je da RS i dalje podržava politiku Srbije koja se odnosi na njen
teritorijalni integritet, ističući da tako bosnskohercegovački entitet smatra
neprihvatljivim proglašenje nezavisnosti Kosova, što je potvrđeno i činjenicom
nepriznavanja te nezavisnosti.
"Naš stav je isključivo vezan za podršku teritorijalnom integritetu Srbije.
Govori se o tome da se Albanija meša u teritorijalne interese drugih zemalja, i
Albanci su naučeni da se na Balkanu tako ponašaju, što mi odbacujemo", kazao je
Dodik novinarima u Banjaluci.
Komentarišući navode medija o pretenzijama za stvaranje "Velike Albanije",
predsednik RS je ocenio da biti za to ili protiv toga ne znači da se taj proces
može i zaustaviti.
Dodik smatra da Albanci nameravaju da urade upravo tako nešto, dodavši da "ako
je takva ideja došla od premijera Albanije ili samoproglašenog Kosova, onda je
to daleko ozbiljnije od nekog neformalnog skupa istomišljenika".
|
|
Oglasavanje Marketing
|
