|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Dan planete Zemlje obeležen i protestima naučnika |
| |
|
Širom sveta obeležen je Međunarodni dan planete Zemlje, 22.
april, kao podsetnik da Zemlja i njeni ekosistemi daju život, saopštile su
Ujedinjene nacije.
"Međunarodni dan planete Zemlje nam omogućava da podignemo svest javnosti i
ukažemo na izazove za dobrobit naše planete i život koji nam pruža", navodi
se u saopštenju UN.
Kako je navedeno, ovogodišnja tema je "Ekološka i klimatska pismenost".
"Obrazovanje je osnova za napredak. Moramo da osnažimo ljude znanjem i
podstaknemo na akciju u odbrani životne sredine", navodi se u saopštenju UN.
Istovremeno, hiljade naučnika širom sveta su odlučile da izađu na ulice, da
bi protestovali protiv napada na nauku koji, kako kažu, u svetu jačaju.
"Marš za nauku", na Dan planete Zemlje, priređen je u više od 500 gradova,
kao i u Vašingtonu, a pridružilo se i desetine profesionalnih udruženja
naučnika s namerom da povežu politički protest i demonstracije struke.
Demonstranti u Ženevi su imali transparente "Nauka - sveća u marku" i "Nauka
je odgovor". U Londonu, fizičari, astronomi, biolozi i zvezde javne scene
okupili su se u maršu koji je prošao kraj najpoznatijih istraživačkih
institucija u tom gradu i svetu.
Nosili su transparente s naučnim simbolima. U Berlinu i drugim nemačkim
gradovima se takođe je bio veliki odziv.
Transparenti pripremljeni za Vašington su začinjeni gnevom, humorom i
opskurnim, teško prevodivim naučnim referencama.
Protest izvodi u javnost naučnike koji uglavnom zaziru od javnog govora i
čiji je rad zavisi od objektivnog eksperimentisanja duboko u laboratorijama.
Organizatori su marš predstavili kao politički, ali nestranački, za
razumevanje potreba nauke, za njenu odbranu od napada, uključujući i
predloženo smanjenje budžeta vlade SAD pod predsednikom Donaldom Trampom,
kao što je rezanje fonda za Nacionalni institut za zdravlje za 20 odsto.
Naučnici angažovani u pripremi marša, rekli su da su zabrinuti zbog
političkog i javnog odbacivanja rezultata nauke, kao što je u slučaju
klimatskih promena i bezbednosti vakcinacije.
|
|
Veliki poraz najjačih partija u Francuskoj |
| |
Tradicionalne stranke u Francuskoj, partija desnog centra
Republikanci i Socijalistička partija levog centra, čiji su se kandidati
smenjivali na čelu Francuske u proteklih 35 godina, pretrpele su veliki
poraz na nedeljnim izborima za predsednika.
Ovo je prvi put u modernoj istoriji da dve najveće partije u Francuskoj
nemaju predsedničkog kandidata u drugom krugu izbora.
Kandidat najveće desničarske partije Fransoa Fijon završio je na trećem
mestu s manje od 20 odsto glasova, čime su republikanci ostali bez kandidata
u drugom krugu prvi put od osnivanja Pete Francuske Republike 1958. godine,
navodi AFP.
Samo nekoliko meseci ranije, Fijon, bivši premijer, bio je jedan od favorita
i mnogi su ga već videli ka narednog predsednika Francuske.
Istraživanja su predviđala laku pobedu u drugom krugu nad verovatnom
protivkandidatkinjom Marin Le Pen.
Njegovu pobedu ugrozila je, međutim, serija skandala koji su počeli u
januaru kada je otkriveno da je njegova supruga imala dobro plaćen fiktivni
posao u parlamentu.
Vladajuća Socijalistička partija sadašenjeg predsednika Fransoa Olanda
takođe je zabeležila loše rezultate na izborima. Njen kandidat Benoa Amon
osvojio je oko 6,3 odsto glasova i završio na petom mestu.
Bivši premijer Manuel Vals izjavio je za radio Frens-Inter da partija mora
da se ponovo izgradi.
"U fazi smo raspadanja, rušenja, razaranja", rekao je Vals, preneo je AP.
Predsednici Francuske su u proteklih 35 godina bili iz redova Socijalističke
partije i Republikanaca.
Socijalista Fransoa Miteran služio je dva mandata od 1981. do 1995. godine.
Zatim su predsednici bili Žak Širak i Nikola Sarkozi iz Unije za narodni
pokret, od koje je kasnije nastala partija Republikanci.
Na izborima 2012. ponovo je pobedio kandidat socijalista Fransoa Oland koji
je odustao od kandidature za drugi mandat.
Za novog predsednika Francuske u drugom krugu 7. maja nadmetaće se centrista
Emanuel Makron i kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen.
|
|
Projektant staklene piramide Luvra napunio 100 godina |
| |
Arhitekta I.M. Pej, kinesko-američki autor staklene piramide
ispred pariskog muzeja Luvra koja je u početku kritikovana, u sredu je
napunio 100 godina.
Niko nije verovao da će kinesko-američki arhitekta koji je radio samo u SAD,
uspeti da različite svetove moderne arhitekture spoji s Luvrom, nekadašnjom
palatom francuskih kraljeva i careva.
Odluku da baš Pej radi projekat, doneo je socijalistički predsednik Fransoa
Miteran koji se 1978 oduševio njegovim novim krilom Nacionalne galerije u
Vašingtonu, a 1983. godine odlučio da ga angažuje za Luvr.
Pej je došavši u Parizu rekao da je Luvr "čudan muzej koji nema pravi ulaz".
On je zato zamislio podzemnu ulaznu prostoriju, pod dvorištem, s rampom niz
koju bi se silazilo, pod ravnim staklenim krovom za koji je tek kasnije
odlučio da ga pretvori u piramidu.
Francuski mediji su u to vreme žestoko kritikovali te njegove ideje i sam
projekat piramide, prvi koji je uopšte radio u Evropi. To je bila i njegova
prva intervencija uopšte na nekoj staroj građevini.
Koncept arhitetke je bio da posećenost poraste. Luvr je pre preuređenja i
piramide posećivalo dva miliona turista godišnje, a sada skoro devet miliona
ljudi.
Učenik Huga Gropijusa, rodonačenika Bauhausa, Jo Ming Pej, rođen 26. aprila
1917. u Kantonu, a poznatiji pod inicijalima I.M. Pej, dobitnik je
Prickerove nagrade za arhitekturu 1983. Mnogi ga smatraju poslednjim
majstorom modernističke arhitekture.
|
|
Na totalni rat odgovorićemo nuklearnim ratom |
| |
Misija Severne Koreje u Ujedinjenim nacijama saopštila je juče
da će vlasti u Pjongjangu na "totalni rat" sa SAD odgovoriti nuklearnim
ratom.
Severna Koreja će "sigurno pobediti" u borbi protiv "američkih
imperijalista", navodi se u saopštenju.
Severna Koreja "nikada ne može da bude uplašena" naporima administracije
predsednika SAD Donalda Trampa da je pokori slanjem nosača aviona i
nuklearne podmornice u vode kod Korejskg poluostrva.
"Severna Koreja će nepokolebljivo ići do kraja ako SAD žele da ostanu pri
tom konfrotacijskom stavu", navodi se u saopštenju.
"Najteža kontraakcija" u odgovoru na "provokacije SAD bilo kojeg oblika i
nivoa" uključiće iznenadni preventivni napad koji podrazumeva manevre na
kopnu, moru, podvodne, u vazduhu i "razne druge metode".
|
|
Više od 700.000 ljudi dobilo azil u EU prošle godine |
| |
Zemlje Evropske unije odobrile su status izbeglice ili neki
drugi oblik zaštite za više od 700.000 ljudi prošle godine, većinom
Sirijaca, sopštila je statistička agencija EU Eurostat.
Više od 710.400 tražilaca azila dobilo je zaštitu u 28 zemalja EU 2016.
godine, dok je prethodne godine azil u EU zemljama dobilo upola manje,
330.000 ljudi.
Računa se da je više od milion ljudi došlo u Evropu, uglavnom izbeglica iz
ratova u Siriji i Iraku, ali i drugih, koji traže posao.
Eurostat je naveo da su od ukupnog broja onih koji su dobili zaštićeni
status, 405.600 Sirijci, 65.800 Iračani i 61.800 Avganistanci. Više od 70
odsto Sirijaca dobilo je tu zaštitu u Nemačkoj, a Švedska ih je prihvatila
gotovo 45.000.
Nemačka je odobrila azil za 445.000 izbeglica 2016, tri puta više nego 2015,
a daleko manje su to učinile Švedska, Italija i Francuska.
Pošto evropska agencija za zaštitu granica Fronteks javlja da je opao broj
izbeglica i migranata koji dolaze u EU, povećanje broja odobrenih azila
verovatno delom odražava dužinu procedure.
|
|
Kina izgradila svoj drugi nosač aviona |
| |
Kineske vlasti u sredu su zvanično predstavile svoj drugi nosač
aviona, koji je u potpunosti proizveden u zemlji, javila je agencija Sinhua.
Kina već ima jedan nosač aviona "Liaoning" čiji je prednji deo proizveden u
bivšem Sovjetskom savetu.
Sinhua nije navela tačan datum kada će novi nosač avion čije ime nije još
otkriveno, biti u funkciji.
Kina već godinama pokušava da modernizuje svoju vojsku, posebno mornaricu.
|
|
Nedovoljne zalihe odela za šetnju astronauta u svemiru |
| |
Odela za šetnju u svemiru, osmišljenih pre više od 40 godina,
nema dovoljno u zalihama, a na njihovu zamenu čekaće se godinama, pokazuju
rezultati američke svemirske agencija NASA.
NASA se, prema izveštaju, suočava s različitim problemima u vezi sa
zdravstvenim rizicima i dizajnom odela koja astronauti koriste na
Međunarodnoj svemirskoj stanici, a postojeća odela nisu predviđena da se
koriste duže od 15 godina.
Od originalnih paketa opreme za život u svemiru, samo 11 od 18 je još u
upotrebi. U izveštaju je navedeno da to možda neće biti dovoljno do 2024.
godine kada je predviđeno zatvaranje svemirske stanice ili do 2028. godine,
do kada bi njen rad mogao da bude produžen.
Do problema s opremom došlo je uprkos ulaganju gotovo 200 miliona dolara u
novu tehnologiju svemirskih odela za Mars i druga buduća putovanja u svemir.
|
|
Prva vakcina protiv malarije biće tesirana u tri afričke zemlje |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da su tri
afričke zemlje, Gana, Kenija i Malavi izabrane za testiranje prve vakcine protiv
malarije.
Primena vakcine u vidu injekcije počeće naredne godine na deci uzrasta od pet do
17 meseci.
SZO saopštila je da vakcina ima potencijal da sačuva desetine hiljada života ako
bude korišćena uporedo s postojećim merama zaštite.
Najveći problem može da predstavlja mogućnost siromašnih zemalja da obezbede
četiri doze vakcine za svako dete.
Od malarije koju prenose komarci, svake godine oboli više od 200 miliona ljudi
širom sveta, a oko pola miliona umre od posledica te bolesti. Većina žrtava su
deca u Africi, gde su glavne mere zaštite mreže protiv komaraca i insekticidi.
Zahvaljujući globalnim naporima u borbi protiv malarije broj žrtava malarije
smanjen je za 62 odsto od 2000. do 2015, saopštio je SZO.
Za razvoj vakcine bilo je potrebno više decenija i uložene su stotine miliona
dolara, a posle uspešnih rezultata u kliničkim ispitivanjima sada će biti
provereni njeni efekti u realnim okolnostima. SZO se nada da će malarija biti
iskorenjena do 2040. godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
