|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Petrov podneo ostavku na mesto predsednika Sabora, traži izbore |
| |
Predsednik Sabora Božo Petrov iz Mosta podneo je juče ostavku na tu funkciju
zbog političke krize u zemlji izazvane raspadom vladajuće koalicije Hrvatske
demokratske zajednice (HDZ) i Mosta.
On je sa saborske govornice poručio da Vlada premijera Andreja Plenkovića iz
HDZ nema većinu u parlamentu, što je pokazalo glasanje o opozivu ministra
finansija Zdravka Marića i da je jedini izlaz iz krize raspisivanje
vanrednih parlamentarnih izbora.
Petrov je ocenio da je Plenković podrškom ministru finansija Zdravku Mariću,
koji je u Vladu došao s mesta jednog od direktora u Agrokoru "indirektno
stao u zaštitu svega što se dešavalo" u posrnulom koncernu.
Petrov je ocenio i da su glasanjem o Mariću "narušeni svi moralni principi"
i da su otvorena pitanja "trgovine i korišćenja institucija za lične
interese", aludirajući na neočekivanu podršku ministru finansija pojedinih
poslanika, poput bivšeg SDP-ova Tomislava Sauhe.
Podnošenjem ostavke, Petrov je sprečio da se u Saboru glasa o o njegovoj
smeni. Taj zahtev potpisali su poslanici HDZ i deo opozicionih, ukupno njih
79, što je bilo dovoljno za izglasavanje nepoverenja.
Prethodno Sabor nije podržao predlog opozicije da se izglasa nepoverenje
ministru finansija Zdravku Mariću. Za opoziv Marića koji je zbog krize u
Agrokoru inicirala opoziciona SDP, a podržao i Most, glasalo je 75
poslanika, a isto toliko ih je bilo protiv. Za opoziv su bili potrebni
glasovi 76 poslanika, koliko je potrebno i za podršku Vladi u Saboru.
Opozicija je u predlogu opoziva tvrdila da je ministar, kao jedan od bivših
direktora u Agrokoru, u sukobu interesa i da je morao da zna o finansijskom
stanju tog koncerna koje je dovelo do krize u zemlji.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Bošnjaci stavili veto na glasanje o izmenama Izbornog zakona |
| |
Klub Bošnjaka u Domu naroda BiH pokrenuo je juče mehanizam
zaštite vitalnog nacionalnog interesa, pošto je u tom Domu prvobitno
prihvaćeno da se po hitnom postupku glasa o izmenama Izbornog zakona BiH
koje je predložio Hrvatski narodni sabor (HNS).
Za ovu tačku i razmatranje po hitnom postupku glasalo je osam delegata iz
HDZ-a, HDZ-a 1990, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatske
seljačke stranke (HSS), dok je protiv glasalo sedam delegata iz Stranke
demokratske akcije (SDA), Srpske demokratske stranke (SDS) i Saveza za bolju
budućnost (SBB).
Potom je Halid Genjac, delegat iz Kluba Bošnjaka uputio zahtev za zaštitu
vitalnog nacionalnog interesa koji su potpisali svi delegati bošnjačkog
Kluba.
Genjac je ocenio da krupne izmene Izbornog zakona BiH ne mogu biti upućene u
parlamentarnu proceduru po hitnom postupku, jer onemogućavaju amandmansko
delovanje.
Prema njegovim rečima, izmene Izbornog zakona BiH trebalo bi dostaviti
Venecijanskoj komisiji, dodavši da predloženi zakon ima tehničke nedostatke.
Predsedavajući Doma naroda Bariša Čolak rekao je da se radi o veoma važnom
zakonu, čije pitanje se mora rešiti što pre kako se u izbornu 2018. godinu
ne bi ušlo sa nerešenim pitanjem Izbornog zakona BiH.
Izmenama Izbornog zakona BiH, koje je predložio HNS, reguliše se izbor
članova Predsedništva Bosne i Hercegovine, delegata u Domu naroda Federacije
Bosne i Hercegovine, kao i primena odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
koja se tiče izbora u Gradu Mostaru.
Hrvatske stranke odranije insistiraju da se izmenama Izbornog zakona BiH
obezbedi da hrvatski član Predsedništva BiH može biti izabran većinskim
glasovima bošnjačkog naroda u Federaciji BiH, kao što je to bio slučaj sa
izborom Željka Komšića na tu funkciju. Sud za ljudska prava u Strazburu je
presudom u slučaju "Sejdić-Finci" naložio BiH da izmeni Izborni zakon, kako
bi mogućnost kandidovanja za Predsedništvo BiH i Dom naroda BiH, osim
konstitutivnih naroda, imali i pripadnici ostalih naroda.
Ustavni sud BiH je 2011. godine doneo odluku kojom se nalaže promena
Izbornog zakona BiH u delu koji reguliše način izbora većnika u Gradsko veće
Mostara, ali ta odluka do danas nije sprovedena, tako da su poslednji
lokalni izbori u Mostaru održani 2008. godine.
|
|
Zaev najavio novu vladu Makedonije do kraja maja |
| |
Lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i kandidat
poslaničke većine za premijera Makedonije Zoran Zaev najavio je juče da će
nova vlada biti formirana do kraja maja.
Zaev je rekao da očekuje da će od makedonskog predsednika Đorđa Ivanova
dobiti mandate za formiranje vlade.
"Postoji mogućnost da do kraja meseca bude izabrana vlada, saglasno
rokovima, ali to zavisi od odluke gospodina Ivanova da li će dati mandat,
zavisi i od tehničkih mogućnosti Sobranja i od mogućnosti poslanika da rade
kako treba", rekao je Zaev posle sastanka s Misijom OEBS u Skoplju.
On je rekao da očekuje opstrukcije i da nije isključio ponavljanje nasilja
kao kada su poslanici napadnuti u parlmentu, ali da se nada da se neće
ponoviti "krvavi četvrtak" kada nova parlmentarne većina u Sobranju
predstavi predlog za sastav vlade.
Televizija MRT je prenela da je lider poslaničke većine rekao da veruje da
će se stići da se vlada formira do kraja meseca zbog građana, jer to, kako
je istakao, treba uraditi što brže pošto od toga zavisi i normalizacija
stanja u državnim institucijama.
Predsednik Sobranja Talat Džaferi je juče šefu države Ivanovu poslao pismo u
kojem traži da mandat za formiranje vlade dodeli lideru poslaničke većine
Zaevu.
Ivanov je obavešten da je formirana većina koju čine poslanici SDSM i
albanske stranke DUI, Besa i Alijansa za Albance, i da je Talat izabran
predsednik Sobranja Makedonije.
Džaferi je, pošto je izabran 27. aprila, izjavio da Ivanov ima rok od 10
dana da uruči mandat Zaevu, upozoravajući ga da će, ako to ne uradi,
počiniti krivično delo.
Ivanov koji od početka marta odbija da dodeli mandat Zaevu, posle sastanka s
visokim predstavnikom Stejt departmenta Hojtom Brajanom Jiem, zatražio je od
lidera SDSM da održi javno datu reč i da pruži garancije da će njegova vlada
raditi na jačanju "unitarnosti Makedonije", a zatražio je i pomoć SAD za
uklanjanje prepreka.
Zaev je posle sastanka s Misijom OEBS-a u Skoplju rekao da je spreman da
Ivanova ponovo uveri da unitarnost Makedonije nije ugrožena i izrazio
uverenje da će nova vlada biti formirana do kraja maja.
Kablovska Televizija 24 navodi da se nezvanično, po diplomatskim izvorima,
ne isključuje "mogućnost sastanka predsednika države i lidera SDSM" Zaeva.
Zaev je na sednici Centralnog odbora SDSM izjavio da očekuje da će veoma
brzo početi pregovore o formiranju nove vlade sa strankama sa kojima je
formirana poslanička većina.
Zaev: Makedonija će biti neutralna o članstvu Kosova u Unesku
Predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev izjavio da će
Makedonija prilikom narednog glasanja o članstvu Kosova u Unesku biti
"neutralna".
Na pitanje kako će Mekedonija glasati prilikom budućeg izjašnjavanja o
prijemu Kosova u Unesko Zaev je za Televiziju Prva kratko odgovorio:
"Neutralno".
On je rekao da želi da gleda u budućnost, da želi da gradi dobre odnose i da
je ako je "preterao" u izjavama koje je dao nedavno na račun vlasti u
Srbiji, spreman i da ih povuče ukoliko je to uzrokovalo "loš osećaj kod
političara".
Na pitanje da li su mu albanski poltički partneri rekli da je tužba za
genocid deo njihovog programa Zaev je odgovorio: "Ne - oni mogu da daju
političke izjave kakve hoće".
Zaev je objasnio da oni i treba da daju odgovore na to šta su mislili tim
izjavama i dodao da smatra da pitanje genocida koji se pominje u dokumentu
(Tiranska platforma) i stanovišta koja iznose treba ostaviti istoriji.
"A mi smo političari i treba da gledamo napred" dodao je Zaev.
|
|
U Srebrnici će ponovo biti srpska skupštinsks većina |
| |
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče u
Banjaluci da će u Srebrenici biti ponovo uspostavljena srpska skupštinska
većina koja je izgubljena kada ju je napustio jedan odbornik Srpske
radikalne stranke (SRS).
Dodik je rekao da stranke okupljene oko njegovog Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD) imaju deset odbornika, ali da će "biti pronađen" i
jedanaesti, potreban za skupštinsku većinu.
Predsednik RS je posle sastanka s načelnikom Srebrenice Mladenom Grujičićem
optužio Srpsku demokratsku stranku (SDS) da u Srebrenici pomaže Stranci
demokratske akcije (SDA) da se vrati na političku scenu, odnosno da su
neodgovorni pojedinci dozvolili da dođe do prekompozicije.
Prema njegovim rečima, današnji sastanak je inicirao predsednik Opštinskog
odbora SDS-a Momčilo Cvjetinović koji se na kraju nije ni pojavio na
sastanku.
"Ono što je SDS dobio u konfiguraciji sa SDA - manje je od onog što mogu da
imaju. Imaju neke druge vezanosti za Bakira Izetbegovića i SDA i imaju
mržnju prema drugom bloku. To o njima govori. Mi imamo 10 odbornika, a
imaćemo 11", kazao je Dodik novinarima.
Upitan kako će obezbediti srpsku skupštinsku većinu u Srebrenici, on je
odgovorio da će to biti kroz dijalog i razgovor.
On je ocenio da SDA da u celoj BiH, pa i u Srebrenici, vodi isključivo
bošnjačku nacionalnu politiku.
"SDA se preigrala situacije i biće luzeri ovog procesa od par godina. Oni
koji su na priči o srpskom nacionalnom interesu ne mogu da korespondiraju sa
SDA", rekao je Dodik.
Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić rekao je da želi da se održi
srpsko jedinstvo u Srebrenici i pozvao sve one koji tome trenutno ne
doprinose, da im se priključe.
Grujičić je rekao da trenutna skupštinska većina nije u službi građana.
Novu većinu u Skupštini opštine Srebrenica čini četiri odbornika SDA, jedan
odbornik Stranke za BiH, dva odbornika SDS-a, po jedan odbornik iz Srpske
radikalne stranke, PDP-a i Prosperiteta za Srebrenicu, kao i bivši odbornik
SDP-a Zulfo Salihović.
|
|
Porodice poginulih pripadnika JNA ogorčene ponašanjem vlasti u Sarajevu |
| |
Članovi porodica pripadnika JNA poginulih 2.maja 1992. godine u
Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu su izrazili ogorčenje, jer nisu mogle da
odaju poštu najmilijim na mestu stradanja.
Bogdana Tomović, majka poginulog pripadnika JNA Zdravka Tomovića, kazala je
novinarima u Miljevićima u Istočnom Sarajevu, gde je održan pomen stradalim,
da joj je ponovo nanesen veliki bol, jer je danas prošla 200 metara od ulice
u kojoj joj je dete ubijeno, a da tu nije smela da položi cveće.
"Zamolila bih sve institucije da ovo više ne dozvole i da nam omoguće da
slobodno odemo u Dobrovoljačku i položimo cveće na mestu pogibije naših
najmilijih", rekla je Tomović.
I Gordana Gvozdenović, kojoj je u Dobrovoljačkoj ulici poginuo brat Obrad,
rela je da su porodice žrtava ponovo slagali, jer su im prošle godine u
Sarajevu obećali da će ih pustiti da mirno polože cveće i zapale sveće.
"U zadnjem momentu nam je rečeno da ne idemo jer možemo rizikovati život. Mi
se ne bojimo nikoga u Sarajevu, ali odustali smo jer nije u redu da na
današnji dan pravimo probleme", kazala je Gordana Gvozdenović. Pitala je gde
je Tužilaštvo BiH danas i šta je s tužbama porodica žrtava.
U Miljevićima u Istočnom Sarajevu u sredu je obeleženo 25 godina od zločina
nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Odbor Vlade
Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova odlučio je da
pomen poginulim u Dobrovoljačkoj ulici ove godine bude organizovano samo u
Miljevićima, a ne i u Sarajevu u Federaciji BiH iz bezbednosnih razloga i
zbog ponašanja kantonalnih i federalnih vlasti koje nisu dozvolile
postavljanje spomen-ploče stradalim.
|
|
Biografija Talata Džaferija postavljena na sajt Sobranja |
| |
Sa zvanične interfet strane Sobranja Makedonije uklonjena je
biografija predsednika prethodnog saziva Trajka Veljanovskog i postavljena
novoizabranog Talata Džaferija.U biografiji se navodi da je je predsednik
Sobranja Makedonije Talat Džaferi član DUI, rođen 15. aprila 1962. u selu Forino
kod Gostivara, da je Albanac, da je magistar odbrane i da je magistrirao na
Institutu za odbranu na Filozozofskom fakuktetu Univerziteta u Skoplju.
Talat Džaferi je za vreme vojnih sukoba u Makedoniji 2001. prebegao iz Armije
Makedonije, gde je bio oficir, u terorističku paravojnu albansku formaciju ONA
(UČK) kao komandant Forina, iz koje je nakon okončanja sukoba nastala partija
DUI. Bio je i ministar odbrane u Vladi Nikole Gruevskog od 18. februara 2013. do
19. juna 2014. godine.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
