Vidno olakšanje zbog pobede Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj među čelnicima institucija i ključnih vlada Evropske unije propraćeno je takođe brigom kako će Makron, iako uz već naglašenu podršku Nemačke, sprovesti svoj naum o "dubokom preobražaju EU".
Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, kroz koji deluju vođi EU, u pozdravnoj poruci Makronu izrazio je uverenje da će Francuska pod njegovim vođstvom "nastaviti da preduzimljivo rešava zajedničke izazove i čuva naše jedinstvo".



Tuskova poruka je suštinski odrazila ono što je bilo zalog francuskih predsedničkih izbora, a to je da je "Francuska od suštinske važnosti za Evropu, isto kao i Evropa za Francusku", a znači i pobedu nad političkim snagama u EU koje žele njeno razbijanje.
Neskriveno zadovoljstvo u institucijama i većini vlada EU je propraćeno i bitnom ocenom udruženja evropskih preduzetnika BiznisJurop da zamisli koje Makron donosi na čelo francuske države "otvaraju vrata napretku evropskog projekta... i jačanju uloge Francuske u stvaranju moćne i konkurente Evrope".
Većina medija i analitičara sad postavljaju pitanje hoće li Makron i njegov tek skoro formirani "Pokret" moći da mu i kroz parlament, posle junskih izbora, obezbedi nužnu većinu i podršku za željene temeljite promene u zemlji i Evropskoj uniji.
Makron će čim preuzme položaj šefa države putovati u Afriku da, u svojstvu vrhovnog komandanta armije, obiđe tamošnje francuske vojne snage, a potom više nego simbolično ide u Berlin.
Novi francuski predsednik je zagovornik jačanja slobodnog tržišta, ali tako da EU u globalizaciji nađe svoje znatno bezbednije mesto i uticaj, a to treba da obezbedi i osetni preobražaj zone evra koja bi morala dobiti zajednički budžet i ministra finansija. To će biti i ključ njegovih razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel koja mu je odmah telefonom čestitala izbornu pobedu, a koju takođe u septembru očekuju izbori.
Kao vrlo bitno pitanje se vidi i kako će Makron pomiriti nemački stav da je neophodno slobodno kretanje, boravak i zapošljavanje građana Unije u svim njenim državama s ocenom Pariza da tu ima i nelojalne konkurencije i "socijalnog dampinga" što posebno koriste populističke snage u EU.
Gorući unutrašnjepolitički i evropski cilj je suzbijanje terorizma i novi francuski predsednik je tu dao veoma umirujuća obećanja, rekavši da će "Francuske biti u prvim redovima bitke protiv terorizma na svom tlu i u međunarodnoj akciji... i to koliko god bude trebalo".
Iako je ruski predsenik Vladimir Putin u čestitki Makronu odmah ponudio punu saradnju u bitki protiv islamskog terorizma, novi francuski predsednik je već ranije predočio da će očuvati dobre odnose s Amerikom i NATO, ali i slobodu da uvek brani francuske interese... uz spremnost da o svemu razgovara s predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Britanski list Gardijan ocenjuje da "Makronu ne predstoji medeni mesec jer se mora uhvatiti u koštac s pretnjom džihadista i oporavkom ekonomije uz premošćenje jaza između bogatih i siromašnih i levice i desnice".
Francuski dnevnik Mond takođe ocenjuje da "Makron sad mora pomiriti podeljenu zemlju", a, Maksim Tandone, bivši savetnik francuskog predsednika Nikole Sarkozija, u analizi u listu Figaro postavlja pitanje "Pokret... ali kuda?"
On kaže da Makronova pobeda jeste "uzdrmala sistem diskreditovanih političkih partija i možda nagoveštava preustrojstvo u političkoj igri... mada on daje obećanja i levici i desnici".
Ovaj analitičar misli da je novi šef Jelisejske palate "čovek s malo iskustva" i da otud ostaje nejasno "kolika je njegova sposobnost da se uzdigne do ravni državnika, onoga koji odlučuje i ima viziju".
Mada je Makron naglasio da su mu jasni "ekonomske nevolje i moralno urušavanje u zemlji" i da će zato suzbijati nejednakost, raditi na bezbednosti i jedinstvu nacije, i drugi analitičari smatraju da je sad njegova velika odgovornost da opiplivo odgovori milionima Francuza na njihove strahove o budućnosti zemlje i Evrope.
Šef socijalista u Evropskom parlamentu Đani Pitela upozorava da je sad presudno da se "napusti politika stezanja kaišta, javne finansije oslobode stege kako bi konačno bio pokrenut trajni privredni rast" i zapošljavanje.
Zaključak analitičara i medija je i da je Makronova pobeda, uz sve njegove lične kvalitete, delom i "odraz sticaja prilika i prevage želje građana da zaustave (liderku krajnje desnice) Marin Le Pen".
Oni navode da je i sam Makron rekao da će se Francuske preobraziti ili doći u opasnost da njeni građani počnu da razmišljaju o napuštanju Evropske unije, jer ako on ne bi uspeo, onda bi se Le Pen bez sumnje našla na pragu Jelisejske palate, a EU bi bila nepovratno uzdrmana i njene vrednosti doživele poraz.