|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Petak, 9. jun 2017. |
|
EU, SAD i dalje zaoštravanje na Zapadnom Balkanu |
| |
Evropska unija i SAD zajednički ulažu napore da se zaoštravanje, ponovo
bremenito i etničkim sukobima na Zapadnom Balkanu predupredi i usmeri ka
smirivanju i regionalnoj saradnji, kažu EU i NATO diplomatski izvori u
Briselu.
Deo toga je, rekli su agenciji Beta u Briselu ti izvori, poziv visoke
predstavnice EU Federike Mogerini premijerima sa Zapadnog Balkana da u
Briselu razgovaraju o "prilikama u regionu u svetlu najnovijih zbivanja", s
ciljem i da se "zajednički sagleda kako se dalje može ići napred".
To je takođe i nova poseta regionu, ovog puta Srbiji, zamenika pomoćnika
državnog sekretara SAD Hojta Brajana Jia koji je u američkom Kongresu uoči
puta rekao da je "to područje, mada Balkan više nije u žiži međunarodne
pažnje kao nekad, sučeljeno s ogromnim izazovima koji, ako se zapostave,
predstavljaju pretnju američkim interesima u Evropi".
"Zabrinjavajući razvoj" na Zapadnim Balkanu je bio predmet rasprave i samih
vođa EU, a Nemačka koja, za razliku od većine članica Unije, i dalje pridaje
pažnju regionu, i sad izgleda jedina priprema i neku novu političku
platformu ne bi li se sprečilo urušavanje bezbednosti i stabilnosti u tom
području.
Tu analizu i platformu, za koju se još ne zna da li će sadržati i neke
opipljivije predloge, spremaju saradnici šefa nemačke diplomatije Sigmara
Gabrijela i trebalo bi da se o njoj raspravlja, ako ne već na ministarskom
susretu EU krajem juna, onda na sastanku na vrhu EU-Zapadni Balkan 12. jula
u Trstu.
Hojt Ji, koji sad činjenički manje-više vodi američku spoljnu politiku prema
Balkanu pošto su svi viši funkcioneri do državnog sekretara smenjeni u
očekivanju nove administracije, već je posetio neke zapadnobalkanske zemlje.
On, u očekivanju jasnijih stavova buduće politike Vašingtona, ne nosi sobom
nikakve nove elemente, već jednostavno reaguje na ono što on vidi "etničkim
zategnutostima koji su ponovo u usponu na Balkanu".
Hojt Ji je uspeo da u Albaniji privoli opoziciju i vladajući vrh na saradnju
u parlementu, i, mada ne baš sistemom "svilenog gajtana", već ponudom i neke
"šargarepe" je ubedio i šefa države u Skoplju da otvori put ka formiranju
vlade posle izbora i spreči ono što su u Briselu i Vašingtonu videli kao
pretnju političkog rasula i etničkih sukoba.
Diplomatski zvaničnici u NATO su Beti preneli da je među atlantskim
saveznicima porasla zabrinutost zbog toga što su EU i SAD u ne malom
proteklom razdoblju gurnuli u stranu Zapadni Balkan.
Razlog tome su, što se samo delimično može opravdati, kako je rečeo, bili i
burni događaji u samoj Uniji, kao i američki izbori i još uvek nedovoljno
jasna politika novog predsednika Donalda Trampa.
Hojt Ji je u "Pododboru za Evropu, Evroaziju i narastajuće pretnje"
američkog Kongresa upozorio da na Zapadnom Balkanu osetno jenjava ranija
"privlačna moć" za ulazak u EU i NATO zbog duge ekonomsko-socijalne krize,
urušavanja demokratije, korupcije, gušenja slobode medija, a na to je
nadovezao i pretnju širenja islamskog ekstremizma i terorizma, kao i
"zloćudno delovanje Rusije".
Visoki zvaničnik Stejt departmenta je upozorio kongresmene da bi
"nerešavanje problema regiona" izazvalo sukobe u koje bi SAD "neumitno" bile
uvučene.
To je ono, što su posebno podvukle diplomate u NATO, što niko i nikako ne
želi jer bi, ako ne baš ratovi, a ono oružani sukobi, pobune i haos upravo
"neumitno" izazvali i nestabilnost u samoj Evropskoj uniji i zapretili
bezbednosti članica NATO.
Pomenuti pododbor Kongresa je pozvao i poznatog američkog publicistu i
novinara Gordona Bardoša da, kao poznavalac Balkana, iznese svoje viđenje
tamošnjih zbivanja.
"Svedoci smo opasnosti koje bi iskrsle ako bi Balkan ponovo postao front
novog hladnog rata između Moskve i Vašingtona", rekao je Bardoš i dodao da
bi to "značilo da se demokratizacija jugoistočne Evrope žrtvuje za vek još
jednog pokolenja".
Predsednik Pododbora Dana Rorbaher je zamerio Hojt Jiu i učesnicima u
raspravi da pravom "rusofobijom" delom pokrivaju loše poteze Zapada.
Bardoš je ocenio da su "američka i podrška EU demokratskim institucijama u
regionu bili sistematski žrtvovani potpori i legitimizaciji autoritarnih
lidera koji su shvatili da će jednostavno samo ako pričaju o demokratiji i
ljudskim pravima i prikazujući sebe protivnicima ruskog napredovanja na
Balkanu, od Vašingtona dobili zeleno svetlo da bace na kolena političku
opoziciju, nezavisne medije, krenu u opštu korupciju".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Prijava protiv Divjaka za ratni zločin nad Srbima |
| |
Policijska uprava Trebinje podnela je u sredu protiv
penzionisanog generala Armije BiH Jovana Divjaka krivičnu prijavu za ratne
zločine nad Srbima, javili su mediji.
Divjak je rekao da je pročitao tu vest, ali da "nema nikakav komentar",
objavili su sarajevski mediji.
PU Trebinje predala je Tužilaštvu BiH prijavu protiv Divjaka zbog osnovane
sumnje da je na području Konjica tokom 1992. godine počinio krivična dela
ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv čovečnosti.
Divjak se tereti da je znao za postojanje logora Čelebići, a da ništa nije
učinio da spreči hapšenje više stotina civila srpske nacionalnosti, od kojih
je njih osamnaest podleglo povredama, dok je više desetina žena silovano.
U prijavi je navedeno da je Divjak u drugoj polovini 1992. godine posetio
logor Čelebići, u kojem su se nalazili protivpravno zatvoreni Srbi, kao i da
je podsticao političko-vojnu kampanju, odnosno proganjanje više od 600 osoba
srpske nacionalnosti i njihovo zatvaranje u logor Čelebići.
PU Trebinje navela je da je Divjak 1992. godine, kao zamenik komandanta
Vrhovnog štaba Armije BiH, kao komandant Teritorijalne odbrane za
Hercegovinu i kao jedan od osnivača "Patriotske lige" za Hercegovinu, kršio
pravila međunarodnog humanitarnog prava, prvenstveno odredaba Ženevskih
konvencija.
Tokom rata u BiH, u logorima Čelebići, Musala i Bradina, na području
Konjica, bilo je zatočeno oko dve hiljade logoraša srpske nacionalnosti -
muškaraca, žena i dece.
Na istom području stradalo je 178 srpskih civila, a više žena je silovano.
Do sada je za ove ratne zločine pred Haškim tribunalom osuđena jedna osoba.
|
|
Još jedna crvena poternica Interpola za državljaninom BiH |
| |
Interpol je objavio crvenu poternicu za Hamzom Labidijem,
18-godišnjim državljaninom BiH, koji se dovodi u vezu s terorističkim
aktivnostima, preneo je sarajevski Dnevni avaz.
To je trinaesta crvena poternica koju je u poslednjih godinu dana Interpol
objavio za državljanima BiH.
U poternici je navedeno da je Libidi rođen u Zavidovićima u BiH i da je
poternica raspisana na zahtev pravosudnih organa BiH koji ga terete za
krivično delo "ilegalno stvaranje i pridruživanje stranim paravojnim i
parapolicijskim formacijama".
Po pisanju sarajevskog lista, Labidi je sin jednog od državljana arapskog
porekla koji se rodio u BiH, a sada je u ratu u Siriji.
|
|
Makedonija dobija vladu početkom naredne sedmice |
| |
Makedonija bi početkom sledeće sedmice trebalo da ima novu
koalicionu vladu, izjavio je mandatar za sastav makedonske vlade, lider SDSM
Zoran Zaev.
On je u Briselu, gde je bio na večeri balkanskih premijera u organizaciji
EU, istakao da su pregovori sa albanskim partijama, članicama parlamentarne
većine, "u punom jeku" i da očekuje zatvaranje spiska ministara do kraja
sedmice.
"Mogu da kažem da smo sa svim partijama (DUI, Alijansa za Albance), osim sa
Pokretom Besa, blizu i po pitanju kadrova i resora. Sa Besom još razgovaramo
o tome. Pokušaćem do kraja sedmice da pošaljmo predlog programa i sastava
vlade Sobranju", rekao je Zaev. Lider SDSM je mandat za formiranje vlade
dobio u prošlu sredu, a u petak je počeo pregovore s tri albanske stranke,
članice parlamentarne većine - DUI, Besa i Alijansa za Albance.
Stranke parlamentarne većine imaju ukupno 67 poslanika u Sobranju koje ima
120 mesta. SDSM ima 49, DUI 10, Besa pet i Alijansa za Albance tri
poslanika.
Opozicioni VMRO DPMNE Nikole Gruevaskog ima 51 poslanika, a najmanja
albanska stranka DPA dva.
Prema Poslovniku o radu Sobranja, sednica za izbor vlade treba da se održi u
roku od 15 dana od trenutka kada mandatar dostavi program i sastav vlade.
Predsednik Sobranja taj predlog mora odmah da pošalje poslanicima, a Talat
Džaferi je najavio da će odrediti bar tri dana za razmatranje predloga.
Rasprava o vladi ograničena je na dva dana i o predlogu se u celini glasa do
isteka drugog dana. Za vladu je potrebno najmanje 61 glas poslanika.
|
|
U BiH 23 osuđena zbog ratovanja i pristupanja Islamskoj državi |
| |
Zbog pridruživanja organizovanoj terorističkoj grupi i odlaska
na strana ratišta, u Bosni i Hercegovini su do sada pravosnažno osuđene
ukupno 23 osobe, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.
Poslednja pravosnažna presuda je izrečena Mehmedu Tutmiću koji je osuđen na
četiri godine zatvora zbog pristupanja Islamskoj državi i odlaska na strana
ratišta.
U saopštenju je navedeno da oslobađajućih presuda nije bilo, što, kako je
naglašeno, ukazuje na profesionalan rad Tužilaštva BiH i partnerskih
agencija.
"Ovaj podatak značajan je i sa aspekta prevencije, jer pokazuje da će osobe
koje se odluče za počinjenje navedenih krivičnih dela, biti otkrivene i
procesuirane, kao i da policijske, bezbednosne i pravosudne institucije BiH
imaju kapacitete da se suprotstave terorizmu", istaknuto je u saopštenju.
Za odlaske na strana ratišta i povezana krivična dela izrečene su
pravosnažne kazne u ukupnom trajanju od oko 50 godina zatvora.U odnosu na
broj predmeta, pravosuđe Bosne i Hercegovine, dodaje se u saopštenju,
najefikasnije je u regionu, kada je u pitanju otkrivanje i procesuiranje
krivičnih dela koja imaju veze sa terorizmom i značajan je partner u okviru
globalne borbe protiv terorizma i terorističkih aktivnosti.
|
|
SIPA pretresa stanove i objekte osoba koje se dovode u vezu sa carinskim
prevarama |
| |
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH po nalogu
Tužilaštva BiH juče izvode veliku akcija u borbi protiv finansijskog kriminala i
korupcije.
Tužilaštva BiH je saopštilo da se pretresa nekoliko lokacija na području
Gradačca, Srebrenika, Distrikta Brčko BiH i Banjaluke.
U Tužilaštvu je najavljeno da će više detalja o akciji biti poznato tokom dana,
a sarajevski mediji su objavili da se pretresaju stanovi i objekti osoba koje se
dovode u vezu s carinskim prevarama.
|
|
Entitetski premijeri nisu optimisti oko zakona o akcizama u BiH |
| |
Premijeri Republike Srpske i Federacije BiH izrazili su sumnju da
će u parlamentu BiH biti usvojen set zakona o akcizama koji je uslov za nastavak
kreditnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Premijerka RS Željka Cvijanović rekla je da nije optimista da će ti zakoni biti
usvojeni, dok je premijer Federacije BiH Fadil Novalić rekao "da je sve skupa
otišlo u krivu stranu".
Usvajanje seta zakona o akcizama, kao i Zakona o osiguranju depozita na nivou
BiH, uslovi su da bi MMF uplatio Bosni i Hercegovini novu tranšu kredita od 150
miliona evra.
Parlament BiH u aprilu nije podržao setu reformskih zakona, među kojima je i
Zakon o akcizama, kojim je predviđeno povećanje akciza na naftu, naftne derivate
i lož ulje za 15 pfeninga po litru. Protiv predloga zakona su bile stranke
Saveza za promene, koje su u RS opozicija, opozicione stranke iz Federacije BiH,
kao i četiri poslanika SDA koji su glasali mimo smernica iz vrha stranke. Za
zakon su glasali poslanici SNSD i DNS-a, koji čine vlast u RS, te poslanici SDA
i HDZ BiH, koji čine vladajuću koaliciju u Federaciji BiH.
Cvijanović je posle sastanka entitetskih premijera s članovima Predsedništva BiH
povodom najave da će Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UO UIO
BiH) ponovo uputiti u proceduru set zakona o akcizama rekla da to Vlada RS
nikome nije sugerisala da čini.
Ona je rekla da je za RS "apsolutno neprihvatljivo ono što odstupa od dogovora
koji imamo sa MMF-om" i da postoje ograničenja u vezi s izmenama prvobitnog
teksta tih zakona.
"Ne možete da osvežavate taj tekst kako vam to politički padne napamet, jer su
neke stvari definisane sa MMF-om. Tačno se zna šta tu može da se radi",
naglasila je Cvijanovićeva.
Novalić je rekao je da Vlada Federacije BiH nije dala nikakvu instrukciju svojim
predstavnicima u UO UIO BiH, jer misli da treba objasniti javnosti o čemu se
radi kad je reč o setu zakona o akcizama.
"Mislimo da je sve skupa otišlo u krivu stranu. Neko je izneo stav da ćemo mi iz
dodatnih akciza kripiti budžetske rupe, što je nemoguće, a ni do sada to nije
bilo moguće", naglasio je Novalić.
Direktor UIO BiH Miro Džakula najavio je da će Upravnom odboru UIO do kraja
sedmice biti upućen novi predlog izmena Zakona o akcizama, sistemu indirektnog
oporezivanja i o uplatama na jedinstveni račun.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
