|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Petak, 9. jun 2017. |
|
Novi premijer Makedonije želi bolje odnose sa Srbijom |
| |
Novi premijer Makedonije Zoran Zaev rekao je da želi da razvija odnose sa
Srbijom i ocenio da građane dve zemlje povezuje ne samo zajednička prošlost,
već i zajednička evropska budućnost.
Zaev je u intervjuu za beogradski "Novi magazin" rekao da su evrointegracije
strateški interes Makedonije i da će u tom kontekstu pokušati da reši spor s
Grkom oko naziva Makedonije, ali da ga ona neće menjati.
"Rekao sam da ću voditi politiku međusobnog razumevanja i poštovanja - to se
odnosi kako na unutrašnja tako i na spoljna pitanja. Nova vlada je rešena da
gradi dobrosusedske odnose sa svim svojim susedima. Građani Makedonije i
Srbije nisu samo prijatelji, imaju zajedničku prošlost, a povezuje ih i
zajednička budućnost - to su evrointegracije", rekao je Zaev.
On je dodao da su u odnosima sa Srbijom "nesporazumi i spekulacije iz
proteklog perioda podstakli političke strukture koje su tražile saveznike za
lične i partijske ciljeve na štetu građana obe države".
"Verujem da ćemo pokazati dovoljno mudrosti i da nećemo podleći takvim
scenarijima. Republika Makedonija će, naglašavam, graditi dobrosusedske
odnose s Republikom Srbijom, kao i sa svim susednim zemljama", rekao je
Zaev.
Na pitanje da li će se njegova vlada, kao prethodna, zalagati za priznavanje
autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve, Zaev je rekao da su crkva i
država odvojene, a da je njegov stav da sva otvorena pitanja treba da se
rešavaju otvoreno kroz dijalog.
Povodom problema s Grčkom oko naziva Makedonije, Zaev je rekao da njegova
vlada neće bežati ni od jednog problema, i da će sva pitanja rešavati
otvoreno, a da će građani imati poslednju reč.
"Ustavno ime Republike Makedonije neće biti promenjeno", rekao je Zaev koji
nije objasnio kako namerava da reši spor s Grčkom.
|
|
Svetozaru Maroviću produžena kazna zatvora na godinu dana |
| |
Viši sud u Podgorici produžio je za godinu dana zatvorsku kaznu
nekadašnjem visokom crnogorskom funkcioneru Svetozaru Maroviću, jer u
zakonskom roku nije platio državi novčani deo kazne zbog malverzacija s
opštinskim zemljištem u Budvi.
Agenciji Beta je u Višem sudu u Podgorici potvrđeno da je Maroviću produžena
kazna, kao i da je novčana kazna u iznosu od 100.000 evra zamenjena
zatvorskom u trajanju od godinu dana.
Marović je prošle godine osuđen na tri godine i devet meseci zatvora zbog
zloupotreba u Budvi pošto se nagodio s tužilaštvom da plati 100.000 evra u
humanitarne svrhe i državi uplati milion evra.
Nekada visoki funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS),
međutim, nije u zakonskom roku uplatio novac, niti se pojavio na izdržavanje
kazne u zatvoru u Podgorici, zbog čega je za njim ranije raspisana
poternica.
Maroviću je kazna zatvora povećana na četiri godine i devet meseci.
Njegov branilac, advokat Zoran Begović kazao je agenciji Beta da će njegov
klijent "čim bude u mogućnosti" državi platiti 100.000 evra i objasnio da
zakon omogućava da čim se to desi, sud opozove odluku o zameni novčane za
zatvorsku kaznu.
On je rekao da je za preostali iznos od milion evra stavljena hipoteka na
imovinu Svetozara Marovića, koja će "biti aktivirana" u slučaju da on ne
uplati novac državi.
Begović veruje da će njegov klijent za koga kaže da je "ozbiljno" bolestan i
da je na lečenju u Beogradu, uskoro doći na izdržavanje kazne u Podgoricu.
Marović je tražio od suda odlaganje izvršenja zatvorske kazne zbog
zdravstvenog stanja, ali je sud takvu odluku odbacio kao nesnovanu, posle
čega je za nekadašnjim funkcionerom raspisana poternica.
|
|
Mešovita verska komisija u Podgorici o Stepincu |
| |
Poslednji sastanak Mešovite komisije Hrvatske biskupske
konferencije (HBK) i Srpske pravoslavne crkve (SPC) o ulozi hrvatskog
nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata biće
održana danaso u Podgorici.
Tema petog i poslednjeg sastanka trebalo bi da bude "Nadbiskup Stepinac i
komunistički progon od 1945. do 1960".
Mešovita komisija zasedala je prošli put krajem aprila u Požegi u Hrvatskoj.
Komisija je osnovana na inicijativu pape Franje, a u ime Rimokatoličke crkve
sastancima prisustvuje predsednik Odbora za istorijske nauke Bernardo
Ardura. Pored predstavnika HBK i SPC sastancima prisustvuju i predstavnici
institucija koje se bave proučavanjem istorije, ali i stalni predstavnik
Srbije pri Unesko Darko Tanasković.
|
|
Crna Gora punopravna članica NATO |
| |
Crna Gora je u ponedeljak predajom pristupnih dokumenata na
svečanosti u Vašingtonu postala punopravna članica NATO.
Crnogorski ministar inostranih poslova Srđan Darmanović predao je pristupni
protokol zameniku državnog sekretara SAD-a Tomasu Šenonu na ceremoniji u
Stejt departmentu kojoj su prisustvovali premijer Crne Gore Duško Marković,
generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i predstanici diplomatskog
kora.
"Pristupanje Crne Gore je potvrda i drugim kandidatima da su vrata NATO-a
otvorena za one zemlje koje se za to opredele", poručio je Šenon.
Zamenik američkog, državnog sekretara je ukazao da je to poruka "regionu i
svim saveznicima" da su SAD "snažno posvećene poštovanju člana 5
Vašingtonskog ugovora", osnivačkog akta Alijanse kojim je definisano da
napad na jednu ili više članica, predstavlja napad na sve njih.
Šenon je ocenio da je Crna Gora sprovela "teške" reforme i pokazala "jasne
rezultate, zbog čega je jednoglasno podržan njen ulazak" u Alijansu.
On je pohvalio i posvećenost Crne Gore da preuzme finansijske obaveze koje
proizilze iz članstva i obavezu da procenat izdvajanja za oružane snage do
2024. godine iznosi 2 % bruto društvenog proizvoda (BDP).
Trenutno je Crna Gora u te svrhe opredelila 1,72 procenta BDP-a, dok je za
šest godina učešća u NATO-ovoj misiji u Avganistanu izdvojila oko milion
dolara.
Pomoćnik američkog državnog sekretara je pohvalio Crnu Goru zato što je
"iskoristila pravo da sama izabere saveze, iako je bilo pritisaka".
"Pristupanjem Crne Gore NATO-u šalje se jasna poruka regionu i čini jasnim
svim saveznicima da su SAD snažno posvećene poštovanju člana 5 Vašintonskog
ugovora", zaključio je Šenon.
Crnogorski premijer Duško Marković je kazao da je ovaj dan "istorijski" za
Crnu Goru, koja je "ponovo deo globalne politike" i koja "danas slavi
činjenicu da se nikada više" o njoj neće odlučivati iza njenih leđa, "kao
što je to bio slučaj mnogo puta u prošlosti".
On je obećao da će Crna Gora raditi na dostizanju standard od 2 odsto BDP-a
za odbranu do 2024. godine, te da će doprinostiti borbi protiv terorizma,
operacijama i misijama u inostranstvu.
"Bićemo snažni zagovornici i partneri za Zapadni Balkan i dalje
integracije", poručio je Marković.
Rečima: "Dobrodošla Crna Goro", pozdravio je formalno učlanjenje Crne Gore u
Alijansu, njen generalni sekretar Jens Stoltenberg.
On je naveo da je skoro milijardu ljudi pod NATO "kišobranom" , da su zemlje
članice posvećene Alijansi i to ilustrovao ocenom da je "veće prisustvo" SAD
u Evropi, te da Evropa i Kanada više ulažu u odbranu.
"Pistupanje NATO-u je dobro za Crnu Goru, Zapadni Balkan i međunarodni mir i
bezbednost", zaključio je generalni sekretar Alijanse na ceremoniji u
Vašingtonu.
Crnogorska zastava će 7. juna biti podignuta na jarbol ispred sedišta
Alijanse u Briselu.
Proces pristupanja Crne Gore trajao je 11 godina. Zvanični poziv da se
pridruži NATO-u Crnoj Gori je upućen 2. decembra 2015. godine.
Osnivačkim aktom NATO-a, koji je prihvatila Crna Gora, sve se se strane
obavezuju da sve međunarodne sporove, u koje bi mogle da budu uključene,
rešavaju mirnim sredstvima.
Oružani napad na jednu ili više članica NATO, predstavlja napad na sve
njih,piše u ugovoru.
Crna Gora je obnovom nezavisnosti kao strateški cilj odredila pristupanje
Evropskoj uniji i NATO-u.
|
|
Počeli pregovori o vladi HDZ i NHS |
| |
Pregovori o ulasku opozicione Hrvatske narodne stranke (HNS) u
vladu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) premijera Andreja Plenkovića
počeli su juče oko podneva u sedištu Vlade Hrvatske u Zagrebu.
Očekuje se da bi već danas mogao da bude obznanjen i dogovor dve stranke o
koaliciji, odnosno imena budućih ministara iz HNS, koji traži resore
obrazovanja, građevine i pravosuđa.
Uz to, premijer Plenković treba da predloži i četiri nova ministra koji će
zameniti smenjene ministre iz Mosta.
Ukoliko postigne dogovor s HNS, stranke koja je jedan od najvećih kritičara
HDZ-a, Plenković će izbeći izvesne prevremene parlamentarne izbore pošto se
još krajem aprila raspala koalicija s Mostom, a on mora da predloži nove
ministre i obezbedi 76 glasova poslanika za njihov izbor.
Glavni odbor HNS podržao je sinoć koaliciju s HDZ, uprkos protivljenju nekih
od najistaknutijih članova stranke i poslanika u Saboru.
Do totalnog preokreta došlo je samo dan pošto je Predsedništvo stranke
odlučilo da se ne ide u vladu HDZ, a predsednik Ivan Vrdoljak, koji je
glavni zagovornik saradnje, podneo ostavku na sve političke funkcije.
Vrdoljak je tada rekao da je HNS pretio raskol i da je zbog toga
Predsedništvu ipak predložio da odbije ulazak u Vladu Andreja Plenkovića.
Neki od najglasnijih protivnika saradnje s HDZ-om bili su poslanica HNS i
bivša predsednica stranke Vesna Pusić, kao i poslanici Goran Beus Rihemberg,
Nada Turina Đurić i Anka Mrak Taritaš.
Pusić i Mrak Taritaš su rekle novinarima da neće podržati nove ministre, pa
da će po statutu biti izbačene iz stranke. Mrak Taritaš je danas novinarima
u Saboru rekla da je "zatvorila vrata u HNS".
Pretpostavlja se da će isto učiniti i Beus Rihemberg i Turina Đurić, dok će
za nove ministre glasati preostalih petoro poslanika HNS.
Ta stranka ima devet mandata u Saboru koje je ostvarila u koaliciji levog
centra sa Socijaldemokratskom partijom (SDP).
Ispred sedišta HNS u Zagrebu danas su se okupili brojni članovi koji su
nezadovoljstvo saradnjom s HDZ iskazali paljenjem sveća. Oni su optužili
stranku za političku trgovinu i izdaju svojih birača. Najavljeno je i
raspuštanje pojedinih stranačkih ogranaka.
Oštre optužbe na račun HNS uputili su danas i funkcioneri SDP, koji su
pozvali četvoro "odmetnutih" HNS-ovaca u svoj poslanički klub. Poslanik SDP
Siniša Hajdaš Dončić izjavio je da je reč o prevari birača i da SDP postaje
jedina alternativa "ovoj kupljenoj vladi HDZ".
Rukovodstvo HNS brani svoju odluku željom da osigura stabilnost države i
potrebom da zemlja gleda napred.
Premijer Andrej Plenković pokušava da složi novu parlamentarnu većinu pošto
se krajem aprila raspala koalicija HDZ-a i Mosta. Tada je premijer i lider
HDZ-a Andrej Plenković iznenada smenio ministre iz Mosta, manjeg koalicionog
partnera u vlasti, jer nisu podržali ministra finansija Zdravka Marića, čiji
je opoziv zbog situacije oko Agrokora, tražila opozicija, među njima i NHS.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Eksperti EU savetuju Vladu Makedonije |
| |
Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavio je danas da će
u Makedoniju ponovo poslati Rajnharda Pribea s grupom eksperata da novoj vladi
pomognu savetima oko sistemskih pitanja u vezi s vladavinom prava.
Kako je naveo Han, nezavisna ekspertska grupa predvođena penzionisanim
direktorom Evropske komisije stići će u Skoplje "kao deo spremnosti EU da
sarađuje i podržava novu vladu Makedonije u njenim reformskim naporima".
Ta grupa uključuje iste stručnjake koji su 2015. godine pripremili izveštaj s
preporukama koje se odnose na prisluškivane razgovore i stanje u državi, odnosno
vladavinu prava.
Taj izveštaj je doprineo izradi takozvanih Hitnih reformskih prioriteta, koji su
sadržani u političkom dogovoru iz Pržina za izlazak iz krize, navodi se u
pismenoj izjavi evrokomesara za proširenje.
Eksperti EU će uskoro posetiti Makedoniju, naveo je Han, da bi izradili analizu
aktuelne situacije, dopunili prethodne zaključke, kao i da pripreme preporuke za
rešavanje sistemskih problema vladavine prava, gde ima nazadovanja u odnosu na
prethodne godine.
Johanes Han je od šefa Delegacije EU u Skoplju Samuela Žbogara zatražio da s
novom vladom Zorana Zaeva razgovara o širim priortetima u odnosu na reforme
neophodne za približavanje Uniji, s konkretnim rokovima, ali i o tome kako EU
može da obezbedi pomoć i savete u vezi s tim reformama.
|
|
HDZ i Bandić najveći pobednici lokalnih izbora |
| |
Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i novi-stari
gradonačelnik Zagreba Milan Bandić najveći su pobednici lokalnih izbora,
ocenjuju hrvatski mediji.
Analizirajući ukupne rezultate izbora posle drugog izbornog kruga u nedelju,
Večernji list piše da je drugi krug doneo potvrdu premoći HDZ-a u županijama,
jer ta stranka ima 12 od ukupno 20 župana u Hrvatskoj. Zanimljivo je da HDZ-ovci
vode sve županije u Dalmaciji i Slavoniji.
Drugoj političkoj partiji, Socijaldemokratskoj partiji (SDP) drugi krug izbora
nije doneo nijedno dodatno mesto župana, a biralo se u njih devet, pa su joj
ostala dva župana izborena u prvom krugu (Primorsko-goranska i
Krapinsko-zagorska županija), dok je u Zagrebačkoj županiji ta stranka podržala
novoizabranog župana iz Hrvatske seljačke stranke (HSS).
Po jednog župana imaju i Hrvatska narodna stranka (HNS) - Međimurska županija,
Istarski demokratski sabor (IDS) - Istarsku županiju i Reformisti bivšeg
HNS-ovca Radimira Čačića Varaždinsku županiju.
Čačić takođe slovi za jednog od pobednika izbora, budući da je jedva ušao u
drugi krug, da bi u njemu pobedio bivšeg stranačkog kolegu iz HNS koji je u
prvom krugu imao uverljivu prednost. Bjelovarsko-bilogorsku županiju vodi
nezavisni Damir Bajs.
Uz 20 županija, Grad Zagreb ima status grada i županije, a naredne četiri godine
vodiće ga Milan Bandić, najdugovečniji gradonačelnik glavnog grada. Njemu je to
već šesti mandat, a osvojio ga je uprkos brojnim aferama, ali i optužnici za
korupciju u gradu koji vodi.
Uz najveći broj župana, HDZ je osvojio i najviše gradova - 62 od 127, a mediji
navode da je osvajanjem gradonačelničkog mesta u Splitu izbio kritike da HDZ ne
pobeđuje u velikim gradovima.
Pobedu kandidata HDZ Andre Krstulovića Opare u Splitu posebno je istakao i
predsednik HDZ Andrej Plenković, a za stranku je simbolički važna i pobeda u
Metkoviću, gradu u kojem je nastao Most, glavni konkurent HDZ na desnom centru.
Zanimljivo je da je HDZ izgubio Knin, grad koji je oduvek važio za stranačku
tvrđavu. Tako će Knin u naredne četiri godine voditi Marko Jelić koji je kao
kandidat grupe građana pobedio višegodišnju gradonačelnicu Josipu Rimac.
Od 428 opština u Hrvatskoj HDZ je pobedio u njih 195, tri više nego na prošlim
izborima, dok su SDP-ovi kandidati postali načelnici u 45 opštine, kao i na
izborima 2013. Nezavisni kandidati osvojili su načelničkih mesta u ukupno 76
opština.
Što se tiče velikih gradova u Hrvatskoj, Zagreb će voditi Bandić, koji je u
drugom krugu tesno pobedio kandidatkinju SDP i HNS Anku Mrak Taritaš, a Split
Krstulović Opara koji je u neizvesnoj utakmici pobedio bivšeg gradonačelnika
Željka Keruma.
U Rijeci je očekivano pobedio SDP-ov Vojko Obersnel, a u Osijeku nezavisni Ivan
Vrkić, kojeg su podržale stranke leve koalicije.
Mediji podsećaju i da će tokom ove sedmice biti jasnije slede li posle lokalnih
i parlamentarni izbori budući da Vlada Andreja Plenkovića još nema parlamentarnu
većinu.
Očekuje se odluka opozicione Hrvatske narodne stranke o mogućoj saradnji s HDZ,
iako su neki istaknuti članovi stranke takvu mogućnost odbacili i pozvali šefa
stranke Ivana Vrdoljaka da zbog loših izbornih rezultata odstupi s pozicije. Oni
smatraju da je Vrdoljak flertovanjem s HDZ naštetio kandidatima svoje stranke,
pre svega u Zagrebu i Varaždinu.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Oglasavanje Marketing
|
