Broj
1028, 11.novembar 2005
Ministar Volpi odbacuje navode izveštaja instituta Frejzer
Da li su
imigranti stvarno teret za poreske obveznike?
Ministar za imigraciju Džo Volpi odbacuje navode izveštaja koji
zaključuje da su novi imigranti teret za poreske obveznike i da utiču na
smanjenje životnog standarda građana.
Naprotiv, po Volpijevim rečima, najveći kanadski centri poput Toronta i
Vankuvera, u kojima se dobro živi, svoj visoki standard duguju upravo
imigrantima koji se tu neprestano doseljavaju.
Volpijeva reakcija odnosila se na izveštaj Instituta Frejzer, koji
insistira da Otava preispita kriterijume za useljavanje imigranata, kako
bi se obezbedilo da samo najbolji dođu ovde jer oni mogu dati privredni
podsticaj zemlji. Herbert Grubel, autor izveštaja i profesor ekonomije
na Univerzitetu Sajmon Frejzer, potencira da bi useljavanje na duži
period trebalo dozvoliti jedino imigrantima kojima se nude poslovi u
specifičnim zanimanjima, i to samo uz privremene radne vize. Te vize bi
se obnavljale i posle četiri godine bi osoba mogla da dobije stalni
useljenički status.
Grubel smatra da bi trebalo deportovati osobe koje izgube posao i ne
uspeju da pronađu novi u roku od tri meseca.
Najsporniji deo izveštaja svakako je deo koji objašnjava na koji način
imigranti opterećuju poreske obveznike. Pominje se, naime, da veliki
broj imigranata plaća mali porez na dohodak, a pri tom koriste sve
pogodnosti socijalnih službi, školstva i zdravstva, te stoga opterećuju
poreske obveznike i smanjuju njihov životni standard. Kao rezultat toga
imamo konflikt između liberalne politike useljavanja i mogućnosti
socijalne pomoći.
Pored ovoga, Grubel ističe problem kvalifikovanih i obrazovanih
useljenika koji ne mogu da se zaposle u svojoj struci. Problem koji
nikako ne treba zanemariti je pad prosečnih primanja useljenika koji od
nedavno ovde borave, u odnosu na primanja osoba rođenih na ovim
prostorima.
Ometanje
vozača
Vozač sa
mobilnim podjednako opasan kao pijani vozač
U
Torontu se ovih dana održava međunarodna konferencija posvećena
faktorima koji utiču na ometanje vozača tokom vožnje.
Tom
prilikom čulo se veoma interesantno zapažanje američkog naučnika dr
Dejvida Strejera, da je vozač koji u vožnji koristi mobilni telefon
predstavlja isti rizik po saobraćaj kao i vozač koji upravlja vozilom u
pijanom stanju. Strejer i njegove kolege ispitivale su ponašanje vozača
u kontrolisanom prostoru, s tim da su oni prvo bili pod dejstvom
alkohola, da bi nekoliko dana potom koristili mobilni tokom vožnje.
Došlo se do zaključka da mobilni telefon predstavlja istu opasnost kao
nivo alkohola od 0,08.
Primećeno je da, u poređenju sa dejstvom alkohola, mobilni telefon
usporava reakcije vozača. Vozači sa mobilnim u ruci gledaju, ali ne vide
do polovine detalja iz svog okruženja jer je, rečima dr Strejera, mozak
vozača okupiran razgovorom.
Pored ovog faktora ometanja vozača, u ostale najbitnije se ubrajaju:
dešavanja i predmeti van automobila, ponašanje ostalih putnika (dečji
plač ili rasprava sa suvozačem), insekt ili predmet koji se kreće po
unutrašnjosti automobila, konzumiranje jela ili pića u vožnji i
podešavanje radija ili CD plejera.
Video bilbordi su takođe bili na meti napada, ali za sada nije
ustanovljeno da su oni uticali na povećanje broja nezgoda na mestima na
kojima su postavljeni
Očuvanje životne sredine
Kanada
gotovo na samom začelju Suzukijeve liste
Po
ispitivanjima Fondacije Dejvid Suzuki, Kanada se nalazi skoro na samom
začelju liste zemalja iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj po
pitanju očuvanja životne sredine. Od ukupno trideset zemalja, mi smo na
28. mestu.
U
vrhu su Švajcarska, Danska i Nemačka, dok sa nama neslavna poslednja
mesta dele još Belgija i SAD.
Posebno loše se kotiramo po pitanju nuklearnog otpada gde smo na
poslednjem mestu, a tek za jedno mesto ispred smo potrošnji vode po
glavi stanovnika.
Suzuki kaže da ljudi sa severnoameričkog kontinenta godinama životnu
sredinu primaju zdravo za gotovo, a da su nasuprot nama, žitelji
evropskih zemalja morali da se bore sa problemima u okruženju. On
naglašava da pitanja zaštite životne sredine moraju da dobiju svoje
značajno mesto na narednim federalnim izborima.
Dobar marketing daje rezultate
Udvostručio se broj stranih studenata na školovanju u Kanadi
Broj
stranih studenata koji studiraju na ovim prostorima raste iz godine u
godinu.
Najnovijim statističkim izveštajem obrađeni su podaci za 2003/04. godinu
i iz njih se vidi da je te školske godine bilo skoro 17 odsto više
studenata nego godinu dana ranije. Oni su činili sedam odsto ukupne
studentske populacije, što je skoro dvostruko više nego svega deset
godina ranije.
Upućeni smatraju da deo objašnjenja leži u činjenici da se pojedini
kanadski univeziteti veoma aktivno reklamiraju u inostranstvu, ali i u
pooštrenom viznom režimu koji zbog većih mera bezbednosti sprovode SAD.
Skoro polovina stranih studenata dolazi iz Azije i to najvećim delom iz
Kine. Iz Evrope je otprilike jedna petina studenata, a Francuzi su
najzastupljeniji. Nešto manje nego Evropljana ima i studenata koji
potiču iz severnog ili centralnog dela Amerike i sa Kariba.
No,
valja primetiti da jeu porastu interesovanje i ovdašnjih mladih za
studiranje. Za samo pet godina, od školske 1997/98. broj upisanih na
studije porastao je za petinu.
Vlada
i lekari saglasni
U
Ontariju nije odobreno da svaki građanin automatski poklanja svoje
organa
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti slaže se da još uvek nije došlo
vreme da se u provinciji, po ugledu na evropske zemlje, podrazumeva da
je svaki građanin automatski donator organa, osim ukoliko izričito to ne
odbije.
Isto
mišljenje imaju i predstavnici mreže Trilijum dar života, kao i lekari
iz ontarijskog i kanadskog medicinskog udruženja.
Ono
što je izmenjeno je da po novim propisima, koji stupaju na snagu
početkom januara naredne godine, svaka bolnica ima obavezu da izvesti
Trilijum da je neko umro. Veruje se da će to u mnogome izmeniti na bolje
situaciju za oko dve hiljade pacijenata koji jedini spas imaju u
presađivanju organa.
Trenutno jedino u Austriji lekari ne traže pristanak članova porodice
preminulog pri uzimanju organa za presađivanje.
Upozorenje poznatog stručnjaka
Veliki
obim struka krivac za dijabetes tipa 2
Žan-Pjer Despre, poznati stručnjak koji se bavi problemom gojaznosti,
kaže da bi u Kanadi gotovo u potpunosti mogao da se eliminiše dijabetes
tipa 2 ukoliko bi ljudi stanjili svoje stomake. On naglašava da su masne
naslage u predelu stomaka izuzetno opasne i da lekari treba da obrate
posebnu pažnju na obim struka svojih pacijenata.
Dr
Despre, čak, insistira da bi obim struka trebalo obavezno da bude jedan
od podataka koji se nalaze u svakom zdravstvenom kartonu. Po njegovim
rečima, preveliki obim struka sa sobom nosi rizik jednak onome koji
postoji od visokog krvnog pritiska, a veći nego što predstavlja visok
nivo holesterola u krvi. Osnovni razlog za takvu opasnost leži u
činjenici da zbog ubrzanog metabolizma masnih naslaga nakupljenih baš
oko stomaka, masne ćelije odlaze krv, što dalje dovodi do stvaranja
štetnih hormona koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa.
Masne naslage na drugim delovima tela nemaju ubrzani metabolizam.
Povoljno je to što je mnogo lakše osloboditi se nagomilane debljine sa
stomaka nego one koja se taloži na kukovima ili bedrima. Kod smanjenog
unošenja hrane i pojačanih fizičkih aktivnosti masne naslage u predelu
abdomena praktično prve nestaju.
Dr
Despre je ove podatke izneo na godišnjoj konferenciji kanadskog
udruženja za dijabetes, koja je održana u Edmontonu. On je još naglasio
da su muškarci u nepovoljnijem položaju nego žene, jer mnogo češće i
lakše 'dobiju stomak'. Kod žena do menopauze, uglavnom, imamo određeni
vid zaštite. Naravno je da nikako ne treba zanemariti faktor nasleđa,
ali kako ističe dr Despre, osnovno je da mi sami svesno treba da radimo
na tome da nam obim struka ne raste sa godinama.
Pilot projekat za bolju bezbednost
Uvodi se
fotografisanje i uzimanje otisaka putnika koji dolaze u zemlju
U
nameri da poboljša mere bezbednosti na granici, kanadska vlada planira
da, u okviru pilot projekta, uvede digitalizovano fotografisanje i
uzimanje otisaka putnika koji dolaze u zemlju. Pilot projekat će trajati
šest meseci i predstavljaće pokušaj uvođenja biometričke tehnologije
koja uz pomoć merljivih fizičkih karakteristika proverava identitet.
Računa se da će, tokom trajanja pilot projekta, biti uzeti i u
kompjutere smešteni podaci oko 18 hiljada stranaca, izbeglica, osoba sa
privremenom dozvolom boravka ili rada, podnosilaca zahteva za vizu i
studenata. Ministarstvo za imigraciju i državljanstvo planira da
prikuplja podatke od svih koji se prijave u Centru za izbeglice u
Torontu i u kancelarijama za izdavanje viza u Sijetlu i Hongkongu.
Posle izdavanja vize, zvaničnici će biti u prilici da obave elektronsku
proveru dokumenata kada osoba dođe u Kanadu. Planira se da sprave za
digitalno očitavanje budu postavljene na nekoliko graničnih prelaza.
Posle petnaest godina
Kanada
planira ponovno otvaranje ambasade u Bagdadu
Kako
saznaje Kanadijen Pres, ambasada u Bagdadu trebalo bi da počne sa radom
sredinom sledeće godine. Lokacija je već obezbeđena - ambasada će se
nalaziti u kući koja je pripadala članu Baatisti režima svrgnutog
diktatora Sadama Huseina. Radovi na rekonstrukciji, dogradnji i
podizanju neophodnih bezbednosnih uslova na objektu počeće krajem godine.
Kada radovi budu završeni, vlada će izvršiti procenu da li je dovoljno
bezbedno da kanadske diplomate borave u Bagdadu.
Trenutna situacija pokazuje da iračke vlasti čine napore na povećanju
bezbednosti i sređivanju stanja u zemlji - ustav je završen, izbori su
na pomolu i vlada bi trebalo da bude formirana u novoj godini. To su
neki od razloga da irački zvaničnici nastave da pozivaju strane zemlje
da dovedu svoje diplomatske predstavnike u Bagdad.
Ambasador Džon Holms je istakao da Kanada želi svojom pojačanom
aktivnošću u Bagdadu da pokaže da podržava napore za ostvarivanje
demokratije u toj zemlji.
Kanada već petnaest godina nema ambasadu u Iraku, nakon što je prekinula
diplomatske odnose posle Huseinove invazije na Kuvajt.
Kriza vlade
Premijer
Martin neće činiti ustupke demokratama zarad osiguranja pozicije vlade
Premijer Pol Martin očigledno nije spreman na ustupke demokratama zarad
osiguranja pozicije vlade.
Lejton je ocenio prošlonedeljni Martinov predlog o merama za zdravstvenu
zaštitu kao previše slab i to mu je poslužilo kao opravdanje da najavi
da njegova stranka više neće služiti kao potpora manjinskoj vladi.
Primećeno je, ipak, da Lejton nije bio sasvim određen da li namerava i
kada da sruši vladu.
Premijer Martin je, potom, u utorak izjavio da nema nameru da izvrši
reviziju predloga o zdravstvenoj zaštiti koji je prošle nedelje dao
lideru NDP-a Džeku Lejtonu. On je to izneo kao vid politike koju vlada
namerava da nastavi i pozvao Lejtona da se pridruži.
Ukoliko predstavnici u Parlamentu tokom novembra iskažu nepoverenje
vladi i izbori budu zakazani ranije, prvi put posle punih 25 godina
predizborna kampanja poklopiće se sa praznicima.
Upućeni veruju da se Martin odlučio za takvo ponašanje jer je ubeđen da
opozicione stranke neće insistirati na raspisivanju izbora do kraja
godine. Takođe, dodatni bitan razlog je da ispitivanja javnog mnjenja
pokazuju da birači nisu raspoloženi da u vreme božićnih praznika
razmišljaju o izborima. Martin pokušava da izbegne izbore između ostalog
i upozoravanjem da će se zaustaviti pozitivni pomaci u svim segmentima,
počevši od rešavanja pitanja siromaštva kod starosedelaca, pa do
skraćivanja vremena čekanja u zdravstvu.
Reakcija lidera konzervativaca Stivena Harpera na najavu Lejtona da više
neće podržavati vladu bila je više nego mlaka. Harper je rekao da mu sve
to liči na limunadu - gledate je svaki dan, a ništa se ne menja.
Najnovije ankete među građanima pokazuju da liberali i dalje imaju
prednost nad ostalim strankama. Iz odgovora hiljadu građana, koje su
ispitivali CTV i Glob end mejl, vidi se da bi u ovom trenutku liberali
mogli da dobiju 35, konzervativci 28, a demokrate 16 odsto glasova.
Prva
prilika za preispitivanje poverenja vladi biće 15. novembra, ali se
veruje da će opozicija pričekati do 24, za kada je zakazan zajednički
sastanak sa premijerima provincija i liderima starosedalačkih zajednica.
U svakom slučaju, od sredine novembra pa do Božića pominje se šest
sednica na kojima vlada može pasti, s tim da se kao najverovatniji
datumi pominju osmi i deveti decembar zbog glasanja o potrošnji.
POLITIKA
Harper
spreman za saradnju sa NDP-om na obaranju vlade
Lider konzervativaca Stiven Harper ističe da je spreman da sarađuje sa
NDP-om kako bi srušili vladu već naredne nedelje, odmah po nastavku rada
Parlamenta posle pauze. Harper, međutim, još uvek čeka da od Lejtona
dobije jasniju poruku.
Harper je na sastanku konzervativaca u Piterborou konstatovao da Lejton
u poslednje vreme 'ispušta ratne pokliče'. Lider konzervativaca očekuje
da će posle telekonferencije glavnog odbora NDP-a, Lejton dati
saglasnost za izglasavanje nepoverenja manjinskoj liberalnoj vladi.
Harper je izrazio zadovoljstvo što su sve opozicione stranke okupljene
na zajedničkom zadatku rušenja liberalne vlade.
Ontarijska
delegacija u Kini
MkGvinti
veruje da investiranje na duge staze može doneti uspeh
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti nalazi se u poseti Kini, na čelu
trgovačke delegacije koja bi trebalo da ojača veze sa ovom zemljom
ogromnih potencijala.
MkGvinti je rekao da razmišlja da oformi stratešku grupu koja bi pomogla
provinciji da ostvari profit u privrednim odnosima sa ekonomskom
supersilom. Kako je izjavio Kanadijen presu, ideju za stvaranje ovakve
jedne grupe MkGvinti je dobio pošto je Auto strateška grupa svojom
uspešnom kampanjom učinila da se automobilski gigant Tojota odluči da u
Vudstoku izgradi svoju novu fabriku. On veruje da bi slična taktika
mogla da donese uspeh i u slučaju Kine, jer bi se tako pristup tržištu
bio na institucionalizovan.
Po
njegovim rečima, za ostvarivanje pravog uspeha potrebno je investirati
na duge staze.
Delegacija na čelu sa MkGvintijem boravila je u Pekingu i Šangaju, a
posetiće još i Nandžing i Hongkong. U Šangaju je premijer MkGvinti
svečano otvorio Centar Univerzitetske zdravstvene mreže, čije je sedište
u Torontu.
Ontarijski
sud odluČio
Bez
tablica ostaju vozači koji nisu platili putarinu
Ontarijski sud je doneo odluku po kojoj vozači koji nisu izmirili
putarinu za autoput 407 neće moći da produže svoju saobraćajnu dozvolu.
Odluka je odmah stupila na snagu.
Portparol međunarodnog konzorcijuma koji je 1999. gdine dobio pravo na
korišćenje autoputa u sledećih sto godina, kaže da će ova odluka
pogoditi samo oko 4.300 korisnika koji u proseku duguju po dve hiljade
dolara.
Provincijski ministar za saobraćaj Harinder Takar nije krio razočaranje
sudskim rešenjem, tim pre što je ovo već treći put da ova vlada gubi
spor sa konzorcijumom za autopu. On je rekao da će tražiti odlaganje
pravosnažnosti odluke dok provincijska vlada ne odluči da li će uložiti
žalbu.
Oduzimanje tablica vozačima koji nisu izmirili obaveze bilo je na snazi
i u vreme dok je autoput bio u vlasništvu provincije i insistiranje na
nastavljanju takve politike sastavni je deo ugovora o lizingu. Ono što
se od samog početka lizinga ispostavilo kao problem je da je veliki broj
vozača imao primedbe na pogrešne račune. Oni su, zbog toga, insistirali
da ne bi trebalo ni da im se oduzimaju tablice. Ovo sankcionisanje
vozača je stoga prekinuto, ali je pre tri godine ponovo uvedeno kada su
rešeni problemi sa računima.
Međutim, provincija je nedavno oformila panel komisiju kojoj su građani
iznosili svoje primedbe i, na osnovu izveštaja, ponovo je izneta sumnja
u ispravnost sistema za naplatu. Samim tim je i osporavano kažnjavanje
dužnika oduzimanjem tablica.
Sud
nije podržao stav provincije.
Martin
posetio Džejn-FinČ
Strožije
kazne za korišćenje oružja
Premijer Pol Martin posetio je u sredu jedan od delova Toronta koje je
ove godine postalo poznato po nasilju. U oblasti grada oko ulica Džejn i
Finč, gde se najviše pucalo, Martin je sa gradonačelnikom Milerom obišao
decu u opštinskom centru.
Po
Martinovim rečima, nasilju i gangsterima nije mesto u našem društvu. On
je pohvalio inicijative za pozitivne promene u životima i istakao da su
i mladima i njihovim porodicama potrebne nada i šansa. Premijer Martin
je naglasio je da će biti izdvojeno više od pedeset miliona dolara za
finansiranje različitih programa za mlade, koji će imati za cilj da
pomognu mladima da odole iskušenju i da ne postanu član bande i da ne
upotrebljavaju oružje.
Premijer Martin je ovu priliku iskoristio da najavi spremnost federalne
vlade da uskoro poveća najniže kazne za određene prekršaje i zločine u
kojima se koristi vatreno oružje.
Federalni ministar pravde Irvin Kotler je, naime, i pored toga što
Kanada ima jedno od najstrožih krivičnih zakonika po pitanju kažnjavanja
upotrebe vatrenog oružja, istakao da želi da čuje predloge i sugestije
svojih kolega iz provincija, kako bi se efikasnije izborili sa ovim sve
većim problemom. Ontarijski tužilac Majkl Brajant smatra da bi pretnja
zatvorskom kaznom za pojedine prekršaje koji se sada ne kažnjavaju na
takav način, mogla da učini da osoba razmisli da li će učestvovati u
nedozvoljenoj radnji.
