Broj
1028, 11.novembar 2005
SAMO JUČE uhapŠeno 90 osoba, Zapaljeno 227 automobila
Francuska u plamenu
Socijalni
problemi, školski sistem kao i različito tumačenje islama, glavni su
uzroci razdora među generacijama imigranata u Francuskoj.
|
Opasni nemiri...
Francuska
policija saopštila je da je u samo sinoć u neredima uhapšeno 90
osoba, dok je 227 automobila zapaljeno.
"Čak i
ako je cifra nešto viša nego prethodne noći, nasilja je manje. Nema
povređenih, niti incidentata koji se posebno izdvajaju. To je
pozitivan ishod", rekao je zvaničnik u nacionalnoj policiji.
Neredi u
Francuskoj traju već 14 noći. U neredima učestvuju francuski
državljani afričkog i arapskog porekla, ali i beli tinejdžeri koji
uglavnom protestuju zbog nezaposlenosti i rasizma.
Neredi u
Francuskoj izbili su 27. oktobra, posle pogibije dvojice tinejdžera
afričkog porekla, koji su, misleći da ih policija progoni, poginuli
od udara struje kada su pali na trafo stanicu u jednom pariskom
predgrađu.
Ovo su
poslednjih decenija najveći nemiri u predgrađima francuskih gradova,
kada je reč o njihovom obimu, trajanju i pričinjenoj materijalnoj
šteti. |
Ulični neredi
u francuskim prigradskim naseljima su, osim socijalnog statusa, istakli
u prvi plan i duboki generacijski razdor u imigrantskim porodicama. Deca
su odbacila vrednosti koje su vekovima bile temelj ekstremno
patrijahalnih društava iz kojih njihove porodice vode poreklo.
"U očima
svoje dece ja sam neuspešan čovek", kaže 50-godišnji nezaposleni Mezijan,
otac troje dece. U svojoj zemlji, Alžiru, Mezijan je bio novinar, a kada
je krajem 80-ih došao u Francusku nije birao zaposlenja: bio je moler,
konobar i noćni čuvar.
"Kako da me
moja deca slušaju ili da se ugledaju na mene, kada ja ne uspevam da
odgovorim na njihove potrebe i to u društvu u kojem deca predstavljaju
jednu od najvažnijih komercijalnih ciljnih grupa", objašnjava Mezijan,
koji živi u neuglednom stanu u pariskom predgrađu Kurnev.
Socijalni
problemi, ali i školski sistem i metode koji se razlikuju između zemlje
porekla i zemlje u koju su emigrirali, kao i različito tumačenje islama,
glavni su uzroci razdora među generacijama imigranata, navodi Frans preš.
Predgrađa
koja danas potresaju ulični nemiri, davnih 60-ih i 70-ih primila su
stotine hiljada radnika, srećnih što su se zadesili u Francuskoj i našli
posao koji nisu imali u zemljama srednje Afrike ili Magreba. Bili su
zadovoljni uprkos teškim uslovima za život, nostalgiji, strahu od
nepoznatog i veoma sporom uključivanju u društvo.
Danas,
njihovi unuci i praunuci žele drugačiji život i odbacuju radničku platu
kao najveći životni cilj.
"Roditelji su
jednostavno prevaziđeni", kaže Rašid, gazda jedne male firme u
Sen-Deniju, nedaleko od Pariza. "Kada je otac zaposlen, on pored toga
ima još nekoliko tezgi kako bi uspeo da izdržava porodicu. Nikada nije
kod kuće, pa ni noću", kaže Rašid.
|
Svi
građani u Francuskoj
treba da imaju ista prava
Francuski
predsednik Žak Širak (levo) izjavio je da je njegov prioritet
da se završe neredi u francuskim gradovima, ali je priznao da "neosporno"
postoje problemi sa kojima se suočavaju žitelji prigradskih naselja
gde su oni i počeli.
Širak je,
braneći odluku o uvođenju vanrednog stanja, rekao da je omogućio "snagama
bezbednosti da upotrebe neophodne mere". Iako se nasilje smanjilo
ovih dana, Širak je rekao da je njegov prioritet još "uspostavljanje
javnog reda i poštovanje zakona".
"Želim da
iskoristim ovu priliku da iskažem počast profesionalnizmu i
hladnokrvnosti francuskih snaga bezbednosti", rekao je Širak u
drugom javnom obraćanju od početka nemira u predgrađima na
severoistoku Pariza gde većinom žive imigranti.
On je
kritikujući roditelje, rekao "da je mnogo mladih" koji učestvuju u
nasilju, kao i da su neke od njih roditelji naterali da to urade.
Francuski
predsednik je takođe priznao, ne opraštajući nemire, da postoje
teškoće sa kojima se suočavaju žitelji prigradskih naselja.
"Postoji
neosporan problem sa kojim su suočeni mnogi stanovnici nedovoljno
razvijenih periferija u okolini naših gradova", rekao je on.
"Kog god
da smo porekla, svi smo mi deca Republike i svi treba da imamo ista
prava", rekao je Širak.
Francuski
predsednik je rekao i da svi imaju prava na poštovanje i da svima
moraju biti pružene jednake šanse.
Neredi u
Francuskoj izbili su 27. oktobra, posle pogibije dvojice tinejdžera
afričkog porekla, koji su, misleći da ih policija progoni, poginuli
od udara struje kada su pali na trafo stanicu u jednom pariskom
predgrađu.
Ovo su
poslednjih decenija najveći nemiri u predgrađima francuskih gradova,
kada je reč o njihovom obimu, trajanju i pričinjenoj materijalnoj
šteti. |
Brojni
tinejdžeri, među kojima je bilo i onih od samo 12 ili 13 godina,
učestvovali su u noćnim neredima, u kasnim večernjim satima kada bi
trebalo da su odavno kod kuće.
Mezijan
ističe da se upravo na tom primeru vidi u kojoj meri su roditelji tih
mladih, odrasli u veoma patrijahalnim porodicama, izgubili autoritet nad
svojom decom.
Iako Kuran
propoveda da se "raj nalazi pored majčinih skuta", mnoge majke dopuštaju
svojoj deci da umesto u skučenim stanovima vreme provode "tu, ispred
zgrade". U stvarnosti, one uopšte nisu svesne čime se za to vreme bave
njihova deca, priča Belkačem, 38-godišnji šef obezbeđenja na jednom
pariskom fakultetu.
"Kod mene ima
đaka čija je odeća često skuplja od moje mesečne plate, iako ja znam
koliko zarađuju njihovi roditelji. Često majke ponosno nose nakit
dobijen od dece umesto da im je neprijatno jer ne znaju odakle to
njihovoj deci", kaže Abderahman, 54-godišnji vaspitač koji je uglavnom
radio u prigradskim naseljima.
Lejla, rođena
u Francuskoj, koja danas ima 38 godina i dvoje dece, nikada neće
zaboraviti događaj iz detinjstva kada je njena majka opekla vrelom
peglom njenog starijeg brata, optužujući ga da je lopov.
Danas bi
takvoj majci sudili za zlostavljanje deteta i vrlo verovatno bi joj ga
oduzeli. "Nesposobni da svojoj deci pruže isti autoritativni sistem
vaspitanja u kojem su i sami bili podizani, nesposobni da se integrišu u
drugačije društvo, roditelji jednostavno odustaju od svoje misije
roditelja", kaže Lejla.
prednost republikama-Članicama, a ne zajednici
Pikanterije na pregovorima sa EU
"Nećemo ovo, ne pristajemo na ono", tako su Crnogorci počinjali svaku
rečenicu, zatežući oko svakog zareza i svake tačke...
Zvanični
početak pregovora Srbije i Crne Gore (SCG) sa Evropskom unijom (EU) o
potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obeležile su i
izvesne teškoće u komunikaciji učesnika, potvrdio je danas šef
pregovaračkog tima Srbije Miroljub Labus.
Povodom
prve zvanične runde pregovora, koju su u Beogradu vodili predstavnici
državne zajednice i republika članica sa zvaničnikom Evropske komisije
Rajnhardom Pribeom, Labus je rekao novinarima da je "važno što je
pređena prva prepreka".
Prema
njegovim rečima, "postojala je i neka pikanterija" na prvoj rundi
pregovora, ali nije dalje želeo o tome da govori.
Labus je
naglasio da su razgovori "jako profesionalno vođeni", ali da "uvek
postoje delikatne teme".
"Kada je
delegacija EU razgovarala na određeni način, ja sam predložio pauzu",
rekao je on i dodao da "na pregovorima uvek postoje emocije i teške
situacije", te da je "sposobnost pregovarača da ih prevaziđe".
Labus je
rekao i da se ne može očekivati da se razgovori završe za pet minuta.
Prema pisanju
dnavnika "Blic", prvu rundu pregovora sa EU obeležile su nesuglasice
crnogorske i srpske strane, pre svega zbog insistiranja Crne Gore da se
da prednost republika-članicama, a ne državnoj zajednici.
"Nećemo ovo,
ne pristajemo na ono", tako su Crnogorci počinjali svaku rečenicu,
zatežući oko svakog zareza i svake tačke, naveo je neimenovani izvor "Blica".
Prema
istom izvoru, crnogorski ministar inostranih poslova Miodrag Vlahović
upitao je u jednom trenutku: "Šta taj Pribe misli? Da ćemo se uplašiti
ukoliko podigne glas?".
Učesnici
pregovora izrazili su zadovoljstvo posle prve runde.
Pregovarački tim Evropske komisije predvodio je Rajnhard Pribe,
pregovarački tim SCG šef diplomatije državne zajednice Vuk Drašković,
pregovarački tim Srbije Miroljub Labus, a Crne Gore Gordana Đurović.
Naredni takav
sastanak biće održan u aprilu, a poslednji, na kome bi sporazum trebalo
da bude potpisan, u novembru 2006. godine.
Na zvaničnim
rundama pregovora treba praktično samo da se verifikuje ono što je bilo
usaglašeno na tehničkim sastancima.
Prvi tehnički
sastanak, na kome će biti reči o liberalizaciji trgovine sa EU, biće
organizovan krajem decembra. Još nije poznato da li će biti u Beogradu,
Podgorici ili u Briselu.
HRVATSKA
Ubijeni
Radulović bio je umešan u otmicu sina lepe Brene
Mojmir Radulović, hrvatski državljanin, likvidiran je sa sedam metaka
ispaljenih u glavu, drugog novembra, u španskom letovalištu Kasteldefels.
Bio je
pripadnik balkanskog podzemlja, a službama sigurnosti bio je poznat po
upletenosti u šverc oružja, ljudi, narkotika, nafte i cigareta, piše
hrvatski nedeljnik "Globus".
Prema
pisanju lista, Radulović je bio umešan u otmicu sina Bobe Živojinovića i
Fahrete Jahić, koji su otkupninu platili otmičarima na području
Dubrovnika, gde je Radulović često boravio radi mafijaških poslova sa
državljanima Crne Gore.
Radulovićeva
supruga, koja je preživela atentat, rodom je iz Dubrovnika, a prema
navodima službi sigurnosti koje prenosi "Globus", Mojmir je poslednji
put u Hrvatskoj viđen upravo na tom području.
Okolnosti
otmice sina Lepe Brene nikada nisu do kraja razjašnjene, tvrdi list i
dodaje kako je zanimljivo da su slavni supružnici Živojinović, nakon
predaje novca otmičarima, zahvalili policiji što se nije uplitala u celi
slučaj, a Živojinović je tom prilikom istakao da se radilo isključivo o
borbi otmičara sa jedne i porodice sa druge strane.
Sumnja se da
su otmičari Breninog sina boravili u Hrvatskoj, gde su i isplaćeni, što
govori o čvrstoj povezanosti ta dva kriminalna miljea, upozorava
nedeljnik.
Radulović je
bio u bliskim odnosima i sa hrvatskim fudbalskim menadžerom Dinom
Pokrovcem, koji je pre nešto manje od godinu dana likvidiran u Zagrebu
pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, a navodno je pripadao klanu
Ratka Đokića, jednog od crnogorskih mafijaških bosova, koji je ubijen u
Švedskoj pre tri godine.
Tokom i posle
rata Radulović je održavao poslovne kontakte sa službama sigurnosti
Srbije i Crne Gore, a sredinom 90-ih u više navrata se u Mađarskoj
nalazio sa pripadnikom crnogorskog SDB-a Zoranom Vrbicom.
Radulović je
navodno odgovoran i za utapanje 80 ilegalnih migranata blizu Italije, a
osim sa Đokićem, poslovao je i sa Srđanom Jovanovićem, pripadnikom
crnogorskog kriminalnog društva, poznatog po krijumčarenju automobila,
jahti i umetničkih predmeta odnesenih iz Hrvatske tokom ratnih operacija
oko Dubrovnika, navodi se u "Globusu".
Kao
pregovarač u trgovini naftom često je putovao u Venecuelu i Kolumbiju, a
hrvatske službe sigurnosti su otkrile i njegovu povezanost sa Slobodanom
Kašićem, bivšim splitskim vaterpolistom, za kojim je raspisana
policijska poternica radi umešanosti u krijumčarenje 557 kilograma
kokaina, koji je pre nekoliko godina zaplenjen u Rijeci.
Radulović je
neko vreme bio i direktor beogradske "Gold Banke", preko koje je rusko
podzemlje opralo 15 miliona američkih dolara, tvrdi na kraju teksta "Globus"
i dodaje kako se ime Mojmira Radulovića retko pojavljivalo u crnim
hronikama.
DOZVOLJENO
SAMO KLIMANJE GLAVOM...
Amerikanci napisali novi ustav BiH
Američki stručnjaci su pripremili nacrt novog ustava BiH, o kome bi ovog
vikenda u Briselu trebalo da razgovaraju lideri osam vodećih stranaka u
BiH, piše britanski dnevnik "Gardijan".
Nacrt ustava,
u koji je "Gardijan" imao uvid, predviđa da BiH bude parlamentarna
demokratija sa centralnom vlašću, odnosno da ima nacionalni parlament sa
punim zakonodavnim ovlašćenjima, centralnu vladu sa punim izvršnim
ovlašćenjima i titularnog šefa države.
List piše da
lideri osam vodećih stranaka iz BiH - vladajućih i opozicionih, treba u
Briselu, tokom vikenda, da razgovaraju o tom nacrtu ustava.
Dokument je
nastao tokom sedam meseci tajnih pregovora između američkih stručnjaka i
zvaničnika i političara iz BiH, i uživa punu podršku američkog Stejt
departmenta, navodi list.
|
Lideri BiH
na sastanku u SAD o izmenama Dejtonskog ustava
Politički
lideri BiH razmatraće 20. novembra u Vašingtonu nacrt promene
Dejtonskog ustava, a dan nakon toga članovi Predsedništva BiH
sastaće se sa najvišim zvaničnicima SAD povodom desete godišnjice
postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Savetnik
člana Predsedništva BiH Borislava Paravca, Drago Vuković nije
međutim mogao da kaže da li će tri člana Predsedništva BiH
prihvatiti izjavu o promenama Dejtonskog sporazuma koji će im biti
ponuđen tokom posete SAD.
"To je
materijal koji je pripreman duže vremena, iako nacrt te izjave još
zvanično nije došao u Predsedništvo BiH, tako da se o njemu još nisu
izjasnili članovi Predsedništva BiH" rekao je Vuković.
On je
dodao da, prema preliminarnim saznanjima, novi Ustav BiH ne bi
eliminisao postojanje dva entiteta. |
U predlogu
američkih stručnjaka ne pominju se kantoni. Oba entiteta ostaju, ali im
se oduzima većina nadležnosti koje se daju snažnoj centralnoj vladi sa
sedištem u Sarajevu. Centralna vlada će odgovarati nacionalnom
parlamentu čiji će ključni donji dom imati dvostruko više mesta.
Ukida se
tročlano predsedništvo i uvodi funkcija šefa države koga će verovatnije
birati paralment, a ne građani na izborima. Predsednik će svoja
ovlašćenja preneti na premijera i njegova funkcija će uglavnom biti
simbolična.
U nacrtu
ustava težište je na individualnim ljudskim i civilnim pravima, a ne na
privilegijama suprotstavljenih etničkih zajednica.
Lideri BiH,
ako prihvate dokument ovog vikenda u Briselu, otputovaće u Vašington gde
će američki državni sekretar Kondoliza Rajs predsedavati ceremonijom
potpisivanja novog ustava 22. novembra, na godišnjicu Dejtonskog
sporazuma, piše "Gardijan".
Ustav bi
zatim trebalo da do marta sledeće godine bude usvojen u Sarajevu, šest
meseci pre predviđenih opštih izbora.
Glavni
arhitekta i pokretač plana je bivši zvaničnik Stejt departmenta Donald
Hejs koji je bio zamenik sadašnjeg i prethodnog visokog predstavnika u
BiH. Hejs je rekao da bi nacrt ustava trebalo da omogući lakšu
integraciju BiH u Evropsku uniju.
Njegov kolega,
bostonski profesor Brus Hičner rekao je da nacrt ustava preuzima gotovo
više od polovine ustavnih obaveza iz Dejtonsog sporazuma. "Ovo je Dejton-plus",
rekao je Hičner i dodao da su "promene neverovatne" i da pre godinu dana
ne bi bilo moguće okupiti političare iz BiH da razgovaraju o tome.
Visoki
zvaničnik Republike Srpske upozorio je, međutim, da bi suviše veliki
pritisak za sprovođenje tako radikalne promene mogao voditi "kolapsu",
piše "Gardijan".
420 "Žrtava" pljaČke SKB banke u LJubljani
Post
festum jedne pljačke banke
U opljačkanim sefovima bilo je najmanje po stotinu hiljada evra u
gotovini, porodični nakit, čak i zlatne poluge, vredna dokumenta...
Prve od 420 "žrtava"
velike pljačke SKB banke u Qubljani, čiji je većinski vlasnik francuski
Sosijete ženeral, obavile su uvid u svoje opljačkane sefove i prijavile
počinjenu im štetu.
"Pljačka
stoleća", koja je kao grom iz vedra neba pogodila SKB banku, njene
klijente ali i celo slovenačkog društvo, desila se u noći između 31.
oktobra i 1.novembra. Tada su zvanično trojca, a po nekim izvorima i
petorica pljačkaša, snabdevena ulaznim kodovima, heklerima, aparatom za
zavarivanje i pajserima, ušla u banku, onesposobila dvojcu čuvara i
nesmetano sedam sati harala po tačno identifikovanim sefovima.
Pred ulazom u
odeljenje sefova, u centru Qubljane, nedelju dana kasnije, kroz špalir
novinara, fotoaparata i kamera, u pratnji svojih advokata, ulazili su
pozvani klijenti a unutra ih sačekivali ovlašćeni službenici banke,
notari i radnici službe hitne medicinske pomoći, koje je pozvala banka.
Lekari su
kasnije izjavili da njihova pomoć nije bila potrebna, a mogla je biti.
Jer, kako se tvrdi, u opljačkanim sefovima bilo je najmanje po stotinu
hiljada evra u gotovini, porodični nakit, čak i zlatne poluge, vredna
dokumenta.
Većina
opljačkanih bili su pripadnici slovenačkog "džet-seta", koji su deo
svoje pokretne imovine i novca poverili, prema njihovom mišljenju,
pouzdanom čuvaru.
Kako se
pokazalo, "čuvar" je bio sve više nego pouzdan. Bivši generalni direktor
ljubljanske policije Marko Pogorevec kaže da raspoloživi podaci ukazuju
da banka nije imala odgovarajuće mere bezbednosti.
Očito je da
je unutrašnja bezbednost banke bila ispod nivoa ukazanog joj poverenja.
Pljačkaši su bili dobro snabdeveni podacima o organizaciji rada i
bezbednosti u odeljenju sefova i sa svim nedostacima u njemu.
Znali su da,
kako je potvrdila i istraga, video sistem, protivpožarni alarm i drugi
tehnički uređaji nisu bili povezani sa dežurnim operativnim centrom. A
činjenica da su tačno znali koji su sefovi izdati na upotrebu, a koji "prazni",
govori da su, verovatno, imali i unutarnje saradnike.
Slučaj
pljačke SKB banke, kako primećuje Pogorevec, upućuje na pogrešno
mišljenje da su za bezbednost odnosno zaštitu imovine firmi odgovorni
država i njeni represivni organi.
Promena
vlasničke strukture, kaže on, promenila je i odgovornost za bezbednost
firmi, čega mnogi menadžeri i vlasnici nisu još svesni. Bezbednost i
njena politika bi danas morali biti jedna od važnih poslovnih funkcija
privrednih kompanija i banaka.
I u
ljubljanskom slučaju, policiji je ostalo da post festum obavlja obimnu
istragu, poveže se sa Interpolom i obaveštajnim službama susednih
zemalja, te objavi neprecizan fotorobot jednog od pljačkaša, jer su
snimci zaštitnih kamera u banci bukvalno neupotrebljivi.
Na advokate
oštećenih pao je naporan posao da dokažu da je na banci da dokaže da
prijavljeni sadržaj sefova njihovih klijenata nije istinit. Jer, kako
kažu, "ako su naši branjenici sa puno poverenja predali svoju imovinu na
čuvanje banci, morala bi i banka imati puno poverenje u ono što su oni
prijavili kao sadržaj sefova".
Ukoliko, pak,
banka tvrdi drugačije, postavlja se pitanje odakle joj informacija o
tome šta je ko čuvao u sefu, odnosno javlja se sumnja u tajnost njihovog
sadržaja.
Slučaj
pljačke SKB banke u Qubljani, nametnuo je i čitav niz drugih pitanja, sa
kojima će morati da se bave ne samo banka, oštećeni i njihovi advokati,
već i osiguravajuća društva, a i država.
Jedna od
pretpostavki, koja se pojavila poslednjih dana je i ta da je pljačka -
politički motivirana, jer su u opljačkanim sefovima bili pohranjeni,
navodno, i brojni dokumenti uglednih ličnosti.
Aleksandar Mlač
Ljubljana
ODLIV MOZGOVA
Vreme
migracija - 200 miliona ljudi van domovine
Odlazak u svet u potrazi za boljim životom je priča koja ima dve strane.
Obično su obrazovani ti koji prvi odlaze, lišavajući zemlje porekla
najboljih i najstručnijih kadrova.
Stremljenje
ka globalizaciji ne dotiče se samo trgovine robom i uslugama. Jedan od
rezultata je i masovni egzodus ljudi koji napuštaju zemlje porekla u
potrazi za boljim životom.
Najnoviji
podaci su zaista zapanjujući - 200 miliona ljudi živi izvan zemalja u
kojima su rođeni.
Svetska banka
pozabavila se pitanjem kakve su ekonomske implikacije seoba ovolikih
razmera. Nalazi do kojih je došla predstavljeni su u nedavno objavljenoj
studiji.
Odlazak u
svet u potrazi za boljim životom je priča koja ima dve strane. Na jednoj
strani je reč o odlivu mozgova. Obično su obrazovani ti koji prvi odlaze,
lišavajući zemlje porekla najboljih i najstručnijih kadrova.
U pojednim
malim državama posledice odliva stručne radne snage mogu da budu ogromne.
Gajana,
Haiti
i Jamajka su, recimo, izgubile skoro 80 odsto radne snage sa
univerzitetskom diplomom.
Mnoge afričke
zemlje, poput Gane, Mozambika i Kenije, morale su da se pomire sa
činjenicom da ih je napustila maltene trećina najbolje obučenih i
školovanih radnika.
Ali, ukazuje
studija Svetske banke, odliv kadrova nosi i određene beneficije.
Milioni ljudi
koji su otišli iz svoje domovine šalju u postojbinu ogromne sume novca.
Uplate se trenutno kreću oko dve milijarde dolara godišnje. A to je
skoro trostruko više od vrednosti sve zvanične pomoći koju zemlje o
kojima je reč primaju.
U nekim
zemljama novac koji šalju njihovi državljani na radu u inostranstvu
doveo je do primetnog smanjenja nivoa siromaštva, kaže za BBC direktor
istraživačkog odeljenja Svetske banke Alan Vinters.
"Istraživanja
u zemljama iz kojih je migracija relativno jeftina i manje-više direktna,
kao u slučaju kretanja radnika iz Meksika u Sjedinjene Države, pokazuju
da je velika većina migranata relativno siromašna. To znači da novac
šalju siromašnim domaćinstvima", kaže Vinters.
Međutim,
ukoliko se radi o kretanju radne snage koje je relativno teško ostvariti,
na primer iz Indije u Sjedinjene Države, uočava se, dodaje Vinters, da
se na put trbuhom za kruhom opredeljuju samo najobrazovaniji.
Radi se o
ljudima koji potiču iz imućnijih porodica i koji ušteđeni novac šalju
ostarelim roditeljima i familiji relativno boljeg imovnog stanja.
Da li je
Svetska banka već sada u prilici da validno proceni koji bi ukupni
efekti masovne migracije mogli da budu? I da li novac koji je upućen u
zemlje porekla uspeva da nadoknadi gubitak školovane radne snage u njima?
Na žalost, to
danas niko ne zna ali sprovedeno istraživanje Svetske banke omogućava da
se odgovor nasluti, zaključuje BBC.
IZRAEL -
MEGIDO
Otkrivana najstarija hrišćanska crkva
Ostaci crkve, za koju se veruje da datira iz sredine trećeg ili početka
četvrtog veka naše ere, otkriveni su tokom iskopavanja pred planiranu
rekonstrukciju jednog zatvorskog krila.
Ostaci crkve
za koju arheolozi pretpostavljaju da je najstarija ikada otkrivena
hrišćanska bogomolja, pronađeni u blizini jednog zatvora u podnožju brda
Megido u Izraelu, uzburkali su duhove međunarodne stručne javnosti.
"To
je jedno od najznačajnijih otkrića ranog hrišćanstva", izjavio je
arheolog Jardena Aleksandar.
Ostaci crkve,
za koju se veruje da datira iz sredine trećeg ili početka četvrtog veka
naše ere, otkriveni su tokom iskopavanja pred planiranu rekonstrukciju
jednog zatvorskog krila.
Naime,
zatvorske vlasti zahtevale su proširenje krila, ali je država izašla u
susret zahtevima arheologa da oni prvi završe iskopavanja u tom delu.
Arheolozima su pomagali i sami zatvorenici.
Zatvor je
smešten u blizini brda Megido, za koje stručnjaci pretpostavljaju da je
Armagedon, biblijsko mesto gde će se odigrati konačna, strašna bitka
između dobra i zla.
U ruševinama
je otkriven pod na kome, na starogrčkom jeziku, piše "Bog Isus Hrist".
Samo otkriće moglo bi da osvetli rituale ranih hrišćana.
Crkva je
izgrađena u vidu hale, a na svom podu, koji je urađen kao mozaik, ima
crtež dve ribe, ranog hrišćanskog simbola.
U centralnom
delu ruševina crkve pronađeni su i ostaci oltara. Arheolozi ističu da je
crkva iz perioda pre nego što je simbol hrišćanstva postao krst, jer se
na mozaiku nalazi simbol ribe.
Jedan natpis
na podu ukazuje da je rimski vojnik pomogao izgradnju mozaika, a drugi
natpis govori da je posvećen Isusu.
Drevni
Rimljani su proganjali rane hrišćane, ali je u nekim periodima dolazilo
i do smirivanja strasti. Smatra se da je crkva i podignuta u jednom
takvom periodu primirja.
"To je,
sasvim sigurno, najstarija crkva u Izraelu", kaže za Rojters Jotam Teper,
ahreolog koji predvodi iskopavanja.
On potseća da
su arheolozi ranije već pronašli više mesta za molitvu u Svetoj zemlji,
koja su verovatno starija od sada otkrivene crkve, ali da se ni jedno od
tih mesta ne može smatrati crkvom.
"Hrišćanske
religiozne građevine iz tog perioda su retka arheološka otkrića u
Izraelu. Mozaici uopšteno i mozaici sa natpisima iz trećeg i četvrtog
veka n.e. su najređi od svih. Ta jedinstvena građevina je važna za
osnovno razumevanje hrišćanstva", ističe Teper.
Međutim, i
američki arheolozi, koji su radili iskopavanja 1998. godine u južnom
Jordanu, smatraju da su tada otkrili najstariju hrišćansku crkvu na
svetu.
Za Pjetra
Sambija, amabsadora Vatikana u Izraelu, nema dileme - on je otkriće
nazvao velikim.
"Naravno, svi
hrišćani veruju da je Isus Hrist postojao. Ali da li je jako važno da
imamo arheološki dokaz crkve posvećene Njemu? Naravno da jeste", kaže
Sambi.
Potrparol
izraelskog zatvora rekao je da nadležni organi nisu još odlučili šta će
uraditi sa ostacima crkve. Arheolozi smatraju da bi bilo najbolje da
crkva ostane tu gde je pronađena, ali i da pod-mozaik može da se pomeri,
ako to bude bilo neophodno.
Inače, oblast
planine Megido poznata je kao plodno arheološko nalazište. Iskopavanja u
zapadnom krilu izraelskog zatvora otkrila su, pored ostataka crkve, i
stambene zgrade iz Vizantijskog perioda, iz četvrtog i šestog veka n.e,
kao i jevrejsko kupatilo iz rimskog perioda.
