Tesla - najveći srpski naučnik i hrvatski znanstvenik

Vlada Srbije organizuje proslavu 150 godina rođenja Nikole Tesle, a predviđena je i mogućnost saradnje s SAD i Hrvatskom, koja takođe organizuje proslavu.

Naredne godine biće obeležena 150. godišnjica rođenja Nikole Tesle, "najvećeg srpskog naučnika" i "najvećeg hrvatskog znanstvenika".

U raznim srpskim, hrvatskim i svetskim enciklopedijama različito se navodi nacionalnost Nikole Tesle.

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu kod Gospića (Hrvatska), a umro 7. januara 1943. godine u Njujorku (SAD), gde je proveo najveći deo života. Zadužio je čovečanstvo brojnim genijalnim otkrićima iz oblasti elektro i radio tehnike.

U hrvatskoj verziji međunarodne elektronske enciklopedije "Wikipedia" piše da je Nikola Tesla "hrvatski (po mjestu rođenja), srpski (po narodnosti) i američki (po mjestu gde je radio) znanstvenik i pronalazač na području elektrotehnike i radio-tehnike".

Na istom sajtu može se naći i Popis znamenitih Hrvata, na kojem se, osim Nikole Tesle, nalazi i književni nobelovac Ivo Andrić.

Tesla i Andrić nalaze se, međutim, i na listi Sto najznamenitijih Srba, koja se može naći na srpskoj verziji "Vikipedije".

U srpskoj "Vikipediji" piše: "Nikola Tesla je daleko najčuveniji srpski i američki fizičar i jedini Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica" (tesla - jedinica za merenje magnetne indukcije).

Navodi se, takođe, da je Nikola Tesla rođen od oca Milutina Tesle, Ličanina, i majke Đuke Mandić, od čuvene porodice iz Like. Prema navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena Pilatovaca u današnjoj Nikšićkoj opštini.

U poznatim "Vebster" i "Britanika" enciklopedijama nedoumica je rešena formulacijom da je Tesla "American/ Serbian born in Smilan (Austro-Hungary), present Croatia".

Na spomeniku Nikoli Tesli na Nijagarinim Vodopadima piše: Smiljan, Jugoslavija, a sam Tesla, koji je ubrzo po dolasku u Njujork 1884. godine postao američki državljanin, prema pojedinim navodima, deklarisao se kao Jugosloven. Pripisuje mu se i izjava da je "jednako ponosan na svoju srpsku majku i hrvatsku domovinu".

Vlada Srbije formirala je Odbor za organizaciju proslave 150 godina rođenja Nikole Tesle, a programom obeležavanja jubileja predviđena je i mogućnost saradnje s Hrvatskom i SAD u organizaciji proslave.

U Hrvatskoj će naredna godina biti proglašena Godinom Nikole Tesle i biće obeležena nizom manifestacija, naučnih skupova i predavanja u osnovnim i srednjim školama, a u Smiljanu je već počela obnova Tesline rodne kuće, uređenje muzeja, seoske crkve i šire okoline.

Hrvatska vlada izdvojila je za taj posao gotovo milion američkih dolara, a u organizaciji proslave jubileja u Teslinom rodnom mestu učestvuje i Srpska pravoslavna crkva, kao i ambasada SCG u Hrvatskoj.

Programom obeležavanja jubileja u Srbiji predviđeno je održavanje naučnih skupova, izložbi, predavanja u školama, objavlivanje publikacija, saradnja s inostranim asocijacijama koje nose ime velikog naučnika, kao i postavljanje zvaničnog veb sajta o Nikoli Tesli.

U Hrvatskoj je predloženo osnivanje instituta koji bi bio zadužen za vraćanje Teslinih naučnih radova iz SAD u tu zemlju. Spomenik Tesli, uništen u poslednjem ratu, ponovo će biti izliven u gipsanom kalupu koji se čuva u Beogradu, a u Zagrebu bi trebalo da bude postavljena Teslina bista.

Valentina Bulatović

u Čast desetogodiŠnjice Dejtona

Dogovor o reformama BiH u Vašingtonu...

Uz neizbežnu podršku SAD, predstavnici Srba, Hrvata i Bošnjaka u utorak su se obavezali da sprovedu inicijalni niz reformi koji podrazumeva promenu sadašnjeg nepraktičnog tročlanog Predsedništva.

Vođe tri većinska naroda u Bosni i Hercegovini su, u nastojanju da ujedine svoju zemlju nakon višegodišnje međuetničke mržnje, postigle sporazum o prvim izmenama ustavnog ustrojstva države od okončanja bosanskog rata.

Uz podršku SAD, predstavnici Srba, Hrvata i Bošnjaka u utorak su se obavezali da sprovedu inicijalni niz reformi koji podrazumeva promenu sadašnjeg nepraktičnog tročlanog Predsedništva do marta 2006. i dalje korake u narednim godinama.

Dogovor je usledio nakon višednevnih intenzivnih pregovora u Vašingtonu, tačno na desetogodišnjicu potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u kome je ubijeno i prognano na stotine hiljada ljudi.

"Pun potencijal naroda Bosne i Hercegovine biće ostvaren tek kada BiH zauzme svoje mesto u zajednici demokratskih zemalja", piše u izjavi koju su potpisali Sulejman Tihić, Dragan Čavić, Mladen Ivanić, Bariša Čolak, Miro Jović, Borislav Paravac, Safet Halilović, Zlatko Lagumdžija, Milorad Dodik i Mate Bandur.

"To su samo prvi koraci", saopštili su oni i najavili da će biti preduzete i druge mere kako bi se "poboljšao kvalitet života svih građana".

Pozdravljajući uspeh vođa tri naroda u BiH, američki državni sekretar Kondoliza Rajs pozvala je visoke predstavnike administracije bivšeg predsednika SAD Bila Klintona u Stejt department i saopštila im da je vreme da se "transformiše" mirovni sporazum postignut u Dejtonu 1995.

"Kako bismo napredovali u ispunjenju obećanja mira i napretka, sada moramo da krenemo dalje od okvira skrojenog pre 10 godina", rekla je Rajsova.

"Slaba, podeljena država bila je odgovarajuća 1995, ali je danas, u 2005, zemlji potrebna snažnija, energičnija država sposobna da doprinese opštem dobru i ostvarenju nacionalnog interesa", dodala je ona.

U odvojenoj izjavi koju su američki zvaničnici takođe pozdravili kao veliki napredak, predstavnici vodećih stranaka u Republici Srpskoj pozvali su haške optuženike Radovana Karadžića i Ratka Mladića da se "odmah dobrovoljno predaju" vlastima RS ili direktno Međunarodnim tribunalu za ratne zločine koji ih tereti za genocid.

Ukoliko se ne budu predali, vlasti RS će, kako su najavili, preduzeti "sve moguće mere i aktivnosti da ih pronađu i uhapse". "Odlučni smo da se postaramo da institucije RS u potpunosti izvrše sve obaveze BiH vezane za saradnju sa Haškim sudom", naveli su oni i dodali da je saradnja sa Tribunalom "vodeći prioritet Republike Srpske".

"Već 10 godina postoji jasan i neoprostiv nedostatak volje da se krene za tim ratnim zločincima", izjavio je američki državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns. "Ova izjava će ojačati napore koji su neophodni da bi oni bili izručeni" Tribunalu, kazao je Berns.

Dokument o sprovođenju ustavnih reformi je u sedištu Stejt departmenta potpisalo 10 predstavnika Srba, Hrvata i Bošnjaka, uz konsultacije sa vođama tri naroda koji su ostali u BiH. Među njima su bila trojica članova Predsedništva Miro Jović, Borislav Paravac i Sulejman Tihić.

Novo uređenje predviđa jedinstvenog predsednika, vladu čiji će premijer imati velika ovlašćenja i parlament koji će omogućiti lakše sprovođenje odluka na nivou čitave države.

"Deset godina, vlasti BiH bile su kao šahovsko polje izdeljeno međuetničkim nepoverenjem", izjavio je američki diplomata Donald Hejs koji je pomogao u pregovorima tokom proteklih nedelju dana.

"Unutar vlade se ništa nije moglo učiniti jer je svako bio u stanju da matira onog drugog", objasnio je on.

Hejs je rekao da će stabilna BiH doprineti tome da se pregovarači posvete rešavanju statusa Kosova.

Premijer BiH Adnan Terzić i gradonačelnik Brčkog Mirsad Đapo potpisali su izjavu o jačanju odnosa distrikta Brčko sa državom BiH kojom su pozdravili uključivanje predstavnika Brčkog u Savet ministara i obavezali da će vlasti u Sarajevu dalje jačati veze sa tim gradom sa specifičnim statusom unutar BiH.

SVI ZNAJU I SVI ĆUTE...

Kosovsko-albanska mafija pere novac u Češkoj

Kosovsko-albanska mafija sve intenzivnije nastoji da "opere" prljav novac od trgovine heroinom, u kojoj ima monopol na češkom crnom tržištu, i da ga uloži u legalne poslove u Češkoj, piše u udarnoj temi češki dnevnik "Hospodaržske novini".

"Vrlo je verovatno da kosovski Albanci etablirani u Češkoj investiraju deo novca od trgovine drogom u legalne aktivnosti. Tu sarađujemo sa policijskim jedinicama koje se bave privrednim kriminalom", potvrdio je listu Jirži Komorous , šef češke Centrale za borbu protiv narkotika.

Kosovski Albanci se, prema njegovim rečima, često povezuju sa češkim kriminalcima i trgovinskim preduzećima.

Komorous je podsetio da su Česi u vreme kosovske krize imali konkretne operativne podatke da su kosovsko-albanski mafijaši preko humanitarnih organizacija bitno učestvovali u finansiranju Oslobodilačke vojske Kosova.

Primer da kosovsko-albanska mafija u Češkoj sve intenzivnije traži puteve da opere prljav novac i preko legalnog biznisa, a ne samo tradicionalnih kockarnica i erotskih klubova, list nalazi u slučaju iz 2003. godine.

Tada su nemački carinici našli kod jednog međunarodno gonjenog kosovskog Albanca i menice jedne od najmoćnijih čeških finansijskih grupacija, PPF, inače zainteresovane za ulazak na tržište osiguranja u Srbiji i Crnoj Gori.

"Hospodaržske novini" upozoravaju da na Kosovu pred očima evropskih političara nastaje narko-država, a da Evropska unija, SAD i UN izbegavaju taj "vruć krompir" jer se "zbog povezanosti organizovanog kriminala i kosovsko-albanske vrhuške plaše da bi energični pristup zaštitnicima kosovske mafije ugrozio stabilnost na Kosovu."

   Češki privredni dnevnik, pozivajući se na tajni izveštaj nemačke obaveštajne sužbe BND, tvrdi da je, na primer, lider Demokratske stranke Kosova Hašim Tači tokom 2001. održavao direktne veze sa mafijom u Češkoj i Albaniji.

  Vezu između kosovsko-albanskih političara i mafije potvrdila je u intervjuu češkom listu i analitičar Centra za evropsku politiku u Briselu Lucija Montanaro-Jarkovska.

"EU je hitno potrebna odlučnija i bolje koordinisana borba protiv organizovanog kriminala u toj oblasti. Pri integraciji Kosova, bilo kao nezavisne države, bilo kao dela Srbije, EU će moći da postavlja uslove. Napredak u borbi protiv organizovanog kriminala biće nužni uslov za pomoć i napredak u pregovorima", kazala je ona.

Na Kosovu se, kako je upozorila ponovila dobro poznata situacija posle sukoba - da međunarodne organizacije i države nemaju baš mnogo izbora s kim će pregovarati.

"Zaista postoji mnogo dokaza o vezi OVK sa švercom droge i ljudi i kontaktima sa drugim organizacijama kriminalaca. Mnogi smatraju da su EU i SAD u odnosu prema novim liderima, na primer iz OVK, postupali suviše delikatno i diplomatski. A stara veza sa organizovanim kriminalom postoji i danas", zaključila je Montanaro-Jarkovska.

ISTRAGA O ZATVORIMA CIA-e

Avioni CIA preletali Evropu bez dozvole

Austrijska vojska je saopštila da je 2003. godine preko njene teritorije preleteo američki avion koji je prevozio zatvorenike CIA-e.

Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova nije moglo da potvrdi pisanje štampe, prema kojem je Beč uputio Vašingtonu protest jer je vojni avion preko austrijskog vazdušnog prostora preleteo prikriven kao civilna letelica.

Portugalski nedeljnik "Fokus"  je objavio da su avioni CIA-e sletali i na portugalske aerodrome.

Portugalski ministar spoljnih poslova Diogo Freitas de Amaral i ministar obrane Luis Amado su povodom pisanja "Fokusa" izjavio da nijedan CIA-in avion nije sletao u Portugal.

U utorak je britanski Forin ofis saopštio da će London, u ime Europske unije kojom predsedava do kraja decembra, zatražiti od Vašingtona istragu o tajnim zatvorima CIA-e na području istočne Evrope.

Do sada SAD nisu potvrdile niti opovrgle informacije štampe o postojanju tajnih zatvora u nekoliko evropskih zemalja u kojima su Amerikanci tajno držali islamske aktiviste osumnjičene za terorizam.

Nakon što je 15. novembra jedan španski dnevnik objavio da su agenti CIA-e osumnjičene islamske teroriste prebacivali u druge zemlje preko aerodroma na ostrvu Baleari, Madrid je najavio istragu.

Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Teri Dejvis  saopštio je da će istražiti tvrdnje o postojanju tajnih zatvora i letova američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) u Evropi.

U saopštenju generalnog sekretara SE pozvaju se sve članice Saveta Evrope da dostave potpune informacije o tom pitanju.

"S obzirom na vrlo ozbiljnu prirodu optužbi, odgovor Evrope mora biti više od političkih izjava i istraga. Ja sam zato odlučio da upotrebim svoja ovlašćenja...i zvanično zatražim infomracije od svih (zemalja članica), naveo je Dejvis.

On je dodao da je njegov cilj da utvrdi šta se i kako se desilo i ko je umešan u to, ako se tvrdnje pokažu kao tačne.

Dejvis je u pismu vladama članica SE zatražio da mu do 21. februara sledeće godine pruže informacije o načinu na koji nacionalni zakoni obezbeđuju adekvatnu kontrolu nad delovanjem zvaničnika stranih službi pod njihovom jurisdikcijom.

Istragu Saveta Evrope predvodi švajcarski senator Dik Marti.

Američki dnevnik "Vašington post" prvi je, 2. novembra, objavio tvrdnje o postojanju tajnih centara u zemljama bivšeg komunističkog bloka u Evropi u kojima CIA krije i ispituje osobe osmunjičene da su ključni članovi Al Kaide.

Nevladina organizacija "Hjuman rajts voč" sutradan je objavila da ima dokaze o tome da je CIA prebacivala osumnjičene teroriste iz Avganistana u Poljsku i Rumuniju.

BOKS

Jelena Mrđenović prvak svijeta u ženskom boksu

- Ovo je fantastično. Mislim da ću spavati sa oba ova pojasa večeras - rekla je Jelena vidno uzbuđena i radosna u petak 18-tog novembra obraćajući se novinarima poslije uručenja titula.

Pred prepunom salom Shaw conference centra u Edmontonu, nokautom u šestoj rundi Jelena Mrđenović okončala je meč protiv Amerikanke Franćeske Alkanter (Franchesca Alcanter) i osvojila dvostruku titulu svjetskog prvaka u lakoj kategotiji ženske međunarodne bokserske federacije(WIBF) i Svjetskog bokserskog savjeta (WBC).

- Ovo je fantastično. Mislim da ću spavati sa oba ova pojasa večeras - rekla je Jelena vidno uzbuđena i radosna u petak 18-tog novembra obraćajući se novinarima poslije uručenja titula.

Dvadeset trogodišnja djevojka srpskog porjekla je i prva Kanađanka koja je uspjela da osvoji dvije svetske titule u bližoj istoriji.  

Prošlo je svega tri godine kako se bavim ovim sportom i nisam mogla ni da sanjam išta bolje za mene. Moraš da vjeruješ svom treneru kad ti kaže da ćeš za tri godine postati svjetski prvak. I evo me. Tu sam - kaže Jelena.

- Jelena je postigla veliki uspjeh za kratko vrijeme i osvojila je dvije najpoznatije titule na svijetu. Meč je bio divan i veoma sam ponosan na Jelenu. A ko ne bi bio - rekao nam je Milan Lubovac, trener i menadžer i porodični prijatelj familije Mrđenović komentarišući meč.

Jelena je imala i veliku podršku publike, među kojima je bio veliki broj Srba. I dok su Kanađani skandirali i navijali za Dželinu (kako je oni zovu) Srbi su skandirali Jelena, Jelena.

Dželina ili Jelena - ona je prvak svijeta!

A. Ković-Bodiroža

Ontario dobio sredstva od Otave

Olakšice za imigrante

Investiraće se u produžavanje obuke, usavršavanje radnika, pomoć imigrantima pri učenju jezika i pronalaženju posla...

U danima koji prethode mogućem raspisivanju izbora, Ontario je dobio dva dugo čekana finansijska sporazuma sa federalnom vladom. Posebno je važno što oni nisu vezani za ostanak liberala na vlasti, pošto su sporazume potvrdili i lideri konzervativaca Harper i demokrata Lejton.

Po sporazumima, Ontario će dobiti 1,3 miliona dolara u narednih šest godina za potrebe tržišta rada. Investiraće se u produžavanje obuke zanatlija, usavršavanje radnika, pomoć imigrantima pri učenju jezika i pronalaženju posla, kao i za pomoć starosedeocima, osobama sa hendikepom, starijim ili raseljenim licima kod zapošljavanja.

Takođe, drugim delom sporazuma je predviđeno da federalna vlada, počevši od 2007. godine, prebacuje svoje odgovornosti na provinciju, što u čitavoj zemlji nije važilo jedino za Ontario.

Ministarka za ljudske resurse Belinda Stronač odbacila je optužbe da su sporazumi potpisani neposredno pred raspisivanje izbora kako bi liberali zadobili poverenje i podršku birača. Ona je naglasila da je dogovor o finansiranju tržišta rada deo paketa oko kojeg su se u maju saglasili premijeri Martin i MekGvinti, kada su raspravljali o premošćivanju razlike između sume koju Ontario izdvaja za državu i one koju dobija nazad u transferima.

Provincijski ministar za obuku, koledže i univerzitete Kris Bentli je naglasio da će ovim provincija dobiti punu kontrolu nad programima za nezaposlene, umesto što je kao do sada federalna vlada vršila nadzor.

Sporazum o finansiranju imigranata će doneti provinciji 920 miliona dolara u sledećih pet godina što će, po osobi, i dalje biti ispod svote koju Kvebek dobija za doseljenike. No, provincijski ministar za imigraciju Majk Koul je istakao da se ovde radi o istorijskom sporazumu koji će u mnogome popraviti životne okolnosti doseljenika i njihove šanse za zapošljavanje. Federalni ministar za imigraciju Džo Volpi je naglasio da će se iz ovih sredstava finansirati učenje ili usavršavanje jezika imigranata, ali i razvojni programi za provinciju iz kojih će se sagledati potrebe za određenom radnom snagom i podstrekavati njihov dolazak.

Deo sredstava biće upotrebljen za pravljenje specijalnog veb-sajta za imigrante, na kojem će se naći informacije o slobodnim radnim mestima, obukama i akreditaciji.

TONI BLER UBEDIO BUŠA DA NE NAPADA TELEVIZIJU

Buš nameravao da bombaduje Al Džaziru

Reporteri bez granica saopštili da bi, u slučaju da se pokaže da je taj navod tačan, to bio napad bez presedana na pravo na informisanje.

Britanska vlada upozorila je medije da će prekršiti zakon ako objave dokument za koji se tvrdi da pokazuje nameru predsednika SAD Džordža Buša da bombarduje arapsku televiziju Al Džaziru.

Vladini advokati upozorili su pismeno o tome urednike, pošto je "Dejli miror" (Daily Mirror) objavio da se u tajnom dokumentu britanske vlade navodi da je premijer Britanije Toni Bler odgovorio Buša od namere da bombarduje Al Džaziru prošle godine.

Nekoliko britanskih novina prenelo je dopis advokata, zajedno sa navodima "Dejli mirora", za koje je Bela kuća saopštila da su "toliko nečuvene" da ne zaslužuju odgovor. U Blerovom kabinetu odbili su da komentarišu te navode.

Televizija Al Džazira, koja je više puta odbacila optužbe SAD da drži stranu pobunjenicima u Iraku, pozvala je Britaniju i SAD da hitno saopšte da li su ti navodi tačni ili ne.

"Ako se pokaže da je taj izveštaj tačan, to bi bilo i šokantno i zabrinjavajuće, ne samo za Al Džaziru nego za sve svetske medijske organizacije", navela je katarska televizija u saopštenju.

Ako se pokaže da je priča "Dejli mirora" tačna, to će predstavljati šok i za Katar, malu državu u Persijskom zalivu, koja ima dobre odnose sa Vašingtonom.

Organizacije za zaštitu prava novinara pozvale su Britaniju i SAD da se odrede prema tim navodima medija.

"To je vrlo ozbiljna optužba sa teškim posledicama po bezbednost medija. Odbijanje izjašnjavanja o tim optužbama samo može da podgreje sumnje", izjavila je En Kuper, izvršni direktor Komiteta za zaštitu novinara.

Reporteri bez granica saopštili su da im je teško da poveruju da je Buš razmatrao takvu mogućnost, ali da bi, u slučaju da se pokaže da je taj navod tačan, to bio napad bez presedana na pravo na informisanje.

"Ako se pokaže da je taj izveštaj tačan, to će omogućiti novi uvid u motiv snaga SAD, koje su već bombardovale sedišta Al Džazire dva puta, u Avganistanu i Iraku", naveli su Reporteri bez granica.

"Dejli miror" tvrdi da je dokument na koji se poziva došao iz Dauning strita, Blerovog sedišta, maja prošle godine u ruke lokalnog zvaničnika Tonija Klarka, koji ga je prosledio vladi.

Lio O'Konor (Leo OžConnor), koji je radio za Klarka, i još jedan službenik optuženi su prošlog četvtka na osnovu britanskog Zakona o službenim tajnama zbog "štetnog otkrivanja dokumenata u vezi sa međunarodnim odnosima".

napadaČki rat i masovna ubistva ljudi u koncentracionim logorima

Šezdeset godina od Nirnberških procesa

Nirnberški proces počeo je pre 60 godina, 20. novembra 1945. On nije, posle kapitulacije Nemačke, samo dodatno označio slom nacističkog režima, već i prekretnicu u istoriji pravosuđa.

U zoru 16. oktobra 1946. godine, u zatvoru u Nirnbergu izvršeno je 10 smrtnih presuda. Tela su bez oklevanja preneta u Minhen i spaljena u krematorijumu gradskog groblja. Pepeo je prosut u jednu od pritoka reke Izar.

Pravnici četiri savezničke sile, pobednice Drugog svetskog rata, sve su precizno dogovorili. Njihovom voljom bez groba su ostali vodeći nacistički zločinci osuđeni na smrt u Nirnberškim procesima - Hitlerov ministar inostranih poslova Joahim fon Ribentrop, komandant Vermahta Vilhelm Kajtel, zapovednik okupiranih poljskih teritorija Hans Frank, Alfred Jodl, Alfred Rozenberg, Julius Štrajher, Fric Zaukel, Ernst Kaltenbruner, Vilhelm Frik i Artur Zajs-Inkvart.

Formalni šef nacističke partije i eventualni Hitlerov naslednik Martin Borman osuđen je u odsustvu, dok je drugi čovek nacističke Nemačke Herman Gering popio cijankalijum pre izvršenja kazne.

    Izricanju kazni prethodilo je nešto manje od godinu dana suđenja. (Prvi) Nirnberški proces počeo je pre 60 godina, 20. novembra 1945. On nije, posle kapitulacije Nemačke, samo dodatno označio slom nacističkog režima, već i prekretnicu u istoriji pravosuđa.

Prvi put u istoriji su političari, oficiri i vodeći predstavnici privrednog života pozvani na ličnu odgovornost, jer su planirali i izveli napadački rat i sproveli masovna ubistva ljudi u koncentracionim logorima.

Svi vodeći predstavnici nacističkog režima bili su optuženi po svim ili jednoj od četiri tačke: za zaveru, za zločine protiv mira, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Naravno, četvorici tužilaca (po jedan iz SAD, SSSR, Velike Britanije i Francuske) bilo je jasno da im ključni ljudi fale: Adolf Hitler i Jozef Gebels izvršili su samoubistvo pre kapitulacije Nemačke, Hajnrih Himler i Rajnhard Hajdrih takođe su bili mrtvi, a Adolf Ajhman i Martin Borman u bekstvu.

U sastavljanju liste optuženika saveznici su se rukovodili jasnim kriterijumima oko kojih je postignuta saglasnost. Valjalo je naći najodgovornije iz nacionalsocijalističkog vođstva, iz vrhovne komande Vermahta, iz ratne mornarice, iz bezbednosnog aparata (Gestapo i sl.), kao i vodeće predstavnike nacističke ratne privrede i ličnosti zadužene za kontrolu okupiranih teritorija, i pre svega organizaciju koncentracionih logora.

Posebno važna odluka bila je i da se pred sud izvedu vodeći ljudi nacističke propagandne mašinerije, te su optuženi bili vođa nacističke mladeži Baldur fon Širah, izdavač nacističkog nedeljnika "Der Stuermer" Julius Štrajher i šef odeljenja za radiodifuziju Ministarstva za prosvećivanje naroda i propagandu Hans Friče.

Optužene su, pored pojedinaca, bile i organizacije, i to Nacionalsocijalistička partija Nemačke (NSDAP), SS, SA, Hitlerova vlada, Generalštab i vrhovna komanda Vermahta, kao i Gestapo i bezbednosna služba SD.

Ideja o suđenju nacističkim zločincima nije se rodila tek nakon rata. Već 1943. godine, kad su Velika Britanija, SAD i SSSR počeli da uviđaju razmere nacističkih zločina, u Moskvi su saveznici objavili "Deklaraciju o nemačkim užasnim postupcima u okupiranoj Evropi". Već tada je najavljeno da će glavni nacistički zločinci "na osnovu zajedničke odluke savezničkih vlada biti kažnjeni".

Nirnberško suđenje je i prvo u svetu o kojem postoji ne samo potpuna pisana dokumentacija, već i opsežan filmski i foto-materijal. U samo 218 dana suđenja saslušano je 236 svedoka, pročitano 200.000 overenih izjava i pokazano preko 5.000 dokumenata. Na 16.000 stranica napisani su sudski protokoli, suđenje je vođeno na četiri jezika, o procesu je izveštavalo 250 novinara iz 20 država.

Pored 12 smrtnih presuda, 1. oktobra 1946. izrečene su i tri doživotne i četiri ograničene zatvorske kazne. Uz proteste, pre svega sovjetskih sudija, zbog nedostatka dokaza oslobođeni su Franc fon Papen, H.G.Hjalmar Šaht i Hans Friče. Deo osuđenih je tokom kasnijih decenija pušten iz zatvora. Doživotno je, kao jedini zatvorenik u berlinskom zatvoru Špandau, ostao Rudolf Hes koji je izvršio samoubistvo u avgustu 1987. u 93. godini.

Posle prvog, najpoznatijeg Nirnberškog procesa, u tom gradu usledilo je i više drugih suđenja nacističkim zločincima, između ostalih procesi nacističkim lekarima i pravnicima, kao i rukovodiocima koncerna Krup i Flik koji su održavali Hitlerovu ratnu mašineriju.

Istoričari su posle rata detaljno dokumentovali Nirnberške procese, zanimanje stručnjaka za njih već je počelo da popušta, sala u Sudu u Nirnbergu već odavno nije više masovno privlačila turiste kao nekada.

Mlade generacije nisu se više mnogo zanimale za film "Nirnberška presuda" u kojem su briljirali Spenser Trejsi i Maksimilijan Šel, kada su procesi ponovo postali tema za medije i istoričare, pre svega u prošloj deceniji zbog ratova na Balkanu, ali i sukoba u Africi, Aziji i Južnoj Americi.

Vrhunac priznanja ukazan je tužiocima i sudijama iz Nirnberga skoro šest decenija kasnije - osnivanjem Međunarodnog suda u Hagu čije postojanje tek treba da bude prihvaćeno u nekim od vodećih zemalja sveta i koji tek treba da počne sa pravim radom.

Snežana Bogavac
Berlin

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"