nema Šansi za ukidanje entiteta u BiH

Promene ustava se ne mogu nametati

Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić izjavio je da se o promenama Ustava BiH mora dogovarati, a ne nametati, ocenivši da priča o ukidanju entiteta u BiH "nema šanse za uspeh".

"Smatram da se trebamo fokusirati na ono što nam dolazi, a to je proces stabilizacije i pridruživanja EU, i tome podrediti promene Ustava. To traži potpuno efikasniju vlast i Savet ministara BiH", izjavio je Čavić za sarajevski "Dnevni avaz".

Čavić smatra da su vlasti u BiH na dobrom putu da postignu dogovor o ustavnim promenama BIH do kraja marta.

"Realno je očekivati konstituisanje Predsedništva BiH sa predsednikom i dva potpredsednika koji se rotiraju u četvorogodišnjem mandatu po jednom, dakle po 16 meseci svaki od njih. Nedefinisano je pitanje kako ih birati. Zagovarao sam da se biraju direktno, jedan iz RS, a dvojica iz Federacije, ali je raširenije stajalište da to treba biti iz Parlamenta", objasnio je Čavić.

Na čelu Vlade BiH, prema njegovim rečima, bio bi jedan čovek, predsednik, a ne predsedavajući. U Vladi bi se odlučivalo konsenzusom kako bi se izbegli mehanizmi preglasavanja.

Broj ministarstava u vladi BiH povećao bi se formiranjem ministarstva poljoprivrede i ministarstva koje bi koordinisalo poslove u oblasti privrede.

Čavić, koji je lider Srpske demokratske stranke (SDS) je potvrdio da je tokom posete SAD, sa liderima Stranke nezavisnih socijaldemokrata i Partije demokratskog progresa Miloradom Dodikom i Mladenom Ivanićem, potpisao izjavu kojom se najvećim prioritetom proglašava hapšenje optuženih za ratne zločine.

"Nadležne agencije u BiH, uključujući i MUP RS, tragaju za Karadžićem, Mladićem i Stojanom Župljaninom. Prema mojim informacijama, verovatnoća da su oni u BiH skoro ne postoji", rekao je Čavić.

Komentarišući pitanje statusa Kosova, on je rekao da ono ne može imati nikakve veze sa statusima u BiH, jer je "Kosovo rešavano rezolucijom UN-a, a situacija u BiH Dejtonskim sporazumom".

"Puna nezavisnost Kosova dovela bi do radikalizacije u celom regionu, pa i u Evropi. Napustio bi se princip nepovredivosti državnih granica. U RS, ali ne samo njoj, to bi bio snažan poticaj radikalnim politikama koje bi bile ohrabrene na nasilje, kontinuitet pritiska i otpora kako bi se došlo do secesije i državne samostalnosti", rekao je Čavić.

O situaciji u SDS-u, Čavić je rekao da se ta stranka konsolidovala ali da i dalje ima niz organizaciono-finansijskih problema.

BANJALUKA

Zajednička izjava iz SAD ne sadrži ništa tajno

Ministar inostranih poslova BiH i lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić izjavio je da zajednička izjava političkih lidera iz BiH o opredeljenosti za sprovođenje ustavnih promena ne sadrži ništa više od onoga što je već saopšteno javnosti.

"U pitanju je jedna generalna izjava o opredeljnosti da se zajedničke institucije učine efikasnijim i da se obezbedi brži put ka Evropskoj uniji", kazao je Ivanić za Radio Republike Srpske (RS).

On je još istakao da u Vašingtonu niko nije vršio pritisak na pregovarački tim iz RS, niti je bilo ko pokretao pitanje opstanka RS.

Ivanić je rekao da je tom izjavom precizirano da se do kraja marta naredne godine sprovedu ustavne promene koje se dogovore u narednom periodu, kako bi izbori zakazani za oktobar 2006. godine mogli da budu sprovedeni u skladu sa usvojenim ustavnim reformama.

Prema njegovim rečima, ako se dogovori da se Predsedništvo BiH više ne bira direktno na izborima, nego indirektno u parlamentu, onda bi to trebalo da stoji u Ustavu BiH.

"Sasvim sigurno niko iz RS niti je pristao, niti će pristati da u BiH postoji jedan predsednik, nego treba da postoji Predsedništvo", kazao je Ivanić, dodajući da politički lideri iz RS neće odustajati od svojih stavova koje su više puta javno izneli.

BIH- SULEJMAN TIHIĆ

Ustavnom sudu upućen zahtev za ocenu imena RS

Član Predsedništva BiH Sulejman Tihić podneo je Ustavnom sudu BiH zahtev da oceni da li je ime Republike Srpske u skladu sa evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, s obzirom da se naziv tog entiteta odnosi na samo jedan narod.

Tihić je sudu uputio zahtev za pokretanje postupka ocenjivanja usaglašenosti člana 1.3. Ustava BiH, koji se odnosi na nazive entiteta, sa evropskom konvencijom, kada je reč o imenu RS.

U saopštenju Tihić navodi da "naziv entiteta samo po jednom narodu, omogućava pozitivnu diskriminaciju za srpski narod u odnosu na Bošnjake, Hrvate i ostale bh. građane".

"Prethodnim odlukama, Ustavni sud BiH je poništio etničke odrednice u nazivima gradova, jer su u suprotnosti sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je sastavni deo Ustava BiH i ima prioritet", saopštio je Tihić.

On je naveo da njegov zahtev nije usmeren protiv srpskoga naroda u BiH.

"Naprotiv, srpski narod, zajedno sa Bošnjacima, Hrvatima i ostalim građanima BiH, svoju ravnopravnost treba da ostvaruje na celoj teritoriji BiH, a ne samo na jednom njenom delu", naglasio je Sulejman Tihić.

KAKO TO VIDE DRUGI...

Zapad brine o Kosovu, ne o posledicama po Srbiju

Teškoća zadatka koji stoji pred specijalnim izaslanikom UN za pregovore o statusu Kosova Martijem Ahtisarijem bila je veoma uočljiva ove nedelje, kada su neposredno uoči njegove posete politički lideri Albanaca i Srba izneli sasvim suprotne stavove, piše danas "Internešnal herald tribjun".

Ahtisari posetom Prištini, Beogradu i Podgorici treba da utre put za pregovore kojima bi se okončala šestogodišnja pravna neizvesnost koja "frustrira" stanovništvo Kosova i "ugrožava šanse regiona da uspostavi dugoročnu stabilnost", piše britanski list.

Uoči njegove posete, Skupština Srbije donela je rezoluciju kojom pristaje na pregovore, ali odbacuje svako rešenje koje bi Kosovo izdvojilo iz Srbije, dok su lideri kosovskih Albanaca Ahtisariju u utorak kazali da neće pristati ni na šta manje od nezavisnosti, podseća dnevnik.

"Insistiram na direktnom priznavanju nezavisnosti Kosova koje će umiriti region", citira list kosovskog predsednika Ibrahima Rugovu.

Dok zvaničnici UN navode da će konačni dogovor biti rezultat pregovora, vodeće zapadne diplomate u regionu priznaju da bi bilo teško usprotiviti se zahtevima kosovskih Albanaca za nezavisnošću, uprkos činjenici da oni nisu uspeli da spreče napade na manjinsko stanovništvo na Kosovu, piše IHT.

  "Prisiljavanje Kosova da ostane unutar Srbije nosilo bi rizik da izazove albanski ustanak", navodi list reči tih diplomata.

Dok su takvi strahovi na umu mnogih zapadnih zvaničnika, neki političari u regionu upozoravaju da se nedovoljno razmatraju posledice koje bi nezavisnost Kosova imala po Srbiju, nastavlja IHT.

"Svi se izgleda brinu o budućem statusu Kosova, da li će biti manje ili više nezavisno, uslovna nezavisnost ili nezavisnost uz međunarodnu superviziju", rekao je šef slovenačke diplomatije i predsedavajući OEBS-a Dimitrij Rupel.

"O tome šta bi se moglo dogoditi sa Srbijom se, međutim, ne razmišlja pomno", prenosi IHT Rupelove reči.

IZRAEL-IZBORI

Kacav potpisao ukaz o prevremenim izborima

Predsednik Izraela Moše Kacav potpisao je  ukaz kojim zakazuje prevremene izbore za 28. mart iduće, čime je označio početak žestoke predizborne kampanje pošto je premijer Arijel Šaron napustio partiju Likud.

Šaron je u ponedeljak objavio da napušta desno orijentisani Likud i osniva novu, centrističku partiju kako bi imao odrešene ruke da postigne mir sa Palestincima, i pozvao predsednika Kacava da raspiše prevremene izbore.

Kacav je rekao da je ukaz o raspisivanju izbora i raspuštanju parlamenta doneo posle konsultacija sa poslanicima i liderima stranaka. Očekuje se da će parlament potvrditi tu odluku.

Zbog proceduralnih razloga, današnji ukaz stupiće na snagu 8. decembra, a Šaron će ostati na mestu premijera do izbora i imaće odrešene ruke da menja članove svog kabineta.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, on bi mogao, u svojoj dugoj političkoj karijeri, da bude izabran treći put za premijera, uz podršku levo orijentisane Laburističke partije i umerenog dela Likuda.

Šaron je Likud napustio kako bi mogao da pokuša da okonča sukob sa Palestincima bez stalnih trvenja sa tvrdom strujom Likuda, koja se protivi povlačenju izraelskih vojnika i naseljenika iz pojasa Gaze.

On je već obezbedio priznavanje svoje partije kao parlamentarne stranke, prvobitno nazvane "Nacionalna odgovornost", mada su izraelski mediji preneli da će se zvati "Napred". Većina od 16 poslanika koji ga podržavaju je iz Likuda.

U njegovoj bivšoj partiji već ima nekoliko kandidata koji žele da preuzmu vođstvo. Među njima prednjači Benjamin Netanjahu, bivši premijer, koji je dao ostavku na mesto ministra finansija zbog povlačenja Izraela iz Gaze.

Netanjahua podržavaju ministri odbrane i inistranih poslova Šaul Mofaz i Silvan Šalom.

Šaron je rekao da je spreman sa realizuje "mapu mira", koju podržavaju i SAD, a kojom se predviđa formiranje palestinske države, ali i da će nastaviti razgovore sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom tek kada militantne grupe budu razoružane.

 SLIKA FRANKO

Moderni barovi, brzi vozovi i nove kompanije

Španija 30 godina posle smrti diktatora Franka

Frankovi tragovi su veoma vidljivi i dan danas u desničarskim krugovima gde katolički nacionalizam ima još ogroman uticaj" 

Moderni barovi, brzi vozovi i nove kompanije - sve svedoči koliko je Španija napredovala od mračnih dana diktatora Fransiska Franka.

Za proteklih 30 godina od Frankove smrti, 20. novembra 1975, Španija se mnogo promenila - uspostavljena je stabilna demokratija, zemlja se pridružila Evropskoj uniji, razvila se uspešna i prosperitetna privreda.

Španci - tradicionalno veliki katolici - danas razgovoraju o istorijski delikatnim pitanjima kao što je davanje veće autonomije nekim regionima ili odobravanje homoseksualnih brakova. Ove godine je u Madridu uklonjena poslednja statua diktatora.

Franko je došao na vlast posle krvavog građanskog rata 1936-39. godine, kada su se njegove fašističke snage usprotivile republikancima, komunistima i anarhistima. Crkva je bila jedna od meta levice zbog podrške Franku.

    Uprkos nesumnjivim promenama, Franko još ima simpatizera u Španiji. Ekstremno-desničarske grupacije su isplivale na površinu, posebno povodom razmatranja pitanja veće autonomije Kataloniji, kao i zbog generalno liberalnije politike socijalističkog premijera Hozea Luisa Zapatera.

   Frankov simpatizer Fernando Kantalapijedra kaže za Rojters da Zapatero "namerno oživljava stare konflikte".

"To je osvetnička taktika i duboke rane građanskog rata nisu zalečene već ponovo otvorene... Smatramo da je osoba koja je najviše odgovorna za to Zapatero", ističe Kantalpijedra.

Prema njegovim rečima, "jedino je Franko znao kako da brani jedinstvo zemlje", dok bi novi status Katalonije značio korak ka nezavisnosti.

Sadašnje nesuglasice oslikavaju stare podele iz vremena građanskog rata i izgleda da su učestale dolaskom socijalista na vlast.

  "Frankovi tragovi su veoma vidljivi u desničarskim krugovima gde katolički nacionalizam ima još ogroman uticaj", smatra Santjago Kariljo, 90-godišnji komunista, koji je otišao iz zemlje za vreme Frankove vladavine.

   "Desnica je u suštini veoma autoritarna i želi centralističku državu", rekao je Kariljo, koji se vratio 70-tih godina u Španiju kako bi podržao proces demokratske tranzicije.

   Još jedno, za Špance osetljivo pitanje je crkva. Procenjuje se da su tokom građanskog rata republikanske snage ubile oko 6.000 katoličkih sveštenika. S druge strane, sadašnja vlada očekuje od crkve izvinjenje zbog svojevremene podrške diktatoru Franku.

U Španiji inače nikada nije obelodanjen broj žrtava, stradalih i nestalih, za vreme građanskog rata. Ta taktika da se ne otvaraju stare rane prećutno je prihvaćena kao uslov da zemlja ide napred. Danas se ipak javljaju oni koji misle da tu stranicu španske istorije treba otvoriti.

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešnel" procenjuje da je 30.000 ljudi poginulo ili nestalo za vreme rata i Frankove diktature.

Mnoge žrtve su sahranjene u masovnim ili tajnim grobnicama, tako da su porodice ostavljene da same istražuju šta se dogodilo sa njihovim članovima.

SUSRET ŠIRAKA I AngelE Merkel

Dobri odnosi Nemačke i Francuske

Francuska i Nemačka dele zajedničku viziju Evrope, a Evropa mora da ima "čvrstu francusko-nemačku osovinu" da bi dobro funkcionisala, rekao je  francuski predsednik Žak Širak, a prenose agencije.

 "Nije stvar u tome da Francuska i Nemačka žele da nametnu svoje viđenje drugim Evropljanima... Iskustvo je pokazalo: ako se ne slažemo, sistem biva blokiran", rekao je Širak nakon razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Parizu.

Francuski predsednik je pozdravio odluku nemačke kancelarke da, po svom stupanju na dužnost, prvo poseti Pariz i ista-kao da u tome vidi znak prijateljstva.

Širak je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da, "uprkos teškoj zajedničkoj istoriji", Francuzi i Nemci sada gaje međusobno poštovanje i prijateljstvo.

Merkelova je izjavila da želi da nastavi "ritam" francusko-nemačkih susreta, koje je negovao prethodni nemački kancelar Gerhard Šreder, i pozvala Širaka da početkom decembra proseti Berlin. Najavila je i sastanak ministarskog saveta dve zemlje na proleće sledeće godine.

Prva nemačka kancelarka, koja je prekjuče stupila na dužnost, izrazila je uverenje da su "dobri odnosi Francuske i Nemačke neophodni za unapređenje Evrope".

Angela Merkel je, takođe, ocenila da su bliski strateški odnosi sa Turskom važni za Evropu, ali je dodala da su pregovori o pridruživanju te zemlje Evropskoj uniji "dug proces".

"Mi ćemo ga oblikovati, i ja sam to rekla tuskom ministru spoljnih poslova, na način koji je obostrano koristan za naše zemlje i EU", rekla je ona.

Nemačka kancelarka je rekla da je sa Širkom razgovarala o pitanju budžeta EU i dodala da je spremna da sačeka predlog Britanije koja predsedava EU, za prevazilaženje dubokih neslaganja zemalja članica EU oko budžeta.

"Bilo bi prerano danas iznositi zaključke o predlozima Britanije kao predsedavajućeg, kada oni još nisu ni izneti", rekla je ona.

Merkelova je iz Pariza otputovati u Brisel gde se sastala i sa liderima EU i NATO.

UJEDINJENE NACIJE

EU i SAD  se ne slažu oko usvajanja budžeta

Evropska unija odbacila je danas predlog SAD da se usvajanje dvogodišnjeg budžeta UN odloži dok Generalna skupština svetske organizacije ne odobri njenu reformu.

U retkom javno izraženom neslaganju sa stavom SAD, britanski ambasador pri UN Emir Džons Peri rekao je novinarima da evropska dvadesetpetorka ne veruje da treba povezivati budžet sa reformama i da se time ugroze operacije UN.

"Nismo za to da se bilo koje pojedinačno pitanje ili budžet uslovljavaju, ali vrlo jasno kažemo da nam do kraja ove godine trebaju i humanitarni programi i odlučnost i bolje upravljanje Ujedinjenim nacijama", rekao je Džons Peri, čija zemlja predsedava EU.

Diplomate strahuju da bi usvajanje budžeta od 3,6 milijardi dolara za 2006-2007. godinu moglo da se produži do novogodišnjih praznika.

Generalni sekretar UN Kofi Anan rekao je da bi odlaganje usvajanja budžeta moglo da dovede do "ozbiljne finansijske krize".

Ambasador SAD pri UN Džon Bolton  juče je predožio da se odloži usvajanje budžeta dok se ne odobre ključne reforme. On je novinarima rekao da bi Generalna skupština mogla da usvoji privremeni budžet iz koga bi se finansirale operacije UN u prva tri ili četiri meseca 2006.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"