Intervju premijera Radio-Kanadi
Harper odlučno demantuje da Buš određuje njegove poteze
U intervjuu Radio-Kanadi, premijer Stiven Harper je odlučno demantovao navode pojedinih predstavnika opozicije da američki predsednik Buš određuje njegove poteze. Harper je naglasio da, iako je svestan toga da se mnogi ne slažu uvek sa njim, trebalo bi da im bude jasno da on nije ničiji pion.
Između ostalog, Harper je u intervjuu istakao da puno Kanađana naivno zatvara oči pred terorizmom i rekao da na takav način ne možemo da se izborimo sa činjenicom da on predstavlja globalnu opasnost. On objašnjava da su borba protiv terorizma i smrt tridesetoro Kanađana u Svetskom trgovačkom centru osnovni razlozi zbog kojih se kanadske oružane snage nalaze u Avganistanu. Osvrćući se na nedavno hapšenje sedamnaest osoba optuženih za planiranje terorističkih napada, Harper je primetio da ga njihove pretnje nisu zaplašile. Kao lider, on sasvim svesno prihvata činjenicu da je u današnje vreme potencijalno izložen pretnjama. Odgovarajući na pitanje o takozvanom fiskalnom jazu između provincija i federalne vlade Harper je, primetivši da je Kanada federacija kojom nije uvek lako upravljati, rekao da će možda on morati da odluči o rešenju tog problema pošto je očigledno da provincije ne mogu da postignu dogovor. Premijer Harper ne smatra da bi njegov pristup mogao da podstakne delovanje suverenističkog pokreta u Kvebeku. On veruje da je građanima Kvebeka dosta raspravljanja na tu temu. Oni ne žele odvajanje i separatizam u onakvom obliku kakav zagovaraju Blok Kvebekva i Parti Kvebekva, ali ne žele ni centralizovanu Kanadu kakvu nude liberali.

Britanska Kolumbija i Vašington ujedinjeni
Uvođenje pasoša odložiti dok ne prođe Olimpijada u Vankuveru
Vlade Britanske Kolumbije i američke savezne države Vašington u utorak su se, u zajedničkom pismu američkom predsedniku Džordžu Bušu i kanadskom premijeru Stivenu Harperu, založile da se odloži uvođenje pasoša za ulazak u SAD, bar do Olimpijade koja 2010. godine treba da se održi u Vankuveru.
Obraćanje dvojici lidera usledilo je nakon zajedničkog sastanka dve vlade u Vankuveru. Po rečima premijera Gordona Kembela, ovo je prvi ovakav sastanak suseda za poslednjih preko stotinu godina. On je istakao da su slobodan protok robe i trgovina od izuzetnog značaja za privrede obe jurisdikcije, ali da je još značajnije da granica bude bezbedna. Guvernerka Vašingtona Kris Gregoar naglašava da bi američka vlada trebalo da dozvoli Britanskoj Kolumbiji i Vašingtonu uvođenje mera identifikacije koje bi sigurno sprečavale teroriste da pređu granicu. Iskustvo je pokazalo da posedovanje pasoša ne mora automatski da znači sigurnost - svi teroristi koji su učestvovali u napadu na Ameriku 2001. godine imali su putne isprave, ali falsifikovane. Gregoar i Kembel ističu da bi trebalo razmotriti jeftinije i efiksnije načine identifikacije pre stupanja na snagu zakona o pasošu.

Epilog trovanja iz devedesetih godina
Stopford dobija kompenzaciju za pretrpljene muke
Met Stopford, kanadski vojnik koga su njegovi saborci trovali u Hrvatskoj tokom 1993. godine, postigao je dogovor sa federalnom vladom o kompenzaciji za pretrpljene muke.
Stopford je optužio Ministarstvo odbrane da nije izvršilo svoju dužnost i upozorilo ga šta mu se dešava, a vojsku da mu nije obezbedila dovoljno brzu i efiksnu negu kada se razboleo u Kanadi. Prošlo je više od šest godina pre nego što je Stopfordu rečeno da su vojnici trovali stavljajući mu imalin, kiselinu iz baterija i kapi za oči u kafu. Oni su želeli da ga stave van stroja zato što su smatrali da on previše revnosno obavlja svoju dužnost i da svojim naređenjima dovodi njihove živote u opasnost. Interna kontrola u vojsci je pokazala da je tridesetak osoba iz komandujuće strukture znalo za te pokušaje trovanja, ali da nisu ništa činili. Stopford sada ne vidi na jedno oko, ima bolove u zglobovima, ima probleme sa unutrašnjim krvarenjem i ostao je bez nekoliko zuba.

Objavljena knjiga pokvarila prijateljstvo
Malruni dogovorio poravnanje sa Piterom Njumenom
Nekadašnji premijer Brajan Malruni dogovorio se o poravnanju sa svojim nekadašnjim bliskim prijateljem Piterom Njumenom, autorom knjige 'Tajne Malrunijeve trake: Nesmotrena priznanja premijera'.
Malruni je tužio Njumena za povredu poverenja pre nekoliko meseci, neposredno po objavljivanju knjige koja je zasnovana na poverljivim razgovorima koje su vodila dvojica prijatelja. Malruni je tu iznosio svoje mišljenje o političarima i novinarima, kanadskom jedinstvu i, između ostalog, svoje uverenje da će ga istorija jednog dana proglasiti za jednog od najznačajnijih lidera koje je ova zemlja imala. U svojoj tužbi, nekadašnji premijer je zamerio Njumenu ne samo što je prekršio zavet prijateljstva, nego i obećanje dato u pisanoj formi da neće objaviti snimke njihovih neformalnih razgovora. Malruni je u tužbi, uz strogu zabranu svakog daljeg korišćenja, zahtevao da Njumen preda materijal Nacionalnom arhivu Kanade, i da sav prihod koji je ostvario od njegovog objavljivanja priloži u dobrotvorne svrhe. Iako nisu poznati detalji oko poravnanja, advokati navode da je dogovor urađen na zadovoljstvo Malrunija i njegove porodice.

Inflacija u maju
Visoke cene goriva najviše uticale na inflaciju
Inflacija je u maju porasla u odnosu na april, i dostigla je 2,8 odsto na godišnjem nivou. Po proračunima statističara, na inflaciju su daleko najviše uticale visoke cene goriva, a potom i cene struje, prenoćišta i troškovi preuređenja stanova. Gorivo je, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, skočilo za 18,6 odsto, zbog velikog skoka cene sirove nafte na međunarodnom tržištu. Struja je takođe značajno poskupela, za 6,2 odsto u odnosu na prošlogodišnju. Nasuprot ovim uvećanim cenama, bilo je i artikala koji su pojeftinili. Kompjuterska oprema i delovi i video oprema su vodeći na toj listi, sa 14,1, odnosno 11,8 odsto. Stručnjaci objašnjavaju da je do pada ovih cena došlo zbog kombinovanog efekta rasta nacionalne valute i manjih proizvodnih cena usled tehnološkog napretka.

Posle gotovo pola veka
Obnovljen je proces protiv Stivena Traskota
Ovih dana aktuelna je revizija procesa protiv Stivena Traskota, osuđenog svojevremeno za ubistvo dvanaestogodišnje Lin Harper. Njega veliki broj ljudi u Kanadi smatra za sinonim nepravedno osuđene osobe.
Devojčica je ubijena devetog juna 1959. godine, a za zločin je okrivljen tada 14-godišnji Traskot, koji je osuđen prvobitno na smrt vešanjem, da bi mu kasnije kazna bila preinačena u doživotnu robiju. On je bio najmlađi Kanađanin koji je osuđen na takvo drastičnu kaznu. Posle devet godina provedenih u zatvoru, Traskot je pušten i otada je živeo životom mirnog građanina, koliko je to uopšte bilo moguće. Traskot je sve vreme tvrdio da je nevin. On je govorio da je povezao Lin svojim biciklom od škole do autoputa 8, gde je video da ona ulazi u neka kola. Od pre šest godina traje Traskotova borba da izbriše ljagu sa svog imena. Tada je federalnoj vladi podneta molba za obnovu procesa, koju je ontarijskom Apelacionom sudu prosledio tadašnji ministar pravosuđa Irvin Kotler, na predlog sudije Freda Kaumana. Ovaj sudija je naveo da postoje osnove za tvrdnju da pravda nije zadovoljena na pravi način. Na sudu se sada ponovo pregledaju pribavljeni materijali i dokazi i svoje mišljenje iznose eksperti za sudsku medicinu.

Projekat Umetnost davanja
Najdžel Kenedi oduševio nišku publiku
Pola veka posle istorijskog gostovanja svetski slavnog pijaniste Svjatoslava Rihtera, Niš se napokon ponovo našao na muzičkoj mapi sveta. Ovog puta to je bilo zahvaljujući gostovanju Najdžela Kenedija, violinskog maga, velikog umetnika koji nedvosmisleno pomera granice poimanja umetnosti.
Posle nastupa Kenedija, po mnogima jednog od vodećih svetskih violinista, stav prema klasičnoj muzici ne može više biti isti. Neverovatan spoj virtuozne tehnike, jedinstvenog talenta i neformalnog ponašanja, uz magiju pretapanja gotovo detinje radosti davanja u neizmernu radost primanja, donose nove, sveže poglede kako na samu muziku, tako i na uživanje u njoj. Kenedi je imao izvanredne saradnike u dirigentu poljskom dirigentu Jaceku Kaspšiku i Simfonijskom orkestru Radio-televizije Beograd. Koncert Najdžela Kenedija ostvaren je u okviru humanitarnog projekta Umetnost davanja, koji tokom 2006. godine realizuje Resurs centar Niš. Darovanje vrhunskih dela iz domena kulture ima za cilj animiranje široke javnosti grada i njegovih privrednih subjekata da se uključe u stvaranje boljih uslova života i rada u svom gradu kroz kupovinu karata za pozorišna i muzička dešavanja. Ovog puta, planirana je nabavka neophodne opreme za Porodilište u Nišu. Realizacija programa omogućena je donacijom DIN 'Fabrika duvana', koja je u sklopu kompanije Filip Moris. Projekat započeo je 24. maja, predstavom Amadeus, u režiji Alise Stojanović i u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta. Druga u nizu bila je Priča o Mocartu, posvećena godišnjici rođenja velikog kompozitora. Učestvovali su Konstantin Babić, kompozitor, koji je prigodnom besedom približio ovog stvaraoca, i solisti Aleksandar Serdar, Igor Aleksić i Aleksandar Jakovljević. Predstoje još predstava Skakavci, po tekstu Biljane Srbljanović, u režiji Dejana Mijača i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i nastup Marka Kopea, svetski renomiranog francuskog virtuoza na violončelu.
Marija Kostić

U okviru borbe protiv terorizma
Federalna vlada izdvaja sredstva za veću bezbednost u saobraćaju
Premijer Stiven Harper najavio je da će u naredne dve godine federalna vlada izdvojiti 254 miliona dolara za nabavku različite opreme za otkrivanje potencijalnih terorističkih napada i podizanje mera bezbednosti u avionima, vozovima i brodovima. On je napomenuo da hapšenje osoba optuženih za planiranje terorističkih akcija i činjenica da se Kanada nalazi na listi zemalja koje su u nemilosti Al-kaide, treba sve da upozore na budnost, naročito u prevozu.
Premijer Harper je rekao da će prtljag putnika prolaziti kroz detaljniju kontrolu, kao i da će biti uvedeno više resursa za kontrolu pasoša. Pored ovoga, namera je da se podigne nivo bezbednosti u morskim lukama, i to tako da prva mera bude brižljiviji izbor radnika koji će raditi u njima. Ovo ulaganje je predstavljeno prošlog meseca u budžetu, kao deo vladinog plana za unapređivanje bezbednosti. Planirano je izdvajanje ukupno 1,4 miliona dolara. Premijer Harper je takođe najavio da vlada radi na reviziji nacionalnog zakona za borbu protiv terorizma i razmatra mogućnosti za pojačavanje bezbednosti na pograničnim prelazima. No, u torontskom TTC-u kažu da deset miliona, koliko je planirano da oni dobiju, ni u kom slučaju ne mogu da pokriju nabavku tri hiljade kamera za sve stanice podzemne železnice, autobuse i tramvaje i zapošljavanje stotinu saobraćajnih pozornika. Oni planiraju da u sledećih nekoliko godina za podizanje bezbednosti u saobraćaju izdvoje oko šezdeset miliona.

Analiza medija
Preporuka da nacionalna televizija bude bez reklama
Na osnovu rezultata trogodišnje analize, Komitet za saobraćaj i komunikacije pri Senatu ocenjuje da građani Kanade mogu biti zadovoljni radom novinskih institucija. Komitet, takođe, preporučuje da nacionalna televizija SVS bude bez reklama, kao i da budu određeni limiti za vlasništvo nad medijima. Što se tiče SVS-a, predlog je da nacionalna kuća ne bi trebalo da se nadmeće sa privatnim televizijskim stanicama, da ukine prenose profesionalnih sportova i Olimpijada i da postupno ukine reklame. Finansiranje bi trebalo da preuzme federalna vlada, koja bi onda trebalo da nadoknadi i prihode od reklama. U izveštaju stoji da je u nekim delovima zemlje koncentracija vlasništva dostigla takve nivoe koje teško da bi bili prihvatljivi negde drugde, što je u suprotnosti sa slobodom štampe koja, naprotiv, podrazumeva postojanje mnoštva različitih izvora vesti i mišljenja. Ovi predlozi naišli su na odobravanje novinara, ali ne i vlasnika medija.

Pojačanje
Raša Nesterović u Toronto Reptorsima
Predstavnici Toronto Reptorsa saopštili su da postigli dogovor oko prelaska centra Raše Nesterovića i nadoknade San Antonio Spursima , u zamenu za napadače Erika Vilemsa i Meta Bonera i drugi u rundi draft pik 2009. godine. Predsednik i generalni direktor kluba Brajan Kolanđelo kaže da je prisustvo Nesterovića, njegova mudrost i iskustvo biti od izetne pomoći timu u odbrambenoj liniji.     Nesterović, na slici, u belom dresu, ( visina 210 sm, težina 115 kg) počeo je da igra u NBA ligi 1998. godine za Timbervulvse iz Minesote. Prosečno je po utakmici postizao sedam poena, imao 5,7 skokova, 1,3 bloka tokom 24,1 minuta po utakmici. Najbolja sezona mu je bila 2002-03, kada je za 30,4 minuta proseka postizao 11,2 poena, a rekordna 24 koša postigao je na utakmici protiv Spursa, novembra 2001. godine.

Kavaljerstvo u svetu
Građani Toronta veoma lepo vaspitani
Kavaljerstvo i dalje postoji, to je sigurno, mada ga nema svugde onoliko koliko bismo želeli i koliko bi nam prijalo. Novinari iz Reader's Digest-a pokušali su da ispitaju koliko vodimo računa o drugima, uz pomoć nekoliko jednostavnih situacija, poput držanja vrata da neko drugi prođe, pružanja pomoći kod prikupljanja rasutih papira po trotoaru, spremnosti prodavaca da se zahvale mušterijama posle kupovine i slično.
Ispitivanje je obavljeno u 35 gradova iz čitavog sveta i sa ponosom treba reći da građani Toronta zauzimaju veoma visoko treće mesto. Sedamdeset odsto građana bilo je spremno da deo svog vremena posveti lepom ponašanju. Najčešće obrazloženje bilo je da su tako vaspitani. Prvo mesto na ovoj interesantnoj listi zauzeo je Njujork, sa osamdeset odsto, a na drugom je Cirih, dok se na začelju nalaze Kuala Lumpur, Bukurešt i Mumbai, gde je tek otprilike svaka treća osoba zastala da pomogne. Od gradova sa bivših jugoslovenskih prostora u ovoj anketi učestvovali su Zagreb i Ljubljana. Žitelji hrvatske prestonice zauzeli su šesto mesto, gde je nešto više od dve trećine građana bilo raspoloženo da pomogne, dok su Slovenci na 27. mestu, sa 45 odsto. Stručnjaci objašnjavaju da, što je grad veći, to njegovi žitelji imaju razvijeniji osećaj za empatiju, zato što su navikli da se slažu jedni sa drugima. U protivnom, zajednički život bio bi mnogo komplikovaniji i teži. Takođe, insistira se da tamo gde ljudi deluju manje kulturni, u suštini je svakome ostavljeno više prostora. Jednostavno, niko ne želi da vi pomislite da neko zabada nos u ono što vam se događa.

SLIKA VANKUVER Svetski urbani forum u Vankuveru
Udvostručen broj stanovnika u gradovima u poslednjih trideset godina
Ovih dana u Vankuveru je održan Svetski urbani forum, kome prisustvuje oko šest hiljada učesnika iz 150 zemalja. To je bio skup planera, inženjera, akademika, predstavnika vladinih agencija i organizacija građana zainteresovanih da se pozabave stvaranjem održivih gradova.
Sedmodnevni skup se bavio pitanjima čistog vazduha i pijaće vode, higijenom, zagađenjem, bezbedošću, stanovanjem, alternativnim izvorima energije, mogućnostima prevoza, kao i sve većim razlikama koje se prave između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Istaknuto je da se broj stanovnika u gradovima udvostručio u poslednjih trideset godina, od prvog Foruma do danas. Sve više ljudi želi da živi u gradskim, a ne u seoskim sredinama, tako da je gradove neophodno stalno prilagođavati narastajućim potrebama stanovnika u njima. Posebnu pažnju je privuklo izlaganje renomiranog profesora Džona Fridmena, sa univerziteta Britanska Kolumbija, koji je istakao da prioritet mora da bude rešavanje pitanja stanovanja u velikim gradovima. Krov nad glavom je osnovno životno, ali i veoma bolno pitanje, kada se zna da koliki broj ljudi po obodima gradova živi u straćarama, sagrađenim od kartonskih kutija ili nekog sličnog neprikladnog materijala, u potpuno nehigijenskim uslovima, bez vode, struje i kanalizacije. No, žitelji tih naselja su potrebni gradu podjednako kao što je i grad potreban njima. Čulo se da mnogi gradovi ne bi mogli da funcionišu bez tih ljudi, jer upravo oni rade u vitalnim gradskim službama. Čarls Keli, generalni komesar Foruma je rekao da sve veći broj vlada uviđa potrebu za stvaranjem partnerstva sa žiteljima predgrađa, na obostrano zadovoljstvo.

Pride Week
Priznanje Luniju i partneru
'Neustrašivi' je tema ovogodišnje Pride Week, koja se ove nedelje održava u Torontu i slavi homoseksualnost, biseksualnost i transeksualnost. Na posebnoj ceremoniji, za specijalan doprinos nagrađeni su Džejms Luni i njegov partner Den Hant, nosilac zlatne olimpijske medalje u plivanju Mark Toksberi, autor bestselera Iršad Mandži i Dankan Taker, reditelj filma Transamerika, nominovanog za nagradu Oskar. Nagrada za životno delo dodeljena je Frenku Toskanu, jednom od osnivača MAC Cosmetics. Među dobitnicima nagrada posebnu pažnju privlače Luni i Hant. Oni su bili na teškim iskušenjima tokom Lunijevog četvoromesečnog zatočeništva posle kidnapovanja u Iraku, gde se homoseksualnost kažnjava smrtnom kaznom. Naglašava se da su oni, iako sučeni sa nedaćama, bili primer mira i tolerancije.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"