BIH-RS
Dodik negoduje zbog preglasavanja u telu za reformu policije
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da taj entitet BiH neće podržati rad Direkcije za reformu policije sve dok se u tom telu odluke budu donosile preglasavanjem.
Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da će nakon sednice direkcije biti doneta odluka da li će predstavnik RS ostati u statusu posmatrača u tom telu. Prema njegovim rečima, reforma policije u BiH ne može biti sprovedena mimo sporazuma o reformi policije koji su prošle godine usvojili entitetski parlamenti. Istakao je da Direkcija za reformu policije treba da bude formirana i da radi u skladu sa tim sporazumom. "Unapred poručujem da svaki dokument koji dođe pred institucije RS neće biti ni čitan nego će biti odbačen", rekao je premijer RS. Dodik je poručio da predstavnik iz RS u Direkciji za reformu policije mora da bude "punopravan član, a ne da služi kao ikebana". Dosadašnje odluke u Direkciji donete su preglasavanjem predstavnika RS.

BIH-HAG
Tužilaštvo nema informacije gde se krije Karadžić
Tužilaštvo Haškog tribunala nema nikakvih pouzdanih informacija o tome gde bi se mogao skrivati bivši vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić, izjavio je portparol Tužilaštva Anton Nikiforov.
Nikiforov je za sarajevsko "Oslobođenje" izrazio uverenje da je Karadžić još uvek negde na području bivše Jugoslavije, te da je Tužilaštvo poslednji pouzdani podatak o njemu dobilo 1998. godine kada, je sa sudom u Hagu pokušao sklopiti dogovor o predaji. Karadžić je tada, prema njegovim rečima, preko posrednika kontaktirao Tribunal i pregovarao o predaji, ali je tražio previše novca, zbog čega se nije moglo udovoljiti njegovom zahtevu. Prema rečima portparola, Tribunal u Hagu nije zadovoljan saradnjom Beograda i Banja Luke jer "tamošnje vlasti rade sve što od njih zatraži Tužilaštvo, ali same ništa ne čine". Nikiforov je rekao da je neverovatno da "domaće bezbednosne službe, koje poznaju ljude i teren, nemaju nikakvu ozbiljnu informaciju o haškim beguncima". Karadžić je, kako je podsetio, u proteklom periodu učestalo objavljivao knjige u Beogradu, a u Hagu, kako je dodao, znaju da ih je "lično redigovao". Nikiforov je istakao da će Haški tribunal insistirati na privođenju svih optuženih za ratne zločine sve do isteka mandata.

SLIKA POLICIJA HRVATSKA
Uhapšeno 26 ilegalnih imigranata
Vukovarsko-sremska policija saopštila je juče da je na državnoj granici između Hrvatske i BiH u ilegalnom prelasku granice zatekla četvoricu državljana Srbije i 22 albanska državljanina.
Ilegalni imigranti, prema tvrdnjama policije, otkriveni su i uhapšeni u periodu od 18. do 20. juna, na delu državne granice između mesta Račinovci i Drenovci, a osim njih uhapšeni su i njihovi vodiči, dvojica državljana Bosne i Hercegovine, obojica stari 19 godina. Ilegalci i vodiči uhapšeni su dok su čekali organizirani prijevoz prema Zagrebu, a nakon hapšenja privedeni su u Općinski sud za mlade u Vukovaru. Ovo je 12. otkriveni slučaj ilegalnog prelaska državne granice u ovoj godini na području Policijske stanice Drenovci, potvrdila je policija. Kako je prenela agencija Frans pres, hrvatska policija je sinoć na graničnom prelazu Bajakovo zaplenila 5,5 kilograma heroina i uhapsila jednog hrvatskog državljanina, kod kojeg je pronađena droga, sakrivena u njegovom automobilu. Vukovarsko-sremska policija takođe je saopštila da je juče oko 21.50 sati u mestu Nijemci uhapsila trojicu državljana BiH starih 48, 27 i 26 godina, koji su ličnim automobilom ilegalno prevozili šestoricu stranih državljana - četiri Albanaca i dvojicu državljana Srbije. I protiv njih je podneta krivična prijava opštinskom državnom tužiocu u Vinkovcima.

NEMAČKA - PROFIT
SP donelo očekivano povećanje prometa
Nemačko udruženje maloprodaje saopštilo je da je prvi deo Svetskog prvenstva u fudbalu doneo očekivane povoljne rezultate i da će do finala 9. juna, po svemu sudeći, biti ostvareno planirano "fudbalsko" povećanje prometa od dve milijarde evra.
Pored trgovaca, svetsko prvenstvo koje u 12 nemačkih gradova traje do 9. jula donelo je "potražnju snova" i za nemačke pivare od kojih mnoge računaju sa povećanjem prometa i od preko 20 odsto do kraja prvenstva. Prema navodima medija, najpoznatije nemačke pivare beleže rekordnu proizvodnju. Pivara Feltins je prošlog petka proizvela 19.000 hektolitara piva, više no ikada u istoriji firme, a rekord je postigao i Bitburger sa 29.000 hektolitara. Proteklih mesec dana je u pivari Krombaher proizvedeno čak 600.000 hektolitara, što je takođe rekord firme. U Nemačkoj oko 1.280 pivara proizvodi godišnje preko 108 miliona hektolitara najpopularnijeg nemačkog alkoholnog napitka. Prema navodima trgovaca, promet u maloprodaji porstao je ne samo u 12 gradova u kojima se održava prvenstvo, već širom zemlje. Svi se slažu da su "apsolutni hit" među kupcima zastave svih veličina - i to ne samo nemačke, već se uveliko kupuju zastave svih zemalja-učesnica SP. Drugi najpopularniji artikal su "havajske ogrlice" od plastičnog cveća u bojama nacionalnih timova, učesnika prvenstva. Udruženje trgovaca na malo pri tome ističe da promet ne raste, kako se očekivalo, prevashodno zbog stotina hiljada navijača koji su stigli u Nemačku, već upravo zahvaljujući nemačkim mušterijama koje dobro "fudbalsko" raspoleženje očito podstiče i na potrošnju. Većina prodavnica, i to ne samo u gradovima gde se igraju utakmice, produžila je radno vreme, tako da se preko nedelje može kupovati do 22.00 ponegde i do ponoći, a nedeljom do 20.00 sati. Protesti sindikata protiv tog novog, iako privremenog radnog vremena, ostali su uglavnom bezuspešni. Nemačka privreda još je uoči otpočinjanja SP najavila da od takmičenja očekuje povoljne efekte i ukazala da će od 60.000 novootvorenih radnih mesta, bar polovina ostati stalna. Ekonomisti, pak, upozoravaju da su povoljne posledice takmičenja poput SP ograničene i da obično više profitiraju multunacionalne kompanije nego nacionalne ekonomije. Kad se pogase svetla na stadionima, Nemačka će biti "bogatija", u najboljem slučaju, za 3,4 milijarde evra. Gledano iz perspektive mnogih siromašnijih zemalja učesnica to je ogromna cifra. Ali za Nemačku, čiji je godišnji društveni bruto proizvod oko 2,2 milijarde evra. To je samo, doduše dobrodošla, kap u čaši vode.

SLIKA IRAK IraČki ministar traŽi izvinjenje
Vojnici Australije ubili telohranitelja
Irački ministar trgovine zapretio je danas da će ponovo razmotriti sve trgovinske sporazume sa Australijom, koja je njihov najveći snabdevač žitom, nakon što su australijski čuvari greškom ubili jednog njegovog telohranitelja.
"Ministar smatra da je australijska vlada odgovorna i zahteva izvinjenje i nadoknadu. Ukoliko se to ne dogodi, on će razmotriti trgovinske sporazume dve zemlje", rekao je portparol ministra. Australijske snage bezbednosti potvrdile su da su njihovi vojnici juče greškom otvorili vatru na telohranitelje ministra trgovine Abdula Falaha al Sudanija u Bagdadu i da je tom prilikom ubijena jedna, a ranjene tri osobe. "Australijske snage duboko žale zbog povreda i gubitka života koji se dogodio. Kao što je slučaj i sa svim sličnim incidentima, i ovaj će biti formalno i u potpunosti istražen", navodi se u saopštenju zamenika šefa australijskih snaga bezbednosti general-pukovnika Kena Gilespija. Indicent se dogodio ispred kancelarije ministra u Bagdadu. Iračka policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštili su da su Australijanci od telohranitelja, koji su bili u civilu sa kalašnjikovima, pomislili da su pobunjenici i otvorili su vatru na njih. Incident bi mogao da bude vrlo neprijatan za Kanberu koja pokušava da poboljša trgovinske odnose sa Irakom nakon što je Bagdad obustavio poslovanje sa glavnim australijskim izvoznikom žita zbog mita.

SLIKA BUS - SISEL SAMIT EU I SAD U BEČU
Naredna godina suštinska za Zapadni Balkan
Naredna godina biće period koji će biti od suštinskog značaja za Zapadni Balkan, istakli su lideri Evropske unije i SAD u deklaraciji sa samita održanog u Beču i dodali da će se i dalje raditi na ostvarivanju bezbednosti i prosperiteta tog regiona.
Iskoristićemo iskustvo uspešne transatlantske saradnje i nastaviti da sarađujemo u cilju stabilizacije zemalja tog regiona, podrške njihovim evropskim i evroatlantskim perspektivama i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, navodi se u deklaraciji. "Nastavićemo da radimo sa NATO i OEBS-om kako bismo osigurali bezbednost i prosperitet regiona", dodaje se u tekstu. "Kada je reč o Kosovu, nastavićemo da obezbeđujemo zbližavanje naših stavova u tekućim pregovorima kako bismo promovisali dugotrajni status koji poštuje principe Kontakt grupe", ističe se u deklaraciji. Lideri EU i SAD su, takođe, istakli da će razviti odnose sa nezavisnom Crnom Gorom. "Razvićemo odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državnom i pozivamo i Srbiju i Crnu Goru da nastave direktan i konstruktivan dijalog o njihovim budućnim odnosima", navodi se u tekstu. O Zapadnom Balkanu lideri SAD i EU su i u Izveštaju o političkim i bezbednosnim pitanjima istakli da su usaglaslili poruke kako bi podržali proces rešavanja budućeg statusa Kosova, uz blisku saradnju sa specijalnim izaslinikom UN za Kosovo Martijem Ahtisarijem i UNMIK-om. "Tražili smo promovisanje ustavne reforme i policijske reforme i, u saradnji sa NATO, reformu odbrambenih snaga u BiH, kao i konsolidaciju demokratije u Srbiji i Crnoj Gori... Istakli smo da je neophodna saradnja sa Haškim tribunalom za integracije u evropske i evroatlantske strukture", navodi se u izveštaju. Lideri EU i SAD su na samitu odlučili da intenziviraju saradnju u promovisanju mira, ljudskih prava i demokratije u svetu, suoačavanju sa izazovima, uključujući bezbednost, jačanju prosperiteta i promovisanju stratreške saradnje u oblastima energije i održivog razvoja. "Napredak demokratije strateški je prioritet našeg doba", ističe se u deklaraciji lidera EU i SAD. "Mi ćemo pojačati napore u promovisanju mira, demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava u svetu, kako bi on bio bezbebniji i prosperitetniji za sve". U deklaraciji se ističe i da će će evropski i američki lideri nastaviti saradnju kada je u pitanju Bliski istok i da pozdravljaju privremeni međunarodni mehanizam pomoći koji je upućen direktno palestinskom narodu. Navodi se, takođe, da će lideri EU i SAD nastaviti da apeluju na novu palestinsku vladu da prizna pravo Izraela na postojanje i prihvati postojeće obaveze u sporazume, kao i na Izrael da ublaži restrikcije pristupa i kretanja u cilju bolje "humanitarne situacije palestinskog naroda". Lideri EU i SAD navode, takođe, da će "podržati novu iračku vladu" i da će nastaviti da pružaju pomoć u formiranju jednog nezavisnog, sigurnog, demokratskog, prosperitetnog i ujedinjenog Iraka. , koji će živeti u miru sa susedima i međunarodnom zajednicom". Navodi se i da je, tokom protekle godine, saradnja EU i SAD sa Iranom "dostigla novi novo". Podsećajući da su EU i SAD postigli dogovor o nizu predloga kao osnovu pregovora sa Iranom, lideri apeluju na Iran izabere "pozitivan put". U deklaraciji se ističe i značaj saradnje u cilju borbe protiv terorizma i sprečavanju da oružje za masovno uništenje padne u ruke terorista. Lideri EU i SAD su, takođe, ponovili značaj prevencije i borbe protiv pretnji širenja pandemija, uključujći sidu, malariju, tuberkulozu, hepatitis i SARS. Prioritet treba da bude, kako se navodi, promovisanje efikasnih mera kontrole kod životinja kako bi se smanjilo izbijanje ptičjeg gripa H5N1 kod ptica.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"