Broj
1028, 11.novembar 2005
GODIŠNjI IZVEŠTAJ EVROPSKE UNIJE
Dobar
ekonomski rast u SCG, slabosti u demokratiji
Evropska komisija je u godišnjem izveštaju ocenila da je ekonomski rast
u Srbiji i Crnoj Gori osnažen, uz smanjenje trgovinskog deficita i
porast deviznih rezervi.
Upozorila je, međutim, na manjkavosti u delovanju demokratskih ustanova
i vladavini zakona, uz stav da "sveukupno delovanje demokratskih
institucija i dalje trpi zbog strukturalnih slabosti".
Srbija i Crna Gora je ostvarila značajan napredak u saradnji s Haškim
tribunalom, uključujući odlazak većeg broja optuženih u Hag, iako je
dobra saradnja sa sudom oko uvida u dokumente i pristupa svedocima "ponekad
ometana od delova državne uprave i vojske". Kad je reč o ljudskim
pravima, bilo je "povremenih incidenata", ali je učinjen pomak i u
primeni obaveza članstva u Savetu Evrope, dodaje se u "Izveštaju o
napretku", sačinjenom za SCG i ostale zapadnobalkanske zemlje.
Evropska komisija upozorava da je bilo "problema u pogledu slobode
izražavanja i civilnog društva", kao i da je "slab napredak ostvaren u
istragama zločina, počinjenih za vreme prethodnog režima".
"Pravosuđe
je i dalje pogođeno, posebno u Srbiji, ozbiljnim slabostima i
nezavisnost pravosuđa je uzdrmana nepriličnim političkim uplitanjima",
ukazuje se u analizi.
Napominje se, takođe, da "reforma odbrane i dalje nailazi na ozbiljne
prepreke, zbog nedovoljne demokratske kontrole i pomanjkanja uvida u
finansijsko upravljanje".
Naglašavajući da je "ostvaren izvestan napredak u razvoju strategije za
borbu protiv korupcije, koja sad treba da bude dovršena - u Srbiji - i
istinski sprovedena", tvorci analize podvlače da je "korupcija i dalje
predmet ozbiljne zabrinutosti".
U "dvema
republikama" je unapređena pravna osnova za reformu državne uprave, ali
još uvek nema njene prave primene, dok je nivo kapaciteta administracije
i dalje "uglavnom slab".
U
državama članicama i SCG uspostavljene su administrativne strukture u
cilju pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU,
navodi se u dokumentu Komisije i primećuje da institucije državne
zajednice i dalje trpe zbog strukturalnih slabosti, dok, i u Srbiji, i u
Crnoj Gori, nema napretka u naporima za promene njihovih ustava.
"Kad
je reč o poštovanju rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 o Kosovu,
Beograd je osnažio dijalog s Prištinom o tehničkim pitanjima od
zajedničkog interesa. Međutim, nije aktivno ohrabrio kosovske Srbe da
učestvuju u prelaznim ustanovama samouprave".
Evropske komisija ističe da će "konstruktivan angažman Beograda na
pitanju Kosova pomoći pospešenje evropske perspektive Srbije i Crne
Gore, dok bi se stvaranje prepreka pretvorilo u kočnicu".
U
Srbiji su u prvoj polovini godine privredne aktivnosti bile relativno
robusne. Nastavljeno je fiskalno pritezanje odražavajući relativno
snažnu domaću tražnju i unapređenje na sektoru poreza, navodi se u
izveštaju.
Spoljnotrgovinski deficit je u posmatranom periodu smanjen a devizne
rezerve su porasle. Završetak pregovora sa Londonskim klubom
komercijalnih kreditora u 2004. doprineo je smanjenju spoljnog duga.
Primetna su poboljšanja na sektoru strukturnih reformi a poseban
napredak je učinjen u restrukturiranju i privatizaciji bankarskog
sistema.
Međutim, angažovanost vlade oko makroekonomske stabilizacije i
strukturnih reformi bila je neujednačena. Inflacija i pritisak na rast
zarada su narasli a visoki su i eksterni debalansi. U poslovnom
okruženju i dalje postoje birokratske prepreke a sporo i neefikasno
sudstvo ozbiljno ometa razvoj.
Udeo
privatnog sektora u bruto domaćem proizvodu je relativno umeren i,
uprkos napredovanju privatizacije, još nije uspostavljen konkurentan i
dinamičan privatan sektor. Vladin sektor istovremeno apsorbuje veliki
deo resursa i umanjuje slobodu učesnika na tržištu. Gubici javnih i
državnih kompanija predstavljaju breme za
konkurentan i dinamičan privatan sektor. Vladin sektor istovremeno
apsorbuje veliki deo resursa i umanjuje slobodu učesnika na tržištu.
Gubici javnih i državnih kompanija predstavljaju breme za javne
finansije.
Što
se tiče Crne Gore, navodi se da je ekonomski rast ojačao, da je
inflacija je nastavila da pada a da je liberalizacija cena gotovo
završena. Napreduje i privatizacija, a i nezaposlenost je smanjena u
izvesnoj meri. Budžetski deficit je sužen u 2004. Bankarski krediti su
povećani sa jačanjem poverenja u bankarski sektor.
Međutim, spoljni debalansi su povećani i porastao je spoljni dug. I ovde
je udeo privatnog sektora relativno umeren. Razvoj privatnog sektora još
usporavaju slabosti na sektoru sudstva. Istovremeno veliki rast zarada
negativno deluje na izvoznu konkurentnost i nivo zaposlenosti.
Srbija i Crna Gora su napredovale prema ispunjavanju evropskih standarda.
Na sektoru internog tržišta obe republike su ostvarile značajan napredak.
Sada treba da nastave napore za unapređenje zakonodavnih i
administrativnih kapaciteta s obzirom na buduće obaveze u vezi sa
Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji. Takođe treba da izbegavaju
da podižu nove barijere među sobom, navodi se u izveštaju.
SRBIJA - VOJISLAV KOSTUNICA:
Nezamislivo otimanje naše teritorije
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je svaka vrsta
nametanja rešenja u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije i "otimanje"
dela teritorije Srbije "nezamislivo".
"Neoborivi
su argumenti Srbije za razgovor o budućem statusu Kosova i Metohije, jer
predstavljaju načela na kojima počiva međunarodni poredak, mir i
stabilnost. Svaka vrsta nametanja rešenja i otimanja naše teritorije je
nezamislivo", izjavio je Koštunica Radio- televizjiji B92.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je najvažnije da se što pre
ostvari puno nacionalno i državno jedinstvo u Skupštini Srbije oko
načela na kojima se mora rešavati budući status Kosova i Metohije.
"Sa
postignutim jedinstvom svako očekivanje da Kosovo može dobiti uslovnu
nazavisnost pada u vodu. Jasna je poruka međunarodne zajednice da nema
nametnutog rešenja, što znači da mi najviše u svojim rukama držimo
sudbinu Kosova i Metohije", rekao je premijer Koštunica.
BEOGRAD / VAŠINGTON
Nezavisnost Kosova uvertira u nove probleme
Analitičar u vašingtonskom institutu KATO, Ted Karpenter uzjavio je da
SAD, Evropska unija i Ujedinjene nacije imaju otprilike isti stav prema
Kosovu i isključuju mogućnost njegovog povratka pod suverenitet Beograda.
"Istovremeno,
Kosovo neće dobiti potpunu nezavisnost, već, kako se nazire, nešto što
se zove 'uslovna nezavisnost'. To je isto kao da kažemo da je neka žena
delimično trudna. Takva situacija je logično neodrživa i neće
zadovoljiti nikoga", rekao je Karpenter za "Glas Amerike" (VOA).
On
smatra da će u takvoj situaciji Srbi biti nezadovoljni albanskom
dominacijom na Kosovu, a Albanci će nastojati da odbace sva ograničenja
svog suvereniteta, što bi po njegovom mišljenju, mogao da bude recept za
nestabilnost i ozbiljne probleme u budućnosti.
Po
oceni Karpentera, međunarodna zajednica stvara osnovu za formiranje
velikog Kosova, ili velike Albanije i sve većih problema na Balkanu.
"Pozicija
međunarodne zajednice će uzrokovati nevolje za Sribju, Crnu Goru i
Makedoniju. Evenutualna nezavisnost Kosova će biti uvertira raspadu
Makedonije i problematičnih odnosa sa Srbijom. Nažalost, političari u
SAD i Evropi izgleda da su rešeni da bez ikakvog validnog razloga
prekinu relativan mir i stabilnost na Balkanu politikom za koju se neće
ispostaviti da je mudra", zaključio je Karpenter.
BEOGRAD / VAŠINGTON
Vojnović:
Ostanak NATO-a daje mogućnost Srbima za ustupke
Senator Džordž Vojnović izjavio je da će prisustvo KFOR-a na Kosovu dati
mogućnost srpskim liderima, od kojih će se očekivati da daju određene
ustupke albanskoj strani, da mogu da garantuju svom narodu da će njegova
prava i njegovo versko nasleđe na Kosovu biti zaštićeni.
"To
će takođe poslati signal onima koji misle da će ljudi prosto otići, da
će dobiti ono što žele zastrašivanjem, da tako neće biti", preneo je "Glas
Amerike" (VOA), navode Vojnovića iz njegovog govora na pretresu o
budućnosti Kosova, koji je održan pred Odborom za spoljnopolitičke
odnose američkog Senata.
"Osim
toga važno je da se ponude podsticaji ekonomiji Srbije i Crne Gore, u
vidu mogućnosti da postanu članica EU i NATO-a, tako da bi se popravio
životni standard građana", rekao je američki senator.
Po
njegovom mišljenju, "u isto vreme, umereni Albanci na Kosovu treba da
kažu svojim sunarodnicima - 'mi možemo da rešimo ovu situaciju. Možda
nećemo dobiti nezavisnost odmah ali će nas ovo dovesti bliže njoj, a
istovremeno će nam poboljšati životni standard, omogućiti bolji život
našim porodicama".
Vojnović se nada da će time biti stvorene okolnosti za pronalaženje
rešenja, ali je naivno verovati da će rešenje biti lako.
NOVI
SAD
Opšta
osuda ispada neonacista u Novom Sadu
Okružni javni tužilac u Novom Sadu Zoran Pavlović izjavio je da ga je
policija obavestila da je u sredu uveče na antifašističu tribinu na
novosadskom Filozofskom fakultetu upala grupa neonacista koja je
šamarala i vređala prisutne.
"Čim
dobijem krivičnu prijavu od policije, preduzeću nešto. Kao organ
gonjenja, obavešten sam od organa otkrivanja, odnosno od SUP-a, o tom
događaju", rekao je Pavlović agenciji Beta.
Portparol novosadskog SUP-a Stevan Krstić rekao je agenciji Beta da da
policija radi na tom slučaju i da će u toku dana izdati saopštenje
povodom sinoćnjeg incidenta.
Grupa od 25 neonacista ušla je na tribinu koja je organizovana u okviru
obeležavanja Svetskog dana borbe protiv fašizma, išamarala nekoliko
prisutnih studenata i verbalno pretila organizatorima.
Neonacisti su podizali ruke, izvodeći nacistički pozdrav, bili su kratko
ošišani, nosili crne "spitfajer" jakne i predstavili se kao grupa "Nacionalni
stroj".
Organizatori tribine, Antifašistička akcija Novog Sada, snimila je
incident i materijal ustupila policiji i pojedinim medijima.
Organizatori su ocenili da incident svedoči o tome da neprestano treba
upozoravati na pojavu fašizma u Srbiji.
Grupa "Nacionalni stroj" od ranije je poznata javnosti u Srbiji, kao
autor i potpisnik rasističkih, antisemitskih i šovinističkih grafita u
više gradova Srbije.
"Nacionalni
stroj" je u martu ove godine potpisao i antisemitske plakate koji su se
pojavili u Beogradu a na kojima je znak RTV B92 bio prikazan u
jevrejskoj Davidovoj zvezdi.
Istovremeno, na bioskopu "Reks" i zidu Jevrejskog groblja u Beogradu
pojavili su se antisemitski grafiti: "Suprotstavite se cionističkoj
petooktobarskoj okupaciji Srbije", "B92 - Jevrejska televizija- Jevreji
paraziti - napolje iz Srbije", "Hoćemo slobodu a ne jevrejski jaram -
Srbija Srbima".
Za
razliku od drugih neonacističkih organizacija, "Nacionalni stroj" nema
svoj sajt, ali je na Internetu moguće pronaći mnoštvo "saopštenja"
pripadnika te organizacije, koja svedoče o njenom nacističkom
opredeljenju.
Sve
institucije, političke stranke i nevladine organizacije koje su
reagovale na incident zatražile su od nadležnih državnih organa da što
hitnije dovrše istragu o incidentu i protiv krivaca sprovedu efikasan
krivično pravni postupak.
To
je zatražila i Srpska radikalna stranka, koja je na vlasti u Novom Sadu,
ali je visoki funkciner te partije i predsednik Odbora za bezbednost
Skupštine Srbije Milorad Mirčić rekao da ne može da komentariše incident
"bez jasnih činjenica" i pogrdnim rečima govorio o šefu Katedre za
filozofiju novosadskog Filozofskog fakulteta Milenku Peroviću, kojem su
neonacisti pretili.
"To
je poznati liberal, crnogorski separatista... To je profesor Perović -
neutemeljen u nauci, neutemeljen u politici. To je paradoks vremena u
kojem živimo", kazao je Mirčić.
Divljanje neonacista osudio je predsednik Srbije Boris Tadić, koji je
rekao da je u godini kada ceo svet proslavlja 60 godina pobede nad
fašizmom, nedopustivo da se u Srbiji propagira fašizam.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da je "velika
sramota" da se u Novom Sadu nekažnjeno ponavljaju ovakvi primeri nasilja,
da se dovode u opasnost politički neistomišljenici, da se javno preti
linčom, propagira najcrnji nacizam.
Incident su osudile i vladajuće Demokratska stranka Srbije i G17 plus.
DŠ je navela da ideologija mržnje nikada nije našla uporište u srpskom
društvu i dodala da je Srbija demokratska država koja "neguje i štiti
ljudska prava, slobode i vladavinu prava".
SPO
je saopštio da jučerašnji napad na one koji misle drugačije, u ime ideja
koje su za posledicu imale milionske žrtve i nemerljiva razaranja,
predstavlja veliku opasnost za modernizaciju i napredak Srbije.
I
Demokratska stranka osudila je incident i ocenila da to predstavlja
ozbiljno upozorenje nadležnim drzavnim organima i svim institucijama
čija je odgovornost da sprečavaju svako ugrožavanje ljudskih i
građanskih sloboda, slobode univerziteta i slobode izražavanja.
Liga
socijaldemokrata Vojvodine je optužila Vladu Srbije da "ne može ili ne
želi" mladim ljudima u Srbiji da obezbedi perspektivu, već ih "gura u
zagrljaj" totalitarnih i zločinačkih grupacija, koje nude "smrtonosna
rešenja po oprobanim šešeljevsko-miloševićevskim receptima".
Građanski savez Srbije saopštio je da od vlasti očekuje pooštravanje
kazni za neonaciste, inače će ih u protivnom "smatrati saučesnicima u
promociji ideologije koja je nanela ogromno zlo čovečanstvu i koja mora
biti iskorenjena na ovim prostorima".
Incident su osudili i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, grupa "Reaguj",
Fond Centar za demokratiju.
BEOGRAD
Insistirati na ulasku u EU i tako sačuvati Kosovo
Lider Pokreta Snaga Srbije (PSS) Bogoljub Karić izjavio je da novi
sukobi u regioni mogu da se zaustave jedino tako što će nadležni
insistrati da se državna zajednica Srbija i Crna Gora hitno priključi
Evropskoj uniji.
Ekstremni Albanci se neće zaustaviti dok ne ostvare svoj cilj, tako da
će se međunarodna zajednica na tlu jugoistočne Evrope, preko Kosova,
suočiti sa drugim Irakom, ocenio je Karić na konfereniciji za novinare i
dodao da stoga PSS apeluje na poslanike i njihove lidere da insistiraju
na donošenju rezolucije kojom će se zahtevati da se SCG hitno priključi
EU - jer je to jedini način za zaustavljanje sukoba.
Lider PSS je rekao da očekuje i insistira da Skupština Srbije donese
rezoluciju koja će sačuvati celovitost naše zemlje i omogućiti najviši
stepen prava svima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Karić je izrazio nezadovoljstvo to "što predstavnici PSS - jedne od tri
vodeće političke opcije u Srbiji" nisu pozvani da učestvuju u rešavanju
kosvskometohijskog problema. On je dodao da bi "ideje bilo kog pojedinca
morale biti iskorištene za dobrobit naše zajednice i našeg naroda".
"Žalosno
je što niko iz vlasti nije reagovao na projekat PSS u kome su jasno
definisani interesi Srbije i Srba i Albanaca koji žive na Kosovu", rekao
je lider PSS.
Karić je ocenio da su oni koji misle da davanje uslovne nezavisnosti
našoj pokrajini može da zadovolji i smiri ekstremiste koji su spremni da
ruše, pale i ubijaju da bi stvorili veliku Alnaniju "ili neiskusni ili
ne poznaju taj mentalitet ili su ih Albanci izlobirali"
CRNA
GORA
Demarš
EU-zahtev za politički konsenzus
Član
Venecijanske komisije Vojin Dimitrijević ocenio je da je osnovna poruka
demarša Evropske unije (EU) vlastima u Crnoj Gori, da unutar te
republike mora postojati politički konsenzus o načinu organizovanja
referenduma o njenom budućem državnom statusu.
Dimitrijević
je rekao da je demarš "politički zahtev da se nekako obezbedi poltički
konseznus, da se referendumski ishod ne bi odmah osporavao i da se odmah
vodi računa o efektima referenduma na ceo region".
"Ako
u Crnoj Gori unapred jedna politička grupa kaže da neće priznati ishod
referenduma, to nikako ne valja. U demokratiji se moraju poštovati
pravila igre, a ona moraju biti dogovorena", upozorio je Dimitrijević.
Venecijanska komisija sastaće se 15. ili 16. decembra, da u skladu sa
zahtevom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, što je ponovljeno i u
demaršu EU, pripremi analizu usklađenosti zakonodavstva u Crnoj Gori sa
međunarodnim standardima.
Dimitrijević je naveo da će tada tri člana komisija dati svoja mišljenja
sekretarijatu, koji će ih konsolidovati, kako bi ih komisija na kraju
mogla prihvatiti.
"Unapred
ne znam tačno šta će biti, ali Venecijanska komisija ne može mimo prava.
Može samo da kaže kakva je dobra praksa u evropskim zemljama, kolika je
većina potrebna, ko može da glasa i da proceni kakav je crnogorski zakon
o referendumu i to je sve", istakao je Dimitrijević.
U
demaršu EU Vladi Crne Gore ističe se da se neće prihvatiti ishod "jednostranog"
referendumskog procesa u Crnoj Gori, već će kao legalan smatrati samo
rezultat širokog konsenzusa o pravilima tog procesa.
U
tom dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, EU je zatražila od
crnogorskih vlasti da se uzdrže od priprema za referendum dok relevantne
međunarodne institucije ne procene usklađenost zakonodavstva u Crnoj
Gori sa međunarodnim standardima.
EU
je izrazila očekivanje da će crnogorska vlada u potpunosti sarađivati sa
međunarodnom zajednicom i da će održavati dijalog sa Beogradom i svim (crnogorskim)
opozicionim partijama.
U
dokumentu koji bi u sredu trebalo da bude prosleđen vlastima u Podgorici,
EU je takođe zatražila od vlasti u Crnoj Gori da pokažu zainteresovanost
za pitanja od značaja za stabilnost regiona.
Svaki proces koji ne bude dovoljno poštovao te kriterijume mogao bi da
ima veoma negativne posledice po buduću težnju Crne Gore za integracijom
u EU, upozoreno je u Briselu.
CRNA
GORA I REFERENDUM
Crnogorska opozicija pisala Solani i Renu
Parlamentarna opozicija u Crnoj Gori neće razgovarati sa vlastima o
referendumu o državnom statusu, navodi se u pismu koje će lideri četiri
partije uputiti zvaničnicima Evropske unije Havijeru Solanu i Oliju Renu.
Lideri Socijalističke narodne partije (SNP) Predrag Bulatović, Narodne
stranke (NS) Predrag Popović, Srpske narodne stranke (SNS) Andrija
Mandić i Demokraske srpske stranke (DSS) Ranko Kadić u pismu, u koje je
Beta imala uvid, ocenjuju da je referendum "nepotreban" i da bi "u ovom
trenutku" štetio stabilnosti Crne Gore.
Opozicija je optužila premijera Crne Gore Mila Đukanović da "gura Crnu
Goru ka referendumu smatrajući da će u nezavisnoj državi dobiti
međunarodni imunitet kojim bi se štitio od mogućih sudskih progona nekih
evropskih država koje ga terete za umešanost u organizovani kriminal".
Opozicija ocenjuje da bi organizacija referenduma "usložnila ionako
velike probleme" u zemlji, ukazujući na "katastrofalnu
ekonomsko-socijalnu situaciju, narastanje organizovanog kriminala i
njegovo potpuno srastanje sa institucijama države".
Uz
ocenu da je crnogorsko društvo kriminalizovano, opozicija u pismu Solani
i Renu ukazuje na nerasvetljena ubistva direktora dnevnika Dan i visokih
policijskih slu-žbenika.
Konstatuje se da u Crnoj Gori "ne postoji minimum uslova za otvaranje
tako krupnog pitanja (referendum o državnom statusu), a da ne proizvede
opasne posledice po stabilnost i bezbednost, ne samo Crne Gore i države
zajednice, već i van toga".
Parlamentarna opozicija u pismu navodi da je cilj obraćanja Solani i
Renu da se visokim zvaničnicima EU skrene pažnja na "sve posledice koje
može imati ovako pripremani referendum" u Crnoj Gori.
