Broj
1028, 11.novembar 2005
ŽENEVA
Za borbu
protiv pandemije ptičijeg gripa 1,2 milijarde evra
Borba protiv smrtonosnog virusa ptičijeg gripa H5N1 i priprema za novu
pandemiju gripa među ljudima koštaće, u naredne tri godine, oko 1,5
milijardu dolara (1,27 milijardi evra), bez troškova stvaranja zaliha
lekova, ocenili su stručnjaci.
U
cifru je uključena milijarda dolara koja bi, kako je predvidela Svetska
banka, trebalo da pokrije troškove borbe protiv virusa među živinom u
azijskim zemljama koje su već pogođene bolešću ili imaju velike šanse da
se ptičiji grip proširi, kao i troškove pravljenja planova borbe protiv
pandemije u zemljama koje još nemaju takve planove.
Na
trodnevnom samitu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ocenjeno je da
će biti potrebno još 500 miliona dolara u naredne tri godine za razvoj
vakcine i povećanu proizvodnju i ispitivanje novih antivirusnih lekova.
SZO
je saopštila da za sada nije predviđena cena svetskih zaliha leka
tamiflu, koji se pokazao najbolji za lečenje gripoznih stanja, pošto
pregovori sa fabrikom lekova Roš još uve traju.
SZO
planira da kupi milione doza leka kako bi ga prosledila siromašnim
zemljama.
Stručnjaci ocenjuju da je globalna epidemija gripa, odnosno pandemija,
neizbežna. Ne zna se kada će se dogoditi i koliko će biti ozbiljna.
BRITANIJA
Parlament odbio Blerov predlog antiterorističkih mera
Britanski premijer Toni Bler doživeo je danas veliki poraz, pošto je
parlament odbio da glasa za njegov predlog novih zakonskih mera za borbu
protiv terorizma.
Poslanici donjeg doma parlamenta su sa 322 glasa prema 291 glasali
protiv predloga da se policiji dozvoli da osobe osumnjičene za terorizam
budu zadržane u pritvoru do 90 dana bez optužnice.
To
je prvi veliki poraz za Blera kao premijera i ozbiljan udarac njegovom
autoritetu.
Oko
40 članova Blerove Laburističke partije nije podržalo te mere.
Poslanici su kasnije glasali za maksimalni pritvor do 28 dana, dok je do
sada maksimum bio 14 dana.
Bler
se ranije svojim ličnim autoritetom založio da svi poslanici glasaju za
te mere.
Nacrt zakona o terorizmu podstakli su bombaški napadi u Londonu 7. jula,
kada su poginule 52 osobe.
MELBURN
Među
uhapšenima za terorizam u Australiji i državljanin BiH
U
grupi od 17 osoba osumnjičenih za terorizam, koji su uhapšeni u utorak u
australijskim gradovima Sidnej i Melburn je i državljanin BiH Mirsad
Mulahalilović (29), potvrdio je banjalučkim "Nezavisnim novinama" otac
uhapšenog mladića Munir Mulahalilović, zvani Kalčo.
List
navodi da je hapšenja muslimana koji su osumnjičeni za pripremanje
terorističkih napada rezultat 16-mesečne istrage, a Mulahalilovića
dovode u vezu s organizacijom Al Furkan.
Munir Mulahalilović je, kako navode "Nezavisne novine", teško optužio
novinare "nazvavši ih lešinarima, koji progone njegovog nevinog sina,
koji se u Sidneju bavi molerskim poslovima".
"Nema
dokaza da je moj sin povezan s teroristima. Advokat će to dokazati i
sutra će biti pušten kući", rekao je on.
Mulahalilovići su rodni Gradačac napustili 1992. godine, kada su izbegli
u Nemačku, a 1996. su se preselili u Australiju. Od tada nisu posetili
Bosnu i Hercegovinu.
"Njega
su, kako mi je polubrat rekao, uhapsili u džamiji. Ne verujem da je kriv,
on je uvek bio mirno dete, ali policija treba da uradi svoj posao",
rekao je Nesib Mulahalilović, polubrat oca uhapšenog Mirsada.
Hata
Mulahalilović (83), koja živi u Gradačcu, rekla je da su se njen sin
Munir i unuk Mirsad veri posvetili poslednjih nekoliko godina.
"Dok
su bili u Bosni, nisu klanjali i učili, ali su mi rekli da su se
opredelili za verski život. Sin je ostavio alkohol zbog vere", rekla je
Hata.
Komšije u Gradačcu, gde je uhapšeni Mirsad do rata živeo s roditeljima i
babom Hatom, kažu da više nemaju kontakta s njegovom porodicom, ali da
znaju da su iznenada postali veliki muslimani.
Australijska policija je odbila da komentariše eventualne mete napada
terorista, ali je rečeno da su osumnjičeni tokom proteklih nekoliko
meseci "nadgledali" zgradu opere u Sidneju, most u luci, železničke
stanice i berzu u Melburnu.
Osnov za optužbu je 240 sati snimljenih telefonskih razgovora, a
osumnjičeni su razgovarali o pravljenju bombe, kako doći do hemikalija,
kako ih prokrijumčariti i kako nabaviti novac za njih.
Pretresom nekih objekata pronađeni su dokazi, koji upućuju na osnovanost
sumnji - hemikalije, oružje i kompjuteri.
MAKEDONIJA
EU
odobrila Makedoniji status zemlje kandidat
Evropska komisija preporučila je da se Makedoniji odobri status
kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ne precizirajući tačan datum
početka pregovora o prijemu.
Komisija je ocenila da bi pregovori o članstvu te zemlje u EU trebalo da
otpočnu čim se steknu uslovi i ispune neophodni kriterijumi za članstvo
u Uniji.
Nakon dobijanja pozitivnog mišljenja, 25 članica EU trebalo bi da do
kraja godine i zvanično dodele Makedoniji status kandidata što će toj
zemlji otvoriti put ka tačnom određivanju datuma o početku pregovora o
članstvu u Uniji.
Makedonija, koja je već sa EU sklopila sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju, zvanično je u maju 2004. podnela zahtev za kandidaturu u
EU.
Evropska komisija je danas takođe, u svom godišnjem izveštaju o
Hrvatskoj, još jednom pozvala vlasti u Zagrebu na "punu saradnju" sa
Haškim tribunalom i zatražila hapšenje odbeglog hrvatskog generala Ante
Gotovinu.
"Neophodno
je da se nastavi puna saradnja sa Haškim tribunalom i da se poslednji
optuženi pred tim sudom pronađe, uhapsi i prebaci u Hag", saopštila je
Evropska komisija aludirajući na haškog optuženika Antu Gotovinu.
Hrvatske vlasti do sada nisu uspele da uhapse odbeglog Gotovinu protiv
koga je Haški tribunal 2001. podigao optužnicu tereteći ga za ratne
zločine počinjene tokom ratova 1991-1995.
Hrvatska je 3. oktobra otpočela pregovore o članstvu u EU nakon
pozitivnog izveštaja glavne tužiteljke Karle del Ponte koja je tada
ocenila da vlasti u Zagrebu "u potpunosti sarađuju" sa Tribunalom u Hagu.
Komisija je u današnjem izveštaju upozorila Zagreb da "u slučaju
smanjene saradnje Zagreba sa Haškim tribunalom pregovori o članstvu te
zemlje u EU mogu biti u svakom trenutku prekinuti".
AUSTRIJA
Raste
broj prijava zbog rasističkih ispada
Broj
prijavljenih slučajeva rasističkih ispada, uvreda i fizičkih napada na
strance utrostručio se u Austriji u poslednje dve godine.
Prema pisanju bečkog dnevnika "Prese", u čitavoj prošloj godini bilo je
907 prijava zbog rasističkih ispada, a do 8.novembra ove godine
zabeleženo je čak 950 slučajeva.
Poređenja radi 2003. prijavljeno je samo 330 slučajeva rasne
diskriminacije, uvreda i nasilja nad strancima.
U
Beču "Zara" i u Gracu "Helping hends" su jedine organizacije koje u
Austriji prikupljaju podatke o rasističkim ispadima. Te nevladine
organizacije analiziraju svaki prijavljeni slučaj.
Austrijski krivični zakon ne poznaje prekršaj "rasistički ispad" tako da
se takvi slučajevi i ne registruju u statistikama o kriminalu.
Tako
na primer, rasističke parole na zidovima u zvaničnim statistikama se
vode kao povreda prava na imovinu.
ČEŠKA
Neuništive Bata cipele
Od
Kine preko Afrike, do zemalja Amerike, Bata je odavno sinonim za dobre
cipele, ali je zato u zemlji gde su nastale, bio tabu tema skoro 40
godina.
U
Zlinu, u Češkoj, gde je osnovana fabrika ove poznate marke cipela,
najstariji živi Bata, 91-godišnji Pavel Velev, danas sa setom priča o
svom životu, ispunjenom nekim od najstrašnijih horora 20. veka.
Narastajući nacizam ga je primorao da napusti domovinu 1938. i ode u
Kanadu, a komunisti su mu, kada se sedam godina kasnije, po završetku
Drugog svetskog rata, vratio, zaplenili fabriku i proglasili ga "kapitalističkim
zlom".
"Bilo
je veoma tužno", priča Bata za AP. "Ono što smo verovali da je sloboda,
postalo je vrlo brzo diktatura komunizma".
Svako ko je doveden u vezu sa firmom "Bata" bio je u opasnosti da ga
progoni tajna policija. U to vreme, ime Bata vezivalo za nešto veoma
loše za tadašnju Čehoslovačku. Režim je kompaniji dao novo ime i ona je
nastavila da proizvodi cipele.
Međutim, one prave, Batine, proizvodile su se u Torontu, gde je Pavel
Velev Bata emigrirao. Od svoje domovine ipak nikada nije odustao,
nastavljajući da pruža podršku disidentima preko emisija Radija Slobodna
Evropa.
Bilo
je potrebno čak 40 godina da ponovo dođe u domovinu. Nakon kolapsa
komunističkog režima u istočnoj Evropi, nove vlasti, poput vođe českih
disidenata Vaclava Havela, pozvale su Batu da se vrati.
"Vaclav Havel mi je poslao poruku da dođem čim budem mogao", priča Bata.
Na aerodromu u Pragu dočekala ga je oduševljena masa. "Osećao sam se
vrlo ganut tom neverovatno jakom porukom dobrodošlice", seća se on. Od
tada živi u svom rodnom Zlinu.
U
Zlinu je Tomas Bata, otac Pavela Veleva, osnovao firmu još davne 1894.
godine, ne sluteći da će ona jednog dana postati to što danas jeste.
Lice
Pavela Veleva Bate neverovatno je glatko i očuvano za njegove godine, a
najčešće nosi uredno ispeglane košulje i sjajne, kožne cipele, za koje
naglašava da ih je kupio u prodavnici Bata u Pragu.
Sa
osmehom svetskog šarmera objašnjava popularnost Bata cipela, navodeći da
su mlade dame uvek želele nešto moderno, lepo i udobno, pa su postale
prioritetne Batine mušterije.
Ponosan je, kaže, što te cipele milioni ljudi smatraju udobnim i razumno
skupim.
Svakodnevno milioni muškaraca i žena širom sveta probaju Batine cipele u
jednoj od 4.600 radnji, koje postoje od Konga i Bosne, preko Bangladeša
i Čilea, do Kanade, u ukupno 50 zemalja.
Kompanija Bata danas ima 40 fabrika u 26 zemalja, a njen logo poznat je
skoro kao "koka-kola".
NEMAČKA
Građani
SCG i dalje najbrojniji u zahtevima za nemački azil
Građani Srbije i Crne Gore i dalje su najbrojniji među ljudima koji u
Nemačkoj traže politički azil, saopštilo je Savezno ministarstvo
unutrašnjih poslova.
Od
2.247 stranaca koji su u Nemačkoj u oktobru zatražili politički azil,
371 osoba je iz SCG. Slede osobe iz Iraka (204 zahteva) i Turske (192),
a potom Rusije, Vijetnama, Azerbejdžana, Sirije, Irana, Kine i Indije.
U
septembru je 360, a u avgustu 425 građana SCG zatražilo u Nemačkoj
politički azil. Ova statistika se vodi tako da su u brojku uključeni
građani Srbije, Crne Gore i Kosova.
Iako
je broj azilanata iz Srbije i Crne Gore u Nemačkoj konstantno visok u
odnosu na one iz drugih zemalja, načelno je broj novih zahteva za azil u
stalnom opadanju.
Tako
je oktobarski broj azilanata manji za deset odsto u odnosu na septembar
i za 22,5 odsto u poređenju sa oktobrom 2004. godine.
Šanse da se politički azil u Nemačkoj stvarno i dobije su zanemarljivo
male.
Od
januara do oktobra ove godine je Savezni ured za migraciju i izbeglice u
Nirnbergu razmatrao 39.554 zahteva za dobijanjem političkog azila. Pravo
na stalni boravak u Nemačkoj dobilo je 0,9 odsto, odnosno samo 349 osoba.
