12 pacijenata i dalje u ŽIVOTNOJ OPASNOSTI
Teška železnička nesreća u Crnoj Gori
Tragedija teške željezničke nesreće kod Podgorice nije samo u broju žrtava. U njene razmjere upletena je i posebna kob pojedinačnih sudbina.
U vozu koji se u utorak survao niz litice u kanjonu Morače, poginuli su i Snježana Čabarkapa i njen sedmogodišnji sin Dejan. Njen drugi sin je teško povrijeđen, a ćerka je sa lakšim povredama. Putovali su iz Bijelog Polja. Odlučili su se za voz do Podgorice, upravo da bi, kako je rekao Snježanin suprug Radomir, smanjili rizik od vožnje autobusom, zbog leda i snijega. Porodica Gardašević je izgubila sina Filipa, koji je prošle noći izdahnuo u Kliničkom centru Crne Gore. U željezničkoj nesreći su povrijeđena dva njegova brata i sestra. Brat Gojko je sa teškim povredama.   Istraga o uzrocima nesreće mogla bi da potraje šest meseci Istraga o uzrocima železničke nesreće kod Podgorice, u kojoj su 44 putnika poginula, mogla bi da potraje šest meseci, ocenio je istražni sudija Zoran Radović i dodao da bi se tek posle toga eventualno mogle podići optužnice. Radović je, za podgorički list "Pobjeda", rekao da je prvenstveni zadatak istrage da utvrdi da li je mašinovođa eventualno kriv za nesreću, ali da će njom biti obuhvaćen širi aspekt bezbednosti železničkog saobraćaja. "Istraga se neće završiti na tome da eventualno utvrdi određene njegove propuste, a da se ne ide malo šire", kazao je Radović. On je upozorio upravu Železnice Crne Gore da se, saopštenjima o tome da je ljudski faktor uzrok nesreće, "meša" u posao istražnih organa. Nakon prvog uviđaja na licu mesta, istražni sudija je saopštio da je kvar na kočionom sistemu "najverovatnije" uzrok teške železničke nesreće. Komisija za vanredne događaje Železnice Crne Gore je ranije kazala da osoblje putničkog voza nije, u skladu sa propisima, preduzelo sve potrebne mere, da se obezbedi pokretanje voza koji je stao. Sindikat mašinovođa Željeznice, međutim, najavio je da će njegova posebna komisija ispitati okolnosti pod kojima se dogodila železnička nesreća ističući da se kvarovi na vozovima u Crnoj Gori dešavaju zbog njihove dotrajalosti. Mašinovođa voza Slobodan Drobnjak saslušan je juče pred istražnim sudijom i njemu je određen pritvor. Prema najavam lekara, Drobnjak će danas biti operisan od povreda koje je zadobio u nesreći. Drobnjak je, kako je prenela njegov branilac Dragana Vujović, izjavio da je preduzeo sve propisane radnje, da bi zaustavio voz. Ona je ocenila ishitrenom tvrdnju uprave Železnice Crne Gore o tome da masinovođa nije preduzeo sve potrebne mere. "Njihova izjava da je voz bio na remontu i da je potpuno ispravan je ishitrena, jer to što je bio na remontu ne znači da je bio ispravan", rekla je Vujovićeva. Prema njenim rečima, Drobnjak je bio sam u vozu i morao je sam da obezbeđuje voz. Kako sudbina može da se kobno poigra sa ljudima, svjedoči i primjer momka, košarkaša Nikole Vojinovića, koji je, takođe, poginuo. Vraćao se iz Bijelog Polja, sa pomena svom djedu koji je umro prošle godine na isti dan. Na osnovu spiskova povrijeđenih putnika koji su smješteni u bolnice, lako je primijetiti da su među njima čitave porodice. Po svemu sudeći, ima više slučajeva da su djeca, bez roditelja, putovala vozom, jer su se vraćala sa školskog raspusta ili sa skijanja kući. Među poginulim putnicima je i mlada novinarka lista "Republika" Sandra Mitrović. Ona je, kako je taj list objavio, provela nekoliko mjeseci bez odmora u redakciji. Uzela je slobodan dan, da bi se skijala na Bjelašici. Na povratku u Podgoricu javila se redakciji, samo petnestak minuta prije tragedije. Više se nikad neće javiti, ni svojoj porodici, ni redakciji. Ipak, kao što sudbina, prema vjerovanju, zna da odvuče u smrt, tako isto zna i da poštedi. Elma Martinović iz Bijelog Polja, koja studira u Nikšiću, trebalo je kobnim vozom da krene za Podgoricu. Nije, međutim, otputovala samo zato što joj prije toga nije bila isplaćena opštinska pomoć. Ima i drugih primjera sreće, ali i snalažljivosti u ovoj teškoj situaciji. Podgorički ljekar Ankica Ivanović ispričala je kako se spasio jedan mladić iz kobnog voza. Kad je ispao iz vagona, našao se u kamenim škripovima, ali je mobilnim telefonom pozvao drugaricu čiji je otac medicinski radnik. Odmah je obavještena Služba hitne pomoći i tako je spasen. Zanimljiv je i slučaj Grozdane Selimović iz Berana. Ona je u Kliničkom centru Crne Gore, poslije željezničke nesreće, rodila sina. Porođajne bolove osjetila je još u vozu. Grozdana se porodila iako je i sama bila povrijeđena. Njena beba je, prema riječima ljekara, u kritičnom stanju, ali sa vitalnim funkcijama. O primjerima pojedinačne hrabrosti povrijeđenih putnika, mjestana sela Bioče, pripadnika Gorske službe spasavanja, policije, vojske, vatrogasne, medicinske i drugih službi, tek će se znati i pričati. Kuća Sretena Vuksanovića u Bioču bila je prvo prihvatilište za unesrećene putnike. Ubrzo su stigli mještani sela i svi su pomagali u zbrinjavanju povrijeđenih putnika. Te kobne noći Crna Gora je bila jedno biće.
Ilija Despotović Podgorica
GENERALNI KONZULAT SRBIJE I CRNE GORE 377 Spadina Road, Toronto M5P 2V7, Ontario, Canada Phone: 416/483-1080 Fax:   416/483-1847 e-mail: gktoronto@rogers.com  SAOPŠTENJE Generalni konzulat Srbije i Crne Gore u Torontu sa žaljenjem obaveštava da se u Crnoj Gori desila teška železnička nesreća 23. januara 2006. godine, u kojoj je poginulo najmanje 45 ljudi, 198 je povređeno, od kojih 50 teže. Savet ministara Srbije i Crne Gore je povodom velike tragedije proglasio trodnevnu žalost. Vlada Republike Crne Gore uputila je apel za pomoć porodicama nastradalih, i otvorila žiro-račun u Crnogorskoj komercijalnoj banci: broj računa: 510-0-40 poziv na broj: 293908-23012006. Instrukcije za uplatu: Beneficiary customer: 293908-23012006 Account with institution: Crnogorska komercijalna banka AD,                                      81000 Podgorica, Crna Gora SWIFT Code:                 CKBC CS 22 Acc. No.                        400876851700 EUR/USD Intermidiary Bank:         Commerzbank AG Frankfurt/Mein, Germany SWIFT Code:                 COBA DE FF Generalni konzulat Srbije i Crne Gore pokrenuo je akciju prikupljanja pomoći porodicama nastradalih. Svi prilozi se mogu uputiti na adresu Konzulata (377 Spadina Road, Toronto, ON M5P 2V7). U Torontu, 24. januara 2006. godine.

LIBERALI PALI POSLE 13 GODINA na vlasti
Stiven Harper premijer Kanade
Predviđa se da će vlada novoizabranog premijera Stivena Harpera podsećati na vladu centra iz doba premijera Brajana Malrunija, odnosno da će joj najznačajnija odrednica biti umerena.
Novoizabrani mandatar za sastavljanje nove kanadske vlade, Stiven Harper, desno, 46, započeo je proces preuzimanja vlasti od svog prethodnika Pola Martina. On se već susreo sa generalnim guvernerom Mišel Žan, što spada u sastavni deo uobičajene procedure. Novi mandatar već radi na stvaranju vladinog tima, ali nema nikakvih naznaka kada bi taj posao mogao da bude okončan. On je naimenovao Dereka Bernija, bivšeg šefa kabineta nekadašnjeg konzervativnog premijera Brajana Malrunija, za vođu tima za tranziciju. Upućeni predviđaju da će vlada novoizabranog premijera Stivena Harpera podsećati na vladu centra iz doba premijera Brajana Malrunija, odnosno da će joj najznačajnija odrednica biti umerena. Veruje se da će u njenom sastavu biti uglavnom ljudi iz Ontarija i Alberte, mada ima i onih koji tvrde da će biti sastavljena od političara iz svih delova zemlje, kako bi se izbegla mogućnost da neka provincija bude u prednosti u odnosu na ostale. Martin podneo ostavku generalnom guverneru Prvi potez u uobičajenoj proceduri kod smene vlade bio je da sada već odlazeći premijer Pol Martin obavesti generalnog guvernera Mišel Žan da namerava da podnese ostavku na tu dužnost. On je to uradio u utorak. Ono što sledi su različiti zadaci. Martin i Harper treba da se dogovore o datumu formalnog preuzimanja funkcije, Martin treba da pripremi sve kako bi mogao da preda dužnost. Očekuje se da bi formalno preuzimanje vlasti moglo da se dogodi za otprilike dve nedelje. Tokom tog perioda Harper će imati zadatak da sastavi kabinet, što mu neće biti lako ako se uzme u obzir da je njegova stranka dobila mandat za stvaranje manjinske vlade. U svom prvom obraćanju javnosti po objavljivanju izbornih rezultata, Stiven Harper je izjavio da je zemlja glasala za promenu i dala mandat konzervativcima da budu lideri te promene. Naglašavajući da je stranka počastvovana ukazanim poverenjem, Harper je istakao spremnost da se, bez obzira na sve razlike, nastavi putem koji će i dalje potencirati ono što Kanada jeste, sa svim njenim vrednostima koje su prisutne i koje će nastaviti da postoje. U svom govoru Harper je iskoristio priliku da uveri zapadne provincije da će se njihov glas više i jasnije čuti u Otavi. On je obećao da će atlanske provincije moći da računaju na novac od svojih podvodnih izvora. Što se tiče spoljne politike, Harper je rekao da će Kanada nastaviti da pomaže u odbrani naših vrednosti i demikratskih ideala, širom planete, na sličan način na koji to pokazuju naši mladići koji služe i koji se žrtvuju u Avganistanu. Saradnja sa prijateljskim zemljama i saveznicima, kao i sa svim ostalim zemljama sveta, i dalje će biti prisutna u cilju ostvarivanja politike koja je od interesa za zemlju. Na konferenciji za štampu Stiven Harper je rekao da će nova vlada položiti zakletvu u ponedeljak 6. februara. Od ostalih akcenata iz njegovog prvog značajnijeg obraćanja javnosti, valja istaći da je rekao da će ostati dosledan u ispunjavanju obećanja da će stacionirati ledolomce i vojsku u kanadskom Arktiku. Ovaj Harperov plan je još ranije kritikovao američki ambasador Dejvid Vilkins, navodeći da je arktički prolaz neutralna teritorija. Harper je sada, u ovom obraćanju, istakao da je pobedom na izborima od građana dobio ovlašćenje da zaštiti suverene interese zemlje na severu, te da namerava da sluša šta sunarodnici, a ne američki ambasador, imaju da kažu po tom i sličnim pitanjima. Harper je nagovestio da njegova vlada neće priznati novu palestinsku vladu koju treba da formira Hamas, dokle god ova stranka podržava terorizam i zagovara rušenje Izraela. Delovanje Hamasa je inače već zabranjeno u Kanadi.

REPUBLIKA SRPSKA
Izglasano nepoverenje Vladi RS
Za smenjivanje vlade glasala su 44 poslanika, 29 ih je bilo protiv, dok se šest poslanika uzdržalo od glasanja.
Parlament Republike Srpske (RS) sinoć je izglasao nepoverenje Vladi premijera Pere Bukejlovića, na slici niže, i doneo odluku o razrešenju Vlade. Za smenjivanje vlade glasala su 44 poslanika, 29 ih je bilo protiv, dok se šest poslanika uzdržalo od glasanja. Inicijativu za glasanje o poverenju kabinetu premijera Pere Bukejlovića pokrenuo je Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Podršku toj inicijativi dali su poslanici Partije demokratkog progresa (PDP), Stranke demokratske akcije (SDA), Stranke za BiH, Socijaldemokratske partije BiH, Nova hrvatska inicijativa (NHI), Demokratskog narodnog saveza (DNS), kao i poslanik Srpske radikalne stranke "Dr Vojislav Šešelj". Protiv smenjivanja vlade glasali su poslanici Srpske demokratske stranke (SDS), Srpske radikalne stranke RS, kao i poslanici Kluba centra koji čine nekoliko manjih srpskih političkih stranaka. Predsednik RS Dragan Čavić izjavio je da će, ako parlament RS izglasa nepoverenje aktulenoj tog entiteta BiH, ispuniti svoju ustavnu obavezu i u roku od deset dana imenovati mandatara za sastav nove vlade. SNSD je, kako je obrazloženo, pokrenula inicijativu za smenjivanje kabineta Pere Bukejlovića nakon što je postalo jasno da Vlada nema podršku potrebne skupštinske većine u parlamentu zbog čega ne može da obavlja ulogu koja joj je poverena Ustavom. Lider SNSD-a Milorad Dodik najavio je da je njegova stranka spremna da preuzme vlast u RS, ističući da će, ako se to desi, pokrenuti i represivne mere kako bi se obračunao sa organizovanim kriminalom u korupcijom u RS. Šef poslaničkog kluba SDS-a Borislav Bojić tokom rasprave je ocenio da su neargumentoavni svi razlozi za smenjivanje vlade, navodeći da je ona u proteklih godinu dana učinila mnogo više nego prethodne vlade na čijem čelu su bili Mladen Ivanić i Dragan Mikerević iz PDP-a. On je zatržio od stranaka koje traže smenu vladu da iznesu koncept na osnovu kojeg će formirati novu vladu, istovremeno ukazujući na opasnost novostvorenog savezništva oko izglasavanja nepoverenju Vladi. "Kakva je to socijaldemokratija koju čine SNSD, PDP, SDA i stranka Vojislava Šešelja", kazao je Bojić, ističući da je inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi usmerena na destabilizaciju institucija RS. "Tragedija je za sve nas da SDA odlučuje o Vladi RS, a na drugoj strani njen ideolog Sulejman Tihić traži ukidanje RS, njenog grba i zastave", istakao je Bojić. Najveći deo skupštinskog zasedanja prošao je u međusobnim replikama poslanika SDS-a i PDP-a, s obzirom da je SDS optužio svog dojučerašnjeg koalicionog partnera da destabilizuje RS, a istovremeno nastoji da zadrži svoje pozicije u Savetu ministara BiH.

PARLAMENTARNI IZBORI U PALESTINI
Pobeda Hamasa potresla Bliski istok
Islamski radikalni pokret Hamas imaće apsolutnu većinu u palestinskom parlamentu, pošto je osvojio 76 od ukupno 132 poslaničkih mesta, saopštila je izborna komisija.
Dugogodišnja vodeća palestinska stranka Fatah predsednika Mahmuda Abasa, osvojila je 43 mesta u palestinskom parlamentu. Prvi sukob Hamasa i Fataha Pristalice Hamasa podigle su danas svoju zastavu na zgradi palestinske skupštine i upale u zgradu gde su se sukobile sa pristalicama Fataha. Dve grupe bacale su kamenje jedna na drugu i porazbijale prozore u zgradi i kada su pristalice Fataha pokušale da spuste Hamasovu zastavu. Grupa od oko 3.000 hamasovih pristalica glasno je pozdravila dizanje zastve svog pokreta. Ovo je prvi sukob Hamasa i Fataha od kada je islamska pobunjenička grupa pobedila na parlamentarnim izborima u sredu. Rezultati izbora održanih u sredu pokazuju da najverovatnije u skorije vreme neće biti nastavljeni mirovni pregovori sa Izraelom. Pobeda Hamasa na palestinskim parlamentarnim izborima dramatično je potresla politički pejzaž Bliskog istoka, jer njome na vlast stižu islamski borci koji traže uništenje Izraela. Uspeh Hamasa pokazuje da je Palestincima dojadila korupcija do sada vladajućeg Fataha i ne znači da oni odbacuju mirovne pregovore sa Izraelom. Takođe, "ona je rezultat neuspeha međunarodne zajednice da palestinskom narodu pruži bilo kakvu nadu i da podrži umerene glasove u Palestini", rekao je za AP poslanik Hanan Ašravi. Posle pobede Hamasa, nameće se niz pitanja vezanih za učešće islamskih militanata u palestinskoj vlasti, na koje je neke odgovore ponudila agencija Rojters. - Zašto je Hamas bio toliko uspešan? Veliki deo podrške Hamasu došao je od onih Palestinaca kojima je veoma stalo da okončaju dominaciju Fataha, koji je za vreme pokojnog predsednika Jasera Arafata sklopio nekoliko privremenih mirovnih sporazuma sa Izraelom, ali koji je pod vođstvom predsednika Mahmuda Abasa počeo da važi za korumpiran i podeljen pokret, distanciran od stvarnih problema građana. Hamas, čija je zvanična politika uništenje Izraela, od 2000. godine predvodi palestinski ustanak. - Hoće li Hamas oformiti vladu? Premijera treba da imenuje Abas, ali mu je potrebna podrška najveće stranke u parlamentu, što u suštini ostavlja sastav buduće vlade u rukama Hamasa. Sa parlamentarnom većinom, Hamas bi teoretski mogao izabrati da vlada sam, ali bi pokret radije oformio koaliciju. Premijer ne mora nužno biti iz redova Hamasa. Zvaničnici Fataha kažu da neće učestvovati ni u kakvoj koaliciji koju bi formirao Hamas. To bi prolongiralo pregovore o novoj vladi i ostavilo Hamasu da se dodvori manjim partijama i samostalnim poslanicima. - Šta će se dogoditi s Abasom? Izbori neće direktno uticati na Abasa, zato što je on izabran 2005, mada je nedavno izjavio da bi mogao podneti ostavku ako ne bude mogao da nastavi da radi na pronalaženju mirnog rešenja sa Izraelom. - Hoće li Hamas nastaviti oružanu borbu?   Zapad traži od Hamasa da odbaci nasilje Zapadne zemlje su s rezervom reagovale na pobedu pokreta Hamas na palestinskim izborima i upozorile da je dijalog s tim radikalnim pokretom moguć samo ako se on odrekne nasilja. Šef italijanske vlade Silvio Berluskoni je ocenio da je pobeda Hamasa na palestinskim izborima "vrlo negativna", dok je njegov francuski kolega Dominik de Vilpen izrazio zabrinutost zbog ishoda izbora. Britanski ministar spoljni poslova Džek Stro pozvao je Hamas da izabere između "terorizma" i "demokratskog puta" koji bi mu, kako je istakao, doneo podršku međunarodne zajednice. Evropska komisija je saopštila da će sarađivati s budućim palestinskim vlastima, ma ko da je na vlasti, ali pod uslovom da ostvaruje ciljeve mirnim putem. Švedske vlasti su pozvale radikalni palestinski pokret da promeni politiku, ako želi da sarađuje sa Evropskom unijom i posebno Švedskom. Američki predsednik Džordž Buš je rekao da neće razgovarati s Hamasom sve dok se ne odrekne svog stava da će uništiti Izrael. Dok je ishod palestinskih izbora naišao na hladan prijem na Zapadu, vodeći opozicioni pokret u Egiptu, Muslimanska braća, pozdravio je s radošću pobedu Hamasa. "Palestinski narod je rekao svoje, i zapadne zemlje, posebno SAD, moraju znati da su sada suočene sa celim jednim narodom", rekao je portparol Muslimanske braće Esam al-Arijan. Palestinski Narodni front za oslobođenje Palestine ocenio je da je palestinski narod izabrao da sledi otpor izraelskim vlastima. Retorika otpora Izraelu će se sigurno nastaviti, ali je Hamas već skoro godinu dana nije napadao izraelske snage, dok samoubilačkih napada nije bilo od avgusta 2004. godine. Hamasu bi bilo teško da otvoreno dozvoli svom oružanom krilu, Brigadama Kasam, da nastavi s napadima, a da istovremeno igra ulogu u vladi i stara se o prilivu sredstava od donatora. Pokret će, međutim, moći da iskoristi novi položaj da odbaci svaki poziv na razoružanje svojih boraca, što je proces koji je trebalo da počne u skladu sa mirovnim planom sklopljenim uz posredovanje SAD. - Šta će biti Hamasovi prioriteti? Vladi u kojoj dominira Hamas na prvom mestu će najverovatnije biti unutrašnja pitanja, kakva su rešavanje bezbednosnih problema, suzbijanje siromaštva i bolja zdravstvena zaštita - pitanja koja direktno utiču na živote Palestinaca. Očekuje se da će Hamas promovisati konzervativne muslimanske vrednosti, ali ih verovatno neće nametati silom. - Šta će biti s mirovnim naporima? Ne može se očekivati obnavljanje pregovora o palestinskoj državi, prekinutih 2000. godine. Hamas je najavio da neće priznati Izrael, iako navodi da pregovori "neće biti tabu", ali samo ako se Izraelci odreknu Zapadne obale, pojasa Gaze i istočnog Jerusalima, što jevrejska država odbacuje. Pominjana je i ideja o kontaktima preko neke treće strane. Izrael je rekao da će razgovarati sa Hamasom samo ako se grupa okane oružja i iz svoje povelje izbaci deo koji poziva na uništenje jevrejske države. Iako se pozicija Hamasa može promeniti na duge staze, nikakva promena se još ni ne nagoveštava. - Šta će učiniti Izrael? Bez pregovora, Izrael će se verovatno opredeliti za nove jednostrane poteze kako bi definisao svoje granice na okupiranim teritorijama posle prošlogodišnjeg povlačenja iz pojasa Gaze. To je ove nedelje i najavio vršilac dužnosti premijera Ehud Olmert, u prvom govoru o svojoj budućoj politici od kad je preuzeo vođstvo vlade pošto je premijer Arijel Šaron pretrpeo moždani udar. Očekuje se da će Olmert pobediti na izborima zakazanim za 28. mart. Granica će najverovatnije biti duž barijere koju Izrael gradi na Zapadnoj obali sa obrazloženjem da želi da spreči ulazak bombaša-samoubica. Palestinci gradnju tog zida nazivaju otimačinom njihove zemlje i smatraju da zbog njega neće moći da stvore održivu državu. - Šta će učiniti Zapad? Vašington odbacuje svaku mogućnost pregovora dok se Hamas ne promeni. EU je najavila da će raditi samo sa vladom koja bira mirna sredstva za rešavanje problema. Palestinskoj upravi je pomoć Zapada nužna, a i SAD i EU su nagovestile da bi je mogle ukinuti ukoliko Hamas dobije na izborima.

Žene SVE VIŠE osvajaju najviŠa drŽavniČka mesta
Svetska politika se feminizuje
Žene osvajaju vlast na svim kontinetima, politika se sve više feminizuje a ta pojava mogla bi, kažu stručnjaci, i da se ubrza.
Nedavna pobeda Mišel Bašle na predsedničkim izborima u Čileu koja se podudarila sa svečanom zakletvom nove liberijske predsednice Elen Džonson Sirlif, to samo potvrđuje. Od Evrope do Azije, preko Amerike i Afrike, žene, bez obzira da li pripadaju levici ili desnici, sve više na biralištima osvajaju najviša državnička mesta. I ne samo to. Kada se domognu vlasti one, kako navodi AFP, znaju i da je sačuvaju i ubede svoje sunarodnike da su kompetentne da obavljaju poverenu im dužnost. To pokazuje primer finske predsednice Tarje Halonen, koja je u trku za drugi predsednički mandat ušla sa velikom prednošću u odnosu na svog rivala. Nordijske države dugo su držale primat nad ostatkom Evrope kada je reč o poštovanju jednakosti među polovima, a slučaj Britanke Margaret Tačer koja je bila na premijerskoj funkciji od 1979. do 1990. smatrao se za "izolovanu pojavu". Međutim, talas ženskog osvajanja vlasti polako zahvata i te zemlje. Nemačka je izabrala prvu kancelarku u svojoj istoriji, Angelu Merkel. I s druge strane Atlantika, dolazak jedne žene na najvišu državničku dužnost više nije tabu tema. Hilari Klinton već godinama važi za jednog od najuverljivijih kandidata demokrata za Belu kuću, dok u taboru republikanaca sve se više računa sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs. Njena nominacija na tako visoko državničko mesto bila je dvostruka premijera: ne samo što je žena već je i crnkinja. Iako kaže da je "polaskana" pozivom, gospođa Rajs tvrdi da ranije uopšte nije bila zainteresovana za Belu kuću. Takvo mišljenje bi, međutim, mogla da promeni zahvaljujući svom velikom savezniku koji nije bez autoriteta - sadašnjoj američkoj prvoj dami Lori Buš. Lora Buš je nedavno izjavila da će se na čelu Bele kuće uskoro naći žena. "Sigurna sam da će do toga doći, možda već na narednim predsedničkim izborima", rekla je ona televiziji Si-En-En. Verovatno u želji da pruže i snažan simboličan gest, Lora Buš i Kondoliza Rajs su zajedno otišle u Liberiju gde su prisustvovale svečanoj inauguraciji nove predsednice Elen Džonson Sirlif, prve žene koja je izabrana za šefa države u nekoj afričkoj zemlji. Francuskinja Segolen Roajal, iz redova socijalista, već sedmicama je u vrhu po istraživanjima javnog mnjenja, kao osoba koja bi najbolje predvodila levicu na predsedničkim izborima 2007, iako se njen kolega sa desnice, ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi smatra za velikog favorita na tim izborima. Podržala je Mišel Bašle tokom predsedničke kampanje posetivši s njom siromašne gradske četvrti Santijaga. Nije se obazirala na zajedljive opaske svojih muških kolega kojima je zasmetalo što je u obilazak krenula u štiklama. Švajcarski sociolog Karin Žabr, koja je rukovodila istraživanjem o ženama u parlamentima sveta od 1945. do danas, ocenjuje da se proces feminizacije politike ubržava, i da on kreće "od dole". "Godine 1995. bilo je 11,8 odsto žena u donjim domovima parlamenata, 2000. bilo ih je 13,4, dok ih je u 2005. 16,2 odsto", rekla je Žabr dodajući da se često sa dolaskom žene na vlast menja i redosled prioriteta jer žene političari više značaja pridaju socijalnim temama.

Pokret za evropsku drŽavnu zajednicu Srbija i Crna Gora
Moguć referendum o otcepljenju severne Crne Gore
Predsednik Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbija i Crna Gora Zoran Žižić nije isključio mogućnost otcepljenja dela Crne Gore u slučaju da bude proglašena nezavisnost te republike.
Na pitanje šta bi se dogodilo ako bi nezavisnost bila proglašena i ako za to ne bude saglasnosti više od 50 odsto punoletnih građana Crne Gore, što zahteva EU, Žižić je, u intervjuu za levičarski list "Junge velt", rekao da će "opozicija to bojkotovati". "U mnogim regionima severne Crne Gore već se diskutuje o referendumu koji bi se u tom slučaju održao i na kojem bi se odlučilo o priključivanju Srbiji", rekao je Žižić. On je rekao da je Crna Gora "pod režimom Mila Đukanovića postala 'Apsurdistan', najnedemokratskija zemlja u Evropi". "Sam Đukanović je čovek mafije, protiv njega italijansko pravosuđe vodi istragu zbog šverca cigareta u velikom stilu. Kad je prošlog leta formiran njegov Pokret za nezavisnu Crnu Goru već na osnivačkom skupu su dati prilozi od 1,2 miliona dolara. Ta suma nije došla od građana, od kojih skoro polovina živi ispod egzistencijalnog minimuma, to je novac od kriminalnih poslova", rekao je Žižić za "Junge velt". Istovremeno je predvideo da će "referendum biti manipulisan", jer Đukanović "kontroliše policiju koja ima 40.000 pripadnika u zemlji od 650.000 ljudi", a "vlada ima skoro isključivu kontrolu i nad medijima". Žižić je rekao da njegov pokret Pokret za evropsku državnu zajednicu Srbija i Crna Gora ima oko 100.000 članova i okuplja oko 100 partija i organizacija.

U ZATVORU DO SASLUŠANjA
Kapetan Dragan uhapšen u Australiji
Australijanac srpskog porekla optužen pred hrvatskim sudom za ratne zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj Dragan Vasiljković, poznat kao kapetan Dragan, uhapšen je prošle nedelje u Australiji, rekao je državni tužilac Filip Rudok.
Vasiljković je uhapšen u Sidneju kada su australijske vlasti dobile zahtev od Vlade Hrvatske, rekao je Rudok. Vasiljković (51) se pojavio pred sudom u Sidneju i biće u zatvoru do saslušanja 27. januara. Hrvatska optužuje Vasiljkovića za mučenje i ubistvo hrvatskih vojnika i civila u Kninu gde je Vasiljković bio komandant srpške paravojne jedinice poznate kao "Knindže". Vasiljković živi u Australiji ali ima i srpsko državljanstvo. Rudok je rekao da Hrvatska sada ima 60 dana da formalno zatraži izručenje Vasiljkovića i tada će pitanje biti prosleđeno sudu. U slučaju da sud odluči da Vasiljkovića treba izručiti, ministar pravosuđa Kris Elison će odlučiti da li će ga poslati u Hrvatsku na suđenje.

Uz par volti elektriČne struje, boca tek prevrelog BoŽolea pretvara se u fino, zrelo vino...
Dobro vino i bez podrumske paučine
Dobro vino mora da odleži, zlatno je pravilo vodećih svetskih proizvođača koji ga ostavljaju da sazri u hrastovim bačvama. Poznavaoci pak čuvaju boce godinama u podrumima da bi kasnije uživali u kompleksnom bukeu.
Za Hirošija Tanaku sve je to gubljenje vremena, što namerava da dokaže uz pomoć mašine koja za nekoliko sekundi, uz par volti električne struje, bocu tek prevrelog Božolea pretvara u fino, zrelo vino. Zahvaljujući elektrolizi, mlado vino za tren se pretvara u zrelo, objasnio je Tanaka, predsednik japanske kompanije Inovativ dizajn end tehnolodži (Innovative Design and Technology) koji vodi malu laboratoriju u Hamamacu, zapadno od Tokija. "Pomislite na uštedu. Kraće vreme proizvodnje, nema potrebe za skladištenjem, nema ulaganja u bačve", kaže Tanaka za AP. Iako poznavaoci vina sa skepsom gledaju na ideju "brzog starenja", Tanakina laboratorija nije jedina koja se bavi "instant vinom". On tvrdi da je njegov metod najnapredniji i dodaje da je patentirao ključni deo svoje mašine. Japanska kompanija pregovara sa vinarijama u Kaliforniji i Vašingtonu o isporuci mladog vina koje će biti tretirano i ići u prodaju preko njene američke filijale, BV2 Holdings. BV2 se nada da će kasnije ove godine to vino prodavati i na Internetu za pet dolara po boci. Tanakina kompanija je nudila mašinu za "brzo starenje" i japanskim proizvođačima vina, sakea i sočija, kao i restoranima, ali je do sada na saradnju pristao samo jedan manji proizvođač sočija (alkoholnog pića od slatkog krompira) sa juga Japana. U Evropi, gde se kultura konzumiranja vina smatra civilizacijskim pitanjem, odbijaju i da razmišljaju o elektrolizi vina. "Ne vidim kako mašina može da pretvori vino slabog kvaliteta u dobro, zrelo vino za par sekundi. Ne verujem u to", odlučan je Emanuel Delma, šef za piće u slavnom restoranu Fuke na Jelisejskim poljima u Parizu. Japanski uređaj za "brzo starenje" vina ima dve komore. Kroz jednu prolazi vino, kroz drugu voda, pri čemu razdvajanje obavlja membrana koju je kompanija patentirala. Elektrode obezbeđuju da negativni joni, koji prouzrokuju kiselost, iz vina odu u vodu. Tako Božole iz berbe 2005. prolaskom kroz mašinu postaje vino punog ukusa dok Sovinjon blank iz berbe 2004, koji je prošao isti tretman, dobija na suvoći. Mašina deluje i kod ostalih pića, tvrdi Tanaka i napominje da vino koje je prošlo elektrolizu ne samo da je brže proizvedeno, nego je i zdravije. Takvo vino ne oksidiše lako i ne traži dodatne antioksidanse prisutne u gotovo svim vinima. Proboj na tržište SAD mnogo bi značio japanskoj kompaniji - u 2004, prema podacima kalifornijskog Instituta za vino, Amerikanci su popili 2,44 milijarde litara i potrošnja nastavlja da raste. Prema istrazivanju Internešenel vajn and spirits rekord (International Wine and Spirits Record), sa sedištem u Britaniji, SAD će 2008. postati najveći svetski potrošač vina. Japanci, poređenja radi, godišnje popiju samo 247 miliona litara vina, daleko manje nego piva, sakea i sočija. Tanaka, međutim, ne gaji iluzije da će preokrenuti istoriju konzumiranja vina i svestan je da ga očekuje oštar otpor. Priseća se 2002. kada je prototip svog uređaja predstavio jednom italijanskom proizvođaču vina. Ovaj ga je hitro ispratio rečima: "Napustite prostoriju i zemlju i nikada se više ne vraćajte."

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"