MILANO
Aleksandar Đorđević Armanijev kreator
Italijanski mediji juče su objavili da će Aleksandar Đorđević preuzeti kormilo milanskog Armanija.
Može se reći da je ova vest očekivana, s obzirom da se o njoj pričalo još pre dva meseca kada je milanski klub zapao u krizu. Međutim, stvar je odložena posle par boljih rezultata u Evroligi. Sa druge strane poznata je želja našeg asa da se oproba kao trener, rođena još u vreme igračke karijere dok je sa pozicije plejmejkera organizovao igru slavnih evropskih klubova i reprezentacije Jugoslavije. Već u tom periodu mnogi renomirani stručnjaci videli su ga kao budućeg kolegu. Iako Saša Đorđević nije potvrdio ovu vest, italijanski mediji prenose da je potrebno samo da se obave još završne formalnosti.

CRNA GORA
Lajčak predao vlastima i opoziciji preporuke Brisela
Specijalni izaslanik visokog predstavnika Evropske unije za Crnu Goru Miroslav Lajčak predao je vlasti i opoziciji Crne Gore preporuke Brisela koje sadrže ocene o njihovim platformama za pregovore o uslovima referenduma.
Lajčak je završio višednevni boravak u Crnoj Gori i Srbiji, a pregovore sa vlastima i opozicijom nastaviće u utorak 31. januara. Izaslanik visokog predstavnika Havijera Solane je posle susreta sa čelnicima opozicionih partije, novinarima kazao da je i jednom i drugom bloku predao ocene EU u vezi sa njihovim početnim pozicijama o otvorenim pitanjima, ali nije želeo da precizira njihovu sadržinu. Lajčak je kazao da je i dalje "umereni optimista" u vezi sa postizanjem kompromisa i dodao da ne sumnja da su i jedna i druga strana "iskrene u nameri" da se dogovore oko referendumskih uslova. On je međutim ukazao da su pozicije i jedne i druge strane o mnogim pitanjima udaljene, ali i naveo da o nekim pitanjima, poput monitoringa referendumskog procesa, postoji podudarnost u stavovima. Izaslanik Havijera Solane je kazao da će 31. januara pregovori biti nastavljeni na nivou ekspertskih grupa i da će se preći sa formalnih na suštinska pitanja kako bi se se došlo do "opšte pravne norme" o kojoj bi trebalo da se izjasni skupština koja raspisuje referendum Lajčak se juče sastao i sa mitropolitom crnogorsko-primorske mitropolije Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohijem koga je "zamolio da iskoristi svoj uticaj u društvu i pomogne stvaranju mirne i konstruktivne atmosfere tokom čitavog referendumskog procesa". On je saopštio da će jedna od tema sastanka ministarskog sastanka EU koji je planiran za ponedjeljak biti referendum i da će šefovi diplomatije doneti zaključke o tom pitanju. Lajčak je u Crnoj Gori i Srbiji boravio od poneđeljka i imao je više susreta sa predstavnicima vlasti i opozicije i ambasadorima zemalja članica EU. Vlast i opozicija upoznale su Solaninog izaslanika sa platformama za pregovore. Opozicione partije su predložile donošenje posebnog zakona o referendumu o državnom statusu, kao i veliki broj novina u odnosu na važeće izborno, medijsko i drugo zakonodavstvo koje može da utiče na rezultate izjašnjavanja. Vladajuća partija založila se za utvrđivanje proste većine za donošenje referendumske odluke, ali je pristala da razgovara o utvrđivanju neke vrste kvalifikovane većine.

PKS inicirala brend bez GMO
Zdrava hrana iz Srbije
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Slobodan Milosavljević izrazio je očekivanje da će Vlada Srbije što pre usvojiti inicijativu komore da se Srbija proglasi proizvodnim prostorom bez genetski modifikovanih proizvoda (GMO).
Milosavljević je na konferenciji za novinare precizirao da to neće značiti i zabranu uvoza GMO, koji će ukoliko ima tražnje naći put do svojih potrošača, ali će omogućiti Srbiji da svetskom, a pre svega evropskom tržištu, ponudi brend zdrave, organske hrane. Predsednik komore je naglasio da je PKS predložila da se ova inicijativa, koju trenutno razmatraju nadležna ministarstva, ugradi u Strategiju privrednog razvoja Srbije, čija je izrada u toku i da se uz to donese niz propratnih propisa. Prema rečima Milosavljevića, postojeći zakon o proizvodnji generski modifikovane hrane iz 2001. godine nije dao očekivane rezultate u sprečavanju proizvodnje GMO, što je potvrdio slučaj pojave genetski modifikovane soje otkrivene u Vojvodini 2003. godine i sličan slučaj u Mačvi prošlog leta. "Dugoročni cilj je da profilišemo hranu iz Srbije kao hranu visokog kvaliteta i cene, koja će se razlikovati od svega drugog što se nudi na tržištu", kazao je Milosavljević. Potpredsednik PKS Stojan Jevtić naveo je da je važeća zakonska kazna za proizvodnju GMO u Srbiji hiljadu dinara. Prema njegovim rečima, osim neuspešnih pokušaja proizvodnje genetski modifikovane soje i kukuruza, u Srbiji ni nema nekakvog lobiranja da se na tržište ubace ti proizvodi. "Država može da reši problem genetski modifikovane soje, na način da premije daje samo onim proizvođačima koji je ne proizvode", precizirao je Jeftić, koji je i bivši ministar poljoprivrede Srbije. On je istakao da je ta inicijativa neophodna zbog priprema za ulazak u Evropsku uniju, jer su domaći proizvođači shvatili da se na vreme moraju pozicionirati u odnosu na oštru konkurenciju. Od susednih država, kako kaže Jevtić, samo Bugarska ima zakon kojim se dozvoljava proizvodnja genetski modifikovanog duvana i ruže, koja je inače i bugarski nacionalni brend. Jevtić je istakao da je usvajanje inicijative od velikog značaja za srpske poljoprivrednike, koji za razliku od susednih i zemalja u okruženju bližim evropskom tržištu, ne raspolažu povoljnijim novčanim fondovima u proizvodnji hrane. "To se već danas oseća, na primeru Poljske koja nam ozbiljno konkuriše malinama i junećim i svinjskim mesom, kao i na primeru Bugarske, Turske i Makedonije, koje nas pobeđuju ranim povrćem", precizirao je potpredsednik PKS. Prednost u vinogradarstvu u odnosu na Srbiju, takođe imaju Bugarska, Albanija, Makedonija i Mađarska, dodao je Jevtić. On je naglasio da je u saradnji sa ministarstvima trgovine i poljoprivrede Srbije "došlo krajnje vreme da se razmisli o robnom znaku Srbije", koji svakako može nositi zdrava hrana proizvedena u Srbiji.

Zahtev šefu UNMIK-a
Ukloniti spomenik OVK u Đakovici
Predsednik Koordinacionog centra (KC) za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić zatražila je od UNMIK-a da se ukloni spomenik palim borcima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), postavljen na crkvenom imanju u centru Đakovice.
U pismu šefu UNMIK-a Sorenu Jesen-Petersenu, ona navodi da je na mestu pravoslavnog hrama Svete Trojice, koji je srušen 1999. godine, opština Đakovica sa Udruženjem ratnih veterana OVK podigla spomenik "herojima rata", s namerom da se na parceli na kojoj je bila crkva sagradi "memorijalni kompleks tekovinama rata OVK". Sanda Rašković Ivić naglašava da vlasti u Beogradu i Srbi na Kosovu i Metohiji ulažu velike napore, kako bi uspostavili bar minimum poverenja između suprostavljenih nacionalnih zajednica i da se život nastavi sa osnovnim elementima međusobnog poštovanja. Međutim, "prečesto smo svedoci primera koji ukazuju na sasvim suprotne namere albanske strane, što zahteva hitnu i energičnu akciju predstavnika UNMIK administracije i samog specijalnog predstavnika Petersena", navela je predsednica KC -a, istakavši primer u Đakovici. Ona je od šefa UNMIK-a kategorično zatražila da spreči ovaj anticivilizacijski čin i nasilje, zaštiti interes Srpske pravoslavne crkve i pomogne da se na istom mestu obnovi hram Svete Trojice. U pismu, predesednica Koordinacionog centra podseća da su Albanci, takođe u Đakovici, samo nekoliko stotina metara dalje, 17. marta 2004. godine, srušili crkvu Uspenja svete Bogorodice, iz 18 veka.

BEOGRAD - PORESKA UPRAVA
Krivične prijave protiv rukovodilaca RTV BK Telekom
Poreska policija podnela je nadležnom tužilaštvu krivične prijave protiv više rukovodilaca RTV BK Telekoma zbog utaje poreza od 9,5 miliona dinara.
Kako se navodi u saopštenju poreske uprave Ministarstva finansija, prijave zbog utaje poreza podnete su protiv Aleksandra Zeremskog, kao direktora i Željka Kecmana, kao izvršnog direktora sektora komercijale i finansija preduzeća RTV BK Telekom. Prijave su podnete i protiv Bojane Lekić, kao generalnog direktora i Dušice Karić, kao izvršnog direktora sektora komercijale i finansija preduzeća RTV BK Telekom, takođe zbog utaje poreza. Dodaje se da su Aleksandar Zeremski i Bojana Lekić, kao direktori BK Telekoma omogućili zaposlenima da stanove, koje je kompanija kupila, otkupe po mnogostruko nižoj vrednosti od realne, čime su utajili porez. Prema saopštenju, Zeremski je tako za 35.000 evra otkupio stan površine 292 kvadratna metra, sa garažom od 50 kvadrata. Dodaje se da je taj stan RTV BK Telekom platila 350.000 evra. Zeremski je, kako se navodi u saopštenju, omogućio Bojani Lekić otkup stana od 102 kvadrata za 16.182 evra, dok je BK Telekom isti stan ranije dva meseca ranije platila 185.000 evra. Oba stana su u blizini stadiona FK Crvena zvezda. U saopštenju se dodaje da je Bojana Lekić ustupila Dejanu Panteliću, bez nadoknade, stan na Novom Beogradu, površine 70 kvadrata, koji je plaćen 94.026 evra. Poreska uprava navela je da je Bojana Lekić omogućila otkup stana Ivanu Zeljkoviću. Taj stan, od 46 kvadrata, Zeljković je otkupio za 11.902 evra, iako ga je kompanija ranije platila 35.396 evra. "Obzirom da na razliku između realne cene po kojoj su stanovi kupljeni i stvarno plaćene sume za njihov otkup nisu obračunati pripadajući porezi, koje je isplatilac bio dužan da obračuna, kao i na isplate zarada za zaposlene, izvršena je utaja poreza u ukupnom iznosu od 9,5 miliona dinara", navodi se u saopštenju. Za to krivično delo zaprećena je zatvorska kazna od jedne do osam godina zatvora.

PODGORICA
Bošnjaci traže bosanski jezik u Crnoj Gori
Bošnjačko nacionalno veće u Srbiji i Crnoj Gori zatražilo je od crnogorske vlade da verifikuje nacionalne simbole i praznike Bošnjaka i da počne sa finansiranjem njihovog ureda u Rožajama.
U pismu potpredsedniku Vlade Crne Gore Draganu Đuroviću, Bošnjaci traže da se na listi regionalnih i manjinskih jezika u Crnoj Gori uvrsti i bosanski jezik, kao maternji jezik Bošnjaka, u skladu sa rezultatima popisa stanovništva u Crnoj Gori. U pismu traže i da se omogući njihovo učešće u javnom životu Crne Gore, pri svega u medijima. "To podrazumeva nastup predstavnika Bošnjačkog nacionalnog veća na javnom servisu RTV Crne Gore, kao i formiranje redakcije koja će pripremiti emisiju o kulturi i tradiciji Bošnjaka", kaže se u pismu. Poslanici Skupštine SCG ratifikovali su u decembru prošle godine Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima, u kojoj su u spisku manjinskih jezika za Crnu Goru nalaze albanski i romski.

Zagreb
Srbija prodaje zemljište na Cresu-Hrvatska osporava
Povodom natječaja koji je Srbija raspisala za prodaju zemljišta na ostrvu Cresu, za koji traži oko 5,5 miliona eura, hrvatska strana je upozorila da eventualni budući vlasnik neće moći ući u posjed terena, jer Srbija nije vlasnik spomenute nekretnine.
Republička direkcija za imovinu Srbije raspisala je krajem prošlog meseca konkurs za prodaju zemljišta površine 734.000 kvadratnih metara u blizini gradića Osora na Cresu, navodeći da je riječ o vlasništvu grada Beograda. Hrvatski fond za privatizaciju (HFP), međutim, tvrdi da je u ovom trenutku on vlasnik te nekretnine, da je od 1997. godine kao takav upisan u zemljišne knjige, pa prema tome oglašena prodaja za HFP ne predstavlja formalno-pravnu činjenicu. I hrvatsko Ministarstvo vanjskih poslova je saopštilo da pravne osobe iz SCG nemaju pravo raspolagati s nekretninama u Hrvatskoj na kojima su imale tek upisano pravo korištenja. Ministarstvo upozorava da se eventualni kupac tog zemljišta neće moći uknjižiti kao vlasnik. Upravni odbor HFP-a je još 2002. doneo odluku da se imovina koju su koristile bivše jugoslavenske firme ne smije ni prodavati niti iznajmljivati, a Fond od tada nije prodao ni jednu nekretninu, nije produžio ni jedan ugovor o najmu i nije potpisao ni jedan novi ugovor o najmu takve imovine. Prema podacima HFP-a, u Hrvatskoj u ovom trenutku postoji 319 objekata koji su pripadali srpskim poduzećima i institucijama, no Republička direkcija za imovinu Srbije tvrdi da, prema njihovoj evidenciji, tih objekata ima više, kao i da imaju informaciju da je 188 objekata prodato ili dodijeljeno na korištenje. Hrvatski mediji ovih dana pišu da će se pitanje imovinsko-pravnih odnosa na imovini pravnih osoba koja je bila u društvenom vlasništvu i nalazi se na teritoriju Hrvatske ili SCG rješavati, kako je ranije dogovoreno, bilateralno i to sklapanjem odgovarajućih ugovora. Drugim riječima, to znači da bi eventualni kupac spornog zemljišta na Cresu, s ugovorom o kupovini u rukama, mogao samo čekati sklapanje takvog međudržavnog ugovora. Dodatni problem u ovom slučaju nalazi se i u činjenici da se sporni teren na Cresu većim dijelom nalazi u zoni pomorskog dobra, odnosno obalnog pojasa šest metara od mora. Pomorskim dobrom ne može se raspolagati i na njemu nije dozvoljena nikakva gradnja, te je takvo dobro isključivo u nadležnosti države, a hrvatska vlada dodatno može proširiti taj pojas ako procijeni da je to u državnom interesu. Deo pravnih stručnjaka sugeriše hrvatskoj vladi da učini upravo to, da proširi pojas pomorskog dobra na tom terenu na Cresu, ili pak da tu teritoriju proglasi za park prirode, što takođe zančajno ograničava eventualnog budućeg vlasnika od raspolaganja terenom. Prema izjavama stručnjaka, pravo na naknadu oduzete imovine u skladu s normama građanskog i međunarodnog prava, Srbija, kada je riječ o njenim nekretninama na tlu Hrvatske, tumači kao naknadu u skladu s njihovom sadašnjom tržišnom vrijednosti, a jedan od načina da sazna kolika je stvarna tržišna vrijednost pojedine nekretnine jest raspisivanje konkursa o prodaji nekretnina. Iz ponuđenih iznosa srpska strana će, kažu eksperti, saznati koliko te nekretnine sada vrijede, a takva će informacija koristiti kasnije, prilikom međunarodnih sporova s Hrvatskom o naknadi za oduzete nekretnine. Upravo zbog toga može se dogoditi da se na takve konkurse javljaju razne fantomske firme, koje u dogovoru sa Srbijom nude što veću cijenu za nekretninu. Srbija nakon toga može i poništiti konkurs o prodaji nekretnine, jer je postigla svoj cilj, odnosno saznala je navodnu visoku tržišnu cijenu zemlje i tako poslala poruku Hrvatskoj, a njenu vezu sa takvom firmom vrlo je teško dokazati, upozoravaju hrvatski stručnjaci. Na raspisani srpski konkurs za zemljište na Cresu, već su se javile dvije zainteresirane kompanije, od kojih je jedna, zagrebački "DKC", nepostojeća, odnosno likvidirana firma još 1995. godine, jer se, uprkos zakonskoj obavezi, nije na vrijeme uskladila sa novim Zakonom o trgovačkim društvima.
Sandra Carić Hercog Zagreb

PRIŠTINA
Sejdiju najizvesniji kandidat za predsednika Kosova
Prištinski dnevnik "Ekspres" piše, pozivajući se na međunarodne izvore, da je član Demokratskog saveza Kosova (DSK) Fatmir Sejdiju najizvesniji kandidat za funkciju predsednika Kosova.
Posle smrti Ibrahima Rugove jedna od glavnih tema na Kosovu je - ko će ga naslediti na funkciji predsednika, posebno pošto se početkom februara očekuje otvaranje pregovora o statusu pokrajine, a Rugova je bio na čelu kosovskog pregovaračkog tima. "Ekspres" takođe piše da najveće šanse za preuzimanje funkcije predsednika stranke ima funkcioner DSK Adem Saljihaj.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"