Susret Harpera i Šaresta
Susret iza zatvorenih vrata
Žak Šarest je bio prvi provincijski premijer sa kojim se sastao novi prvi čovek kanadske vlade Stiven Harper. Iako su predstavnici medija bili u prilici da proprate početak njihovog susreta, ostatak je protekao bez prisustva ljudi iz sedme sile.
Harper je, za vreme snimanja rukovanja dvojice političara, rekao da će sa Šarestom raspravljati o raznim interesantnim stvarima, ali nikavi dodatni detalji nisu otkriveni. Dvočasovni radni ručak su i njihovi portparoli okarakterisali samo površno kao preliminarnu diskusiju i nije objavljeni nikakvo zvanično saopštenje. Pretpostavlja se da su dvojica premijera pre svega raspravljala o programu brige o deci. Tu se javljaju velike razlike u stavovima, pošto Harper zagovara direktno davanje pomoći u iznosu od 1.200 dolara godišnje roditeljima svakog deteta mlađeg od šest godina, dok Šarest i ostali premijeri provincija insistiraju na nastavku finansiranja i proširivanja kapaciteta za u dečjim vrtićima, što je obećala prethodna vlada. Lider NDP-a Džek Lejton izrazio je zabrinutost zbog tajanstvenosti ovog sastanka. On je naglasio da bi transparentnost i otvorenost u ovakvim razgovorima trebalo da budu koliko god je to moguće ono čemu se teži, te da se ovakav početak komunikacije među premijerima ne može okarakterisati kao dobar.

Generalni guverner u prvoj zvaničnoj poseti Kvebeku
Generalni guverner Mišel Žan je, po prvi put otkako je stupila na dužnost, boravila zvanično u Kvebeku.
Tokom boravka u provinciji, gospođa Žan je u crkvi u centru Montreala prisustvovala službi posvećenoj Mesecu crnačke istorije. Tom prilikom, gospođa Žan je istakla da svi moramo da se borimo protiv svake vrste potlačivanja, jer se to ne može okarakterisati kao borba jedne rase, već kao borba svakog čoveka i žene koji žele dostojanstvo i poštovanje.

Uz zakon kao potvrdu
Lejton traži od Harpera veću pomoć stranim državama
Lider NDP-a Džek Lejton apeluje na premijera Stivena Harpera da donošenjem zakona dokaže svoju rešenost da poveća iznos pomoći stranim zemljama. Lejton kaže da je Harper svojevremeno podržavao izdvajanje 0,42 odsto od bruto nacionalnog dohotka do 2010. godine, s tim da bi trebalo taj postotak povećati do 0,70 do 2015. godine.
Lejton ističe da većina građana podržava pomaganje ljudima u nevolji i to je dokazala između ostalog velikim prilozima za žrtve prošlogodišnjeg cunamija. Aleksa MkDona, Lejtonova stranačka koleginica, napominje da bi povećavanje pomoći stranim zemljama bila odlična prilika da Harper dokaže koliko se razlikuje od svog prethodnika Pola Martina.

Alternativa kriminalu i oružju
Ontario finansira program za prevenciju rizičnog ponašanja omladine
Ontario je izdvojio petnaest miliona dolara godišnje, u naredne tri godine, za program namenjen prevenciji rizičnog ponašanja kod omladine. Ideja je da provincija inspiriše zainteresovane predstavnike iz oblasti biznisa da svojim prilozima udvostruče visinu ovog fonda, kako bi se što efikasnije pristupilo sprečavanju nasilničkog ponašanja kod mladih.
Premijer Ontarija Dalton MkGvinti veruje da će program dati pozitivne rezultate i navesti mlade da se, umesto kriminalu i upotrebi oružja, okrenu pozitivnim alternativama koje im se nude. On naglašava da je formiranje fonda zasnovano na želji da se sa izgradnjom bezbednog i sigurnog društva započne iz baze i da se ide ka nadgradnji. Iz ovog fonda će biti finansirani lokalni programi, mentoring, obuke i radna mesta za mlade iz rizičnih grupa pre svega u trinaest delova grada Toronta, koji su označeni kao najkritičniji. Valja reći da je predviđeno da se podrže i sprovedu u delo ideje koje budu dali građani iz najugroženijih delova grada. Na čelu programa biće trener Toronto Argonauta Majk Klemons. On kaže da stvaranje ovog fonda nikako ne znači i automatsko rešavanje ovog velikog problema, ali da ga treba svakako shvatiti kao poziv na akciju i to onu u kojoj ćemo udruženi, kao zajednica, učiniti da se stvari pokrenu na bolje.

Oružano nasilje u Torontu
I pored svega, građani bezbedni u svojim naseljima
I pored toga što je u Torontu u poslednjih godinu dana drastično povećano oružano nasilje, građani u anketama i dalje ističu da se u svom kraju grada osećaju sasvim bezbedno. Ovakvu izjavu je agenciji Leger marketing dalo skoro devedeset odsto anketiranih građana.
Nešto ispod dve trećine anketiranih smatra da se nasilje javlja samo u pojedinim delovima grada i da se nipošto ne treba praviti uopštavanje za čitav grad. No, na rečima smo često drugačiji nego u praksi. U prilog tome idu podaci da je dve petine anketiranih nabavilo alarm za svoj dom, a da tri četvrtine njih, kada su kod kuće, obavezno zaključavaju vrata. Građani su ispitivani u dva navrata, prvo u novembru, a potom i u januaru, neposredno posle ubistva petnaestogodišnje Džejn Kriba na ulici Jang.

Opljačkan centar za obuku policajaca
Nestali neprobojni prsluci
Policija u Duramu je ponedeljak ujutro primetila da je iz prostorija centra za obuku nestalo pet neprobojnih prsluka, nekoliko laptopova i nešto novca.
Sve stvari su se nalazile pod ključem. U policiji znaju da neprobojni prsluci spadaju u najtraženiju robu u podzemlju. Oni kažu da se nagađa da su u poslednje vreme počinioci zločina imali na sebi odeću koju ne mogu da probiju meci, te strahuju da bi prsluci mogli da budu iskorišćeni u razračunavanju između bandi. Policija apeluje, pre svih, na roditelje tinejdera da provere da li su njihova deca donela kući neki takav prsluk i, ukoliko primete nešto, da odmah pozovu nadležne službe.

Prekinut lanac šverca ljudi
Optuženo jedanaest Kanađana
Zajedničkom akcijom kanadskih i američkih policajaca, RCMP, američkog Sekretarijata za unutrašnju bezbednost, službi za imigraciju i carinu i kanadske pogranične službe, prekinut je međunarodni lanac šverca ljudi. Kriminalne grupe su ilegalnim putevima prebacivale ljude uglavnom u Ameriku, dok je jedan manji broj pokušavao da uđe u Kanadu.
Ljudi su uglavnom prebacivani sakriveni u prtljažnike automobila, vagone, kamionske prikolice ili male čamce. Na ovakav način su u obećanu zemlju pokušavali da uđu državljani Kine, Koreje, Albanije i zemalja istočne Evrope. RCMP je podigla optužnice protiv 11 Kanađana, većinom iz okoline Vindzora, dok je jedna osoba iz Toronta.

Ontarijski Parlament usvojio zakon
Mirovna veća neće više rešavati porodične sporove
Ontarijski Parlament je usvojio zakon kojim se zabranjuje mešanje religijskih mirovnih veća pri rešavanju porodičnih sporova. Provincijski tužilac Majkl Brajant je, tim povodom istakao, da ovaj zakon reafirmiše princip da jedinstven zakon treba da važi za sve građane Ontarija.
Ovaj zakon pozdravile su ženske grupe, koje naglašavaju da su mirovna veća veoma često neravnopravno tretiaral žene i decu. Postoje, međutim, i drugačija mišljenja. Predstavnici muslimanskih grupa smatraju da ovaj zakon neće dorpineti da žene budu zaštićenije već da će, naprotiv, dovesti do toga da mirovna veća nastave da rade u potaji. Mohamed Elmasri, predsednik Kanadskog islamskog kongresa veruje da bi se mnogo više dobilo da je vlada na odgovarajući način regulisala rad mirovnih veća, umesto što ih je zabranila. Zakon nalaže poštovanje ontarijskog zakona o porodici pri rešavanju porodičnih sporova, profesionalnu arbitražu od strane stručnjaka koji može da proceni da li je bilo nasilja u porodici i obavezne konsultacije sa pravnim stručnjacima pre postizanja sporazuma. O ovim sporazumima će se voditi evidencija i protiv njih moći će da se podnese žalba na sudu.

Umesto Frenka MkKene
Majkl Vilson biće novi kanadski ambasador u SAD-u
Novi kanadski ambasador u Vašingtonu biće Majkl Vilson, dugogodišnji ministar trgovine, industrije i finansija iz vlade Brajana Malrunija.
Čim je počelo da se spekuliše sa pretpostavkama da bi Vilson mogao biti ambasador, i u Otavi i u Vašingtonu čuli su se pozitivni komentari. U Vašingtonu se, između ostalog, kao posebna Vilsonova prednost ističe činjenica da je on blizak premijeru Harperu. Vilson će biti postavljen na mesto sadašnjeg ambasadora Frenka MkKene, koji je podneo ostavku na svoju funkciju neposredno posle federalnih izbora i poraza Liberalne stranke. Premijer Harper se zahvalio MkKeni na snaženju kanadskog predstavljanja u SAD-u i pomoći u ostvarivanju jakih bilateralnih odnosa. Vilson je van zvanične politike već punih trinaest godina, ali je veoma dobro poznat u Vašingtonu kao osoba koja je dala svoj veliki doprinos u pregovorima o kanadsko-američkom sporazumu o slobodnoj trgovini. Za Vilsonovo ime vezuje se uvođenje poreza za robe i usluge (GST) koji je 1990. godine uvela vlada Brajana Malrunija. Vilson se trenutno nalazi na čelu UBS-a Kanada, međunarodne finansijske firme. Tokom predizborne kampanje, Vilson je bio jedna od savetnika sadašnjeg premijera Harpera. U njegovoj bogatoj biografiji vidi se, između ostalog, da je poklonik muzike Rolinstonsa, možda i zbog toga što mu je Mik Džeger kolega sa studija. Na vest o svom naimenovanju na mesto ambasadora, Vilson je izjavio da će prioritet broj jedan svakako biti rešavanje problema drvne građe koji već neko vreme postoji između dve zemlje. On veruje da premijer Harper daje novi ton odnosima između Kanade i SAD-a. U zvaničnom saopštenju, premijer Stiven Harper je naglasio da će, budući da je jačanje odnosa između Kanade i SAD-a jedno od najvažnijih pitanja njegove vlade, Vilson biti prava osoba u međusobnim pregovorima sa svim znanjem i iskustvom iz oblasti finansija i upravljanja koja poseduje. I opozicija se povoljno izjašnjava o novom ambasadoru u SAD-u. Lider opozicionih liberala Bil Grejem kaže da Vilson ima besprekorne preporuke, kako političke, tako i lične. Ono što, međutim, nikako ne treba izgubiti iz vida je, po Grejemovim rečima, da mnogo toga zavisi od celokupnog političkog tona domaće politike, ali i od one koju zastupa SAD.

Novi ambasador pri UN biće Džon MkNi
Novi kanadski ambasador pri Ujedinjenim nacijama biće Džon MkNi, dosadašnji ambasador u Belgiji.
MkNi je do sada službovao u Madridu, Londonu i Tel Avivu, bio jedan od pomoćnika ministra za inostrane poslove za Afriku i Bliski istok. U zvaničnom saopštenju se ističe da ga njegovo izvanredno poznavanje diplomatije, njegov rad u vladinom radnom telu za međunarodni mir i sigurnost, ali i poznavanje pitanja koja se tiču multilateralnih odnosa, čine idealnom osobom za dalje značajno zastupanje kanadskih interesa pri Ujedinjenim nacijama. Dosadašnji kanadski ambasador pri UN bio je Alan Rok.

Političko iskustvo kao pomoć stranci
Džejn Stjuart naimenovana je za šefa kabineta Bila Grejema
Bivša ministarka Džejn Stjuart naimenovana je za šefa kabineta Bila Grejema, privremenog lidera Liberalne stranke.
Stjuart, koja je u vladi Žana Kretjena bila zadužena za resor ljudskih resursa, povukla se iz politike kada je na čelo stranke došao Pol Martin. Otišla je u Ženevu, gde je bila angažovana pri Međunarodnoj organizaciji za rad. Upućeni ističu da je ona poštovana i popularna među članovima stranke, da je iznad svega lojalna i posvećena stranci i veruju da će njeno izvanredno političko iskustvo pomoći da da se liberali homogenizuju kao glavna opoziciona snaga. Bil Grejem, u zvaničnom saopštenju, sagledava gospođu Stjuart kao svojevrstan oslonac tima liberala koji će u narednom periodu biti protivteža manjinskoj vladi konzervativaca. Grejem će obavljati funkciju privremenog lidera stranke sve dok se na konvenciji ne izabere novi. Zvanično, međutim, Martin i dalje ostaje lider liberala.

Takar se izvinio kolegama poslanicima
Ministar saobraćaja ostaje na funkciji
Ontarijski ministar saobraćaja Harinder Takar izvinio se članovima provincijskog Parlamenta zbog toga što je je prekršio akt o integritetu članova, ali nije ponudio svoju ostavku.
Takara je bio predmet kritike provincijskog komesara za integritet, pošto je ministar za svoje poslove angažovao poverenika koji nije bio nezavisan i što nije obavestio komesara da je taj poverenik bio blagajnik njegove izborne asocijacije. Takar se zahvalio komesaru na rečima kritike i istakao da je izvukao pouku iz čitavog slučaja, ali je takođe naglasio da nije ostvario nikakvu ličnu korist. Svoju zahvalnost za pružanje bezrezervne podrške Takar je uputio članovima svoje porodice i premijeru Daltonu MkGvintiju, koji je ostao uz njega bez obzira na sve kontroverze vezane za ovaj slučaj. Premijer MkGvinti je, sa svoje strane, istakao da Takar može da ostane na svojoj funkciji, budući da je shvatio u čemu je pogrešio. Lider provincijskih konzervativaca Džon Tori je pohvalio Takarovo izvinjenje, ali veruje da ministar ne bi trebalo da ostane u vladi. Slično mišljenje zastupa i lider NDP-a Hauard Hempton.

Protesti zbog karikatura
Mirne demonstracije u Torontu i Montrealu
Protesti, koje su širom sveta organizovali pripadnici muslimanske zajednice protiv objavljivanja karikatura sa prorokom Muhamedom, proteklog vikenda desili su se i u Torontu i Montrealu. Procenjuje se da je u najvećem kanadskom gradu bilo oko hiljadu i po demonstranata, dok ih se u Montrealu okupilo nekoliko stotina.
Za razliku od mnogih drugih, ovdašnje demonstracije su bile mirne. Premijer Stiven Harper uputio je priznanje muslimanskoj zajednici na odmerenosti i uzdržanosti, ističući da ne odobrava objavljivanje spornog materijala u medijima zbog potrebe da treba poštovati tuđu veru. U Montrealu je u isto vreme pedesetak ljudi održavalo kontra-protest, kojim su podržavali slobodu govora. Karikature sa likom proroka Muhameda objavljene su prvo u jednim danskim novinama, septembra prošle godine, da bi ih potom preneo još jedan broj evropskih listova koji zagovaraju slobodu govora. To je izazvalo negodovanje mnogih pripadnika muslimanske vere, koja zabranjuje bilo kakvo prikazivanje lika proroka. U Kanadi su se ove sporne karikature našle na stranicama montrealskog L Devoara, kalgarijskih Vestern Standarda i Džuiš Fri Presa, kao i jednih studentskih novina sa Ostrva princa Edvarda. Protivnici ovog nauma, koji odluke redakcija ocenjuju kao neodgovorne, strahuju da bi najavljeno ponovno objavljivanje karikatura u Vestern Standardu moglo da izazove mnogo burnije demonstracije. Lokalne muslimanske grupe već su najavile tužbu provincijskoj Komisiji za ljudska prava, koja se zasniva na podsticanju mržnje. Prvi čovek Kanadskog saveta za američko-islamske odnose, Rijad Saludi, izražavajući razočaranje zbog odluke čelnika Vestern Standarda, nasuprot tome ističe kao izuzetno odmerenu notu ministra inostranih poslova Pitera MkKeja koji se zalaže za pravu meru slobode govora i boljeg dijaloga između Kanađana i Muslimana.

Pojačan nadzor na ulicama Montreala
Saobraćajna kontrola za veću bezbednost i red
Saobraćajna policija u Montrealu pojačana je sa 133 nova policajca. Oni će se boriti protiv najčešćih saobraćajnih prekršaja, prekoračenja brzine, prolasku na crveno, nepoštovanja propisa o stavljanju sigurnosnog pojasa tokom vožnje, prelaženja ulice van obeleženih pešačkih prelaza i drugih. Akcija kažnjavanja nesavesnih vozača, ali i pešaka, započeta je početkom meseca i ima za cilj da unese malo više reda u saobraćaj koji je poprilično lošem glasu u provinciji. Deo policajaca biće na biciklama, dok će jedan broj njih pratiti dešavanja u kolima. Oni već naplaćuju kazne koje bi trebalo da utiču na pozitivne promene u ponašanju svih učesnika u saobraćaju. Kako se naglašava, zadatak ovih policajaca će biti i da gradu da sugestije za infrastrukturne promene, koje bi takođe trebalo da doprinesu većoj bezbednosti u saobraćaju.

Gradonačelnici o igračkama
Imitacije vatrenog oružja zabraniti za maloletnike na javnim mestima
Merilin Pirs, gradonačelnica gradića Skagog, šezdesetak kilometara udaljenog od Toronta, zatražiće od svojih kolega iz ovog dela provincije da u svojim jurisdikcijama zabrane deci da se igraju sa igračkama koje podsećaju na vatreno oružje. Čelnici gradova iz oblasti Toronto i Hamilton o tome će raspravljati na sastanku u Kezviku, koji počinje u petak.
U gradiću Skagog ova zabrana uvedena je prošlog meseca i veruje se da će značajno doprineti da deca budu bezbednija. Gospođa Pirs kaže da je u prošloj godini bilo previše neprijatnih i opasnih incidenata u kojima su za zastrašivanje korišćene dečje igračke koje su previše verodostojno imitirale raznorazno vatreno oružje. Iz straha da bi u takvoj opasnoj igri čak i policajac mogao da puca, pa tek onda da proverava, većnici njenog gradića su odlučili da svim maloletnicima zabrane upotrebu ovakvih igračaka na javnim mestima. Kazne idu do 150 dolara. Punoletna lica smeju u rukama da imaju takve 'igračke' na javnom mestu, osim u situacijama koje se kose sa zakonom. Napominje se da deca i dalje mogu u igri kod kuće da upotrebljavaju ove imitacije oružja, no primećeno je da neki gube interesovanje za igru koju ne mogu da podele sa drugima. Interesantno je da federalni zakon zabranjuje prodaju imitacije vatrenog oružja maloletnicima. To nažalost, ne sprečava roditelje da kupuju ovakve igračke svojim mališanima. Veliki lanci trgovina, poput Vol Marta ili Kanadijan Tajra ne prodaju ovakve igračke, ali ih zato u širokom asortimanu ima u prodavnicama jeftine robe, gde se sve može nabaviti za dolar ili dva. Šef policije u Torontu Bil Bler kaže da u gradu ne postoji zabrana nošenja ovih nazovi igračaka, ali da postoji zajednički program policije i partnera iz lokalne zajednice koji stimuliše zamenu borbenih igračaka za manje nasilne.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"