DEFINISAN PREDLOG EU
Odluka validna sa 55 odsto izašlih birača
Evropski izaslanik za crnogorski referendum Miroslav Lajčak potvrdio je da predlog Evropske unije predviđa da se referendum održi najkasnije 14. maja, i da referendumska odluka bude validna ako za nju glasa više od 55 odsto izašlih birača.
On je na konferenciji za novinare kazao da predlog EU predviđa da referendumska kampanja ne traje duže od 75 dana i da je potrebno imati jedno jasno i nedvosmisleno pitanje. Lajčak je naveo da od vlasti i opozicije očekuje da daju odgovor na predlog EU početkom naredne nedelje. On je istakao da je siguran da će EU 27. februara zvanično prihvatiti njegov predlog. Izaslanik EU je rekao da to nije predlog uzmi ili ostavi, već da je u ime EU doneo mišljenje odnosno preporuku. Kazao je da je na političarima i poslanicima da odluče, i da su oni ti koji daju poslednju reč. "Ovo je najbolja formula kojom se ne prejudiciraju rezultati i ne diskvaliflikuje nijedna opcija", naglasio je Lajčak. Dodao je da na vlasti i opoziciji nije jednostavna odluka, ali da veruje u dogovor, i ponovio da se ovim predlogom obezbeđuje puna legitimnost rezultata referenduma. Lajčak je rekao da je od predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića zatražio da se naredne nedelje održi vanredna sednica skupštine, kako bi se dva bloka dogovorila oko pravila referenduma. "EU vidi Crnu Goru kao svog budućeg člana i verujem da će se čitav proces organizovati na evropski način. Time bi Crna Gora poslala EU poruku u kojoj meri poštuje evropska pravila", istakao je Lajčak. On je naveo da je predlog o 55 odsto birača evropsko rešenje i standard koji najbolje odražava konkretnu situaciju u Crnoj Gori. Upitan šta će se destiti, ako na primer za nezavisnost glasa 54,9 odsto birača, on je kazao, da ako se postigne dogovor o potrebnoj većini od 55 odsto, on mora da se poštuje. Predstavnik EU nije želeo da odgovori na pitanje da li će se EU povući ako vlast ili opozicija odbiju rešenje, navodeći da veruje da će vlast i opozicija postići dogovor.

CRNA GORA-REFERENDUM
Teške reči na račun Solane
Nekoliko političara i analitičara koji se zalažu za nezavisnu Crnu Goru oštro su kritikovali Havijera Solanu, optužujući ga da želi da spreči nezavisnost Crne Gore i da je smislio kvalifikovanu većinu od 55 odsto izašlih na referendum.
Koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru Branko Lukovac rekao je da Solana "nije zaslužio poverenje" tog Pokreta i da je on "završio svoju misiju, sadašnju i buduće". Kako su preneli podgorički elektronski mediji, Lukovac je podsetio da je Solana još pre pet godina bio protivnik opredeljenja o državnom osamostaljenju Crne Gore. Prema rečima Lukovca, Solani je važnije da se o Crnoj Gori dogovori sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, nego sa crnogorskom demokratskom većinom. Član Venecijanske komisije i politički analitičar Srđan Darmanović je rekao da "više ne treba govoriti u rukavicama", jer, kako je objasnio, Solana ne želi da na crnogorskom referendumu pobedi suverenistička opcija. Predsednik Liberalne partije Crne Gore Miodrag Živković je rekao da je predlog kvalifikovane većine za crnogorski referendum zapravo produkt "administracije Havijera Solane". Živković je ocenio da je cilj tog predloga da se Crna Gora onemogući da ostvari državnu nezavisnost. "Najbolje je da Solana pošalje Špance da glasaju u Crnoj Gori", rekao je Živković. Lider Liberalne partije je ocenio da Solanin predlog o referendumskoj većini treba odbiti, kao "pretenciozan i nepošten". Udruženje crnogorskih nezavisnih književnika je, takođe, saopštilo da su uslovi koje je EU odredila za crnogorski referendum definisani pod neposrednim uticajem Havijera Solane.

REAGOVANjA
Referendum neće ništa rešiti
Funkcioner G17 Plus Čedomir Antić izjavio je da referendum o državnom statusu Crne Gore neće ništa rešiti i ocenio da je vrlo loše što je Srbija postala talac zemlje koja ima 16 puta manje stanovnika od Srbije.
"Da li će biti 51 posto upisanih birača ili 50 odsto izašlih, to je za Srbiju svejedno, radi se o broju ljudi koji ne prevazilaze broj stanovnika dve malo veće mesne zajednice u Beogradu", rekao je Antić povodom predloga izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka da referendumska odluka bude validna ako za nju glasa 55 odsto birača koji izađu na referendum. Antić je rekao da neuspeh referenduma ne znači da će Srbija i Crna Gora dobiti zajedničku državu, već onu koja je i sada nefunkcionalna i loša državna zajednica. "S druge strane ako referendum uspe, Srbija treba da zna da će kolateralna šteta referenduma biti politička prava srpske manjine u Crnoj Gori. I to je sramotno", rekao je Antić. "Koliko čujem, crnogorska vlast neće da prihvati predlog Lajčaka da 55 odsto izašlih bude dovoljno za uspeh referenduma. Sramotno je da se uopšte raspravlja o referendumu kakav se danas odvija u Crnoj Gori. Nigde u Evropi niko nije dobio nezavisnost, a da nije imao konsenzus u svom narodu", rekao je funkcioner G17 Plus.

SAVET BEZBEDNOSTI
Složno o standardima, različito o statusu
Većina članova Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na sednici posvećenoj Kosovu izrazila je nezadovoljstvo sprovođenjem standarda, ali je kada je reč o utvrđivanju budućeg statusa pokrajine bilo i protivrečnih stavova.
Prema zapisniku sa sastanka koji je objavljen na sajtu Saveta bezbednosti, većina govornika se složila sa ocenama koje su izneli i zvaničnici UN, da se standardi ispunjavaju suviše sporo u oblasti povratka raseljenih i stvaranja multietničkog društva. Ambasador Rusije Andrej Denisov poručio je da će "konkretni rezultati, a ne (simbolični) gestovi, biti važan faktor za uspeh pregovaračkog procesa" i ocenio da "sada ne postoje neophodni uslovi za rešenje statusa Kosova". Denisov je kazao da same zainteresovane strane moraju postići sporazum i da rešenje mora biti jednako zadovoljavajuće za Beograd i Prištinu kao i u skladu sa međunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti. I ambasador SAD Džon Bolton je poručio da je primena standarda veoma važna i da "ako žele ubrzavanje pregovora o statusu, privremene institucije (na Kosovu) moraju da urade više, mnogo više, posebno u ključnim oblastima kakve su manjinska prava, decentralizacija i zaštita verskih objekata". "Među svim mogućnostima, nezavisnost Kosova je moguć ishod", ukazao je Bolton. Sa njim se složio i ambasador Britanije Alan Tomson, koji je rekao da je "nezavisnost jedna opcija", a da bi "neki rekli i jedina opcija da se regionu donesu mir i stabilnost". Za razliku od njih, predstavnik Kine Vang Guanja kazao je da su "poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore od najvećeg značaja za razgovore o statusu". Kineski ambasador je rekao da se "mora imati na umu jedinstvena istorija kosovskog pitanja" i da je u dugoročnom interesu svih etničkih grupa na Kosovu i svih zainteresovanih strana da se postigne kompromisno rešenje. Kineski diplomata je ukazao na "velike razlike u vezi sa budućim statusu unutar Kontakt grupe", koju čine SAD, Rusija, Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, i zauzeo se za ubrzavanje pregovora i primenu mera opreza kako bi se u tom procesu poštovali prava i interesi svih grupa na Kosovu. Predstavnik Francuske Žan -Mark de la Sablijer složio se da pregovori treba da budu okončani 2006. i poručio da rešenje mora biti prihvatljivo za narod Kosova, kao i da će ono svakako biti "ukorenjeno u Evropi". Francuski diplomata je istovremeno upozorio da će uspeh kosovskih institucija u primeni standarda i pronalaženju rešenja za postojeće probleme biti "odlučujući kriterijum za utvrđivanje statusa". Predstavnici Slovačke i Ukrajine Peter Burian i Valerij Kučinski saglasili su se da rešenje za status "ne sme biti povezano sa bilo kojim drugim međunarodnim modelom", odnosno da "ne treba da važi za presedan za bilo koje drugo pitanje". Ukrajinski predstavnik je kazao da procesu odlučivanja treba pristupiti s najvećom pažnjom i da rešenje ne sme biti nametnuto, dok je slovački ambasador poručio da ishod pregovora ne treba prejudicirati i da treba poštovati međunarodno pravo. Određivanju roka za okončanje pregovora se pored Rusije usprotivio i predstavnik Turske, ocenivši da bi to "u ovom trenutku bilo kontraproduktivno".

REAGOVANjE
Jakšić i Ivanović kritikuju šefa UNMIK-a, hvale Tadića
Član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova Marko Jakšić, ocenio je da je šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen na sednici Saveta bezbednosti UN "vešto prikrio stanje koje vlada na Kosovu i Metohiji".
Jakšić je, reagujući na sednicu SB UN, zamerio Jesenu-Petersenu na, kako je rekao, "prikrivanju činjenica da je na sceni egzodus Srba i da se na temelju etničkog čišćenja pravi jedna nova albanska država na Balkanu". "Nema prave osude ovakvog nastojanja albanske zajednice na Kosovu i Metohiji, niti pravog opisa stanja", ocenio je Jakšić. On je izrazio zadovoljstvo nastupom predsednika Srbije Borisa Tadića, istakvši da je na "valjan način prikazao situaciju i ukazao šta se na Kosovu radi, da je srpski narod taj koji pati, da bi nezavisno Kosovo bilo vrhunac cinizma i da bi se time srušili svi međunarodni dokumenti doneti poslednjih desetak godina". "Srušio bi se međunarodni poredak, ohrabrili zločinci, kriminalci i teroristi. Naš predstavnik je to dobro rekao, ali ćemo od strane UNMIK-a i SB slušati istu priču, da se stanje kreće nabolje", rekao je Jakšić i dodao da ima utisak "da se izveštaj Kaj Ejdea o Kosovu i Metohiji gazi i ne poštuje". Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović rekao je da je predsednik Srbije na razložan i utemeljen način, smireno i argumentovano izneo situaciju na Kosovu i ukazao na diskriminaciju kosovskih institucuja. "Tadić je razotkrio da dovođenje premijera Kosumija prejuduicira budući status Kosova i Metohije, a šef UNMIK -a nije rekao ništa novo osim što je pravdao katastrofalnu misiju UN, okrivljujući Beograd za neučešće Srba u institucijama", rekao je Ivanović.. On je zaključio da je Jesen Petersen "i ovoga puta pokazao da ima proalbanski stav i da se njegova politika ne zasniva na Rezoluciji 1244 SB UN".

SRBIJA I DIJASPORA
Optužbe na račun Ministarstva za kapitalne investicije
Ambasada SCG u Australiji zatražila je od Ministarstva za kapitalne investicije Srbije da povuče preporuke date firmi "Global fajnens", za prikupljanje novca od Srba iz dijaspore za izgradnju puteva u matici, prenosi televizija B92.
Kako prenosi ta televizija, ambasador SCG u Kamberi Milivoje Glišić traži od ministarstva kojim rukovodi Velimir Ilić da povuče preporuke sa državnim memorandumom, date firmi kojom rukovodi izvesni Marjanović, a koji je u Australiji pravosnažno osuđivan zbog prevare. Ambasada je uputila depešu u kojoj je o tome upoznala premijera Srbije Vojislava Koštunicu i Ministarstvo inostranih poslova SCG. Televizija B92 navodi da od Velimira Ilića, koji je na pregovorima o Mobtelu u Beču, nije uspela da dobije komentar. Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Aleksandar Čotrić potvrdio je toj televiziji da je upoznat s tim problemom i da će o tome obavestiti nadležne. "Ambasador je tražio objašnjenje od premijera uputivši mu pismo i obrativši se Ministarstvu za kapitalne investicije. Pretpostavljam da je došlo do zloupotrebe. Očigledno je da je to urađeno bez provere, a Ministarstvo za kapitalne investicije treba da opozove svoje ovlašćenje", rekao je Čotrić za B92.

ZORAN STANKOVIĆ
Odlazim i ja ako ne lociramo haške optuženike
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković najavio je mogućnost da podnese ostavku ukoliko u narednom periodu ne budu locirani haški optuženici.
U intervjuu za "Danas", Stanković je rekao da aktivnost Vojnobezbednosne agencije (VBA) u lociranju haških optuženika nije prestala i nije završena podnošenjem izveštaja Vrhovnom savetu odbrane. Stanković je naveo da VBA u okviru svojih ovlašćenja mora da ide dalje i to veoma brzo i detaljno i da kaže da li ima podatke da li je neki haški optuženik na teritoriji Srbije ili da nema te podatke. "Ako oni u narednom periodu koji ne bih mogao sada da limitiram uspeju da lociraju mesto, u Srbiji ili negde drugde, onda je to u redu. Ali ako kažu mi ne možemo da dođemo do podataka gde su haški optuženici, moj sledeći korak će biti da kažem: 'Hvala, gospodo, imali ste vremena, niste ništa uradili bićete smenjeni i na vaša mesta doći će drugi ljudi!'", objasnio je Stanković. On je dodao da ako ni ti drugi ljudi ništa ne urade, to će značiti da on "nije u mogućnosti da to uradi" i da će se onda povući. "To, istovremeno, znači da ćemo zbog takvih rezultata i dalje tapkati u mestu, nećemo ući u međunarodne institucije i polako će nas jedna po jedna zemlja koje su bile daleko iza nas zaobilaziti", istakao je Stanković. On je podvukao da je izvesno da je Ratko Mladić napustio vojne objekte tokom juna 2002, ali je izvesna i uloga nekih ljudi nakon tog perioda, "ali ne u okviru vojnih objekata nego u okviru civilnih struktura i civilnih objekata".

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"