Vojislav KoŠtunica na samitu Šefova vlada zemalja JIE
Regionalna saradnja za Srbiju prioritet
Koštunica je rekao da su "glavni cilj državne zajendice SCG evropske integracije", ali je dodao da je, "obaveza svih nas da sačuvamo političku stabilnost i omogućimo da svi građani regiona, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, žive slobodno i u miru".
Regionalna saradnja predstavlja prioritet Vlade Srbije i za Srbiju je sklapanje jedinstvenog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu jugoistične Evrope (JIE) od izuzetnog značaja, izjavio je srpski premijer Vojislav Koštunica na samitu šefova vlada zemalja JIE u Bukureštu. U obraćanju učesnicima samita, on je istakao da sporazum ima brojne prednosti u poređenju s postojećom mrežom 31 bilateralnog sporazuma, obezbeđuje jednostavniju i efikasniju primenu, doprinosi harmonzaciji, transparentnosti, stabilnosti i predvidivosti, i time utiče na veću zainteresovanost stranih investitora za ulaganje u zemlje regiona. Koštunica je rekao da su "glavni cilj državne zajendice SCG evropske integracije", ali je dodao da je, kako bi se ostvarili svi planovi o kojima se razgovara i nastavio ukupni ekonomski uspon, "obaveza svih nas da sačuvamo političku stabilnost i omogućimo da svi građani regiona, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, žive slobodno i u miru". Nažalost, kako je dodao, ne može se reći da je ispunjen ovaj uslov za miran razvoj regiona. "Danas se na Kosovu i Metohiji drastično krše ljudska prava i Kosovo predstavlja jedini deo u Evropi gde se ljudima, samo zato što su druge nacije ili vere, ugrožavaju prava na slobodu i život", kazao je Koštunica. On je ponovio da je čvrsto uveren da rešenje za Kosovo i Metohiju može biti samo evropsko, a to, kao je dodao, znači garantovanje suštinske autonomije za pokrajinu unutar Srbije. "Srbija u ovom trenutku vodi pregovore u okviru tri procesa koji su od suštinskog znajačaja za našu zemlju. To su pregovori sa EU o zaključenju Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, pregovori o čalnstvu Srbije u STO i pregovori o zaključivanju jedinstvenog multilaterlanog sporazuma sa zemljama u regionu JIE", rekao je Koštunica. Izuzetno je važno, kako je istakao, što jedinstveni sporazum obuhvata sve zemlje regiona, imajući u vidu buduće članstvo Bugarske i Rumunije u EU, kao i da se predviđa dalje povećanje stepena liberalizacije u oblasti trgovine. Koštunica je rekao da se na ovaj način ostalim zemljama ubrzava i olakšava proces približavanja evropskim inetgracijama, a Srbiji i Crnoj Gori ulazak u STO. "Mi danas delimo zajedničku ideju o ujedinjenoj Evropi, zasnovanoj na jasnim vrednostima i duhu jedinstva u kome se poštuju različitosti", poručio je premijer. Predsednik Vlade Srbije je, takođe, istakao da je veoma važno obezbediti što slobodnije kretanje ljudi olakšanjem viznog režima, kako u regionu tako i sa EU. Prema njegovim rečima, svi ovi procesi utiču na brojne i značajne reformske aktivnosti koje su važne za formiranje privrednog ambijenta u Srbiji, čiji je cilj dodatno stimulisanje privlačenja stranih investicija, povećanje konkurentnosti ekonomije SCG na međunarodnom tržištu i time stvaranje uslova za uspešan rast i razvoj. Premijer Srbije je predložio da zemlje regiona, pored osnivanja zajedničkog komiteta, razmotre i opciju osnivanja sekretarijata, jer bi se na taj način potpunije i efikasnije omogućnilo da same zemlje regiona u svoje ruke preuzmu proces saradnje. Na skupu u Bukureštu učestvovali su i premijer Crne Gore Milo Đukanović i ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković. Cilj samita je da pokrene pregovore o realizovanju jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu kroz proširenje, restrukturisanje i modernizovanje Sporazuma srednjoevropske zone slobodne trgovine.

"Čarke" SUPROTSTAVLjENIH STRANA mogu biti Opasne
Predreferendumski incidenti
Film o navodnoj kupovini glasova za opciju suverene Crne Gore ostavio je i imaće trajnije političke posljedice za prilike u toj Republici, ali razne druge predreferendumske "čarke" mogu biti čak i opasnije.
Svako obilježje, za jednu ili drugu referendumsku opciju, za suverenu Crnu Goru ili državnu zajednicu, može biti razlog da onaj ko ga nosi ili na bilo koji način prisvaja, zbog toga doživi, u najmanju ruku neprijatnosti. A kad predreferendumske strasti uskipte, takvi znaci "političkog raspoznavanja" mogu, štaviše, ugroziti i bezbjednost ljudi. U Nikšiću su nedavno zabeleženi slučajevi podmetanja eksploziva pod automobil jednog građanina za koga se navodi da pripada opciji zajedničke države. Dva međusobno suprotstavljena politička bloka bi, naravno, morala da obuzdavaju svoje pristalice u iskazivanju njihove privrženosti jednoj ili drugoj opciji. Jer, povod za fizički obračun pristalica dva referendumska bloka može biti i tako banalna stvar kao što je kišobran, što se u prošlu nedjelju dogodio na jednom seoskom groblju u Rovcima, u kolašinskoj opštini. Dragan Vlahović zamalo nije dobio batine samo zato što je imao kišobran na čijem je obodu bio iscrtan grb Crne Gore. Iako neupadljiv, ipak, dovoljno primjetan da iritira njegove političke protivnike. Na Vlahovića je, kako je objavljeno u pojedinim medijima, nasrnuo njegov rođak Đoko Bulatović. Prvo mu je tražio kišobran, a kad ga nije dobio "izgubio je kontrolu". Oteo je Vlahoviću kišobran i s bijesom ga iscijepao. Zatim je ostatke kišobrana izgazio, ostala je samo ručka. I vlasnici kafana su se u nekim mjestima uključili u referendumsku kampanju tako što su istakli zastave jedne ili druge opcije, ispred svojih objekata. Kao da i bez toga kafane nijesu dovoljno pogodan ambijent za svađe i sukobe. Ništa manje opasna nijesu ni "pisma čitalaca" koja objavljuju neki podgorički listovi, a koja neodoljivo podsjećaju na čuvene "odjeke i reagovanja" u beogradskoj "Politici", kad je taj list služio najprizemnijoj politikantskoj propagandi. Svoj doprinos referendumskoj kampanji daju i seoski pjesnici, koji "opjevavaju" predreferendumske događaje i "junake dana". Kao da je 21. maj, dan referenduma, sudnji dan. Kao da se i poslije toga neće morati sretati rođak sa rođakom, komšija sa komšijom, sugrađanin sa sugrađaninom. Vinovnici predreferendumskih incidenata kao da ne pomišljaju da se sjutra, kad referendum prođe, mogu postidjeti onoga što danas rade "iz ljubavi" prema "svojoj" političkoj opciji.
Ilija Despotović Podgorica

AmeriČki struČnjak za Balkan Stiven Majer NAVODI
Šest zamki za srpsku stranu u pregovorima
Američki analitičar je takođe podsetio da u delu međunarodne zajednice i, posebno, SAD "postoji želja da se kazne Srbi zbog uloge u ratovima prošele decenije na prostoru bivše Jugoslavije".
Američki stručnjak za Balkan Stiven Majer ocenio je da će srpska strana u nastavku pregovora o Kosovu biti suočena sa najmanje šest "zamki". Majer, profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane, rekao je za "Glas Amerike" da je prva zamka to što su pregovori o decentralizaciji u stvari u funkciji aktivnosti koje vode u pravcu nezavisnosti. "Druga je problem fleksibilnosti međunarodne zajednice, Kontakt grupe i posebno SAD. Međunarodna zajednica nije spremna da prilagodi ili promeni već predodređena gledišta i zbog toga je zauzela krut stav na koji bi trebalo uticati", rekao je on. Treća zamka sa kojom je srpska strana suočena, prema Majeru, jeste "teza da bi fleksibliniji stav Srbije o Kosovu doprineo njenom bržem učlanjenju u Evropsku uniju i uopšte njenoj integraciji u zapadne strukture", što se, po Majerovom mišljenju, "neće dogoditi". Četvrta važna stvar, nastavio je analitičar, jeste da srpska strana mora biti veoma pažljiva u pogledu formulacija koje koristi u javnim saopštenjima, da sebe ne bi dovela u "ćorsokak". "Poslednjih nedelja sam primetio da se ta saopštenja odnose na samu nezavisnost ili temeljnu decentralizaciju, dok se zanemaruje konačni cilj - visoki stepen autonomije Kosova i suverenitet Srbije nad tom pokrajinom", kazao je profesor. Kamen spoticanja, prema njegovim rečima, jeste i "nesposobnost srpske strane da pridobije i angažuje savezničke zemlje u Kontakt grupi, posebno Rusiju". "Srpska bi strana, na primer, trebalo da spretno koristi izjave ruskog ministra inostranih poslova (Sergeja) Lavrova o potrebi postizanja 'univerzalnog rešenja' za Kosovo i o opasnosti od presedana koji bi bio postavljen nezavisnošću Kosova", savetovao je on. Jedna od najvećih "zamki", kako je rekao Majer, jeste "navodna potreba za brzim rešenjem kosovskog pitanja, do kraja ove godine". "Vremenski rok je veštački isforsiran jer za to nema stvarne potrebe, a prihvatanjem ishitrenog rešenja, srpska strana bi mogla da izgubi prednost koju ima", kazao je on. Srpska strana treba da nastoji da tokom pregovora o decentralizaciji preusmeri razgovore na pitanje konačnog statusa, savetovao je dalje Majer. "Nemoguće je govoriti o smislenoj decentralizaciji pre nego što se zna ko ima suvereniet nad tom pokrajinom. Pregovori o decentralizaciji nisu cilj sami po sebi, već su deo pregovora o konačnom statusu i u kontekstu toga srpska strana mora da pokuša da ubedi međunarodnu zajednicu da bude fleksibilnija i otvorenija, i da pitanje kao što je podela Kosova ne bude automatski isključeno, jer stvarno nema logičnih razloga za to", kazao je on. Majer je, međutim, ukazao da bi odustajanje SAD od stava koji već dugo zagovaraju, da nema podele Kosova, za Vašington značilo da je "bacio pod noge svoj politički ponos". Američki analitičar je takođe podsetio da u delu međunarodne zajednice i, posebno, SAD "postoji želja da se kazne Srbi zbog uloge u ratovima prošele decenije na prostoru bivše Jugoslavije". "Srbi su nedavno sahranili (Slobodana) Miloševića i mislim da bi svi treblao da ga sahranimo i zaboravimo, a ne da međunarodna zajednica i dalje bude talac situacije iz 1990-ih godina kada je reč o Kosovu i Srbiji", zaključio je Majer.

DANAS 37 odsto odraslih Amerikanaca ima pristup brzom internetu kod kuĆe
Internet umesto novina
Oni rođeni tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina 20. veka, neće steći naviku da se informišu tako što će se pretplatiti na novine ili tako što će gledati televiziju. Njihova navika biće da se prikače na Internet.
Pedeset miliona Amerikanaca kao primarni izvor informisanja koristi Internet. To je toliko velika brojka da stručnjaci kažu da predstavlja jasno upozorenje dnevnim listovima, TV mrežama i ostalim tradicionalnim izvorima informisanja. Sve veći broj Amerikanaca koji se okreću Internetu kako bi saznali šta ima novo u svetu, u saglasnosti je s rastućim brojem porodica koje u svojim domaćinstvima imaju internet. Pre četiri godine, samo 10 odsto odraslih Amerikanaca imalo je pristup brzom Internetu kod svoje kuće. Danas je to slučaj sa 37 procenata, navodi "Glas Amerike". Džon Horigan, koji radi na projektu "Internet i američki život", kaže da kako ljudi stiču iskustvo na internetu, tako ga sve više koriste u svim oblastima svog života, bilo da se radi o informisanju o dnevnim događajima, dobijanju informacija o zdravstvenom osiguranju ili o kontaktu s porodicom i prijateljima. Horigan upozorava da bi tradicionalni izvori informisanja trebalo da obrate pažnju na ovaj trend, jer vesti na internetu čitaju mahom ljudi u svojim 20-im i 30-im godinama života. Studije pokazuju da Amerikance, što su stariji, sve više zanimaju trenutni događaji. Međutim, kako kaže Horigan, za razliku do svojih roditelja, oni rođeni tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina 20. veka, verovatno neće svoju rastuću želju za vestima zadovoljavati kupovinom sve većeg broja novina. "Oni neće steći naviku da se informišu tako što će se pretplatiti na novine ili tako što će gledati televiziju. Njihova navika biće da se prikače na internet. Što su stariji, sve su manje šanse da će te osobe plaćati pretplatu na lokalne novine ili pratiti vesti na nacionalnoj televiziji", smatra Horigan. Svesni toga, mnogi dnevni listovi već su se udružili s raznim internet provajderima kako bi njihove glavne vesti bile na internet stranicama tih provajdera. To su ujedno i linkovi za vebsajtove tih novina. Džon Horigan smatra da to novo partnerstvo podstiče trend informisanja putem interneta, a istovremeno čini da dnevni listovi ostanu relevantni.

U poseti kod Emira Kusturice
Kusta postao Nemanja i Zlatiborac
Reditelj Emir Kusturica pokrstio se u bokokotorskom manastiru Savina. U međuvremenu podigao je Drvengrad na Zlatiboru, zbog čega je dobio nagradu za arhitekturu. Sada gradi nastavak ovog raja na zemlji i stazu za skijaše
Kada je na Mećavniku na Mokroj Gori, postavljen je ikonostas u drvenoj crkvi Svetog Save zaokružena je izgradnja Drvengrada, privatnog kutka velikog srpskog reditelja. Tako je čovek, kog je svet počeo da slavi, odlučio da se skrasi na Zlatiboru. Emir Kusturica je rođen 24. novembra 1954. godine u Sarajevu i bio je jedan od zaštitnih znakova ovoga grada. Za sebe kaže da je odrastao na sarajevskom asfaltu i da je unekoliko bio problematičan. Pošto je još u srednjoj školi dobijao nagrade za kratke filmove, otac Murat, funkcioner DB, šalje ga u Prag. Poznati dizajner Mirko Ilić ima teoriju da su deca generala i debeovaca genijalci ili "ludaci". Kusturicu će mnogi svrstati u jednu od ovih kategorija u zavisnosti prema simpatijama. Saradnici ga opisuju kao jako teškog i zahtevnog. Uvek je bio pobednik. Njegov studentski film "Gernika" pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima. Za prvi igrani film "Sjećaš li se Doli Bel " dobio je nagradu u Veneciji, a za "Otac na službenom putu" Zlatnog lava u Kanu. Kusturica nije otišao da primi nagradu - dodelu nagrada je pratio iz stana svog drugara, kome je pomagao da namesti parket. Proslavili su ga i "Crno mačor, bela mačka", "Podzemlje", "Život je čudo" i sve drugo što je dotakao. Radio je za Amerikance, ali je ostao veran Srbima. Legenda kaže da je odbio poziv Šeron Stoun, da sa njom ode u Ameriku, a njegovom šarmu nije odolela ni Fej Danavej. Francuzi su mu naručali ljubavnu priču zvanu "Zavet". Snima film o Dijegu Armandu Maradoni. Predsednik je Upravnog odbora najveće srpske novine "Politike". Oženjen je Majom, ima ćerku Dunju, sina Stribora, snaju i unuka Janka. Danas Emir zvani Nemanja, živi na relaciji Mokra Gora - Beograd - inostranstvo. - Sve je pokrenula ideja da se napravi gradić po uzorima na prvobitne hrišćanske opštine koje su propale zbog psihologije jer na malom prostoru ljudi počinju da jedu jedni druge. I onda sam zamislio da, u stvari, filmskim jezikom progovorim u arhitekturi. Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad. Na ovoj poziciji, na vrhu brda, naši nikad ne prave kuće jer se plaše promaje, plaše se vetra. Meni odgovara jer ovde uvek ima i vetra i svetla. MOJ PROSTOR Mokra Gora je živopisno selo ispod Šargana, koje je za proteklih deset godina postala je turistički biser Srbije, nakon obnove pruge uskog koloseka Šarganska osmica i izgradnje etno-filmskog sela na Mećavniku. Vlada Srbije stavila je pod zaštitu mokrogorsko područje i Drvengrad, a na snazi je i privremena zabrana gradnje, kako bi se izbegao urbanistički haos. - Ovo je jedan moj prostor koji sam ograničio kao prostor gde će moje ideje, ljudi koje ja volim u ovom svetu kojeg ne volim previše, biti lako prepoznati kao naše ideje. Važno mi je da je sada mogu da kažem da moj unuk janko ima kuću, ako je ja već nisam imao, jer moja je uvek bila tamo gde sam ja bio tog trenutka. Ja, na primer, imam francusko državljanstvo, a u stvari, sam progonjen sa ognjišta čitav svoj život. Mene više slave u Portugalu nego u Bosni i Srbiji, ali sebe identifikujem i mene u svijetu identifikuju sa srpskom kulturom. U ovom svetu u kome je Srbija dizajnirana kao utočište zla, taj inat i ta identifikacija su samo intenzivirani i meni je sve to draže. Niste se opredelili ni za Njujork koji je najveći grad i dozvoljava vašu dinamiku. - U biblijskim, u starozavetnim kategorijama Njujork je Vavilon. To je novi svet koji dolazi u svoj zenit. Kao što je Rimska imperija pametna bila pa je izvozom svoje kulture vladala svetom, tako je i Njujork unutar te "Rimske imperije", u stvari jedan kontrapunkt koji ostvaruje tu drugu ideju tog doživljaja. Tamo je svima ideja o filmskom reditelju u 90 posto slučajeva ideja o serviseru. Možda bih da sam tamo rođen, bio kao Vudi Alen ili kao Džim Džarmuš, pa da iz esencije tog sveta crpim. Ali ni to nije moguće, jer tom mom nemirnom duhu utočište je od Aljaske do Mongolije. Ja sam Balkanac, ali tihi, miran a moćan kao okean. Tek kad iz mene krene energija, vidi se ta moja snaga. Otkud to da ste se rešili da gradite? - Ja pratim svoju životnu liniju dabra, koji samo zna da gradi, a ne ume da razgrađuje. Imam kuću, filmski studio i salu, saunu, bazen, crkvu, sve što ljudima treba za spokojan život i rad. Dođe mi Matija Bećković, pa nas dvojica iz saune, s aplu 90 jurnemo na sneg, na minus 10 i divno se osvežimo i očeličimo. Dolazi nam i narod da gleda naš grad. Blagajna u Mokroj Gori posle Niša ostvaruje najveći prihod od prodaje voznih karata. Tokom ove sezone prodato je oko 25.000 karata za Šargansku osmicu, a mnoge turiste morali smo da odbijamo, jer nismo mogli da im udovoljimo da me posete. Napravićemo im Drvengrad dva, jer ovd eima mesta za sve. Turistima ćemo ponuditi da iz Beograda putuju Plavim vozom do Braneškog Polja, a potom prugom uskog koloseka do Mokre Gore i dalje do Višegrada. Oterali smo engleske bušače rude i spasli planinu od razaranja. Napraviću i ski stazu… Mokra Gora je za poslednjih desetak godina ulaganjima u obnovu Šarganske osmice, ali i izgradnjom Drvengrada, od sela koje samo što nije opustelo potpuno promenila lik, i postala - "mala Švajcarska". PIVO DOKTOR NELE Proglašavajući Emira Kusturicu prvim počasnim građaninom Užica, pre godinu dana, gradonačelnik Miroslav Martić je, u svečanoj besedi, primetio kako je "bilo potrebno da u užički kraj dođe Kusta i da nam, gradnjom Drvengrada, na najdirektiniji način pokaže lepotu naše stare, zaboravljene i potisnute arhitekture". Samo godinu dana bilo je dovoljno stručnom žiriju briselske Fondacije za arhitekturu "Filip Rotije" - da prepozna tu istu lepotu, uobličenu "Kustinim okom" i da je, u konkurenciji svega što se u Evropi gradilo u minule tri godine, proglasi - najboljim arhitektonskim ostvarenjem! - Ja nisam arhitekt! Niti mi je inžinjer arhitekture crtao kuće, čitavo selo, sada već i grad. Neke kuće sam sakupio i jednostavno doneo ovde iz Bosne. To je nagrada za arhitekturu našim starim, samoukim, ali sa izuzetnim osećajem za lepotu i funkcionalnost, graditeljima. Drvengrad je oduvek postojao, samo je bilo potrebno pronaći te stare građevine, koncentrisati ih na jedno mesto i dati im novi život. Šta Vaš grad ima, a šta nema? - Ovaj grad ima galeriju, u kojoj su već izlagali Voja Stanić i Ratko Lalić, biblioteku, kafanu, restoran, poslastičarnicu... Spolja se to ništa od toga se ne vidi, jer su to na prvi pogled samo stare drvene kuće. Sadržaj i namena svake od njih - prepoznaje se tek ulaskom. Bioskop je pod zemljom. Bazen i teretana u ogromnoj, drvenoj kolibi. Vodenica, potočara stara, melje na vrh brda! Nema potoka, ali je velikim podžemnim cevima voda za nju dovedena. I još će da se gradi košarkaška dvorana, isto "na vrh brda", ali - pod zemljom! Preko nje - nasipa se zemlja, a odozgo - nove stare kuće od drveta! Ispod bazena biće kuglana...Gradimo put, dvadesetak kilometara dug, od Drvengrada do pod vrh Tare. Gore. U Drvengradu nema "koka-kole" i sličnih "šištavaca", a ima domaćih sokova, limunade i boze po starim receptima, zašto ne bi bilo i domaćeg piva? Pravi se mala fabriku piva, koje će se zvati po mom prijatelju - "doktor Nele". Da ima sa kim da pijem! Zašto volite Drvengrad? - Ovaj grad je složen kao što je složen renesansni trg, samo, naravno, sa drugim materijalom i na drugačijem iskustvu. Lepota renesansnih trgova dovodi čoveka u stanje u kome mu izmiče gravitacija. Kada bi se trodimenzionalna slika tog trga puštala kroz kompjuter, ona bi bila deformisana zato što bi morala da koristi široke objektive, kako bi se imitiralo ljudsko oko. Pošto je moje oko uglavnom kinematografsko i pošto je kod mene ideja o filmu zapravo ideja o arhitekturi, onda su se ta dva iskustva poistovetila i tako je nastao ovaj grad. Međutim, sve što sam hteo da ostvarim i sve što me je vodilo jeste moja potreba za autonomijom. Ja u velikim gradovima nemam autonomiju. Urbane celine, veliki gradovi, odavno trpe građanski rat. Građanski rat se uveliko vodi po metropolama sveta i samo se s vremena na vreme pojavljuje u svom drastičnom obliku od Brinkstona do pariske periferije. U Beogradu koji navodno nije evropski grad, ratuje se non-stop. Dakle, ovde je reč o autonomiji, o izrazitoj potrebi za autonomijom, koja je ozbiljno ugrožena. Mislim da se moderni svet vraća na robovlasničku dimenziju, u kojoj korporacije bivaju faraoni, dok im ostatak sveta služi. Upravo zbog toga je potrebno potegnuti to pitanje individualne autonomije, jer ono podrazumeva one tri tačke antičkog ideala: uzvišeno, dobro i lepo. Ovo selo, ovakvo kakvo jeste, pokreće i to, i pitanje da li je ono fikcija ili stvarnost. Meni sve više vuče na fikciju. PRESTONICA TRPI SVAŠTA Znači li to da se odričete Beograda, u kome Vaša supruga radi? - Ne, to je lep grad koji trpi svašta. Kad snimim neki film, kad dođe vreme projekcije u prestonici na ulicama srećem veoma prijatne ljude. U Beogradu, doduše, postoje oni što misle da Srbe loše predstavljam u svetu. To sam u toplanama vidio. Nisam mogao da dobijem grejanje, pa sam otišao da vidim šta je, a jedna gospođa, onako žuta od duvana, pitala me: "Gospodine Kusturica, zašto nas vi celom svetu predstavljate kao Cigane?" Rekoh: "Draga gospođo, ja sam napravio devet filmova, pa su dva bila o Ciganima." Ona kaže: "Ne, znate vi dobro šta ja vas pitam?" To je ideja da vi u Srbima vidite ono što oni sami ne bi voleli da vide... - Bojim se da bi to moglo biti sporna tačka. To je bilo i u Sarajevu tako. Samo što kažem, Beograd je mnogo veći i može to da istrpi. Ali Sarajevo to ne može da izdrži jer je premalo. To je jedan mali klanac kroz koji jedva i vetar prođe. Vi ste jedan od ovdašnjih ljudi koji imaju najviše uspeha na Zapadu, ali istovremeno strahovito kritikujete Zapad? - Tek kad se otvore vrata, kad se spoznaju i pozitivni i negativni aspekti Zapada, onda možemo da pričamo o ljudima koji to mogu da mere. Nemam ja ništa protiv Zapada, on je meni spasavao glavu i od Alije i od Slobe. Ja sam u Kanu, i jednom, i drugi put bio prepoznat kao čovek, čija je ideja o filmovima duboko humana. Ne postoji jedan Zapad, ni jedna zapadna politika, jer imate 400.000 krivičnih prijava u OUN za kršenje ljudskih prava. I to je Zapad. Imali ste priliku da upoznate brojne lidere, ko bi od njih bio najbolji u Vašem rediteljskom? - Milošević je bio najbolji režiser samo što je imao mnogo spornih tačaka. Aliji Izetbegoviću je bilo dovoljno da Bosna bude makar kao zgrada Predsjedništva, čime je sve rekao o svojoj politici. Kod Koštunice već postoji jedno filozofiranje politike, jedan stav, pristup koji je neophodan Srbiji da konačno ima predsednika vlade koji se ne pojavljuje svako veče na televiziji. I koji čini otklon od ove svesti, kao što je moja gorštačka, koja bi sve da reši preko, brzo, lako. I to mi se čini kao vrlo značajan plan, za razliku od ovih koji bi to prekosutra sve završili. Iz tog bipolarnog Zapada stigla je vest da ste postali predsednik Kanskog žirija. Kako ste to prihvatili? - To je deo ideje o mom starenju i da sam neko ko može da arbitrira i vodi najveći festival. To je planetarna sesija u kojoj sam ja dobro došao kao jedna ličnost koja štiti umetnički film, neko ko je obožavao američki film 70-ih i koji još uvek obožava dobrim delom sve nezavisne filmove mojih prijatelja. Ja sam ostao veran najboljoj tradiciji evropskog filma i neko ko se nije prilagodio velikom svetu, koji mnog brebrzo živi.
Dušan Lopušina

SlovenaČke snage pucaLE u vojnike JNA koji im se predaju sa belim zastavama
Priča porodica vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.god.
Beogradski dnevni list "Blic" prenosi svedočenja porodica vojnika ubijenih u Sloveniji 1991. godine čije je ubistvo snimila austrijska televizija, a koji tvrde da nikada nisu dobili zvanično objašnjenje šta se desilo sa njihovom decom.
Prema dokumentima Komiteta za ratne zločine, koji se trenutno nalazi pri Ministarstvu pravde, u Sloveniji je ubijeno 47 vojnika Jugoslove-nske narodne armije, najviše Srba, ali i drugih nacionalnosti, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, pa čak i Slovenaca starosti između 18 i 22 godine. "Zoran Ješić imao je svega 18 godina, a Goran Maletić 19 kad su zajedno sa Antonijem Šimonjićem ubijeni na slovenačkom graničnom prelazu Holmec 1991. godine dok su držali ruke uvis, a što je zabeležila i austrijska televizija", piše "Blic". Porodice Ješić i Maletić tvrde za "Blic" da nikada nisu dobile zvanično objašnjenje šta se dogodilo njihovim sinovima. "Od postupka očekujem bar toliko da napokon, 15 godina kasnije, saznam kako je moj sin poginuo", kaže Goranov otac Lazar Maletić. "Od njegovih drugara smo čuli jednu verziju da su njih devetorica ostali na položaju posle povlačenja i da se Goran, spasavajući druga, zbog neiskustva nezgodno postavio. Posle nam je njegov vodnik rekao da je Goran bio ranjen u osam časova a da je hitna pomoć stigla tek u jedan i da bi inače preživeo", kaže za "Blic" Lazar Maletić. "Ubistvom vojnika bavi se i Specijalno tužilaštvo u Ljubljani, ali iako ima indicija ko je akter ovog zločina, slovenačke vlasti zasad ne žele da ga uhapse i privedu pravdi. Naime, na snimku austrijske televizije ORF vidi se kako tri vojnika drže ruke uvis sa podignutim belim čaršavom, dok u njih pucaju pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije", piše Blic. Portparol tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da je to tužilaštvo pokrenulo pretkrivični postupak povodom televizijskog snimka ubistva trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) tokom rata u Sloveniji 1991. godine. Snimak austrijske državne televizije ORF na kome slovenačke snage pucaju u vojnike koji im se predaju sa belim zastavama na graničnom prelazu Holmec, Vekarić je agenciji opisao kao "dramatičan" prikaz verovatno prvog ratnog zločina u ratovima na području bivše Jugoslavije.

Ovde smo i kontroliŠemo teritoriju
Izbori u Italiji a mafija samo posmatra
Davnih godina, kada bi mafija želela da utiče na rezultate izbora na Siciliji, hladnokrvno je postavljala bombu ili obezglavljenu kozu ispred ulaznih vrata, kao poruku za koga da se glasa.
Međutim, ovih dana, u jeku priprema za opšte izbore u Italiji idućeg meseca, sicilijanska mafija se pritajila, zausevši stav "čekaj i vidi", da ne bi privukla suviše pažnje na sebe, piše Rojters. "Mafija pažljivo posmatra. Gleda", kaže Antonio Ingroja, jedan od sudija koji se bori protiv mafije na Siciliji. "Shvatila je da je ovo delikatan trenutak koji može da dovede do promena koje će uticati i na nju". Sudije i drugi stručnjaci za borbu protiv mafije ocenjuju da se mafija dobro snašla u svojoj novoj ulozi. "Pravi" novac a pri tom ne krvavi ruke. A na snazi je i novi "Mafijaški mir" (Padž Mafiosa). Mafija je prestala da likvidira neprijatelje - policijske oficire, sudije i političare, čak i svoje članove, shvativši da to nije dobro za posao. "Mafija nastavlja svoju strategiju da se drži po strani, na snazi je primirje: oružje je 'out', biznis je 'in'", kaže Ingroja. Pripadnici mafije zarađuju tako što od kompanija koje kontrolišu, direktno ili indirektno, dobijaju deo usluga i neke ugovore, posebno ugovore koji su u vezi s javnim radovima. Zbog toga je Ministarstvo unutrašnjih poslova prošlog meseca saopštilo da će početi da formira novu bazu podataka o ugovorima o javnim radovima. Cilj je da se spreči da kompanije koje su u vezi s mafijom, dobiju deo kolača. Međutim, pored "legalnih" poslova, mafija se i dalje bavi i bogati od ilegalne trgovine drogom i trgovine ljudima. Ni stari način mafijaškog poslovanja - iznuda i zaštita (reket) - nije izašao iz mode. "Mafija se vratila i ponovo dominira, ali sada je prisutna ekonomski, a ne oružjem. Vratila se kako bi svoje prisustvo učvrstila u važnim socijalnim krugovima", smatra Ingroja. On pažljivo bira reči. Jasno mu je da sve ovo govori tokom predizborne kampanje, u kojoj je levica optužila desničarsku vladu premijera Silvija Berluskonija da je suviše "nežna" prema mafiji. Ingroja i druge sudije kažu da je vlada u Rimu na novu strategiju mafije, strategiju bez nasilja, reagovala tako što je postala manje obazriva i manje posvećena tom problemu. Zvaničnici Minstarstva unutrašnjih poslova to osporavaju. Oni navode da je između juna 2001. i juna 2005. godine, uhapšen 81 član mafije, među kojima i petorica sa liste 30 najtraženijih. Zaplenjeno je više od 4.500 nekretnina i drugih poseda članova mafije, a rasformirano je 18 gradskih skupština zbog sumnje da su imale veze sa mafijom. Antimafijaški pokret u Italiji je postigao svoj zenit početkom '90-tih godina. Mafija, na čijem se čelu tada nalazio "šef nad šefovima" Toto Riina "Zver", ubila je 1992. godine, u razmaku od nekoliko meseci, dvojicu sudija, Đovanija Falkonea i Paola Borselina. Ova dva ubistva podstakla su naciju na proteste i tada je stotine hiljada ljudi demonstriralo širom Italije. Riina je uhapšen već sledeće godine, a tri godine kasnije i njegov zamenik Leoluka Baga-rela. Đovani Bruska, specijalista za pravljenje bombi i ubijanje neprijatelja topljenjem u kiselini, uhapšen je 1996. godine. Posle toga, sve je zahvatila nekakva tajanstvena tišina. Rita Borselino, sestra sudije ubijenog 1993. godine, optužuje desnicu da je zauzela "neagresivan" stav prema mafiji, kao i da je "napustila borbu". Borselinova je 60-godišnjakinja koja je postala nova ikona antimafijaškog pokreta. Ona kaže da "postoje neke naznake da mafija plaši ljude kako da glasaju u aprilu. Šalju im poruku koja kaže: 'Ovde smo i kontrolišemo teritoriju'".

zajedniČkI put za Irak
Džek Stro u krevetu, Kondoliza Rajs na podu
Šef britanske diplomatije Džek Stro ozbiljno je narušio sliku tradicionalnog engleskog džentlmena. Prilikom nedavnog zajedničkog puta za Irak sa američkom koleginicom Kondolizom Rajs, on je spavao u krevetu a ona na podu.
Let američkim službenim avionom u ratom zahvaćenu zonu trajao je celu noć, a u kabini postoji samo jedan krevet. Pošto je bila domaćin, Kondoliza je gostu velikodušno ponudila da spava na krevetu, što je on spremno prihvatio. Njoj je, kako piše britanska štampa, preostalo samo da se opruži na podu, gde ju je posada celu noć preskakala. Sada se u javnosti naširoko raspravlja da li je pogrešio ili ne. Preovladava ocena da Stro to nije trebalo da učini. Bivši britanski poslanik i diplomata, a sada novinar "Tajmsa", Metju Paris, takođe smatra da se Stro nije pokazao kao džentlmen. "Ali ko zna, možda mu je ona rekla da joj se ne spava i da on može slobodno da iskoristi krevet, a onda se premorila i malo opružila u prolazu između sedišta", dodaje Paris. Paris za BBC kaže da misli da se suština krije u tome što su Kondoliza Rajs i Džek Stro uzajamno izuzetno opušteni i neformalni, tako da diplomatska etiketa tu više ne važi. "Stro je veoma prijatan i učtiv čovek i ne mogu da ga zamislim da učini bilo šta nepristojno", ističe Paris. "S druge strane", priznaje i on, "slika usnulog američkog državnog sekretara na podu - dok Džek Stro lagano hrče na krevetu u njenom Boingu 757 - zaista izgleda pomalo bizarno". "Možda se ona nadala da će ministar Stro zaključiti da u krevetu ima mesta za oboje", dodaje u šali Metju Paris, podsećajući da je britanski ministar spoljnih poslova u veoma srećnom braku. Poznato je da su Stro i Rajsova izuzetno bliski. Pre nekoliko meseci, on je bio njen "privatni gost" tokom vikenda u Alabami, da bi zatim ona uzvratila posetom njegovoj porodici u kišnom Blekburnu. Metju Paris kaže da, "iako se štampa potmulo kikoće povodom njihovog odnosa, oni su samo prijatelji, potpuno opušteni kada su zajedno". To je, slažu se mnogi, važno, jer kada su državnici prijatelji, mogu mnogo toga da kažu jedno drugom što se državni službenici nikada ne bi usudili. To ima posebnu težinu kada se zna da su oba njihova šefa, i predsednik Džordž Buš i premijer Toni Bler, u ozbiljnim poteškoćama na unutrašnjopolitičkom planu. Džek Stro inače nikada nije nedvosmisleno podržavao rat u Iraku, pa je njihov odonos tim još znacajniji. Ipak, svi se slažu da kada dama ponudi muškarcu da legne na jedini krevet u avionu, pravi džentlmenski odgovor je - odbiti po svaku cenu.

HAŠKI TRIBUNAL - ANTON NIKIFOROV
Koštunica obećao Mladića do kraja aprila
Premijer Srbije Vojislav Koštunica obećao je glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte da će general Ratko Mladić biti izručen do kraja aprila, izjavio je juče savetnik glavne tužiteljke Anton Nikiforov.
"Dobili smo jasna uveravanja od premijera (Vojislava) Koštunice u Beogradu da će Mladić biti izručen do kraja aprila, što je veoma važno ne samo za Tužilaštvo nego i za ceo Tribunal", rekao je Nikiforov na redovnoj konferenciji za novinare u Haškom tribunalu. On je precizirao da je Koštunica to obećanje dao tokom poslednjeg boravka Del Ponteove u Beogradu 29. marta, i da je to rezultat "snažne i jasne podrške" koju je tužiteljka dobila od Evropske unije i evopskog komesara za proširenje Olija Rena. Nikiforov je rekao da je Koštunica isto obećanje dao i Oliju Renu. Na pitanje može li dati više detaqa o Koštuničinom obećanju, Nikiforov je odgovorio negativno. On je, međutim, kazao da se poslednjih dana "može videti da se nešto događa u Beogradu", ali da Tužilaštvo "nema konkretne informacije o tome šta je tačno urađeno". "Pokušavamo da utvrdimo šta je juče urađeno u Beogradu u smislu hapšenja i pretresa, ali još nismo dobili dodatne informacije... Želeli bismo da rade u tišini i pokušaju da ovo postignu, kao što su i obećali, do kraja aprila", kazao je on. "Jedna od najvažnijih stvari za ostvarivanje ciqa koji je u zajedničkom interesu jeste da im (vlastima u Beogradu) bude dozvoljeno da rade bez pritiska, naročito medijskog... Ako se nešto objavi, to ne pomaže postizanju cilja, koji je u zajedničkom interesu", naglasio je Nikiforov.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"