Novine broj 1047 - Svet - Novine Toronto


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SVET

Broj 1047, 7. april 2006.

BosnA i HercegovinA

Zbog šverca cigareta pod istragom i visoki političari

Po nalogu Tužilaštva Bosne i Hercegovine nadležne agencije za zaštitu zakonitosti BiH sprovode opsežnu istragu o dugogodišnjem švercu cigareta.

Pod istragom koju vodi tim međunarodnih tužilaca u BiH, našli su se i neki visokopozicionirani političari oba entiteta u BiH, te niz službenika na državnom i nižim nivoima vlasti, piše "Dnevni avaz".

Pozivajući se na izvore bliske Sudu BiH, list navodi da istraga obuhvata više aktuelnih, ali i bivših funkcionera vlasti Republike Srpske i Federacije BiH.

"Oni su još odranije poznati kao organizatori velikih švercerskih tura cigareta koje preko Srbije i Crne Gore dolaze na ovo područje. Taj stotine miliona maraka vredan posao tekao je godinama i sada je vreme da se stavi tačka na njega", izjavio je sagovornik sarajevskog dnevnika.

Izvor tog lista navodi da je informacija o ovoj istrazi već "procurila do mogućih okrivljenih koji sada daju preteće izjave kako bi se unapred zaštitili od eventualnog progona".

Visoki predstavnik međunarodne zajednice
BIH jedno od najvećih skladišta oružja
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Švarc-Šiling pozvao je Ministarstvo odbrane BiH da preuzme kontrolu nad svim oružjem, municijom i eksplozivima koji se čuvaju u entitetima (Federacija BiH i Republika Srpska).
"Ministarstvo odbrane BiH je jedina nadležna institucija za rukovanje oružjem i drugom vojnom opremom", saopštio je Švarc-Šiling. On je pozdravio zajednički poziv koji su uputili NATO, OEBS i EUFOR da Ministarstvo odbrane BiH preuzme kontrolu nad oružjem u BiH i dodao da je to "prirodna posledica prenosa odgovornosti za vojna i odbrambena pitanja na državni nivo". Prema Švarc-Šilingovoj oceni, BiH je "jedno od najvećih skladišta oružja i municije u regiji, gde se desilo i nekoliko velikih krađa iz skladišta". "U sadašnjoj klimi zabrinutosti oko nezakonite trgovine i terorizma, BiH ne može sebi da priušti da bude povezana sa situacijom u kojoj je vojna oprema došla u pogrešne ruke," rekao je visoki predstavnik. Ocenio je takođe da će propisna kontrola nad oružjem i municijom na nivou države BiH pomoći da se obezbedi sigurnije okruženje.

HAŠKI TRIBUNAL
Zahtev za smenu direktora policije RS

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte zatražila je smenu direktora policije Republike Srpske Dragomira Andana. Prema nezvaničnim informacijama, Andan je obavešten da u naredne dve sedmice mora da napusti mesto direktora policije, jer Haško tužilaštvo ima primedbe na njegov dosadašnji rad. U narednih nekoliko danaće najverovatnije i javnosti biti saopšteno sve u vezi sa tim slučajem.

REPUBLIKA SRPSKA
Borislav Paravac protiv menjanja simbola entiteta
Srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac izjavio je da su obeležja i simboli BiH, koje je nametnuo Visoki predstavnik, prihvaćeni i u Republici Srpskoj samo zato što oni sadrže i obeležja Republike Srpske.
"Ono čega se bojim jeste da se ljubav koju su građani Republike Srpske imali prema simbolima tog entiteta, ne pretvore u mržnju prema simbolima Bosne i Hercegovine", rekao je Paravac u Sarajevu. Komentarišući odluku Ustavnog suda BiH da pojedini članovi Zakona o grbu, zastavi i himni RS i Federacije nisu u skladu s Ustavom BiH, Paravac je rekao da postoji opasnost da Ustavni sud BiH "donošenjem nekih svojih odluka pređe u svoju suprotnost". Ustavni sud BiH je 1. aprila potvrdio da pojedini članovi zakona Federacije i Republike Srpske o grbu i himni nisu u skladu s Ustavom BiH, u delu koji se odnosi na Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Parlamentu Federacije BiH i Narodnoj skupštini RS naloženo je da u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u Službenom glasniku BiH usaglase navedene odredbe s Ustavom BiH.

Dragan ČaviĆ
Izbaciti predstavnike SDA i Stranke za BiH iz Vlade RS
Predsednik Republike Srpske (RS) i lider Srpske demokratske stranke Dragan Čavić pozvao je premijera RS Milorada Dodika da iz entitetske Vlade "izbaci" predstavnike Stranke demokratske akcije (SDA) i Stranke za BiH, ocenjujući da te stranke rade protiv interesa RS.
Čavić je novinarima u Banjaluci rekao da se SDA i Stranka za BiH zalažu za ukidanje simbola RS, zbog čega predstavnici tih stranaka treba da budu "izbačeni" iz Vlade RS. On je Dodiku ponudio podršku SDS-a Vladi RS sve do oktobarskih izbora, ističući da SDS ne traži ulazak u izvršnu vlast. "Nećemo tražiti da mi uđemo u Vladu. U toj varijanti tražimo od Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Partije demokratskog progresa (PDP) da se reše SDA i Stranke za BiH", naveo je Čavić. Premijer Dodik ocenio je Čavićevu ponudu kao "politički trik", dodajući da je neće ni razmatrati dok ne dobije zvanične predloge SDS-a. "Kada primetim da neko u vladi, ma ko to bio, radi na štetu interesa RS, taj istog trenutka neće više biti u vladi", kazao je Dodik. On je ocenio da je Čavićeva ponuda "plasirana u dnevno-političke svrhe".

MAKEDONIJA - Branko Crvenkovski
Makedonija ne želi da otvara pitanje granica
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izjavio je danas u Beogradu da su granice između Srbije i Makedonije definisane i da najavljena demarkacija ne znači da Skoplje ponovo otvara to pitanje.
"Makedonija i SR Jugoslavija su 2001. godine potpisale sporazum kojim je ranija međurepublička granica priznata kao međudržavna. Taj sporazum je međunarodno priznat i deponovan u UN. Mi nemamo interes niti želju da to pitanje na bilo koji način ponovo otvaramo", rekao je Crvenkovski posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Crvenkovski je boravio u Beogradu, gde je pored Tadića razgovarao sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem i premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom o unapređenju odnosa dve zemlje, evropskim integracijama i drugim pitanjima u regionu. Crvenkovski je pojasnio da demarkaciju, odnosno obeležavanje granice, komplikuje to što Makedonija u tome procesu nema jednog partnera, već "na jedan ili drugi način" mora da sarađuje sa Vladom Srbije, privremenim vlastima Kosova i Misijom UN na Kosovu. "Po mom uverenju, ulogu koordinatora i medijatora u tom procesu treba da preuzme međunarodna zajednica. Pritom, ne vidim nikakvu prepreku ako privremena Vlada Kosova nekom deklaracijom tu granicu prizna kao međunarodnu", rekao je Crvenkovski. On je naglasio da Makedoniju i Srbiju povezuje isti strateški cilj, evroatlantske integracije, i da je u interesu Makedonije da Srbija bude stabilna i demokratska. Crvenkovski je istakao da je interes Makedonije da na severu da ima "jednu stabilnu, demokratski orijentisanu i evropski orijentisanu Republiku Srbiju". Crvenkovski je posle razgovora sa Marovićem rekao da je "sama demarkacija granica između Makedonije i Kosova običan terenski posao", ali da je svestan da s druge strane stoji Vlada u Srbiji i Crnoj Gori, Vlada Kosova i međunarodna zajednica u vidu UNMIK-a. "Makedonija insistira da demarkacija granica bude urađena pre utvrđivanja konačnog statusa Kosova", rekao je Crvenkovski. On je naglasio da Makedonija podržava pregovore o Kosovu i da će podržati svako rešenje koje bude dogovoreno, pod uslovom da ne zadire u suverenitet i teritorijalni integritet Makedonije. Predsednici SCG i Makedonije su ocenili posle sastanka da su odnosi dve zemlje "odlični" i na izvanrednom nivou u svim oblastima. Crvenkovski i Koštunica su se složili na sastanku da crkvena pitanja treba da se rešavaju isključivo kroz crkveni dijalog i ocenili da će to unaprediti dobre odnose dve zemlje. Povodom referenduma o državnom statusu Crne Gore, zakazanom za 21. maj, Crvenkovski je posle razgovora sa Vujanovićem rekao da će Makedonija pozdraviti i podržati svaku odluku koju će na demokratski način doneti građani Crne Gore. Crvenkovski je izrazio nadu da će posle referenduma odnosi Makedonije i Crne Gore biti još bolji.

Amnesti interneŠenal
CIA 25 puta koristila španske aerodrome

Navodni avioni američke Cie su najmanje 25 puta koristili španske aerodrome od 2002. godine, saopštila je međunarodna nevladina organizacija "Amnesti internešenal" (Amnesty International). U izveštaju o letovima Cie koje je koristila za prevoz osumnjičenih osoba za terorizam navodi se da je Cia koristila aerodrome na Tenerifima, u Palma de Majorki, Barseloni i Malagi. Španska Vlada je u novembru saopštila da je otvorila istragu o letovima privatnih aviona, koje su kasnije u medijima opisani kao avioni Cie. Nekoliko zemalja Evropske unije pokrenulo je istrage krajem 2005. godine o navodnim tajnim prevozu Cie osumnjičenih za terorizam.

EU-TURSKA
EU traži od Turske da ispita uzroke nasilja
Evropska unija pozvala je turske vlasti da ispitaju uzroke nasilja u kojima je 16 osoba poginulo i stotine povređeno u proteklih devet dana.
Nasilje u Turskoj izbilo je prošle nedelje posle sahrane kurdskih pobunjenika, koji žele nezavisnost, i koje su ubili turski vojnici. Turske vlasti odlučile su, posle izbijanja nasilja, da intenziviraju borbu protiv kurskih pobunjenika, ali su naglasile da to ne znači nazadovanje u demokratskim reformama koje su izuzetno bitne za ulazak u EU. "Pozivamo turske vlasti da bace svetlo na ove događaje putem sveobuhvatne istrage i da obezbede da bezbednosne snage budu koliko je moguće uzdržane pred demonstrantima", rekao je komesar za zdravstvo Markos Kiprijanu pred Evropskim parlamentom. Zvaničnici EU zatražili su od Ankare da poboljša kulturna i demokratska prava Kurda, ako želi da uđe u EU, ali je proslsonedeljno nasilje stavilo tursku vladu u nezgodan položaj. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan ne može da bude "mek" prema separatistima, ali bi upotreba sile protiv njih mogla da ugrozi ulazak Turske u EU. Kiprijanu je rekao da turska vlada mora da se na sveobuhvatan način pozabavi problemom Kurda, a ne samo sa jedne tačke gledišta koju smatra "legitimnom".

VAŠINGTON
Krijumčarenje atomskog otpada najveća opasnost
Najveća opasnost sa kojom su suočene Sjedinjene Američke Države je krijumčarenje nuklearnog materijala, kojeg bi mogli da se dokopaju teroristi.
To je ocena koju je, svedočeći pred senatskim Odborom za unutrašnju bezbednost, izneo Tomas Kin, predsednik nezavisne Komisije za utvrdivanje okolnosti pod kojima su se dogodili teroristički napadi na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Od 41 preporuke koju je dala ta Komisija posle napada 11. septembra, Kin kaže da je najvažnija ona da se spreče teroristi da se domognu nuklearnog oružja. Prema njegovim rečima, obezbedivanje nuklearnog materijala u bivšem Sovjetskom Savezu prvi je korak ka sprečavanju eventualnog nuklearnog napada unutar Sjedinjenih Država. Kin je, kako prenosi Glas Amerike, upozorio da to pitanje mora da bude prioritetno i za Kongres i za predsednika Buša. "Prioritet je onda kada naši lideri o tome razgovaraju. Zbog čega naš predsednik ne govori više o obezbedivanju nuklearnog materijala? Zbog čega Kongres nije usredsređen na to? Zašto nema više pretresa o tome? Zbog čega članovi Kongresa nisu zainteresovaniji", pita se Kin. On ukazuje da je uprkos prošlogodišnjem sporazumu Vašingtona i Moskve, pola ruskih nuklearnih pogona i dalje neobezbeđeno. Kin smatra da bi sadašnjim tempom bilo potrebno još 14 godina za obezbeđivanje ruskih pogona i nuklearnog materijala i da Sjedinjene Države ne mogu toliko da čekaju. "Ima li ikoga, igde, ko u ovoj zemlji misli da mi imamo 14 godina na raspolaganju? To je neprihvatljivo. Bin Laden i teroristi neće da čekaju. Izazov je, kao što je poznato, mnogo veći nego što je to bio Sovjetski Savez", kazao je Kin u Odboru za unutrašnju bezbednost. On je takođe ukazao na to da teroristi menjaju taktiku i da se od spektakularnih napada smisljenih da bi bilo što više žrtava, sada više usredsređuju na ekonomske ciljeve. Ta promena, kombinovana sa krijumčarenjem nuklearnog materijala, znači da Vašington agresivno mora da usavrši mere za unutrašnju bezbednost. Međunarodno udruženje za atomsku energiju je nedavno objavilo bazu podataka u kojoj se detaljno opisuje 660 incidenata u vezi sa krijumčarenjem nuklearnog materijala u periodu od 1993. do 2002. Među svim tim slučajevima, gotovo 20 je bilo povezano sa visoko obogaćenim uranijumom, glavnim sastavnim elementom nuklearnog oružja.