Novine broj 1049 - Vesti Srbija i Crna Gora - Serbia and Montenegro News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1049, 21. april 2006.

SRBIJA

Uskršnje čestitke patrijarhu, sveštenstvu i vernicima

Najviši državni i pokrajinski funkcioneri i političke stranke čestitali su danas Uskrs patrijarhu srpskom Pavlu, sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve i svim vernicima koji taj praznik svetkuju po Julijanskom kalendaru.

Predsednik Srbije Boris Tadić svim vernicima poželeo je da praznične dane provedu u miru, radosti, toleranciji i međusobnom poštovanju, u krugu porodice i sa prijateljima.

"Neka nas ovaj veliki praznik ohrabri i da nam snage da zajedno prođemo kroz iskušenja i teškoće sa kojima se danas kao narod i kao država suočavamo", naveo je Tadić.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica posebno je uputio najiskrenije Vasrkšnje čestitke srpskom narodu na Kosovu i Metohiji čija, kako je naveo vera, hrabrost i dostojanstvo uživaju jedinstvenu podršku celog srpskog naroda.

"U uslovima u kojima su im ugrožena osnovna prava na život i slobodu, oni čuvaju zemlju, svetinje i jedinstveno istorijsko pamćenje mnogih pokoljenja celokupnog srpskog naroda u čijim je običajima i predanju Kosovo oduvek imalo posebno značajno mesto", ocenio je Koštunica.

"Nikakav pokušaj nametanja rešenja za našu južnu pokrajinu i kršenje međunarodnih principa ne može nikome doneti nikakvo dobro", istakao je srpski premijer i dodao da "kao država i narod koji je zakoračio u evropsku zajednicu naroda, mi smo otvoreni za dijalog i dogovor o autonomiji Pokrajine kakva je poznata u Evropi".

Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami čestitao je praznik sa željom da najveći hrišćanski praznik proslave u radosti, duhovnom miru i ljubavi među ljudima.

Ministar vera Srbije Milan Radulović čestitao je vaskrsenje Hristovo patrijarhu srpskom Pavlu, episkopatu, velikodostojnicima, monaštvu, sveštenstvu i svim pravoslavnim vernicima u zemlji i dijaspori.

"Ovih dana u pretprazničnom iščekivanju velike slave, suočavamo se svi zajedno sa mnogim pitanjima i teškoćama. Svima nam je potrebna trezvena mudrost na putu nalaženja dobrih i pravih puteva. Uzdamo se u milost Božiju, mudrost onih koji se dogovaraju i dobronamernost onih koji odlučuju", navodi Radulović u čestitci.

Demokratska stranka (DS) čestita najveći i najradosniji hrišćanski praznik patrijarhu srpskom Pavlu, episkopima, monaštvu i sveštenstvu SPC i svim pravoslavnim vernicima, sa željom da praznik proslave u duhovnom miru, slozi, radosti i blagostanju.

"Pred nama je Vaskrs, dan kada vaskrsava vera u ljubav i čovekoljublje, nada u spasenje čoveka i ljudskog roda", navodi DS dodajući da "svetlost Vaskrsenja Hristovog uliva snagu da verujemo da ćemo svi zajedno istrajati na putu pravde, istine i spasenja".

Demokratska stranka Srbije (DSS) uputila je najsrdačnije čestitke sa željom da najveći hrišćanski praznik donese spokoj, mir i blagost i da ljubav i sreća ispune sve ljude dobre volje.

Crkvenim velikodostojnicima i građanima koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru čestitke je uputio je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš.

"Neka vam ovaj veliki hrišćanski praznik donese radost, mir i zdravlje. Proslavite ga okruženi ljubavlju svojih porodica i prijatelja i razumevanjem svojih suseda", navodi Kostreš izražavajući nadu da će Uskrs svima doneti više tolerancije i međusobnog uvažavanja.

Usrks su čestitali i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine i pokrajinski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec i vojvođanski ombudsman Petar Teofilović.

"Uskrs je prilika da se svi zapitamo da li smo spremni na bilo koju žrtvu za druge, da li smo spremni za odricanje od bilo čega zarad ljubavi, razumevanja, zarad opšteg dobra", navodi se u Kohercovoj čestitci.

SRBIJA
Artemije odbio Čekuov zahtev da dođe u Gračanicu za Uskrs
Vladika raško-prizrenski Artemije (na slici dole) odbio je zahtev kosovskog premijera Agima Čekua da na pravoslavni Uskrs poseti Gračanicu i lično mu čestita praznik, objasnivši da ga ne može primiti dok se ne vrati u svoju rezidenciju u Prizrenu, a njegovi raseljeni vernici u svoje domove.
Episkop je u današnjem pismu kosovskom premijeru, dostavljenom i agenciji Beta, naveo da je njegova rezidencija spaljena u neredima 17. marta 2004. zajedno sa katedralnim hramom u Prizrenu i brojnim drugim pravoslavnim svetinjama. "Budući da smo skoro punih sedam godina u statusu prinudno raseljenog lica izvan svoje rezidencije u Prizrenu, to nismo u stanju da primimo gospodina Čekua pre nego što se vratimo u svoju obnovljenu rezidenciju, a moji vernici svojim domovima", napisao je vladika. Premijerova portparolka Uljpijana Lama rekla je agenciji Rojters da je Čeku želeo da poseti Gračanicu na Uskrs kako bi pružio ruku getoiziranoj srpskoj manjini. Čeku je prvi kosovski premijer koji je svoj govor posle izbora u parlamentu delom održao na srpskom jeziku, a Kosovo je, sa početkom pregovora o njegovom statusu, pod intenzivnim međunarodnim pritiskom da obezbedi veće poštovanje prava i sloboda manjina, posebno srpske. Istovremeno se u Prištini saznaje da je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu tražio da povodom pravoslavnog Uskrsa poseti manastir Dečani. Dečanski jeromonah, otac Sava Janjić rekao je agenciji Beta da ne želi da komentariše te najave.

CRNA GORA-REFERENDUM
Đukanović optužuje obaveštajne službe iz Srbije
Crnogorski premijer Milo Đukanović optužio je "obaveštajno-političke misije u Beogradu" da su osmislili posetu četvorice crnogorskih opozicionara SAD.
Đukanović je novinarima u Podgorici kazao da je poseta osmišljena kako bi se nanela šteta crnogorskoj nezavisnosti. "Kada je od strane američkog konzulata dematovano da su oni tamo otputovali na poziv Stejt departmenta u spasavanje te ekskurzije se uključila diplomatija Srbije i Crne Gore preko ambasade u SAD. Mislim da time dobijamo samo nove argumente da treba prekinuti praksu jedne ovakve zajednice i da Crna Gora mora preuzeti praksu vođenja sopstvene spoljne politike", kazao je crnogorski premijer. Prema njegovim rečima, time se nastavlja pokušaj da se, "putem prevara" zavede politička javnost. Đukanović je dodao da bi odlazak u Vašington izvršnog direktora Grupe za promene Nebojše Medojevića, predsednika Narodne stranke Predraga Popovića i bivših ministara Andrije Jovićevića i Miodraga Lekića kratko prokomentarisao kao "opet Mašan". "Očigledno je da su oni u SAD otputovali privatno što je njihovo legitimno pravo. Pokušali su, međutim, da prevarom predstave da putuju na poziv visokih političkih krugova", kazao je Đukanović. Dodao je da im to nije uspelo kao što im nije uspela ni prevara "Mašan"(o tajno snimljenom filmu o navodnoj kupovini glasova u Crnoj Gori). Crnogorski premijer je ocenio da od takvih prevara najviše šteta ima upravo opozicija za zajedničku državu.

CRNA GORA-REFERENDUM
Građani da provere podatke u biračkim spiskovima
Centar za monitoring (CEMI) pozvao je danas građane Crne Gore da provere svoje podatke u biračkim spiskovima, jer se u tim spiskovima pojavljuju mrtvi, a neki ljudi sa pravom glasa su izbrisani, dok su neki upisani više puta na različitim izbornim mestima.
CEMI je ocenio da je tokom referendumske kampanje u Crnoj Gori najveći problem bila validnost referendumskog spiska. U izveštaju te nevladine organizacije, koja nadgleda tok referendumske kampanje, navodi se da je CEMI dobio pritužbe da se na građene vrše pritisci i da su u nekim gradovima slate SMS poruke preteće sadržine, kao i da se kupuju lične karte, a da neki aktivisti dobijaju preteća pisma. "Iako su takvi pritisci teško dokazivi, oni su veoma štetni po kredibilitet celokupnog referendumskog procesa i CEMI smatra da se nadležni državni organi moraju aktivnije uključiti u ispitivanjje tih optužbi. Oni koji takve optužbe iznose za njih treba da imaju dokaze", navodi se u saopštenju. CEMI je u izveštaju ukazao i na mogući sukob interesa u slučaju da jedna osoba radi u nekom od državnih organa, a da je istovremeno član opštinske ereferendumske komisije, navodeći da je u tom slučaju nemoguće nepristrasno obavljanje funkcije. Referendum o državnom statusu Crne Gore zakazan je za 21. maj.

ISTRAŽIVANjE
Načinom života zadovoljno oko 62 odsto građana Crne Gore
Načinom života zadovoljno je 61,8 odsto građana Crne Gore, pokazalo je istraživanje podgoričkog Centra za monitoring (CEMI).
Prema anketi, načinom života nije zadovoljno 38 odsto građana, od kojih oko dva odsto "uopšste nisu zadovoljni", a gotovo 14 odsto ispitanika odgovorilo je da je "veoma zadovoljno" načinom života, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare CEMI-ja. Po sedam odsto građana smatraju da žive bolje, odnosno, gore nego pre pet godina. Nešto više od polovine (oko 53 odsto) crnogorskih građana, u istoj anketi, odgovorilo je pozitivno na pitanje - da li ste zadovoljni stepenom demokratije u Crnoj Gori. CEMI-jevo istraživanje je, takođe, pokazalo da se Crna Gora nalazi na prvom mestu (u Evropi) po očekivanjima od članstva u Evropskoj uniji (EU), jer je 75 odsto ispitanika odgovorilo da se nada dobru od učlanjenja. Za najveći broj ispitanika, kako je navedeno, članstvo u EU je, pre svega značajno zbog mogućnosti očuvanja mira. Takav odgovor je dalo 26,5 odsto anketiranih, dok je oko 25 odsto navelo da im EU znači slobodu putovanja. Na pitanje - da li bi im bilo žao ukoliko bi se EU raspala, blizu 48 odsto anketiranih je odgovrilo pozitivno, a 44,3 odsto je navelo da bi im "bilo svejedno", dok bi se nešto više od dva odsto crnogorskih građana "radovalo" raspadu EU. Više od 70 odsto anketiranih je odgovorilo da je "osrednje" informisano, a samo 13 odsto ocenjuje da je "veoma dobro" obavešteno o EU. Oko 62 odsto ispitanika je navelo da nikada nije posetilo neku zemlju EU. Istraživanje je obavljeno od 30. marta do 10. aprila u devet drnogorskih opština, na uzorku od 1064 ispitanika.

ISTRAŽIVANjE
Radikali 38 odsto, demokrate 28 odsto
Ukoliko bi parlamentari izbori u Srbiji bili održani u narednih nekoliko dana Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije imali bi dovoljno poslanika u skupštini da formiraju koalicionu vladu, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije CeSID.
Na konferenciji za novinare u Medija centru predstavnik CeSID-a Zoran Lučić kazao je da bi na parlamentarne izbore u Srbiji u ovom trenutku izašlo 42 odsto birača, odnosno 2,3 miliona ljudi, što je pet odsto manje nego u isto vreme prošle godine. Od tog broja, 38 odsto ili 885.000 ljudi glasalo bi za radikale, 28 odsto ili 650.000 za Demokratsku stranku, dok bi izborni cenzus od pet odsto prešli još samo Demokratska stranka Srbije i Socijalistička partija Srbije sa po 7,6 odsto glasova podrške. Lučić je rekao da istraživanje beleži opadanje broja potencijalnih glasača svih partija, pa i radikala, ali da bi zbog veće apstinencije socijalisti i radikali imali dovoljno glasova za formiranje nove Vlade Srbije. Istraživanje CeSID-a pod nazivom "Izborna orjentacija građana Srbije" pokazalo je da se blizu cenzusa, ali i dalje ispod tri odsto podrške građana, nalaze Nova Srbija, Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove i G17 plus. Predstavnik CeSID-a Đorđe Vuković založio se za smanjivanje izbornog cenzusa na dva odsto jer bi, pod ovim uslovima, čak petina glasača u Srbiji ostalo bez svojih predstavnika u parlamentu. On je rekao da raste predizborni koalicioni potencijal gotovo svih stranaka, pre svega Demokratske (DS) i Demokratske stranke Srbije (DSS) sa jedne i socijalista i radikala sa druge. Čak 87 odsto glasača socijalista i 72 odsto radikala podržalo bi predizbornu koaliciju te dve stranke, dok bi 74 odsto glasača DSS i 69 odsto DS-a podržalo predizbrnu koaliciju svojih stranaka. Predizbornu koaliciju DSS i SRS podržalo bi svega 20 odsto glasača DSS-a i oko 50 odsto radikala, rekao je Vuković. Rukovodilac istraživanja Srećko Mihajlović rekao je da među pristalicama demokratskih stranaka raste broj apstinenata jer su ljudi nezadovoljni načinom na koji Vlada i predsednik Srbije rešavaju pitanje Kosova i Metohije, Crne Gore ali i zbog sporog rasta životnog standarda. On je ocenio da je, takođe, veoma vidan pad rejtinga Pokreta snaga Srbije od kada je lider te partije Bogoljub Karić napustio zemlju. CeSID je istraživanje o izbornoj orjentaciji građana Srbije obavio od 11. do 18. aprila na uzorku od 1.488 ispitanika.

POPLAVE U SRBIJI
Tisa nastavlja da raste
Vodostaj Tise kod Novog Kneževca i Sente je u porastu, kao i Save kod Sremske Mitrovice i Šapca, dok Dunav opada, rečeno je agenciji u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ).
Kod Novog Kneževca, Tisa je porasla za 12 centimetara i vodostaj je jutros u osam sati iznosio 944 centimetra, a kod Sente 921, što je za 10 centimetara više nego juče. Tisa je za dva centimetra opala kod Titela, i vodostaj je jutros bio na koti 812. Kod Titela Tisa opada jer je reč o ušću te reke u Dunav, koji opada. Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice porastao je jutros za devet centimetara i iznosi 609, a kod Šapca za pet centimetara i iznosi 495. Sava kod Beograda opala je za četiri centimetra u odnosu na juče. Dunav kod Bezdana je na koti 574, što je za osam centimetara niži vodostaj nego u sredu, dok je kod Novog Sada opao za narednih devet centimetara i iznosi 693. Dunav je u blagom opadanju i kod Zemuna i Velikog Gradišta.

SKUPŠTINA SRBIJA
Usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednicama
Skupština Srbije usvojila je Zakon o crkvama i verskim zajednicama, kojim je, kako je navedeno u obrazloženju, utvrđena potpuna autonomija crkava, a zagarantovane su verske slobode.
Tim zakonom predviđena je saradnja države sa crkvama i verskim zajednicama, uključujući i materijalnu pomoć države. Za zakon je glasalo 120 poslanika, dok je njih četvoro bilo protiv, a pet nije glasalo. Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) nisu učestovali u glasanju. Zakonom je zabranjena verska diskriminacija, kao i prinuda o izjašnjavanju o veroispovesti, a crkve i verske zajednice nezavisne su od države i jednake pred zakonom. Verska sloboda, kako je utvrđeno zakonom, ne sme se koristiti tako da ugrožava pravo na život, na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost. Po zakonu, sveštenici su slobodni i nezavisni u obavljanju bogoslužbene delatnosti, a bogosluženje i verski obredi mogu se obavljati na javnim mestima. Na zahtev nadležnog organa bogosluženje i verski obredi se mogu obavljati i u bolnicama, policijskim i vojnim objektima, zavodima za izvršenje zavodskih sankcija, a u školama i ustanovama socijalne i dečje zaštite samo u prigodnim prilikama. Sveštenici ne mogu biti pozvani na odgovornost pred državnim organima za svoje postupanje pri obavljanju bogoslužbene delatnosti, po zakonu imaju pravo da učestvuju u svim vidovima javnog života, a država ne može ograničavati njihova građanska i politička prava. Takođe, sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti. Registar crkava i verskih zajednica vodi Ministarstvo vera, na osnovu njihovog zahteva za upis sa podacima o nazivu, sedištu, osnovama verskog učenja, o obredima, ciljevima i prihodima, o kojima ministarstvo rešava u roku od 60 dana. Zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica može da bude odbijena ako su njihovi ciljevi, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku, ugrožavaju život, zdravlje, slobodu i imovinu drugih ljudi. Po zakonu, to su i razlozi za brisanje crkava i verskih zajednica iz registra. Sveštenici i verski službenici imaju pravo, po tom zakonu, na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, a sveštenici koji su strani državljani a imaju stalni boravak u Srbiji uživaju sva prava. Donatori verskih zajednica i hramova mogu biti oslobođeni odgovarajućih poreskih obaveza, a opštine su dužne da pri izradi urbanističkih planova razmotre potrebe crkava i verskih zajednica za izgradnju verskih objekata. Crkve i verske zajednice mogu osnivati stručne i naučne ustanove za zaštitu sakralnog nasleđa, mogu da koriste javni radiodifuzni servis, kao i da samostalno ostvaruju sopstvenu informativnu i izdavačku delatnost. Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.