Novine broj 1049 - Svet - Novine Toronto


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SVET

Broj 1049, 21. april 2006.

BIH-USKRS

Borisav Paravac uputio Uskršnju čestitku vernicima

Član Predsedištva BiH Borislav Paravac uputio je Uskršnju čestitku svim građanima pravoslavne veroispovesti, patrijarhu srpskom Pavlu, mitropolitu dabrobosanskom Nikolaju, kao i vladikama Srpske pravoslavne crkve.

"Radost Vaskrsa daje nam nadu da ćemo u ovom teškom vremenu naći rešenja kako bismo opstali kao narod koji ceni slobodu, demokratiju i toleranciju", poručio je Paravac pravoslavnim vernicima u poruci.

Član Predsedištva BiH u svojoj poruci poželeo je svim vernicima da Uskrs provedu sa svojim najbližima u ljubavi, sreći i zadovoljstvu.

MAKEDONIJA
Crvenkovski demantuje pisanja medija da je Mladić u Dojranu
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izjavio je da se haški optuženik Ratko Mladić ne krije u Makedoniji.
"Ni sada, ni ranije nije bilo moguće da se neko od ratnih zločinaca, kakav je Ratko Mladić, nalazi na teritoriji Makedonije", rekao je Crvenkovski novinarima u Skoplju. Banjalučki list "Fokus" objavio je danas da se Mladić krije u Dojranu, makedonskom gradu na granici sa Grčkom. Crvenkovski je rekao da je pisanje Fokusa "notorna glupost". Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije takođe je demantovalo pisanje lista. "MUP nema informacije da se takvo lice nalazi na teritoriji Makedonije" rečeno je u ministarstvu.

MAKEDONIJA
Parlamentarni izbori u Makedoniji 5. jula
Parlamentarni izbori u Makedoniji biće održani 5.jula, saopštio je predsednik skupštine Ljupčo Jordanovski.
Jordanovski je pre dva dana dobio saglasnost od vladajučih i opozicionih stranaka da se izbori održe tog datuma. Makedonski parlament ima 120 poslaničkih mesta. Parlamentarni izbori su od izuzetnog značaja za Makedoniju i njenu evropsku budućnost. EU i NATO javno su saopštili da očekuju poptuno fer izbore ukoliko država želi da se integriše u EU i NATO. Fer izbori su i uslov da Makedonija u oktobru ove godine dobije šansu da joj Evropska komisija odredi datum za početak pregovora o članstvo u Uniji. Makedonija je decembra prošle godine dobila status kandidata za članstvo u EU. Prema anketama javnog mnjenja, blagu prednost od nekoliko procenata za sada ima opozicioni blok "Za bolju Makedoniju" koji predvodi VMRO DPMNE. Iza njih su vladajuće Socijaldemokrate, premijera Vlade Bučkovskog. U albanskom političkom bloku, vladajuća Demokratska unija za integracije Alija Ahmetija u anketama je više od dvostruko bolje plasirana od opozicione Demokratske partije Albanaca. Prethodni parlamentarni izbori održani su 2002. godine.

TA GRANIČNA LINIJA...
Slovenija i Hrvatska opet o spornoj teritoriji
Slovenija i Hrvatska su ponovo razmenile protestne note povodom hapšenja slovenačkog državljanina Joška Jorasa koji živi uz samu granicu između dve zemlje, inače, spornu teritoriju.
Hrvatska policija zadržala je Jorasa i njegovog advokata Danijela Starmana nakon što je Joras pokušao da ide takozvanim evropskim putem u blizini njegove kuće u zaseoku Mlini, na južnoj obali reke Dragonje. Područje sela Mlini je i dalje predmet međudržavnog spora Hrvatske i Slovenije o graničnoj liniji koja prolazi tim delom teritorije. Zvanična Ljubljana je u protestnoj noti istakla da takvo ponašanje predstavlja još jedan u nizu jednostranih akata sa kojima Hrvatska prejudicira rešenje graničnog pitanja između država. Slovenija očekuje da će se hrvatski državni organi u skladu sa međunarodno-pravnim obavezama i evropskim načelima, koja moraju poštovati države kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, uzdržati od svih akata, koji zadiru na državnu teritoriju Slovenije. Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je odbacilo navode da su granični policajci "ograničavali i onemogućavali slobodno kretanje slovenačkim državljanima". Ministarstvo je u saopštenju navelo da su granični policajci morali da upotrebe i silu zato što se Joras otimao i bacio u reku Dragonju, iz koje je nakon preplivanih nekoliko metara sam izašao. Hrvatska je, u protestnoj noti ambasadi Slovenije u Zagrebu, "skrenula pažnju na potrebu izbegavanja sličnih slučajeva u budućnosti".

BUGARSKA
Balkan baza za prodor kirminalaca u zapadnu Evropu
Organizovane kriminalne grupe skladište na Balkanu oružje i drogu namenjenju zapadnom tržištu, pošto su u SAD i zapadnoj Evropi pojačane kontrole, rekao je visoki zvaničnik italijanske Direkcije za borbu protiv mafije Antonio Laudati.
"Sve kriminalne grupe koriste Balkan, uključujući Bugarsku, za skladištenje svoje robe: droge, cigareta, oružja", kao i za pribavljanje žena za prostituciju, rekao je Laudati za bugarski dnevnik "Novinar". Zamenik državnog tužioca u Direkciji za borbu protiv mafije dodao je da "oni odatle prodiru na bogata evropska tržišta". Naveo je da kriminalci koriste balkanske zemlje kao baze, pošto su SAD pojačale kontrolu posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Prema njegovim rečima, jedan deo Italijana, Španaca, Rusa i Kolumbijaca, koji žive u Bugarskoj, umešani su u trgovinu drogom i druge kriminalne aktivnosti. Laudati je rekao da kriminalci koriste Bugare za "posrednike" u registraciji preduzeća, od kojih neka prikrivaju aktivnosti međunarodne mafije. On je dodao da su u Bugarskoj glavni problemi trgovina kokainom i pranje novca. U Bugarskoj nema mnogo bogatih, ali ima puno kazina, prodavnica i skupih automobila, što svedoči o "ogromnom jazu između regionalne ekonomije i novca koji je u opticaju", ocenio je Laudati. Italijanska Direkcija za borbu protiv mafije je prošle nedelje zabeležila uspeh, pošto je na Siciliji uhapšen glavni šef "Koza nostre" Bernardo Provencano, za kojim se tragalo 43 godine.

VENECUELA - UGO Čavez
Ako nas napadnu SAD, spalićemo naša naftna polja
Predsednik Venecuele Ugo Čavez izjavio je da će ta država spaliti svoja naftna polja ako dođe do invazije SAD na Venecuelu.
Iako mnoge pristalice Čaveza u siromašnoj Veneculi veruju da je invazija SAD moguća, njegovi protivnici i većina stranih posmatrača smatraju da je to samo izmišljotina smišljena da učvrsti politički poziciju venecuelanskog predsednika. "Nećemo imati nikakvu alternativu... Spalićemo naša naftna polja i oni neće uzeti tu naftu", izjavio je Čavez u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja, na samitu predsednika držva Južne Amerike. Čavez je za državnu televiziju Venecuele rekao da ukoliko SAD pokušaju da naude Venecueli, neće biti nafte ni za koga. On je dodao da nedavno razmeštanje američkih vojnih brodova u Karipskom moru predstavlja pretnju i za Venecuelu i za Kubu. Venecuela je peta u svetu po izvozu nafte, a najveći deo izvoza plasira se na tržište SAD. Vašington, međutim, stalno kritikuje Čaveza optužujući ga da destabilizuje region Latinske Amerike. Iako Čavez stalno ukazuje da je moguća invazija SAD na njegovu državu, SAD tu opciju odlučno odbacuju nazivajući to fantazijom.

sve viŠe drŽava okreĆe se protiv smrtne kazne
Više od 2.100 egzekucija izvršeno 2005. u svetu
Više od 2.100 osoba pogubljeno je u 22 zemlje sveta prošle godine, a 20.000 ljudi osuđeno je na smrt, ali sve više država okreće se protiv smrtne kazne, saopštila je nevladina organizacija Amnesti internešenel (AI).
Ta organizacija za zaštitu ljudskih prava saopštila je da je 2005. pogubljeno 2.148 osoba, dok je prethodne godine izvršeno 3.797 smrtnih kazni. Prema rečima predstavnika AI Pirsa Banistera, postoji globalna mreža protiv smrtne kazne, koju, kako je dodao, i dalje primenjuju samo "najtvrdokornije zemlje". Kako se navodi u izveštaju AI, čije je sedište u Londonu, 1977. godine smrtna kazna je bila ukinuta u samo 16 zemalja sveta, dok je do 2005. ta brojka porasla na 86. Kako se dodaje, 80 procenata smrtnih kazni prošle godine je izvršeno u Kini, a 14 % u Iranu, SAD i Saudijskoj Arabiji. U Iranu su 2005. izvršene 94 egzekucije, Saudijsko Arabiji 86, a u SAD 60, navodi Amnesti. U izveštaju se, međutim, podseća da su podaci kojima raspolaže Amnesti nepotpuni, s obzirom da neke zemlje, kao što su Kina i Vijetnam, zvanično ne objavljuju tačne informacije o broju egzekucija. U saopštenju se podseća da je u Kini za 70 različitih prestupa predviđena smrtna kazna, uključujući i nenasilna dela, kao što su izbegavanje plaćanja poreza ili pronevera novca. Neki ljudi su prošle godine u Saudijskoj Arabiji pogubljeni, iako prethodno nisu bili obavešteni da su osuđeni na smrt. Drugim ljudima koji su pogubljeni suđeno je na jezicima koje nisu razumeli. Amnesti takođe pominje Iran kao jedinu zemlju u kojoj smrtne kazne prošle godine izvršavane zbog maloletničkih prestupa. AI navodi da je 2005. u Iranu osam ljudi pogubljeno zbog prestupa koje su počinili dok su bili maloletni, dok je smrtna kazna izvršena i nad dvojicom maloletnika. U SAD je u martu zabranjena smrtna kazna za maloletničke prestupe, podseća Amnesti.

FIDEL Kastro
Kuba i dalje prkosi SAD
Kubanski lider Fidel Kastro poručio je, 45 godina posle pokušaja SAD da sruše njegovu revolucionarnu vladu, da Kuba nastavlja da prkosi najvećoj svetskoj sili.
U govoru povodom godišnjice invazije plaćenika Centralne obaveštajne službe (CIA) 1961. na Zaliv svinja, on je rekao da se Kuba ne plaši američke mornarice i američkog nosača "Džordž Vašington" koji trenutno izvodi vežbe u Karibima. "Ova nacija se suočila sa najvećom supersilom na Zemlji, a i dalje je na svojim nogama... Ne slavimo 45. godišnicu na kolenima i nikada neće postojati sila koja će moći da nas baci na kolena", poručio je Kastro. Najveći saveznik Kube u Latinskoj Americi, predsednik Venecuele Ugo Čaves, optužio je ove nedelje SAD da, raspoređivanjem četiri broda američke mornarice u Karibima, prete Venecueli i Kubi. Kastro je, međutim, rekao da SAD danas ne predstavljaju nikakvu pretnja Kubi. "Nekoliko brodića plovi okolo. Ko se njih plaši? Niko", poručio je Kastro kubanskim veteranim u Palati "Karl Marks" u Havani, gde se tradicionalno pojavio u zelenoj uniformi. Kubanski lider, koji će u avgustu napuniti 80 godina, rekao je da SAD nikada nikoga nisu uplašile i da danas imaju dosta problema u svetu. Kastro je, takođe, branio pravo Irana da razvija nuklearni program i rekao da su u Iraku SAD zapale u ćorsokak i da treba da se povuku. Kubanske vlasti na obeležavanje borbe koja je usledila invaziji plaćenika američke CIA na plažu Hiron u Zalivu svinja gledaju kao na podsetnik 11 miliona Kubanaca na pretnju od američke invazije. U zoru 17. aprila 1961. kubanski emigranti, koje je obučila i naoružala CIA, izvršili su invaziju na ostrvo, u nameri da svrgnu komunistički režim Fidela Kastra. Njihovom iskrcavanju na plažu Hiron sa američkih trgovačkih brodova prethodili su vazdušni napadi. Američki bombarderi B-92 su, dva dana uoči invazije, bombardovali tri glavne vazduhoplovne baze na Kubi i gađali priobalna sela. Invazija na Zaliv svinja je propala. U trodnevnoj borbi poginulo je 108 emigranata, a 1.197 je zarobljeno. Godinu dana kasnije, zarobljeni kubanski iseljenici su vraćeni u SAD, u zamenu za poljoprivrednu mehanizaciju i lekove u vrednosti od 53 miliona dolara. Olupine tada srušenih bombardera i zaplenjenog tenka M-41, koje su izložene u muzeju, takođe podsećaju su neuspeh CIA iz 1961. godine. Neuspeh misije "Pluton" bio je i "diplomatski neuspeh" za američkog predsednika Džona F. Kenedija . On je preuzeo odgovornost za neuspeh misije, s obzirom da je lično dao odobrenje za nju, iako su planovi za invaziju napravljeni u vreme prethodne administracije predsednika Dvajta Ajzenhauera.