Broj 1051, 5. maj 2006.
| Izborna
Komisija Bosne i Hercegovine |
| Opšti izbori u BiH 1. oktobra |
Izborna Komisija Bosne i Hercegovine raspisala
je opšte izbore za nedelju, 1. oktobar.
|
Na izborima će se birati članovi Predsedništva,
Poslaničkog doma Parlamenta BiH, Poslaničkog doma Parlamenta Federacije BiH,
predsednik i potpredsednik Federacije, poslanici Narodne skupštine Republike
Srpske i 10 kantonalnih parlamenata u Federaciji.
Izborna komsija je saopštila da je do 19. maja rok za podnošenje kandidatura
političkih stranaka i nezavisnih kandidata, dok za podnošenje kandidatura
koalicija i listi nezavisnih kandidata rok ističe 13. juna.
 Nakon
što je propalo usvajanje amandmana na Ustav BiH, prošle nedelje u Parlamentu
BiH, neće biti promena u načinu izbora.
Svi punoletni građani BiH koji imaju CIPS identifikacijske dokumene moći će da
glasaju.
U centralni izborni spisak uvedeno je 2.644.545 birača. U Federaciji BiH broj
registrovanih birača je 1.649.546, u Republici Srpskoj 921.223, a u Distriktu
Brčko 73.776.
Izborna kampanja trajaće 30 dana.
Izborna komsiija procenjuje da će izbori koštati između osam i devet miliona
konvertibilnih maraka (oko 4,5 miliona evra).
Iz budžeta BiH će za te aktivnosti biti izdvojeno oko 3,5 miliona KM, dok će
se ostala sredstva obezbediti iz opštinskih budžeta.
Odlučeno je da se taksa za političke stranke koje se prijavljuju za izbore
poveća za 50 odsto u odnosu na prethodne izbore.
Taksa za overu za učešće na izborima za državni nivo biće 15.000 maraka, potom
10.000 i 7.500 maraka, zavisno od nivoa za koji se prijavljuje kandidat. |
| |
| |
|
| |
| ponovo
pregovori o ustavnim promenama |
| EU neće menjati standarde zbog BiH |
Šef delegacije Evropskog parlamenta za zemlje
jugoistočne Evrope Doris Pak izjavila je da od vlasti u BiH očekuje da posle
opštih izbora u oktobru ponovo počnu pregovore o ustavnim promenama.
|
Pak je poručila da EU neće menjati standarde
zbog BiH i da će svako nesprovođenje jednog od 16 uslova iz Studije
izvodljivosti rezultirati otkazivanjem pregovora o stabilizaciji i
pridruživanju EU.
Istakla je da međunarodna zajednica posebnu pažnju poklanja reformi policije i
usvajanju Zakona o javnom RTV servisu, te da BiH bez ta dva uslova nikada neće
okončati prvu fazu pregovora.
Ona je izjavila da neće biti sankcija za BiH jer Parlament BiH nije prihvatio
ustavne amandmane prošle sedmice.
"Mi smo samo tražili da napravite funkcionalnu državu u kojoj će izvršna
državna vlast bolje funkcionisati, građani biti zadovoljniji... Kad su u
pitanju pregovori s EU, to nema nikakve veze. Vama trebaju ustavne promjene,
ne nama", izjavila je Pak za "Dnevni avaz".
Izrazila je žaljenje što će se opšti izbori u BiH danas raspisati po
Dejtonskom ustavu i dodala da "evropsku budućnost BiH može ugroziti
nepostizanje konsenzusa prilikom usvajanja zakona o reformi policije i zakona
o Javnom RTV servisu".
"Što se toga tiče, nećemo biti popustljivi. Očekujemo da ova pitanja budu
rešena, dogovorena i potpisana na kraju pregovora, a šta se dogovori, mora se
i sprovesti u domaćim institucijama vlasti", izjavila je Pak.
Upitana, da li se može desiti da i BiH zbog nesaradnje sa sudom u Hagu budu
prekinuti pregovori o ulasku u EU, ona je izrazila uverenje da u BiH postoji
volja političara da se pitanje saradnje sa Haškim tribunalom konačno privede
kraju.
"U BiH još ne postoji mogućnost da nesaradnja s Haškim tribunalom dovede do
prekida pregovora o potpisivanju Sporazuma jer su različite situacije u vašoj
državi i kod vaših suseda", ocenila je Pak. |
| |
| |
|
| |
| KOSOVO-PREGOVORI |
| Nezavisnost Kosova nada za separatiste u
svetu |
Pred poslednju etapu pregovora o statusu
Kosova i Metohije, mogućnost dobijanja nezavisnosti šalje signale hiljadama
kilometara udaljenim separatističkim oblastima u zemljama bivšeg Sovjetskog
Saveza, ocenjuje agencija Rojters.
|
Ako Kosovo dobije nezavisnost, to će povećati
mogućnost da teritorije koje žele da se odvoje od Moldavije, Gruzije i
Azerbejdžana tvrde da je načinjen presedan u međunarodnom pravu na osnovu koga
mogu da ojačaju sopstvene težnje za nezavisnošću, navodi Rojters.
 U
slučaju nezavisnost u ćorsokak bi uletele i mnoge zapadne zemlje, koje se
zalažu za otcepljenje srpske pokrajine ali ne i za osamostaljenje regiona u
Moldaviji, Gruziji i Azerbejdžanu.
"Potpuno je očigledno da je stvoren presedan. Ako kosovska nezavisnost bude
priznata, to će ubrzati rešavanje i našeg problema", rekao je Sergej Šamba,
ministar spoljnih poslova Abhazije, oblasti u Gruziji koja je odbacila
vladavinu Tbilisija u ratu 1990-ih godina.
Pregovore o statusu Kosova takođe veoma pažljivo posmatraju predstavnici Južne
Osetije, još jedne oblasti u Gruziji koja ne priznaje vladavinu Tbilisija.
Kosovska nezavisnost bi, prema oceni Rojtersa, predstavljala nadu i za Nagorno
Karabah - separatističku oblast u Azerbejdžanu i region Dnjestra, koji želi da
se zvanično odvoji od Moldavije.
"O nezavisnosti Dnjestra se odlučuje na Kosovu", rekao je Valerij Litskaj,
ministar spoljnih poslova te separatističke oblasti.
Na presedan čekaju baskijska ETA i Severna Irska |
| |
| |
|
| |
| Iranski
ministar |
| UN politizovale nuklearno pitanje Irana |
Iranski nuklearni program je tehničko pitanje
koje je Savet bezbednosti UN svojim mešanjem "politizovao", izjavio je iranski
ministar spoljnih poslova Manučer Motaki.
|
SAD, Britanija i Francuska prosledile su nacrt
rezolucije UN u kome se Iran poziva da prekine sa programom obogaćivanja
uranijuma. U slučaju da ga Savet bezbednosti odobri, dokument će postati
pravno obavezujuć.
"Savet bezbednosti je mesto gde se obezbeđuje mir u svim zemljama. Uzimanjem
ovog slučaja, Savet bezbednosti pravi političku odluku, a tehničko pitanje
nuklearne energije ne bi trebalo politizovati", rekao je Motaki na regionalnom
ekonomskom samitu u Azerbejdžanu.
Iran tvrdi da nuklearni program koristi za proizvodnju struje, a Vašington
strahuje da bi program mogao da se iskoristi za proizvodnju oružja.
"Međunarodna tela definitivno ne bi trebalo da izbegavaju i ignorišu osnovna
prava zemalja i nadamo se da se to neće dogoditi u Savetu bezbednosti", rekao
je Motaki.
Vojnom akcijom ne bi se rešio problem Irana
Vojnom akcijom ne bi se rešio sukob zapadnih zemalja i Irana oko nuklearnog
programa te zemlje, rekao je francuski premijer Dominik de Vilpen.
"Ubeđen sam da vojna akcija sigurno nije rešenje", rekao je Vilpen na mesečnoj
konferenciji za novinare.
Francuski premijer je istakao da međunarodna zajedica mora da pokaže svoju
rešenost po pitanju sprečavanja Irana da nastavi razvoj nuklearnog programa.
"Moramo zajedno da dokaže-mo našu rešenost. Međunarodna zajednica mora da
preuzme sve svoje obaveze. Ako Iran odbije da sarađuje, snosiće posledice.
Neophodno je održati jedinstvo međunarodne zajednice", izjavio je francuski
premijer.
Međunarodna zajednica strahuje da Irak svoj nuklearni program koristi za
proizvodnju naoružanja, dok Teheran tvrdi da program koristi u mirnodopske
svrhe.
Francuska i Velika Britanija predstavile su Savetu bezbednosti UN plan za
rešenje spora oko iranskog nuklearnog programa, u kojem se od Teherana zahteva
da obustavi obogaćivanje uranijuma.
"To je rezolucija pod Sedmim poglavljema , rezolucija koja obavezuje na prekid
svih aktivnosti vezanih za obogaćivanje uranijuma", rekao je francuski
ambasador u UN Žan-Mark de la Sablijer.
Iako se u ovoj rezoluciji ne pominju sankcije, samo Sedmo poglavlje povelje UN
može, u ime međunarodne bezbednosti, da otvori put za donošenje odluke o
kažnjavanju Irana ili čak upotrebu vojne sile protiv te zemlje.
U tekstu se ne pominje ni rok za prekid iranskog nuklearnog programa, ali je
De la Sablijer naglasio da je "važno" da Međunarodna agencija za atomsku
energiju (IAEA) na tu temu Savetu bezbednosti UN dostavi izveštaj "najkasnije
do početka juna".
Američki ambasador u UN Džon Bolton (John) izjavio je danas da Savet
bezbednosti treba da se o novom planu Londona i Pariza oglasi pre sastanka pet
"velikih" zemalja i Nemačke, koji je zakazan za ponedeljak. |
| |
| |
|
| |
| NjUJORK |
| Izabrane arhitekte za izgradnju dve kule na
Menhetnu |
Arhitekte Britanac Ričard Rodžers (Richard
Rogers) i Japanac Fumihiko Maki osmisliće izgled dve od pet kula koje će biti
podignute na mestu gde su se do 2001. nalazile kule bliznakinje Svetskog
trgovinskog centra.
|
Oni su izabrani da projektuju dve kule u
kojima će biti smešteni poslovni prostor i prodavnice.
Početak izgradnje je najavljen za 2007, a radovi bi trebalo da traju do 2012.
Ričard Rodžers (72) je sarađivao s arhitektom Rencom Pijanom na izgradnji
Centra Žorž Pompidu u Parizu, a projektovao je i sedište Lojd banke i
izložbeni prostor Milenijumsku kupolu u Londonu.
Fumihiko Maki (77) je projektovao Metropolitan dvoranu u Tokiju i Muzej
moderne umetnosti u Kjotu.
Britanski arhitekta Norman Foster dobio je prošlog decembra zadatak da osmisli
treću kulu na Menhetnu u kojoj će takođe biti smešteni poslovni prostor i
prodavnice.
Lari Silverstajn, promoter nekretnina, treba da sagradi tri kule na mestu gde
su se nalazile kule bliznakinje dok nisu uništene u terorističkom napadu 11.
septembra 2001. Silverstajn će, takođe, podići i Kulu slobode, visoku 541
metar. Petu kulu sagradiće drugi promoter.
Arhitektonska celina bi trebalo da bude završena 2012, ali je kraj radova na
Kuli slobode najavljen za 2011. godinu. Zgrada će imati 69 spratova poslovnog
prostora, opservatoriju pod staklom i osvetljen vrh.
Predviđeno je i podizanje memorijalnog centra posvećenog žrtvama atentata.
Radovi još nisu počeli, ali bi centar trebalo da bude završen 2009.
Kula slobode će imati osnovu od čelika i titana, koja će moći da izdrži jaku
eksploziju. Planove je uradio Amerikanac Dejvid Čajlds .
Nulti nivo (Ground Zero) je i dalje ogromna rupa. Nakon atentata, izgrađena je
samo stanica matroa. |
| |
| |
|
| |
| NjUJORK |
| Komitet američkih Jevreja proslavlja
stogodišnjicu |
Komitet američkih Jevreja (AJC), jedna od
najstarijih jevrejskih organizacija u SAD, obeležio je u Vašingtonu sto godina
borbe protiv diskriminacije skupom ličnosti koje oslikavaju značaj te
institucije čije se delovanje prostire sve do Azije i Afrike.
|
Na listi zvanica na večeri u čast
stogodišnjice nalaze se neka od najprestižnijih imena - američki predsednik
Džordž Buš, generalni sekretar UN Kofi Anan i nemačka kancelarka Angela
Merkel.
Komitet je osnovan 1906. godine, kada su pogromi u Rusiji podstakli grupu
industrijalaca, rabina i univerzitetskih profesora da se udruže kako bi
pokušali da preko američke vlade naprave pritisak na carski režim.
Cilj organizacije definisan je kao "sprečavanje kršenja ljudskih i verskih
prava Jevreja u svetu".
Sto godina kasnije, pokret sa sedištem u Njujorku postao je velika
organizacija koja se bavi političkim analizama i inicijativama, sa oko 150.000
članova, 33 kancelarije u SAD i 18 u inostranstvu, a njegova misija "svetske
diplomatije" postala je znatno šira od inicijalnog cilja.
Jedan od kreda organizacije jeste "jačanje osnovnih principa pluralizma u
svetu, kao najbolje odbrane od antisemitizma".
Posle Azije i Latinske Amerike, najnovija inicijativa ACJ je razvijanje veza
sa subsaharskom Afrikom, posebno s Nigerijom, muslimanskom zemljom sa ogromnim
naftnim rezervama. Komitet je takođe uključen u koaliciju "Spasite Darfur".
"AJC je jedinstven, zato što su njegovi članovi svetske diplomate", objasnio
je direktor Komiteta Dejvid Haris.
"U trenutku kada se svet globalizuje, važno je da mi, kao jevrejska
organizacija, budemo u kontaktu sa svetom, da razumemo šta je u igri, da
gradimo prijateljstva.
To je naš odgovor onima koji bi htele da dele svet", objasnio je Haris za AFP.
Afrika je, prema njegovim rečima, značajna zbog bezbednosti, energetskih
resursa i međunarodnih odnosa uopšte.
"Ljudi nas pitaju - ima li Jevreja u Ruandi ili u Burundiju? Odgovor je ne,
ali to ne znači da mi, borci za ljudska prava, ne treba da tamo budemo
prisutni. Moramo da budemo tamo", kazao je Haris.
Pored diplomatskog angažmana, AJC je bila pionir i u uspostavljanju dijaloga
sa zajednicom američkih muslimana, organizujući jednu konferenciju pre 15
godina.
Danas, saradnja sa muslimanima u SAD i u inostranstvu i dalje je "visoko među
prioritetima" AJC, iako je taj posao "veoma komplikovan", rekao je Haris i
naveo novi cilj Komiteta - podstrekivanje angažovanja mladih Jevreja u svojoj
zajednici u SAD. |
| |
| |
|
| |
|
 |
