Upozorenje stručnjaka
Pandemija ptičjeg gripa može izazvati građansku neposlušnost i nerede
Na konferenciji saveta policijske službe u Ontariju, održanoj tokom prošlog vikenda, stručnjaci su dali upozoravajuću sliku onoga što nam se može dogoditi u slučaju epidemije ptičjeg gripa.
Iako se ne može ni pretpostaviti kada će i da li uopšte ptičji grip stići u Kanadu, prognoze o mogućim posledicama ni malo nisu optimističke. Najnovija predviđanja pokazuju da bi od ove bolesti u Ontariju moglo da se razboli do četiri miliona ljudi. Očekuje se da bi lekarsku pomoć moglo da zatraži preko dva miliona stanovnika, do 65 hiljada bi moralo da bude smešteno u bolnice, a veruje se da bi moglo da umre do 20 hiljada ljudi. Najveće broj njih stradao bi u u prvih 48 sati od akutnog sindroma respiratornog poremećaja, kod koga se pluća najteže zaraženih ispunjavaju tečnošću i krvlju. Oboleli će takođe stradati od sekundarnih infekcija. Epidemija, pa i pandemija, mogu da se jave kada virus H5N1 mutira tako da počne da se prenosi sa čoveka na čoveka, jer će tada biti teško kontrolisati širenje infekcije. Dodatni otežavajući faktor je što se prvi simptomi javljaju tek dan nakon inficiranja. Dr Majkl Mils i policijski narednik Endi Tejlor su istakli da će najverovatnije škole biti raspuštene, sportska i kulturna dešavanja otkazana, ali i da može doći do građanske neposlušnosti, panike, haosa, pa i pojačanog kriminala, ukoliko dođe do epidemije. Tejlor je rekao da bi građani trebalo da stvore zalihe hrane, vode, lekova i baterija, dovoljne za preživljavanje porodice barem za tri dana. Da bi se koliko toliko sprečilo prenošenje zaraze, preporučuje se često pranje ruku i držanje razmaka od najmanje jednog metra kod kontakata sa drugim osobama, kako bi se izbeglo širenje infekcije kapljičnim putem zbog kašljanja i kijanja. Građanima se preporučuje i da se obavezno vakcinišu protiv gripa, kako ne bi bili bolesni ako ptičji grip zavlada u vreme sezone gripa. Stručnjaci kažu da treba na vreme razmišljati i o kupovini životnog osiguranja, a ne tek kada cene dostignu astronomske vrednosti. Tim za pandemiju pri provincijskoj policijskoj službi priprema plan dejstva u slučaju građanske neposlušnosti i nemira zbog mogućih nestašica hrane i goriva. Takođe se planira zaštita bolničkih objekata od potencijalnog naleta velikog broja pacijenata koji zahtevaju lečenje. Treba računati da će i policijske snage biti desetkovane zbog bolesti, tako da će se najverovatnije tolerisati manji prekršaji, poput nepoštovanja stavljanja pojasa u vožnji. Tejlor, koji je jedan od ključnih članova tima za planiranje dejstva u slučaju pandemije, istakao je da im nije cilj da se ljudi zastraše već da budu upoznati sa slikom mogućih dešavanja.

Ministar inostranih poslova u Kandaharu
MkKej najavljuje da bi trupe mogle duže da ostanu u Avganistanu
Ministar inostranih poslova Piter MkKej (na slici dole) drugi je najviši kanadski zvaničnik, posle premijera Stivena Harpera, koji je u relativno kratkom vremenskom razdoblju otišao u posetu Avganistanu.
MkKej je posetio pripadnike kanadskih oružanih snaga u glavnoj koalicionoj bazi na kandaharskom aerodromu i manji logor Nejtan Smit u centru Kandahara, gde je smešten provincijski tim za rekonstrukciju. Posle susreta sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem i ministrom inostranih poslova Ranginom Dadfarom Spantom, ministar MkKej je na konferenciji za štampu rekao da bi učešće kanadskih trupa u vojnoj misiji u toj azijskoj zemlji, bez obzira na sve postignute pozitivne efekte, moglo da potraje duže nego što je to u prvi mah izgledalo. On je primetio da je nezahvalno prognozirati koliko bi to moglo da potraje, ali je pružio uveravanja avganistanskom predsedniku da je Kanada spremna da nastavi svoj angažman, zajedno sa ostalim partnerima iz međunardne zajednice i avganistanskim narodom, sve dok se ne ostvare zadovoljavajući rezultati. Ova obećanja ministra MkKeja, (desno) naišla su na odobravanje avganistanskih zvaničnika. Ministar Spanta je istakao da je borba protiv terorizma ozbiljan izazov za čitavu međunarodnu zajednicu, uključujući i Kanadu, budući da on ne poznaje granice. U Avganistanu je od 2002. godine do sada stradalo petnaest pripadnika kanadskih oružanih snaga i jedan diplomata. Javno mnjenje sve manje podržava slanje naših vojnika u Avganistan. Samo u proteklih mesec dana primećena je drastična razlika, od 41 odsto onih koji su protiv taj broj je narastao na 54 odsto, u Kvebeku čak na 70 odsto.

Izjava američkog ambasadora
Najviši američki zvaničnici zainteresovani za dolazak u Kanadu
Američki ambasador Dejvid Vilkins je izjavio da su najviši američki zvaničnici veoma zainteresovani da posete Kanadu i sretnu se sa svojim kolegama, otkako je zavladalo novo raspoloženje u odnosima dve zemlje.
U svom obraćanju grupi zvaničnika privatnog i društvenog sektora na sastanku posvećenom bezbednosti, koji je u ponedeljak održan u Otavi, ambasador Vilkins je gotovo sve vreme insistirao na pohvalama Kanadi i njenoj novoj konzervativnoj vladi. On je rekao da je razrešenje problema drvne građe uklonilo barijere koje su postojale za ostvarivanje boljih odnosa, ali je takođe istakao da su dvojica lidera, predsednik Buš i premijer Harper dali svoj izuzetan doprinos. Vilkins se pozabavio i pitanjem koje Kanađane trenutno veoma zabrinjava, a to je najavljeno obavezno posedovanje pasoša pri prelasku u SAD. Zakon o tome se užurbano priprema, ali je on rekao da postoji mogućnost da kanadski državljani budu izuzeti, ukoliko poseduju propusnicu sa istim podacima koji stoje u pasošu.

Češki ministar preti uvođenjem viza za Kanađane
Češki ministar inostranih poslova Siril Svoboda izjavio je u utorak da će njegova zemlja uvesti obavezne vize za Kanađane, ukoliko Kanada ne ukine vize za češke državljane. On je, posle razgovora sa svojim slovačkim kolegom Eduardom Kukanom, istakao da je cilj da se od Čeha više ne traže vize. Slovački ministar Kukan je rekao da njegova država pregovara sa Kanadom o ukidanju viza, ali je takođe naglasio da oni nemaju nameru da uzvrate istom merom. Obe ove zemlje su članice Evropske unije.

Zbog priznavanja genocida nad Jermenima
Turska povukla svoje ambasadore iz Kanade i Francuske
Tursko Ministarstvo inostranih poslova pozvalo je ambasadore svoje zemlje iz Kanade i Francuske, Ajdemira Ermana i Osmana Korutuka da se privremeno vrate u zemlju, u znak protesta što su ove države okarakterisale masovna ubistva Jermena u vreme Prvog svetskog rata kao genocid.
Navodi se da će se ambasadori vratiti na svoje funkcije posle konsultacija u Ankari. Turski zvaničnici zamerili su premijeru Stivenu Harperu na saopštenju koje dao povodom obeležavanja dana sećanja na žrtve jermenskog genocida, i upozorili da bi takve izjave mogle naškoditi tursko-kanadskim odnosima. Jermeni tvrde da je u vreme Otomanske imperije namerno ubijeno oko 1,5 miliona pripadnika njihovog naroda dok su sistematski proterivani iz istočnog dela Turske. Turski zvaničnici, pak, tvrde da su ove brojke preterane i da su Jermeni stradali ili raseljavani dok je Imperija branila granicu sa Rusijom i sprečavala napade jermenskih militanata. Turski mediji takođe spekulišu da bi kanadskim kompanijama moglo biti zabranjeno da se nadmeću za izgradnju nuklearne elektrane koju vlasti nameravaju da podignu u crnomorskom gradu Sinopu. Zvaničnici iz turske ambasade su, takođe, u utorak najavili da njihovi mlaznjaci neće učestvovati na međunarodnoj vazdušnoj vojnoj vežbi koja treba da se održi od 17. maja do 24 juna u Alberti. Razlog za otkazivanje učešća isti je kao i za povlačenje ambasadora, tako da ovo pitanje počinje da nadmašuje diplomatski nesporazum. Poznati kanadski reditelj jermenskog porekla Atom Egojan, dobitnik više značajnih priznanja za film Ararat koji bavi upravo genocidom nad Jermenima, pozdravio je ovu promenu raspoloženja zvanične Kanade kao hrabru. U izjavi datoj Toronto Staru, Egojan je istakao da je konzervativna vlada mogla da napravi takav 'hirurški' rez zato što ne insistira na održavanju istih međunarodnih odnosa kao prethodna liberalna.

Slučaj porodice Lizano-Sosa
Porodica ponovo na okupu, deci dozvoljeno da završe školsku godinu
Priča o deci - ilegalnim imigrantima koja su prisilno odvedena iz škole došla je do koliko-toliko srećnog završetka. Deca će moći da završe ovu školsku godinu u Kanadi i porodica će do tada biti na okupu. Uslov koji je postavljen je da put Kostarike moraju da krenu najkasnije do 2. jula.
Da podsetimo: Porodica Lizano-Sosa je došla u Kanadu turistički pre pet godina i zatražili su izbeglički status, ali su odbijeni. Sudski nalog o privođenju izdat je sredinom februara kada nisu došli na zakazani let za deportaciju iz zemlje. Prvo su majka, dvogodišnja sestrica, deda i baka krajem aprila odvedeni u pritvor za imigrante, a potom su službenici za deportaciju došli u torontsku srednju školu Dante Aligijeri i odatle izveli Kimberli i Džeralda, kako bi na taj način prisilili oca da se preda. Imigracioni službenici su i narednog dana ponovili sličnu akciju u torontskoj katoličkoj školi St Džad, takođe sa decom ilegalnih imigranata. Ovakav postupak naišao je na veoma nepovoljnu reakciju javnosti. Zamera se da se nije vodilo računa o osećanjima dece i mogućim posledicama po njihovo mentalno zdravlje, jer nadležni nisu birali ni mesto, a ni vreme kada će sprovesti svoj naum. Stoga su opozicionih poslanici u federalnom Parlamentu, Olivija Čau, NDP, i liberali Endru Teledgi i Boris Vrzešnjevski zahtevali od imigracionih vlasti da odlože deportaciju porodice do kraja juna, kako bi deca dobila mogućnost da završe školsku godinu. Istu molbu su vlastima uputila i sama deca. Potom su imigracione vlasti predložile kompromisno rešenje, da jedan od roditelja ove dece mora odmah da bude deportovan, što bi trebalo da bude neka vrsta garancije da će i ostali članovi porodice napustiti zemlju. No, poslanici su smatrali da je prisilno razdvajanje porodice nespojivo sa kanadskim vrednostima i zajedno sa svojim istomišljenicima najavili da će platiti 30 hiljada dolara garancije za ovu porodicu. Vrzešnjevski je čak rekao da će naterati ministra Montija Solberga da iskoristi svoje diskreciono pravo i dozvoli porodici da ostane u Kanadi. Čau i Telegdi smatraju da federalna vlada mora da bazira plan za regulisanje statusa radnika bez dokumenata kako na humanitarnim, tako i na ekonomskim osnovama, pošto u zemlji nedostaje radna snaga u pojedinim sektorima.

Ohrabrujuća saznanja o Alchajmerovoj bolesti
Korak bliže ka leku protiv staračke demencije
Međunarodni tim naučnika, na čijem čelu je dr Piter St Džordž-Hislop, šef torontskog Univerzitetskog centra za istraživanja neurovegetativnih bolesti, došao je izuzetno ohrabrujućih saznanja koja će pomoći u pronalaženju leka za Alchajmerovu bolest. Naučnici su, naime, ustanovili da jedan protein, koji se normalno nalazi u mozgu, blokira stvaranje destruktivnih neurotoksina koji dovode do pojave Alchajmerove bolesti. Treba pomenuti da su i dosadašnje terapije išle u pravcu blokiranja neurotoksina, no uz neprihvatljive nuspojave kod pacijenata, poput encefalitisa ili prestanka rada gastrointestinalnog trakta. Novina je da je sada iznađen put ka inhibiranju neourotoksina, ali bez neželjenih posledica. Ova saznanja objavljena su u časopisu Nature. Dr St Džordž-Hislop napominje da će proći bar još nekoliko godina pre nego što se dođe do leka protiv bolesti. On kaže da će osnovni zadatak pri tome biti da se pronađe mali molekul ili lek koji će simulirati protein i tako zaustaviti i sprečiti nastajanje Alchajmerove bolesti. Zbog složenosti ove bolesti, veruje se da će pacijent morati uz ovaj blokator do kraja života da uzima čitav koktel različitih lekova. Alchajmerova bolest je načešći oblik demencije. Oko pet odsto osoba starijih od 65 godina boluje od ove bolesti, a računa se da od nje pati svako četvrto lice preko 85 godina.

Apel nekadašnje prve dame
Margaret Trido preporučuje stručnu pomoć kod depresije
Nekadašnja prva dama Margaret Trido apeluje na sve da ukoliko pate od depresije, priznaju to i sebi i drugima i obavezno zatraže stručnu pomoć. Ona to govori iz sopstvenog iskustva, pošto godinama unazad oseća posledice depresije zbog koje su propala njena dva braka.
Gospođa Trido kaže da je posle rođenja svog drugog sina Saše zapala u postporođajnu depresiju. Stručnjacima se nije obraćala, sem posle tragične smrti svog sina Majkla, 1998. godine, i smrti Pjera Tridoa, 2000. godine. Stanje u kojem se nalazila učinilo je da njeno ponašanje ide iz krajnosti u krajnost - od duboke depresije do neprimereno euforičnih izliva emocija. To je bilo primetno i u vreme dok je njen suprug bio premijer (pamti se njena žurka sa Rolingstonsima). Margaret Trido priznala je da nije samoinicijativno pošla na lečenje, već je jedan od njenih sinova insistirao na tome. Ona se sada odlično oseća, živi zdravo i svima preporučuje da odbace predrasude i da se obrate za pomoć jer će time povratiti kvalitet življenja. Margaret Trido je o svojoj depresiji govorila povodom prikupljanja novca za Rojal Otava bolnicu.

Izveštaj organizacije "Save the Children"
Kanada privlačno mesto za materinstvo
Po merilima godišnjeg Materinskog indeksa nezavisne humanitarne organizacije Save the Children, Kanada se našla na veoma visokom devetom mestu. Procena je vršena na osnovu nekoliko indikatora, kao što su očekivani životni vek, sistem zdravstvene zaštite, pijaća voda i hrana i mnogi drugi. Skandinavske zemlje Švedska, Danska, Finska su na samom čelu liste. Ispred Kanade se nalaze i Norveška, Austrija, Nemačka, Australija i Holandija, a SAD i Velika Britanija su odmah iza. U Kanadi je nešto veća smrtnost odojčadi nego u prvoplasiranim zemljama, a žene su slabije zastupljene u državnoj upravi, tako da je to doprinelo da budemo tu gde jesmo. Ipak, bez obzira na sve, da Kanada je veoma privlačno mesto za materinstvo, vidi se po želji mnogih, naročito imigranata, da im se deca upravo ovde rode.

Suđenje ubici Sesilije Žang
Čen priznao zločin, sledi kazna doživotnog zatvora
Posle više od trideset meseci otkako je ubijena Sesilija Žang njen ubica je priznao zločin i kako ga je počinio.
Min Čen, student koji je iz Kine došao u Kanadu da studira jezik, prvog dana suđenja je priznao da je kriv objasnio da je devojčicu ugušio dok je pokušavao da je kidnapuje. Motiv ubistva je ucena, jer je planirao da od njenih roditelja zatraži otkup u iznosu od 25 hiljada dolara, koliko mu je bilo potrebno da ostane u Kanadi. Za ovakav zločin kazna je doživotna robija, ali sudija tek treba da odluči koliko će Čen morati da ostane u zatvoru pre nego što dobije šansu na pomilovanje.

Izjava ministra Smitermana
Sve medicinske sestre iz klupe pravo na posao
Ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman je izjavio da će počevši od sledeće godine svako ko završi medicinsku školu odmah moći da dobije stalni posao negde u provinciji. Ministar je napomenuo da je cilj da se što više ovog kadra zadrži u provinciji.
Provincija će od sada obezbeđivati milion dolara za pomoć učenicima koji praksu obavljaju u ruralnim sredinama ili tamo gde je ovo zanimanje deficitarno. Detalji ovog programa razradiće narednih meseci radna grupa sastavljena od predstavnika radnika, stručnjaka i sindikalaca, na čijem čelu će biti Tom Kloson, bivši direktor Univerzitetske zdravstvene mreže. Kada se završi program biće mnogo jasnije gde će novopečeni kadar moći da očekuje svoje prvo zaposlenje. Po podacima provincijskog Ministarstva zdravlja, godišnje oko četiri hiljade mladih završi srednju medicinsku školu. Većina njih odlazi u druge provincije jer ovde ne mogu da dobiju posao.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"