Broj 1057, 16. juni 2006.
Anketa posle
hapšenja terorista |
Građani strahuju da postoje i druge
terorističke grupe |
Nekoliko
dana posle hapšenja terorističke grupe u širem području Toronta, Ipsos Rejd je
sproveo anketu da bi ustanovio kakvo raspoloženje vlada kod građana.
|
Skoro tri petine ispitanih, ili tačnije 58
dsto, strahuje da postoje i druge grupe koje planiraju terorističke akcije.
Žitelji Alberte u najvećem postotku, 66, smatraju da je otkriven tek vrh
ledenog brega, a samo malo manje su sumnjičavi žitelji Ontarija i atlanskog
dela zemlje.
Veliki
je postotak i onih koji su šokirani što su svi osumnjičeni za terorizam
Kanađani, ponovo 58.
Optimisti čine drugu veliku grupu, sa 38 odsto anketiranih, koja veruje da se
radi o izolovanom slučaju.
Potpredsednik Ipsos Rejda Džon Rajt kaže da su građani bili slično raspoloženi
i posle terorističkih napada na Ameriku, 11. septembra 2001. godine. Ono što
je novo je da su ljudi nespokojni zbog toga što se ovog puta radi o
ekstremistima koji se nalaze među nama.
Na pitanje zašto je Kanada na meti, dvostruko više veruje da je jedini razlog
pripadnost zemlje zapadnoj demokratiji, nego što smatra da uzrok leži u učešću
kanadskih trupa u Avganistanu.
Kod najosetljivijeg pitanja, koje glasi "Da li je opravdano da kanadske vlasti
mnogo više kontrolišu pripadnike muslimanske zajednice u Kanadi nego
pripadnike drugih etničkih zajednica?", mišljenja su gotovo u potpunosti
podeljena. Potvrdan odgovor dalo je 49 odsto anketiranih, a sa ovakvim stavom
se ne slaže 47 odsto. Potpredsednik agencije Rajt objašnjava da ovakva
ujednačenost u stavovima ukazuje pronalaženje balansa između potrebe za
bezbednošću i potencijalne opasnosti koja proizilazi iz kontrole. |
|
|
|
|
Ontarijski
ministar izričit |
Kvinter kaže da teroristi nisu izloženi
maltretiranju |
Ontarijski
ministar zadužen za kazneno-popravnu politiku Monti Kvinter naglašava da je
siguran da sedamnaest osoba koje su nedavno uhapšene zbog terorističke
aktivnosti nije izloženo torturi ili maltretiranju u pritvoru.
|
Ministar Kvinter je ovim odbacio navode
advokata nekih od optuženih, koji tvrde da su njihovi klijenti smešteni u male
ćelije u kojima svetlo gori 24 sata, da stražari bude njihove klijenti na
svakih pola sata i da im dozvoljavaju svega pet minuta da pojedu svoj obrok.
On, naprotiv, tvrdi da svaki pritvorenik dobije pola sata za svaki obrok. Što
se tiče pritužbi na uznemiravanje tokom spavanja, ministar objašnjava da niko
to ne radi namerno, ali priznaje da redovne patrole mogu da uznemire osobe
koje nemaju tvrd san.
Kvinter je obećao da će njegovo ministarstvo ispitati sve navode iz pritužbi,
iako je siguran da stražari obavljaju svoju dužnost u skladu sa procedurom
koja je ustaljena za slučaju kada se radi o teroristima. On kaže da optuženima
nije dozvoljeno da u četiri oka razgovaraju sa svojim advokatima zato što je
sud zabranio svaki fizički kontakt sa njima.
Dvojica optuženih se već nalaze na izdržavanju kazne u Kingstonu zbog
neovlašćenog posedovanja oružja. Ostalih petnaest optuženih smešteno je u
kaznenom kompleksu Meplhurst u Miltonu.
Prva saslušanja optuženih počeće u petak, ali biće zabranjeno objavljivanje
bilo kakvih podataka. |
|
|
|
|
Konzervativci žele mirnije ulice |
Zakon protiv trkanja na ulicama |
|
Federalna
vlada predstavila je zakon kojim se zabranjuju trke na ulicama. Po predlogu,
biće oduzimana dozvola onima koji budu uhvaćeni da ulice koriste kao trkačke
piste i biće im određivane strože kazne od onih koje važe trenutno.
Poslednjih godina je mnogo ljudi stradalo ili bilo povređeno zbog lude vožnje
mladih po gradskim ulicama.
Pre ovog, konzervativna vlada je predstavila zakone o obaveznim minimalnim
kaznama za zločine počinjene vatrenim oružjem i za ukidanje uslovnih kazni za
nasilne kriminalce.
Vlada takođe planira da podigne starosnu granicu za seksualnu zrelost, sa
sadašnjih 14, na 16 godina. |
|
|
|
|
Povećana
kanadska pomoć Avganistanu |
Novac za obnovu irigacionog sistema |
|
Premijer
Stiven Harper je objavio da će kanadska pomoć Avganistanu biti povećana za 15
miliona dolara, namenjenih obnovi irigacionog sistema za poljoprivredu. On je
naglasio da je ovaj projekat od vitalnog značaja zato što polovina
avganistanske privrede zavisi od poljoprivrede.
Harper veruje da kada bi se hrana uzgajala na više zemlje nego što je to sada
slučaj, onda bi manje bilo korišćeno za uzgoj maka iz koga se prave droge
poput heroina i opijuma.
Kanada je već namenila milijardu dolara u narednih deset godina za obnovu i
rekonstrukciju Avganistana koji se oporavlja od decenija sukoba.
|
|
|
|
|
Ako
preuzmemo komandu |
Kanadsko prisustvo u Avganistanu možda
brojnije |
|
Ministar
odbrane Gordon O'Konor je dao formalni pristanak NATO-u da Kanada preuzme
komandu nad trupama ove organizacije u Avganistanu. On je istakao da je Kanada
voljna i sposobna da komanduje većom vojnom snagom u južnom delu zemlje.
NATO će od SAD-a preuzeti kontrolu nad regionom do početka leta, a Kanada želi
da preuzme kontrolu nad svim snagama do 2008. godine.
Ministar O'Konor pretpostavlja da će Kanada u tom slučaju morati da pošalje
više vojnika u Avganistan, ali veruje da taj broj ne bi morao drastično da se
poveća. Pored toga, predviđa se da bi ti vojnici bili angažovani na neborbenim
zadacima. |
|
|
|
|
|
General Lesli novi komandant kopnenih snaga |
|
U
Kanadskom muzeju rata, u četvrtak je na ceremoniji ustoličen novi komandant
kanadskih kopnenih snaga. To je general Endru Lesli, koji je 2003. godine bio
komandant specijalnih snaga u Kabulu i zamenik komandanta međunarodnih snaga
za bezbednost, pod vođstvom NATO-a. General Lesli je službovao i u Nemačkoj,
na prostorima bivše Jugoslavije i na Kipru.
Na ceremoniji je, uz ostale zvanice, prisustvovao i ambasador Avganistana.
General Lesli došao je na mesto Marka Kerona, koji odlazi u zasluženu penziju
posle 35 godina službovanja.
|
|
|
|
|
Ontarijski
lideri postigli saglasnost |
MkGvinti, Tori i Hempton slažu se da nema
dovoljno žena u politici |
|
Lideri
glavnih ontarijskih političkih stranaka, Dalton MkGvinti, Džon Tori i Hauard
Hempton saglasili su se da u Parlamentu ima nedovoljno predstavnica lepšeg
pola. Njih su okupile predstavnice organizacije Ravnopravan glas, koja se
zalaže za više žena u politici u čitavoj Kanadi.
MkGvinti
je primetio da nema tako mnogo mesta kao što je najviše zakonodavno telo, gde
možete tako često da učinite nešto za tako mnogo ljudi. Hempton je rekao da
premalo žena shvata da su u suštini dobrodošle u politiku, dok Tori smatra da
Povelja o pravima i drugi zakoni koji se tiču ljudskih prava nisu u potpunosti
ostvareni zato što ih je donelo telo u kojem nema dovoljno žena.
Sada, naime, među parlamentarcima su tek 24 žene, od ukupno 103 poslanika.
Svi lideri su obećali više žena na narednim provincijskim izborima, koji će se
održati oktobra naredne godine. Po rečima Rozmeri Spirs, predsednice
organizacije, problem mogu biti same žene koje oklevaju da se bore za svoje
mesto u politici zato što su svesne da je to 'muška igra'. Ona je naglasila da
tu ne treba određivati unapred nikakve kvote, pošto to može navesti mnoge
druge grupe da i one zatraže proporcionalnu zastupljenost. |
|
|
|
|
Dolaze bolji
dani za imigrante |
Ontario predstavlja zakon o priznavanju
stručnjaka školovanih u inostranstvu |
Ontarijski
ministar za imigraciju i državljanstvo Majk Kol veruje da će donošenje novog
provincijskog zakona omogućiti imigrantima da napokon počnu da rade na onim
poslovima za koje su se osposobljavali.
|
Ukoliko se usvoji, Zakon o regulisanju
zanimanja, trebalo bi da bude prvi takav akt u Kanadi kojim bi se uveli
standardi za zapošljavanje radnika školovanih u inostranstvu. Zakonom su
obuhvaćena 34 različita zanimanja, među kojima su lekari, računovođe, pravnici,
inženjeri, nastavnici i mnogi drugi.
Ovaj
zakon bi trebalo da bude predstavljen narednih dana. Kol, međutim, nije
precizirao koliko radnika i kada bi mogli da osete promenu na bolje u svojim
životima. On je samo napomenuo da će čitav postupak biti mnogo efikasniji i
precizniji nego što je to bio slučaj do sada. Takođe je rekao da će i vlada
zaposliti sedamdesetak pripravnika u ministarstvima i agencijama da bi
stručnjaci mogli da dobiju neophodno praktično radno iskustvo.
Ministar za vladine službe Geri Filips, koji je zajedno sa Kolom najavio
vladin plan, rekao je da bi plan mogao da počne da se primenjuje već od ove
jeseni. Mogu se prijavljivati osobe koje imaju tri do deset godina radnog
iskustva u inostranstvu. Oni će dobijati platu od oko dve hiljade dolara
mesečno. Ministar Kol je izrazio nadu da će kompanije u provinciji slediti
primer vlade i da će i one pružiti šansu stručnjacima da brže stignu do
odgovarajućih radnih mesta.
Ovakav plan ontarijske vlade podržala je i opozicija. Konzervativac Frenk Kliz
je rekao da bi šansu za rad u provinciji trebalo da dobije svako prema svojim
sposobnostima i kvalifikacijama, a ne prema tome gde je stekao obrazovanje.
U Ontario godišnje dođe oko 125 hiljada imigranata. Više od polovine ima
fakultetsku diplomu, ali na žalost ne može da dobije posao u struci.
Priznavanje diplome je veoma dug i muktrpan proces, pa se neretko dešava da
lekari godinama voze taksi ili raznose pice. |
|
|
|
|
Povodom
Svetskog dana zaštite životne sredine |
Trujemo se čak i kada vodimo računa o načinu
života |
Početkom
juna je bio Svetski dan zaštite životne sredine i prilika da se još jednom
podsetimo koliko je bitno brinuti o svakom aspektu našeg okruženja. Na to su
nam ukazali stručnjaci iz torontskog Društva za odbranu životne sredine
objavljivanjem rezultata provere krvi i mokraće 13 članova nekoliko porodica
iz Vankuvera, Toronta, Sarnije, Montreala i Kvispamsisa, Nju Brunsvik.
|
Kod dece su pronađena u proseku 23 toksina
koji spadaju u poznate ili sumnjive, uključujući i karcinogene, hormonske ili
neurotoksine. Odrasli su bili zatrovani sa 32 hemikalije. Posebno zabrinjava
što su primećene i dalje velike koncentracije nekih materija koje se više ne
koriste, poput DDT-a i PCB-a, ne samo kod odraslih, nego i kod dece, dok je
kod mališana ustanovljeno prisustvo većih količina novijih hemikalija koje se
upotrebljavaju za uklanjanje mrlja ili za teflonske obloge, na primer.
Treba
napomenuti da je među testiranima bilo i osoba koje se čitavog svog života
hrane zdravo.
Rik Smit, izvršni direktor Odbrane životne sredine, istakao je da je cilj
studije bio da pitanje zagađenja dovede na lični nivo, sa uobičajenog
teoretskog i apstraktnog. On upozorava da je ustanovljeno da se naša deca
truju svakog dana toksičnim hemikalijama koje se nalaze svuda oko njih u domu,
školi, na mestima za igru. Na isti način biće testirana i ministarku za
životnu sredinu Rona Ambrouz, a rezultati će biti objavljeni na jesen.
Ministar zdravlja Toni Klement i lider NDP-a Džek Lejton su se dobrovoljno
prijavili da učestvuju u ovoj svojevrsnoj proveri.
Smit je rekao da je većina evropskih ministara za životnu sredinu prošla kroz
ovaj test i da je to bilo iskorišćeno kao značajan podstrek za kontrolu
toksičnih materija.
Ministarstvo zdravlja obećalo je da će u periodu od 2007 -2009. godine
sprovesti nacionalno istraživanje tokom kojeg će pratiti toksičnu
kontaminaciju kod pet hiljada ljudi. |
|
|
|
|
|
Finola Heket osvojila drugu nagradu u
spelovanju |
|
Četrnaestogodišnja
Finola Heket iz Tofilda, Alberta, postigla je izvanredan uspeh na takmičenju u
spelovanju u Vašingtonu, osvojivši drugu nagradu i dvanaest hiljada američkih
dolara.
Finola je drugu godinu za redom nacionalni šampion u spelovanju.
Posle proglašenja pobednika, Finola je rekla daje ponosna onim što je postigla
za Kanadu. Ovo je drugi put da i Finola i Kanada učestvuju na nacionalnom
takmičenju Skrips.
Takmičenje je veoma naporno i, pored studioznih priprema, zahteva izuzetnu
koncentraciju.
Među učesnicima je bilo još kanadskih predstavnika koji su se plasirali posle
regionalnih i nacionalnog takmičenja. |
|
|
|
|
Ponovo
smanjen broj nezaposlenih |
Najviše zaposlenih bilo u sektoru usluga |
Statistički
podaci za maj iznova potvrđuju da se proizvodnja seli u regione sa jeftinijom
radnom snagom.
|
Proteklog meseca je u čitavoj zemlji bilo u
proizvodnji 21.700 zaposlenih manje, ali je u privredi ukupno bilo nešto preko
150 hiljada novih radnih mesta. Najviše zaposlenih je u Ontariju, Alberti i
Kvebeku, svugde iznad 30 hiljada.
Najviše
zaposlenih bilo u sektoru usluga, a tu se kao najperspektivniji pokazuju
profesionalni, naučni i tehnički sektor.
Stopa nezaposlenosti u Ontariju pala je na 5,9 odsto, sa 6,2, koliko je
iznosila u aprilu.
Porast broja zaposlenih je, uz porast nadnica, naveo špekulacije da bi
Nacionalna banka mogla ponovo da poveća kamatne stope kako bi predupredila
rast inflacije. Dodatni razlog za to je i jaka kanadska nacionalna valuta,
koja je premašila 90 američkih centi. Izvoz opada sa svim kanadskim
trgovinskim partnerima, uključujući i SAD (samo sa tim najvećim partnerom
izvoz je od decembra opao za 8,4 odsto), što je dovelo do rasta
spoljnotrgovinskog deficita sa tri, na 3,8 milijardi. Rast beleže samo dva od
sedam sektora energetike i poljoprivreda i ribarstvo. |
|
|
|
|
Koliko se
spremamo za pandemiju |
Postoji strah, ali ne i planovi za delovanje |
Nacionalni
konferencijski savet sproveo je istraživanje u 75 organizacija o
pripremljenosti za potencijalnu pandemiju. Rezultati su poražavajući. U
saopštenju Prema Benimadhua, potpredsednika za organizaciono delovanje, kaže
se da iako svi ističu da strahuju od posledica koje bi pandemija mogla imati
na rad njihove organizacije, svega nekoliko ima u potpunosti pripremljene
planove za delovanje.
|
U organizacijama predviđaju da će nešto preko
trećine zaposlenih biti odsutno u slučaju pandemije.
Istraživanje
pokazuje da u većini organizacija nije vođeno računa o ključnim detaljima koji
se odnose na zaposlene koji su u karantinu, kompenzaciju za radnike koji
zamenjuju svoje odsutne kolege ili, pak, kako reagovati ako radnik odbije da
radi u potencijalno opasnom radnom okruženju.
Konferencijski savet preporučuje da organizacije treba da obave kontrolu svoje
pripremljenosti za pandemiju, a da potom pripreme planove što boljeg
funkcionisanja kad odsustvuje najmanji, ali i najveći broj zaposlenih.
Odsustvovanje obavezno treba uzeti u obzir kod planiranja troškova,
uključujući i platu, beneficije i troškove osiguranja.
Poslodavcima se savetuje da zaposlene upoznaju sa načinima širenja bolesti i
da savetuju bolesne da ostanu kod svojih kuća.
Kako se naglašava, komunikacija sa zaposlenima je od vitalnog značaja, budući
da će oni, ako dođe do pandemije, očekivati uputstva od poslodavaca. |
|
|
|
|
Svetsko
fudbalsko prvenstvo |
Fudbalska groznica oseća se i u Kanadi |
|
Fudbalska
groznica oseća se i u Kanadi, mada verovatno ne onako intenzivno kao u Evropi
ili Južnoj Americi. Drugačijoj atmosferi ponajpre doprinosi činjenica da ovde
ima pridošlica bukvalno iz svih zemalja sveta, tako da su sve utakmice
zanimljive i stalno neko za nekoga navija. Jedino što nedostaje je onaj
neponovljivi osećaj pripadnosti jednom navijačkom timu.
Zato su u Torontu odlučili da navijače okupe ispod jednog krova. Rodžers
centar biće mesto na kome će se 9. jula okupiti svi zainteresovani za Svetski
kup u fudbalu. Organizatori kažu da će, uz gledanje utakmica, program biti
veoma raznovrstan. Između ostalog, gledaoci će moći da se takmiče u izvođenju
jedanaesteraca.
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler očekuje da će 9.jula biti veoma uzbudljivo
u Rodžers centru. On je istakao da je fudbal popularan u čitavom svetu i da će
zato svaki građanin iz grada imigranata poželeti da se nađe u Rodžers centru.
Miler zato preporučuje da svako zainteresovan na vreme obezbedi sebi kartu.
Karte su besplatne i mogu se dobiti u svim Rodžers video radnjama, počev od 9
juna. |
|
|
|
|
Osuđeni baka
i deda za surovo ubistvo unuka |
Doživotna robija bez pomilovanja u narednih
dvadeset godina |
|
Sudija
Dejvid Vot doneo je presudu za neverovatno surov i nehuman zločin koji su
počinili baka Elva Botino i njen suprug Norman Kidman. Oni su unuka Džefrija
morili glađu do smrti, a mališan je uz to bio i potpuno vaspitno i higijenski
zapostavljen i zlostavljan, primoravan da boravi na dušeku na podu sobe bez
grejanja, koja je bazdila na mokraću i izmet.
Baka Botino i deda Kidman su osuđeni na doživotnu robiju, s tim da ne mogu da
traže pomilovanje bar u narednih dvadeset godina. Ovaj par je dobio još osam
godina robije zato što je protivzakonito držao pod ključem Džefrijevu sestru u
sobi na spratu.
Osuđeni su presudu primili bez emocija.
Sudija Vot je u obrazloženju istakao da se radi o nehumanom postupku koji je
šokirao čitavu javnost. On je rekao da na fotografijama dečak, koji je
preminuo nešto pre svog šestog rođendana, izgleda kao potpuno izgladnela osoba
ili kao pacijent sa uznapredovalim AIDS-om.
Policijski istražitelji opisali su zločin kao jedan od najtežih slučajeva
zlostavljanja dece koji su ikada videli. Kada je umro, dečak je imao svega
deset kilograma, što znači da je bio više nego upola lakši od prosečnog deteta
svog uzrasta. Telo mu je bilo prekriveno ranama i modricama, a uzrok smrti je
septički šok i težak oblik pothranjenosti. |
|
|
|
|
|
|