Anketa posle hapšenja terorista
Građani strahuju da postoje i druge terorističke grupe
Nekoliko dana posle hapšenja terorističke grupe u širem području Toronta, Ipsos Rejd je sproveo anketu da bi ustanovio kakvo raspoloženje vlada kod građana.
Skoro tri petine ispitanih, ili tačnije 58 dsto, strahuje da postoje i druge grupe koje planiraju terorističke akcije. Žitelji Alberte u najvećem postotku, 66, smatraju da je otkriven tek vrh ledenog brega, a samo malo manje su sumnjičavi žitelji Ontarija i atlanskog dela zemlje. Veliki je postotak i onih koji su šokirani što su svi osumnjičeni za terorizam Kanađani, ponovo 58. Optimisti čine drugu veliku grupu, sa 38 odsto anketiranih, koja veruje da se radi o izolovanom slučaju. Potpredsednik Ipsos Rejda Džon Rajt kaže da su građani bili slično raspoloženi i posle terorističkih napada na Ameriku, 11. septembra 2001. godine. Ono što je novo je da su ljudi nespokojni zbog toga što se ovog puta radi o ekstremistima koji se nalaze među nama. Na pitanje zašto je Kanada na meti, dvostruko više veruje da je jedini razlog pripadnost zemlje zapadnoj demokratiji, nego što smatra da uzrok leži u učešću kanadskih trupa u Avganistanu. Kod najosetljivijeg pitanja, koje glasi "Da li je opravdano da kanadske vlasti mnogo više kontrolišu pripadnike muslimanske zajednice u Kanadi nego pripadnike drugih etničkih zajednica?", mišljenja su gotovo u potpunosti podeljena. Potvrdan odgovor dalo je 49 odsto anketiranih, a sa ovakvim stavom se ne slaže 47 odsto. Potpredsednik agencije Rajt objašnjava da ovakva ujednačenost u stavovima ukazuje pronalaženje balansa između potrebe za bezbednošću i potencijalne opasnosti koja proizilazi iz kontrole.

Ontarijski ministar izričit
Kvinter kaže da teroristi nisu izloženi maltretiranju
Ontarijski ministar zadužen za kazneno-popravnu politiku Monti Kvinter naglašava da je siguran da sedamnaest osoba koje su nedavno uhapšene zbog terorističke aktivnosti nije izloženo torturi ili maltretiranju u pritvoru.
Ministar Kvinter je ovim odbacio navode advokata nekih od optuženih, koji tvrde da su njihovi klijenti smešteni u male ćelije u kojima svetlo gori 24 sata, da stražari bude njihove klijenti na svakih pola sata i da im dozvoljavaju svega pet minuta da pojedu svoj obrok. On, naprotiv, tvrdi da svaki pritvorenik dobije pola sata za svaki obrok. Što se tiče pritužbi na uznemiravanje tokom spavanja, ministar objašnjava da niko to ne radi namerno, ali priznaje da redovne patrole mogu da uznemire osobe koje nemaju tvrd san. Kvinter je obećao da će njegovo ministarstvo ispitati sve navode iz pritužbi, iako je siguran da stražari obavljaju svoju dužnost u skladu sa procedurom koja je ustaljena za slučaju kada se radi o teroristima. On kaže da optuženima nije dozvoljeno da u četiri oka razgovaraju sa svojim advokatima zato što je sud zabranio svaki fizički kontakt sa njima. Dvojica optuženih se već nalaze na izdržavanju kazne u Kingstonu zbog neovlašćenog posedovanja oružja. Ostalih petnaest optuženih smešteno je u kaznenom kompleksu Meplhurst u Miltonu. Prva saslušanja optuženih počeće u petak, ali biće zabranjeno objavljivanje bilo kakvih podataka.

Konzervativci žele mirnije ulice
Zakon protiv trkanja na ulicama
Federalna vlada predstavila je zakon kojim se zabranjuju trke na ulicama. Po predlogu, biće oduzimana dozvola onima koji budu uhvaćeni da ulice koriste kao trkačke piste i biće im određivane strože kazne od onih koje važe trenutno. Poslednjih godina je mnogo ljudi stradalo ili bilo povređeno zbog lude vožnje mladih po gradskim ulicama. Pre ovog, konzervativna vlada je predstavila zakone o obaveznim minimalnim kaznama za zločine počinjene vatrenim oružjem i za ukidanje uslovnih kazni za nasilne kriminalce. Vlada takođe planira da podigne starosnu granicu za seksualnu zrelost, sa sadašnjih 14, na 16 godina.

Povećana kanadska pomoć Avganistanu
Novac za obnovu irigacionog sistema
Premijer Stiven Harper je objavio da će kanadska pomoć Avganistanu biti povećana za 15 miliona dolara, namenjenih obnovi irigacionog sistema za poljoprivredu. On je naglasio da je ovaj projekat od vitalnog značaja zato što polovina avganistanske privrede zavisi od poljoprivrede. Harper veruje da kada bi se hrana uzgajala na više zemlje nego što je to sada slučaj, onda bi manje bilo korišćeno za uzgoj maka iz koga se prave droge poput heroina i opijuma. Kanada je već namenila milijardu dolara u narednih deset godina za obnovu i rekonstrukciju Avganistana koji se oporavlja od decenija sukoba.

Ako preuzmemo komandu
Kanadsko prisustvo u Avganistanu možda brojnije
Ministar odbrane Gordon O'Konor je dao formalni pristanak NATO-u da Kanada preuzme komandu nad trupama ove organizacije u Avganistanu. On je istakao da je Kanada voljna i sposobna da komanduje većom vojnom snagom u južnom delu zemlje. NATO će od SAD-a preuzeti kontrolu nad regionom do početka leta, a Kanada želi da preuzme kontrolu nad svim snagama do 2008. godine. Ministar O'Konor pretpostavlja da će Kanada u tom slučaju morati da pošalje više vojnika u Avganistan, ali veruje da taj broj ne bi morao drastično da se poveća. Pored toga, predviđa se da bi ti vojnici bili angažovani na neborbenim zadacima.

General Lesli novi komandant kopnenih snaga
U Kanadskom muzeju rata, u četvrtak je na ceremoniji ustoličen novi komandant kanadskih kopnenih snaga. To je general Endru Lesli, koji je 2003. godine bio komandant specijalnih snaga u Kabulu i zamenik komandanta međunarodnih snaga za bezbednost, pod vođstvom NATO-a. General Lesli je službovao i u Nemačkoj, na prostorima bivše Jugoslavije i na Kipru. Na ceremoniji je, uz ostale zvanice, prisustvovao i ambasador Avganistana. General Lesli došao je na mesto Marka Kerona, koji odlazi u zasluženu penziju posle 35 godina službovanja.

Ontarijski lideri postigli saglasnost
MkGvinti, Tori i Hempton slažu se da nema dovoljno žena u politici
Lideri glavnih ontarijskih političkih stranaka, Dalton MkGvinti, Džon Tori i Hauard Hempton saglasili su se da u Parlamentu ima nedovoljno predstavnica lepšeg pola. Njih su okupile predstavnice organizacije Ravnopravan glas, koja se zalaže za više žena u politici u čitavoj Kanadi. MkGvinti je primetio da nema tako mnogo mesta kao što je najviše zakonodavno telo, gde možete tako često da učinite nešto za tako mnogo ljudi. Hempton je rekao da premalo žena shvata da su u suštini dobrodošle u politiku, dok Tori smatra da Povelja o pravima i drugi zakoni koji se tiču ljudskih prava nisu u potpunosti ostvareni zato što ih je donelo telo u kojem nema dovoljno žena. Sada, naime, među parlamentarcima su tek 24 žene, od ukupno 103 poslanika. Svi lideri su obećali više žena na narednim provincijskim izborima, koji će se održati oktobra naredne godine. Po rečima Rozmeri Spirs, predsednice organizacije, problem mogu biti same žene koje oklevaju da se bore za svoje mesto u politici zato što su svesne da je to 'muška igra'. Ona je naglasila da tu ne treba određivati unapred nikakve kvote, pošto to može navesti mnoge druge grupe da i one zatraže proporcionalnu zastupljenost.

Dolaze bolji dani za imigrante
Ontario predstavlja zakon o priznavanju stručnjaka školovanih u inostranstvu
Ontarijski ministar za imigraciju i državljanstvo Majk Kol veruje da će donošenje novog provincijskog zakona omogućiti imigrantima da napokon počnu da rade na onim poslovima za koje su se osposobljavali.
Ukoliko se usvoji, Zakon o regulisanju zanimanja, trebalo bi da bude prvi takav akt u Kanadi kojim bi se uveli standardi za zapošljavanje radnika školovanih u inostranstvu. Zakonom su obuhvaćena 34 različita zanimanja, među kojima su lekari, računovođe, pravnici, inženjeri, nastavnici i mnogi drugi. Ovaj zakon bi trebalo da bude predstavljen narednih dana. Kol, međutim, nije precizirao koliko radnika i kada bi mogli da osete promenu na bolje u svojim životima. On je samo napomenuo da će čitav postupak biti mnogo efikasniji i precizniji nego što je to bio slučaj do sada. Takođe je rekao da će i vlada zaposliti sedamdesetak pripravnika u ministarstvima i agencijama da bi stručnjaci mogli da dobiju neophodno praktično radno iskustvo. Ministar za vladine službe Geri Filips, koji je zajedno sa Kolom najavio vladin plan, rekao je da bi plan mogao da počne da se primenjuje već od ove jeseni. Mogu se prijavljivati osobe koje imaju tri do deset godina radnog iskustva u inostranstvu. Oni će dobijati platu od oko dve hiljade dolara mesečno. Ministar Kol je izrazio nadu da će kompanije u provinciji slediti primer vlade i da će i one pružiti šansu stručnjacima da brže stignu do odgovarajućih radnih mesta. Ovakav plan ontarijske vlade podržala je i opozicija. Konzervativac Frenk Kliz je rekao da bi šansu za rad u provinciji trebalo da dobije svako prema svojim sposobnostima i kvalifikacijama, a ne prema tome gde je stekao obrazovanje. U Ontario godišnje dođe oko 125 hiljada imigranata. Više od polovine ima fakultetsku diplomu, ali na žalost ne može da dobije posao u struci. Priznavanje diplome je veoma dug i muktrpan proces, pa se neretko dešava da lekari godinama voze taksi ili raznose pice.

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine
Trujemo se čak i kada vodimo računa o načinu života
Početkom juna je bio Svetski dan zaštite životne sredine i prilika da se još jednom podsetimo koliko je bitno brinuti o svakom aspektu našeg okruženja. Na to su nam ukazali stručnjaci iz torontskog Društva za odbranu životne sredine objavljivanjem rezultata provere krvi i mokraće 13 članova nekoliko porodica iz Vankuvera, Toronta, Sarnije, Montreala i Kvispamsisa, Nju Brunsvik.
Kod dece su pronađena u proseku 23 toksina koji spadaju u poznate ili sumnjive, uključujući i karcinogene, hormonske ili neurotoksine. Odrasli su bili zatrovani sa 32 hemikalije. Posebno zabrinjava što su primećene i dalje velike koncentracije nekih materija koje se više ne koriste, poput DDT-a i PCB-a, ne samo kod odraslih, nego i kod dece, dok je kod mališana ustanovljeno prisustvo većih količina novijih hemikalija koje se upotrebljavaju za uklanjanje mrlja ili za teflonske obloge, na primer. Treba napomenuti da je među testiranima bilo i osoba koje se čitavog svog života hrane zdravo. Rik Smit, izvršni direktor Odbrane životne sredine, istakao je da je cilj studije bio da pitanje zagađenja dovede na lični nivo, sa uobičajenog teoretskog i apstraktnog. On upozorava da je ustanovljeno da se naša deca truju svakog dana toksičnim hemikalijama koje se nalaze svuda oko njih u domu, školi, na mestima za igru. Na isti način biće testirana i ministarku za životnu sredinu Rona Ambrouz, a rezultati će biti objavljeni na jesen. Ministar zdravlja Toni Klement i lider NDP-a Džek Lejton su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u ovoj svojevrsnoj proveri. Smit je rekao da je većina evropskih ministara za životnu sredinu prošla kroz ovaj test i da je to bilo iskorišćeno kao značajan podstrek za kontrolu toksičnih materija. Ministarstvo zdravlja obećalo je da će u periodu od 2007 -2009. godine sprovesti nacionalno istraživanje tokom kojeg će pratiti toksičnu kontaminaciju kod pet hiljada ljudi.

Finola Heket osvojila drugu nagradu u spelovanju
Četrnaestogodišnja Finola Heket iz Tofilda, Alberta, postigla je izvanredan uspeh na takmičenju u spelovanju u Vašingtonu, osvojivši drugu nagradu i dvanaest hiljada američkih dolara. Finola je drugu godinu za redom nacionalni šampion u spelovanju. Posle proglašenja pobednika, Finola je rekla daje ponosna onim što je postigla za Kanadu. Ovo je drugi put da i Finola i Kanada učestvuju na nacionalnom takmičenju Skrips. Takmičenje je veoma naporno i, pored studioznih priprema, zahteva izuzetnu koncentraciju. Među učesnicima je bilo još kanadskih predstavnika koji su se plasirali posle regionalnih i nacionalnog takmičenja.

Ponovo smanjen broj nezaposlenih
Najviše zaposlenih bilo u sektoru usluga
Statistički podaci za maj iznova potvrđuju da se proizvodnja seli u regione sa jeftinijom radnom snagom.
Proteklog meseca je u čitavoj zemlji bilo u proizvodnji 21.700 zaposlenih manje, ali je u privredi ukupno bilo nešto preko 150 hiljada novih radnih mesta. Najviše zaposlenih je u Ontariju, Alberti i Kvebeku, svugde iznad 30 hiljada. Najviše zaposlenih bilo u sektoru usluga, a tu se kao najperspektivniji pokazuju profesionalni, naučni i tehnički sektor. Stopa nezaposlenosti u Ontariju pala je na 5,9 odsto, sa 6,2, koliko je iznosila u aprilu. Porast broja zaposlenih je, uz porast nadnica, naveo špekulacije da bi Nacionalna banka mogla ponovo da poveća kamatne stope kako bi predupredila rast inflacije. Dodatni razlog za to je i jaka kanadska nacionalna valuta, koja je premašila 90 američkih centi. Izvoz opada sa svim kanadskim trgovinskim partnerima, uključujući i SAD (samo sa tim najvećim partnerom izvoz je od decembra opao za 8,4 odsto), što je dovelo do rasta spoljnotrgovinskog deficita sa tri, na 3,8 milijardi. Rast beleže samo dva od sedam sektora energetike i poljoprivreda i ribarstvo.

Koliko se spremamo za pandemiju
Postoji strah, ali ne i planovi za delovanje
Nacionalni konferencijski savet sproveo je istraživanje u 75 organizacija o pripremljenosti za potencijalnu pandemiju. Rezultati su poražavajući. U saopštenju Prema Benimadhua, potpredsednika za organizaciono delovanje, kaže se da iako svi ističu da strahuju od posledica koje bi pandemija mogla imati na rad njihove organizacije, svega nekoliko ima u potpunosti pripremljene planove za delovanje.
U organizacijama predviđaju da će nešto preko trećine zaposlenih biti odsutno u slučaju pandemije. Istraživanje pokazuje da u većini organizacija nije vođeno računa o ključnim detaljima koji se odnose na zaposlene koji su u karantinu, kompenzaciju za radnike koji zamenjuju svoje odsutne kolege ili, pak, kako reagovati ako radnik odbije da radi u potencijalno opasnom radnom okruženju. Konferencijski savet preporučuje da organizacije treba da obave kontrolu svoje pripremljenosti za pandemiju, a da potom pripreme planove što boljeg funkcionisanja kad odsustvuje najmanji, ali i najveći broj zaposlenih. Odsustvovanje obavezno treba uzeti u obzir kod planiranja troškova, uključujući i platu, beneficije i troškove osiguranja. Poslodavcima se savetuje da zaposlene upoznaju sa načinima širenja bolesti i da savetuju bolesne da ostanu kod svojih kuća. Kako se naglašava, komunikacija sa zaposlenima je od vitalnog značaja, budući da će oni, ako dođe do pandemije, očekivati uputstva od poslodavaca.

Svetsko fudbalsko prvenstvo
Fudbalska groznica oseća se i u Kanadi
Fudbalska groznica oseća se i u Kanadi, mada verovatno ne onako intenzivno kao u Evropi ili Južnoj Americi. Drugačijoj atmosferi ponajpre doprinosi činjenica da ovde ima pridošlica bukvalno iz svih zemalja sveta, tako da su sve utakmice zanimljive i stalno neko za nekoga navija. Jedino što nedostaje je onaj neponovljivi osećaj pripadnosti jednom navijačkom timu. Zato su u Torontu odlučili da navijače okupe ispod jednog krova. Rodžers centar biće mesto na kome će se 9. jula okupiti svi zainteresovani za Svetski kup u fudbalu. Organizatori kažu da će, uz gledanje utakmica, program biti veoma raznovrstan. Između ostalog, gledaoci će moći da se takmiče u izvođenju jedanaesteraca. Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler očekuje da će 9.jula biti veoma uzbudljivo u Rodžers centru. On je istakao da je fudbal popularan u čitavom svetu i da će zato svaki građanin iz grada imigranata poželeti da se nađe u Rodžers centru. Miler zato preporučuje da svako zainteresovan na vreme obezbedi sebi kartu. Karte su besplatne i mogu se dobiti u svim Rodžers video radnjama, počev od 9 juna.

Osuđeni baka i deda za surovo ubistvo unuka
Doživotna robija bez pomilovanja u narednih dvadeset godina
Sudija Dejvid Vot doneo je presudu za neverovatno surov i nehuman zločin koji su počinili baka Elva Botino i njen suprug Norman Kidman. Oni su unuka Džefrija morili glađu do smrti, a mališan je uz to bio i potpuno vaspitno i higijenski zapostavljen i zlostavljan, primoravan da boravi na dušeku na podu sobe bez grejanja, koja je bazdila na mokraću i izmet. Baka Botino i deda Kidman su osuđeni na doživotnu robiju, s tim da ne mogu da traže pomilovanje bar u narednih dvadeset godina. Ovaj par je dobio još osam godina robije zato što je protivzakonito držao pod ključem Džefrijevu sestru u sobi na spratu. Osuđeni su presudu primili bez emocija. Sudija Vot je u obrazloženju istakao da se radi o nehumanom postupku koji je šokirao čitavu javnost. On je rekao da na fotografijama dečak, koji je preminuo nešto pre svog šestog rođendana, izgleda kao potpuno izgladnela osoba ili kao pacijent sa uznapredovalim AIDS-om. Policijski istražitelji opisali su zločin kao jedan od najtežih slučajeva zlostavljanja dece koji su ikada videli. Kada je umro, dečak je imao svega deset kilograma, što znači da je bio više nego upola lakši od prosečnog deteta svog uzrasta. Telo mu je bilo prekriveno ranama i modricama, a uzrok smrti je septički šok i težak oblik pothranjenosti.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"