Broj 1057, 16. juni 2006.
| UHAPŠENI ČLANOVI
INTERNACIONALNE BANDE |
Pink Panter pao u Parizu
|
Dvojica Beograđana, članova bande "Pink Panter"
koja već godinama hara po evropskim juvelirnicama, uhapšena su u Parizu, posle
pljačke nakita vrednog 800.000 evra.
|
Prema navodima tog lista, reč je o mladićima
sa Karaburme, koji su pre desetak godina napustili Beograd i otišli u
Francusku, gde regrutuju kriminalce sa prostora bivše SFRJ.
 I
francuski list "Figaro" juče je objavio da su prošle subote uhapšena dva
Srbina, nakon što su iz zlatare u centru Pariza odneli plen vredan 800.000
evra. U pljačku su pošli sa puškom "smit i veson" kojom su zaplašili vlasnika
radnje, ali ih je policija ubrzo presrela u severnom pariskom predgrađu Sen
Deni.
Prema navodima "Figaroa", banda je sastavljena od Srba, Hrvata i Crnogoraca,
među kojima su i bivši vojnici i policajci, koji "pljačkaju zlatare u
Francuskoj i širom Evrope".
Jedan inspektor izjavio je tom listu da je njihov način rada uhodan - prva
grupa stiže u evropske metropole i letovališta da bi odredila mete i
obezbedila logistiku, mobilne telefone, kola i oružje, a potom stiže grupa
koja "u roku od nekoliko minuta završi posao, poput plaćenika".
Dosadašnji plen, procenjen na stotine hiljada evra, predaje se trećoj grupi
koja je zadužena da preproda kradenu robu.
Plaćenici odlaze kako su i došli, prelazeći granicu "bez oružja i praznih
džepova", naveo je' Figaro".
I beogradska policija nedavno je uhapsila na surčinskom aerodromu sa lažnim
pasošem Petra Radonjića (41) iz Nikšića, koji je, prema operativnim podacima
Interpola, mozak bande "Pink Panter", optužene za krađu dijamanata vrednih
tridesetak miliona dolara u Tokiju 2004. godine.
Protiv njega se u Specijalnom sudu vodi istraga, preuzeta od japanskog
pravosuđa, zbog pljački nakita iz 13 juvelirnica u Osaki, vrednog 750.000 evra.
"Čovek za 'parisku vezu' bio je Crnogorac Peđa Vujošević zvani Marko, koji je
pre dve godine uhapšen u Parizu i nedavno izručen nemačkim vlastima. Francuska
banda očigledno je i bez vođe nastavila posao", naveo je izvor "Blica" blizak
istrazi.
Francuski inspektori i Evropol ustanovili su da banda deluje i u Belgiji,
Španiji, Italiji, a sumnja se i u Japanu. |
| |
| |
|
|
| REPUBLIKA SRPSKA |
Građani RS za referendum o samostalnosti
|
Od parlamenta RS se traži da usvoji deklaraciju
kojom će se obavezati da će, u slučaju eventualne odluke o nezavisnosti Kosova,
raspisati plebiscit na kojem će se građani RS izjasniti o izdvajanju ovog
entiteta iz BiH i proglašenju nezavisnosti RS.
|
Nekoliko stotina ljudi učestvovalo je juče u
Banjaluci u protestnoj šetnji sa koje je upućen poziv za organizovanje
referenduma za samostalnost Republike Srpske (RS).
 Protestnu
šetnju banjalučkim ulicama organizovala je nevladina organizacija Srpski
narodni pokret "Izbor je naš" koja tvrdi da je prikupila više od 50.000
potpisa građana RS za plebiscit na kojem bi se srpski narod u Bosni i
Hercegovini izjasnio za izdvajanje RS iz BiH.
Predsednik Srpskog narodnog pokreta "Izbor je naš" Dane Čanković rekao je da
je šetnja banjalučkim ulicama održana pod geslom "Srpska zove pod jednu
zastavu" i poručio okupljenim građanima da "srpski narod ima Srpsku u srcu,
zbog čega će svom snagom istrajati na putu do slobodne RS, izdvojene iz
nametnute BiH".
On je pročitao zahteve koje ta nevladina organizacija upućuje Narodnoj
skupštini RS i kojima se od narodnih poslanika traži da "ocene ideje i
osećanja građana koji su ih birali, stavljajući iznad svega slobodu i volju
naroda".
U zahtevu se još navodi da "Srbi, kao najbrojniji u regionu, ne mogu i ne
smeju da izgube baš sve bitke u ovom vremenu".
Od parlamenta RS se traži da usvoji deklaraciju kojom će se obavezati da će u
slučaju eventualne odluke o nezavisnosti Kosova, raspisati plebiscit na kojem
će se građani RS izjasniti o izdvajanju ovog entiteta iz BiH i proglašenju
nezavisnosti RS.
"Biće to slobodna srpska država zapadno od Drine", naveo je Čanković.
Na mitingu su bile istaknute srpske zastave, a čuli su se i uzvici "Srpska,
Srbija biće Federacije", kao i "Kosovo je deo Srbije".
Šetnju gradskim ulicama pratili su trubači, a osim skandiranja Srbiji, čuli su
se i uzvici podrške haškim optuženicima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. |
| |
| |
|
|
| VELIKODUŠNI CRNOGORCI |
Islanđanima besplatno letovanje
|
Jančić je "polušaljivo" predložio
crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću da pozove svih 350.000 Islanđana na
odmor u Crnu Goru.
|
Ostrvska zemlja Island, koja je prva priznala
obnovljenu državnu suverenost Crnoj Gori, odjednom je postala bliska široj
javnosti nove države.
 Ulcinjanin
Brano Jančić, u znak zahvalnosti Islandu za prvo priznanje nezavisnosti Crne
Gore, pozvao je jednu islandsku porodicu na besplatno letovanje od dve nedelje.
Sličnu ponudu uputila je i jedna žena iz Budve, koja je pozvala dve islandske
porodice.
Jančić je, kako je objavljeno, "polušaljivo" predložio crnogorskom premijeru
Milu Đukanoviću da pozove svih 350.000 Islanđana na odmor u Crnu Goru.
U crnogorskom Ministarstvu inostranih poslova su rekli da još nisu razmišljali
da li da se Crna Gora, nekim poseb-nim gestom, "oduži" Islandu, ali da su,
svakako, dobre ovakve i slične ideje.
Sa posebnim simpatijama u Crnoj Gori je primljeno objašnjenje islandskog
ministra inostranih poslova Geira Harde da se Island nije takmičio da prvi
prizna Crnu Goru, već da je to učinio zato što smatra da "male zemlje treba da
se drže zajedno."
U nekim crnogorskim listovima, kao znak zahvalnosti, na naslovnim stranama je
objavljena mapa Islanda, a ovdašnja publika je upoznata sa istorijom i
privredom te zemlje.
Crnogorska javnost je bila iznenađena podatkom da je na Islandu koji
naseljavaju potomci norveških i keltskih naseljenika, parlament osnovan još
početkom 10. veka i da se smatra najstarijim u svetu.
Iako zemlja sa vrlo malo obradive površine, bez šuma, sa ribom i geotermalnom
energijom kao osnovnim prirodnim izvorima, Island je zadivio crnogorsku
javnost podatkom da bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u toj zemlji
iznosi vise od 35.000 dolara. Primer Islanda sada se Crnoj Gori nudi kao model
da male zemlje, čak i one koje su prirodnim sirovinama vrlo siromašne, mogu
postići ogromne uspehe u ekonomiji.
I neke druge male suverene evropske zemlje pokazale su posebnu "predusretljivost"
prema nezavisnoj Crnoj Gori. Na adresu Skupštine Crne Gore stiglo je pismo od
predsednika parlamenta Monaka, Stefana Valerija, sa pozivom da se Crna Gora
pridruži "klubu" malih zemalja u Evropi.
U "klubu" su Monako, Island , Andora, Kipar, Malta, San Marino , Luksemburg i
Lihtenštajn. Crna Gora jeste mala, ali je od većine ovih zemalja daleko
siromašnija. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
|
| EVROPSKA POLICIJA |
Na Balkanu se trguje heroinom, ljudima
i oružjem
|
"Ruta za krijumčarenje heroina vodi preko
Balkana, a tu se uzgaja i kanabis. Kokain se transportuje preko Balkana,
trguje se ljudima, ima ilegalne migracije, trguje se oružjem", rekao je Racel...
|
Direktor evropske policije Europol Maks-Peter
Racel izjavio je da na zapadnom Balkanu deluje organizovni kriminal koji utiče
na celu Evropu i da se u tom delu kontinenta "najviše trguje heroinom, ljudima
i oružjem".
 "Ruta
za krijumčarenje heroina vodi preko Balkana, a tu se uzgaja i kanabis. Kokain
se transportuje preko Balkana, trguje se ljudima, ima ilegalne migracije,
trguje se oružjem", rekao je Racel za novosadski "Dnevnik".
Europol je nedavno predstavio izveštaj o organizovanom kriminalu u Evropi, u
kojem se detaljno govori o oblicima delovanja kriminalnih grupa, regionalnim
obrascima, specifičnostima i prekograničnim vezama.
U tom izveštaju, čije delove je preneo "Dnevnik", navodi se da je "turski
organizovani kriminal odgovoran za uvoz i distribuciju heroina u Evropi u
kooperaciji s kriminalcima duž balkanske rute", a da "etničke albanske grupe
pokazuju značajnu umešanost u trgovinu heroinom".
Navodi se i da su, između ostalog, "rumunske i bugarske, uz etničke albanske
grupe", "bitni nosioci kriminala trgovine ljudima".
Racel je rekao da kriminalne grupe funkcionišu tako što odaberu partnera iz
određene oblasti s kojim sarađuju i koriste legalne poslovne strukture za
ilegalne poslove.
"Vlasnik neke velike špedicije ne mora uvek da zna da li jedan od njegovih
saradnika u stvari koristi tu logističku podršku za neke ilegalne poslove.
Kapetan broda ne mora uvek da zna i da bude informisan da li njegovi mornari
nešto kriju na brodu", naveo je Racel.
On je dodao da grupe koje su uključene u ilegalnu trgovinu često otvaraju
legalne uvozno-izvozne kompanije, dok kriminalci koji se bave trafikingom i
smeštajem ilegalnih imigranata rade i kao putujući agenti, agenti za
zapošljavanje ili posrednici.
Prema njegovim rečima, kriminalci često koriste i dobra radna mesta, radeći za
ugledne i poverljive kompanije, legalni posao ponekad koriste kao masku da bi
prikazali da zarađuju i prave dobit, dok "proturaju ilegalnu".
Europol, naveo je Racel, ima saznanja i o tome da organizovane kriminalne
grupe često ili povremeno angažuju osobe s posebenim veštinama ili znanjem,
kao što su hemičari, računovođe, finansijski eksperti, internet specijalisti,
osobe za nabavku oružja, falš dokumenta ili za posebne zadatke, poput ubistava. |
| |
| |
|
|
| SRBIJA SE REORGANIZUJE |
Opozvan veliki broj diplomata SCG
|
Vlada Srbije je donela rešenja o opozivu
ambasadora i generalnih konzula kojim su opozvani crnogorski članovi
diplomatskog kora bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore.
|
Sa dužnosti su opozvani ambasadori: pri
Organizaciji UN u Njujorku Nebojša Kaluđerović, u Kraljevini Finskoj Igor
Jovović, u Kraljevini Danskoj Vladimir Radulović, u Republici Sloveniji Ranko
Milović, u Republici Poljskoj Ramiz Bašić, u Kraljevini Španiji Ivo Armenko, u
Kraljevini Belgiji Milica Pejanović-Đurišić, saopšteno je posle sednice vlade.
 Opozvani
su i ambasadori: u Velikoj Britaniji i Severnoj Irskoj Dragiša Burzan, u
Republici Argentini Ivan Saveljić, u Republici Albaniji Marko Camaj, u
Republici Italiji Darko Uskoković, u Kanadi Perko Vukotić i ambasador pri OEBS-u
u Beču Vesko Garčević. Takođe su opozvani generalni konzuli: u Diseldorfu,
Nemačka, Miodrag Vučinić, u Štutgartu, Nemačka, Slobodan Racković, u Njujorku,
SAD, Frano Ljuljđuraj, u Rijeci, Hrvatska, Dušan Mrdović, u Sidneju,
Australija, Božidar Obradović, u Šangaju, NR Kina, Ljubiša Perović i u Bariju,
Italija, Željko Stamatović.
Vlada je na sednici donela rešenje o postavljenju Milorada Veljovića za
direktora policije Ministarstva unutrašnjih poslova.
Na sednici je doneta Uredba o osnivanju Avio-službe Vlade. Ova služba je
prethodno funkcionisala na nivou Saveta ministara Srbije i Crne Gore.
Doneta je Uredba o prestanku važenja Uredbe o Fondu za reformu sistema odbrane
državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Vlada je donela Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za sprovođenje
Sporazuma o pitanjima sukcesije. Članovi Koordinacinog tela su ministri Mlađan
Dinkić, Vuk Drašković, Zoran Stanković, Milan Parivodić i guverner Narodne
banke Srbije Radovan Jelašić.
Doneta je i Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Vlade, kojima se, nakon
što je Srbija postala pravni sledbenik nekadašnje državne zajednice Srbija i
Crna Gora, usklađuju načini rada i organizacija stalnih radnih tela Vlade.
Na sednici je doneta Uredba o priznavanju matičnih stabala, čokota i žbunova
voćaka, vinove loze i hmelja.
Vlada je donela Odluku o utvrđivanju Nacionalnog programa životne sredine.
Doneta je Odluka o dopuni Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za transport,
skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa.
Na sednici je doneta Odluka o visini naknade za obeležavanje i evidenciju
životinja.
Vlada je dala saglasnost na Pravilnik o visini naknada i troškova za izdavanje
licenci i odobrenja. Data je saglasnost na Tarifnik o visini naknada za
poslove iz nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije.
Na sednici je usvojena Informacija o Programu "Podrška strategiji reforme
državne uprave Srbije - druga faza".
Usvojena je Informacija o potrebi nastavka realizacije projekta "Podrška
sprovođenju evropskih integracija i promocije investicija i izvoza - druga
faza".
Vlada je usvojila Informaciju o potrebi potpisivanja Memoranduma o
učestvovanju na Evropskom fondu za jugoistočnu Evropu. |
| |
| |
|
|
| MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE SVE
TEŽE SE NOSE SA MISIJAMA |
Za oružje 1.118 milijardi dolara
|
Troškovi za oružje u svetu nastavljaju da
rastu, a Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije sve teže mogu da
se nose sa sve većim brojem mirovnih misija.
|
Svet je potrošio 1.118 milijardi dolara na
naoružanje tokom prošle godine, što je 3,4 procenata više nego prethodne,
navodi Stokholmski institut za međunarodno istraživanje mira (SIPRI) u svom
godišnjem izveštaju.
 Trošak
na oružje jednak je svetskom porastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je
2005. godine izneo 2,5 procenta, i bio manji od 2,6 odsto rasta godinu dana
ranije.
Na Sjedinjene Američke Države dolazi 48 odsto svih vojnih izdataka u svetu,
što je povećanje od jednog procenta u odnosu na 2004. godinu, jer se
nastavljaju skupe vojne kampanje u Iraku i Avganistanu, kaže institut.
SIPRI, osnovan pre 40 godina i uglavnom finansiran iz kase švedske vlade, je
vodeća organizacija i praćenju trgovine oružjem i analiziranju vojnih troškova,
navodi Rojters.
Povećanje troškova za oružje u svetu SIPRI delom obrazlaže skupljom naftom i
rudama, "što je povećalo prihode vlada i napunilo fondove za trošenje na
vojsku" u zemljama kao što su Rusija, Saudijska Arabija i Alžir.
Glavni vojni sudari nastavljaju da prelaze iz ratova između država u bitke
nedržavnih grupa kao što su terorističke i pobunjeničke grupe, piše u
izveštaju.
"Suočavanje sa delovanjen nedržavnih grupa je suština izazova za međunarodnu
zajednicu u njenom odgovoru na sukobe." U delu posvećenom Iraku, izveštaj kaže
da "uporno rvanje oko prirode političkog ustrojstva države, kombinovano sa
krajnjim nasiljem, nastavlja da sprečava svaki pravi korak ka miru."
SIPRI takođe opominje da rastući broj mirovnih misija širom sveta može da
postane prevelik zadatak za UN i druge organizacije.
Dok je ukupno 40 multilateralnih mirovnih misija pokrenuto između 1948. i
1989. godine, samo ih je tokom 2005. godine bilo 58.
"Sam broj misija i njihova sve složenija priroda stavljaju Ujedinjene nacije i
druge organizacije u opasnost da prenapregnu institucionalne kapacitete," kaže
institut.
Evropska unija je pokrenula šest novih mirovnih misija tokom prošle godine, za
koje SIPRI kaže da su "svedočanstvo dubokog opredeljenja EU da igra ulogu u
svetskoj bezbednosti." |
| |
| |
|
|
| IRAK - SAD Pentagon |
U Iraku poginulo 2.500 američkih vojnika
|
Analitičari su ukazali da je broj
poginulih vojnika u Iraku, iako značajan, i dalje mnogo manji nego u što je
bio u ratu u Vijetnamu gde je poginulo 58.000 američkih vojnika i u Korejskom
ratu 54.000.
|
Ukupno 2.500 američkih vojnika je poginulo u
Iraku od početka invazije na tu zemlju koju su predvodile SAD u martu 2003.
godine, saopštio je danas Pentagon.
 Pentagon
je saopštio da je 18.490 američkih vojnika ranjeno u protekle tri godine u
Iraku, gde su se međunarodne snage predvođene SAD, nakon svrgavanja iračkog
predsednika Sadama Huseina, suočile sa nasiljem i pobunama.
U sukobima je ubijeno više desetina hiljada Iračana.
"Važno je setiti se da je u pitanju misija i više dobro koje ponekad zahteva
ogromne žrtve", rekao je brigadni general Karter Hem, zamenik direktora za
regionalne operacije Združenog štaba američkih snaga. On je nekada komandovao
američkim snagama u severnom Iraku.
Hem je dodao da se ne treba usredsrediti na ukupan broj žrtava, već da o
žrtvama treba razmišljati kao o pojedincima kojima zemlja duguje veliku
zahvalnost.
U proseku, u Iraku su dnevno ginula dva američka vojnika, a mesečno 64 vojnika.
Najviše američkih vojnika, njih ukupno 137, poginulo je u novembru 2004.
godine, u vreme američke ofanzive na Faludžu, uporište sunitskih pobunjenika.
Broj američkih vojnih žrtava je opadao od novembra prošle godine do marta ove
godine, pošto su pobunjenici usmerili napade na iračke civile i iračke
bezbednosne snage.
Broj gubitaka u aprilu i maju je, međutim, bio veći od proseka, zbog novih
akcija pobunjenika. Američki vojnici najčešće ginu u eksplozijama bombi koje
su postavljene na putevima, a Hem kaže da je broj takvih napada, i pored
uspeha u otkrivanju bombi i pobunjenika koji ih prave, porastao proteklih
meseci. Značajnu pretnju predstavljaju i automobili bombe.
Analitičari su ukazali da je broj poginulih vojnika u Iraku, iako značajan, i
dalje mnogo manji nego u drugim oružanim sukobima u kojima su, nakon Drugog
svetskog rata, bile umešane američke snage. U Vijetnamskom ratu je poginulo
58.000 američkih vojnika, a u Korejskom ratu 54.000.
|
| |
| |
|
|
|
 |
