Komesar za privatnost ispituje
Da li je CIA imala uvid u bankovne račune?
Po navodima Internešenel Herald Tribjuna, grupa za zaštitu ljudskih prava iz Londona podnela je formalnu žalbu protiv bankarskog konzorcijuma poznatog kao SNjIFT (Society for Njorldnjide Interbank Financial Telecommunication), u ime 32 zemlje, među kojima je i Kanada.
Radi se o tome da grupa Prajvasi Internešenel ustanovila da je SNjIFT prekršio prava drugih jurisdikcija tako što je poverljive podatke o međunarodnim novčanim transakcijama davao SAD-u, u cilju provere da novac ne ide za finansiranje terorizma. Portparol komesara za privatnost En-Mari Hejden potvrdila je da ova kancelarija ispituje da li je američkim zvaničnicima i CIA-i dat pristup bankovnim izveštajima građana Kanade. Bez davanja bilo kakvih komentara vezanih za ovu američku službu, gospođa Hejden je rekla da uvek postoje razlozi za zabrinutost kad god se nekoj stranoj vladi predoče takvi poverljivi podaci, zato što ne važe svuda isti kriterijumi zaštite kao ovde. Nije sasvim jasno koje mogućnosti će komesar Dženifer Stodart imati da ustanovi detalje, pošto su njena ovlašćenja za sve što je izvan teritorije Kanade veoma ograničena. Saznaje se da je guverner Nacionalne banke Dejvid Dodž znao da je 2002. godine američka vlada tražila podatke zbog rata protiv terorizma. Međutim, kao ni mnogi drugi bankari iz čitavog sveta, ni on nije dizao prašinu oko toga u poslednje četiri godine.

Nove bolesti
Puno obolelih od virusa CA-MRSA otpornog na lekove
Naučnici upozoravaju da se Kanadom, i to van grupa za koje se do sada znalo da spadaju u rizične, širi virus poznat kao CA-MRSA, ili community-acquired methicillin-resistant Staphylococcus aureus. Radi se o bacilu soja USA300 i USA400, otpornom na lekove, koji napada kožu i meka tkiva, a javlja se i širi unutar određene grupe ljudi. Stvaraju se rane koje ne zarastaju, a dešava se čak da i pojedinci koji su do skoro bili potpuno zdravi odjednom obole od veoma ozbiljnih bolesti i umru. Ranije se dešavalo da se infekcije koje izazivaju bacili otporni na terapiju lekovima obično javljaju u bolnicama. Međutim, stručnjaci su primetili, prvo u Australiji, a potom i nekim drugim zemljama da se ovi virulentni sojevi bacila javljaju kod osoba koje nisu bile hospitalizovane. U rizične grupe se ubrajaju beskućnici ili osobe iz kolektivnih smeštaja, intravenski narkomani, uživaoci kokaina, zatvorenici i homoseksualci. Veruje se da širenju bolesti doprinose bliski kontakti, boravak u grupama i loša higijena. Dr Džon Konli, jedan od vodećih naučnika koji se bavi ovim virusom, naglašava da se ovde radi o problemu vezanom za čitavu teritoriju zemlje. On napominje da američki zvaničnici procenjuju da ima na stotine hiljada obolelih.

Parlament usvojio
Dalaj Lama počasni građanin Kanade
Članovi Parlamenta jednoglasno su se saglasili sa predlogom konzervativaca da Dalaj Lama postane počasni građanin Kanade. Najviši tibetanski duhovni vođa će, kako je planirano, septembra posetiti Vankuver. To će biti njegova druga poseta Kanadi za poslednje dve godine. Dalaj Lama postaće treći počasni građanin Kanade. Pre njega ovo visoko priznanje dobili su samo još južnoafrički lider Nelson Mandela i švedski diplomata Raul Valenberg, koji je zaslužan za spasavanje života hiljada mađarskih Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.

Studija
Ko prekida školovanje u Torontu?
Povezivanje uspeha učenika u Torontu sa njihovim poreklom u nedavnom istraživanju pokazuje da postoji određena uslovljenost. Tako je primećeno da tinejdžeri rođeni na Karibima, u Centralnoj ili Južnoj Americi i na istoku Afrike imaju dvostruko veće šanse da prekinu školovanje nego njihovi vršnjaci iz Kine, Koreje ili Japana. Srednjoškolci koji govore španski, portugalski i somalijski jezik su, takođe, u većoj opasnosti od ostalih učenika koji govore neki drugi jezik zastupljen u gradu, da ne polože ispit iz matematike u devetom razredu i ispit iz jezika u desetom razredu i da ne obezbede sebi prolaz na koledž ili fakultet. Direktor za obrazovanje Geri Koneli ističe da se ovde nikako ne može reći da se radi o nekoj posebnoj nesposobnosti određene grupe, već samo i jedino o mogućnostima koje dete ima u porodici kroz pristup knjigama, kulturi, idejama, putovanjima, dakle o takozvanom kulturnom kapitalu koji stimuliše učenje, pri čemu nikako ne bi trebalo zanemariti sve nedaće kroz koje su pojedina deca prošla. Nadležni ističu da je ovakva demografska studija bila neophodna da bi se preciznije ustanovilo gde je potrebna pomoć kako školama, tako i učenicima. Ovo je samo prvi korak, a sledeći će biti ostvaren već na jesen, kada školski odbor Toronta bude počeo da prikuplja kontroverzne podatke vezane za rasu. To će raditi učenici, kroz dobrovoljno učešće u istraživanju. Školski savet oblasti Toronto počeo je da prati osamnaest hiljada srednjoškolaca koji su upisani u deveti razred 2000. godine, po novom kurikulumu. Ustanovljeno je da je šezdeset odsto završilo školu, 12 odsto prešlo na drugačije obrazovanje, a da je svaki peti đak napustio školu. Među njima ima i dece poreklom iz južne i zapadne Evrope - čak svaki treći đak iz ovog dela sveta nije imao dovoljno strpljenja da završi školovanje.

Nova Merserova lista
Kanadski gradovi 'popravili' svoj plasman zhvaljujući jakom dolaru
Ovogodišnja Merserova lista skupih gradova donela je nekoliko iznenađenja.
Prvo je da je Moskva sada najskuplja svetska metropola, pošto je preuzela primat od Tokija, koji je četiri godine držao tu poziciju. Stručnjaci nalaze deo objašnjenja u stabilnoj rublji u odnosu na dolar i značajnom porastu cena nekretnina u ruskoj prestonici (cena zemlje skuplja četiri puta nego pre pet godina), a sa druge strane, relativno slabljenje jena u odnosu na američki dolar. U samom vrhu po skupoći su još i Seul, Hong Kong i London. Život u svim kanadskim gradovima poskupeo je, a i nacionalna valuta je ojačala, pa se to odrazilo na poziciju na listi. Toronto se nalazi na 47 mestu, ali treba imati na umu da je prošle godine bio na 82, dok ostali idu redom: Vankuver 56 (87), Kalgari 71 (98), Otava 90 (122). U zagradi je prošlogodišnji plasman. Moskva je, dakle, je najskuplji evropski grad, a najjeftiniji je Lajpcig, na 123 mestu od ukupno 144 obrađena grada. Od gradova iz bivše Jugoslavije na listi se nalaze samo Zagreb i Ljubljana. U odnosu na prošlu godinu oni su sada za oko tridesetak mesta niže plasirani, odnosno život u njima je postao pristupačniji po Merserovim kriterijumima. Zagreb i Montreal imaju gotovo identične indekse, s tim da je onaj montrealski po mnogo čemu sa tendencijom rasta. Brazilski gradovi Sao Paolo (ove godine 34, prošle 119) i Rio de Žaneiro (40 - 124) i zambijska Lusaka (41 - 123) su dramatičnim skokom na listi verovatno najneprijatnije iznenađenje, pre svega za same svoje žitelje. Drastičan pomak, ali na bolje, zabeležen je pre svega u nekoliko evropskih gradova. Svakako treba istaći Prag, Varšavu, Budimpeštu, Berlin i najviše Lajpcig, kao mesta u kojima je izrazito povoljnije živeti ove, u odnosu na prošlu godinu. Oni su napravili pozitivno pomeranje do četrdeset mesta. Na samom dnu liste, kao i prošle godine, nalazi se paragvajska prestonica Asunsion. U njemu je život više nego upola jeftiniji nego u Njujorku, koji je uzet sa indeksom 100. Poslovni konsulatnt Merser svake godine pravi listu najskupljih gradova u svetu na osnovu više od dve stotine stavki. Tu spadaju cene stanovanja, stvari za domaćinstvo, hrana, zabava i gradski prevoz, a svrha istraživanja je davanje preporuka poslovnim ljudima o onome što mogu očekivati u svetskim gradovima.

Izmenjen ontarijski trilijum
Opozocija zamera da trilijum sada podseća na liberale
Ontarijska vlada zamenila je pre par meseci izgled tradicionalnog zaštitnog znaka provincije - trilijuma. Skinut je okvir, a znak je dobio mnogo oštrije obrise.
Znak provincije je počeo da se upotrebljava 1964. godine u vreme vlade premijera Džona Robartsa, a manje izmene je pretrpeo 1972, 1994. i 2004. godine. Ova sadašnja je mnogo drastičnija od prethodnih, a predstavnici opozicije zameraju da previše podseća na list sa loga vladajuće Liberalne stranke. Lider konzervativaca Džon Tori tvrdi da se ovde radi o političkoj manipulaciji koja dolazi sa najvišeg mesta, dok lider NDP-a Hempton kaže da bi MkGvinti veoma glasno protestovao da su konzervativci nešto slično samo zamislili. Druga stvar koja bode oči opoziciji je što je dizajniranje novog loga koštalo 219 hiljada dolara. Posao je urađen u marketinškoj firmi Bensimon Bern, za koju se zna da je bliska liberalima. Ministar za vladine poslove Geri Filips tvrdi da je ovo korak ka davanju savremenog izgleda samoj vladi. Poreski obveznici neće previše osetiti usvajanje novog izgleda provincijskog loga jer, kako objašnjava, znak će se postupno menjati u narednih nekoliko godina na svim dokumentima, pečatima i ostalom materijalu. Filips naglašava da je je svaka sličnost sa liberalnim znakom čista slučajnost i čak veruje da trilijum više podseća na logo NDP-a. Bilo kako bilo, konzervativci su odlučili da pokušaju da zaštite stari izgled trilijuma. Lider stranke Džon Tori je, predstavljajući veb-stranicu www.savethetrillium.ca, rekao da nije u redu da znak koji je preživeo sedam vlada iz različitih stranaka, dobije iznenada sasvim drugačiji izgled. Takođe, Tori se pridružio inicijativi NDP-a da provincijski inspektor proveri veze između liberala i firme Bensimon Bern, koja je sada mnogo angažovanija nego što je bila u vreme prethodnih vlada. Ministar Filips pobija bilo kakvu povezanost, ali očito je da mu demokrate ne veruju.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"