Novine broj 1059 - Vesti Srbija i Crna Gora - Serbia and Montenegro News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1059, 30. juni 2006.

SLIKA TADIĆ
BORIS TADIĆ U POSETI BIH

Otcepljenje RS nemoguće

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ni u jednom momentu ne želi da dovede u pitanje međunarodno priznate granice BiH i istakao da Srbija ne želi da utiče na političku destrukciju u BiH.

"Srbija je zainteresovana samo za dobro sva tri naroda koja žive u BiH, ali i za najbolje odnose sa svim država", izjavio je danas Tadić u Sarajevu na konferenciji za novinare nakon susreta sa članovima Predsedništva BiH.

Tadić je doputovao u Sarajevo u zvaničnu posetu BiH u sklopu balkanske turneje.

Rekao je da je potrebno da sve zemlje regiona zajedno doprinesu stabilnosti Evrope, te da će samo kao stabilne države moći da postanu članice EU.

Tadić je kazao da je potrebno da se sve zelje solidarišu i kada se pojavi neko krizno žarište na području jugoistočne Evrope, kao što je to sada slučaj sa Kosovom i dodao da se Srbija zalaže za očuvanje Kosova i Metohije, te da ne razmišlja o Kosovu kao nezavisnoj državi.

Prema njegovim rečima, pitanje statusa Kosova potrebno je rešiti pregovorima, kompromisima, celovitim i održivim rešenjima.

Predsednik Srbije rekao je da poštuje stav BiH kada je rešenje pitanja Kosova u pitanju, a prema kojem BiH prepušta Beogradu i Prištini da nađu kompromis.

"Saradnja sa Hagom je takođe jako bitna. Za mene nije važno gde je izvršen zločin ni ko ga je izvršio, da li je to pripadnik mog ili nekog drugog naroda. Svako ko je izvršio zločin treba za to da individualno odgovara", rekao je Tadić.

Istakao da će na tom principu i dalje insistirati i dodao da je "ponosan na svoju državu i pravosuđe koje je osudilo one koji su počini zločin u Zvorniku".

Izrazio je nadu da će se isti princip poštovati i u drugim zemljama regiona, kako bi se svi osećali bezbedno "nakon što budu uhapšeni svi koji su činili zločine".

Tadić je naglasio da je potrebno da zemlje regiona počnu odmah realizaciju infrastrukturnog povezivanja kako bi se putovanja i transport robe i usluga pojednostavili. "Vitalni interes Srbije je očuvanje granica BiH i granica država čitavog regiona Jugoistopčne Evrope. Srbija je prijatelj BiH", rekao je Tadić.

Upitan, da li osuđuje izjave političara iz Republike Srpske koji su tražili otcepljenje od BiH, Tadić je rekao da "nema šta da osudi jer je to praktično nemoguće".

Komentarišući tužbu BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid, srpski predsednik je ocenio da je ta tužba opterećava odnose tih država i da se mogu iznaći drugačiji modaliteti za rešavanje tog problema.

Upitan, da li je razgovarao sa članovima Predsedništva o povratu stare devizne štednje koje građanjima BiH duguju Invest i Jugobanka, Tadić je rekao da mu nije dostavljen dnevni red sa takvim pitanjem, ali da je njegov stav da građanima BiH treba vratiti njihovu imovinu i novac.

SRBIJA
Skupština Srbije uskoro i u zgradi bivseg parlamenta SCG

Skupština Srbije uskoro će raditi i u zgradi bivšeg parlamenta Srbije i Crne Gore, izjavio je generalni sekretar republičkog parlamenta Marko Danilović, ističući da bi Vlada Srbije trebalo da donese odluku o dodeli zgrade na Trgu Nikole Pašića broj 13 Narodnoj skupštini Srbije. Danilović je novinarima rekao da će se sednice održavati u zgradi Skupstini Srbije, s obzirom da elektronski sistem u parlamentu bivše državne zajednice nije u funkciji, a da bi se u zgradi na Trgu Nikole Pašića održavale izuzetno značajne sednice, kao što su posete stranih delegacija ili stranih državnika. Prema rečima Danilovića, obe zgrade imaju svoje mane i prednosti, tako da će se parlament Srbije dopunjavati sa oba objekta.

CRNA GORA-SRBIJA
Postignut načelni dogovor o članstvu u MMF-u
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Srbije i Crne Gore danas su postigli načelni sporazum, prema kojem će Srbija zadržati članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama i vratiti Crnoj Gori deo sredstava koje je uplatila za tu svrhu.
Ministri finansija Srbije i Crne Gore Mlađan Dinkić i Igor Lukšić, kao i predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore (CBCG) Ljubiša Krgović i guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić dogovorili su se danas u Podgorici i o podeli imovine nasleđene od bivše SFRJ. "Dogovrili smo aranžman u interesu obe države, koji neće doneti dodatne troškove nijednoj, a zadovoljava potrebe Srbije da zadrži kvotu u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) na kojoj je insistirala, dok Crna Gora neće imati dodatnih izdvajanja iz budžeta za ovu namenu" rekao je Lukšić novinarima posle sastanka u vili Gorica. Lukšić je rekao i da je time istovremeno poslata poruka međunarodnim institucijama da su Srbija i Crna Gora sva sporna pitanja uspele da regulišu na obostrano zadovoljstvo kao dve zrele države. Prema postignutom dogovoru, koji prvog četvrtka u julu treba da verifikuju obe vlade, Srbija nastavlja članstvo u MMF-u, Svetskoj banci (SB), Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojnoj banci Saveta Evrope da postojećom kvotom, odnosno članskim ulogom. "Dogovorili smo da Srbija isplati Crnoj Gori 260.000 dolara, koje je uplatila kada je državna zajednica postala članica EBRD", rekao je Dinkić. Lukšić je izrazio očekivanje da MMF i SB u septembru, najkasnije u oktobru ove godine transformišu članstvo SCG u članstvo Srbije i verifikuju novo članstvo Crne Gore. Dinkić je rekao da je postignut i načelan dogovor po osnovu sporazuma o sukscesiji bivše SFRJ. "Osnovica za podelu će biti deblokirana i blokirana sredstva u iznosu od oko 564 miliona dolara, pri čemu bi Crnoj Gori pripala kvota od 5,88 procenata. Ovaj iznos bi, nakon potpisivanja sporazuma bio isplaćen Crnoj Gori, umanjen za potraživanja Srbije od finansijskog aranžmana koji je Aerodrom Beograd imao sa Aerodromom Podgorica u iznosu od 2,5 miliona dolara", rekao je Dinkić. Taj bi sporazum trebalo da obuhvati podelu svih dugova koje su Srbija i Crna Gora imale u sastavu bivše SFRJ prema inostranim kreditorima, pre i posle 2000. godine, koji obuhvataju klirinške dugove i klirinška potraživanja, po kvoti od 5,88 odsto za Crnu Goru i ostatak za Srbiju. "Uvek sam se zalagao za politiku čistih računa i mislim da smo to uspeli postignemo ovim dogovorom", rekao je Dinkić, i čestitao građanima Crne Gore učlanjenje u UN. Lukšić je pojasnio da je ovim poravnanjem obuhvaćen i period od 1992. do 2000. godine, uključujući dug od 30 miliona dolara koji je tadašnja Narodna banka Jugoslavije dala crnogorskim pomorskim kompanijama Prekookeanska i Jugooceanija. Naveo je kako crnogorska kvota od 5,88 odsto podrazumeva 44,6 miliona dolara koje Crna Gora treba da dobije od imovine koju je SCG nasledila od bivše SFRJ. "Taj iznos treba umanjiti za 10,4 miliona dolara, koje Crna Gora ima prema Srbiji, jer je 2001. godine regulisano članstvo u MMF-u i za 2,5 miliona dolara, kolika je obaveza Crne Gore za regulisanje vlašništva nad aerodromom Podgorica", rekao je Lukšić. On je pojasnio da će Crnu Goru učlanjivanje u međunarodne finansijske organizacije koštati 1,5 miliona evra, a da će razlika od 30 miliona dolara, koliko će preostati nakon raspodele imovine bivše SFRJ, biti uključena u crnogorske devizne rezerve. "Ostala su nerešena pitanja stare devizne štednje građana koji su imali uloge u crnogorskim filijalama srpskih banaka i vojnih penzija, ali to će se rešavati u komisiji za sukcesiju bivše SFRJ", rekao je Lukšić. Dodao je kako je ovaj sporazum otvorio pitanje podele fizičke imovine koja nije obuhvaćena Ustavnom poveljom, odnosno imovine bivše SCG u inostranstvu. Krgović je kazao da je dogovoreno da kod Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu obe države nastave ravnopravno pravo na kontinuitet bivše SFRJ, jer su već podeljene nasleđene akcije u toj banci. Jelašić je kazao da će NBS maksimalno podržavati članstvo Crne Gore u bazelskoj banci, kao što je do sada podržavala članstvo CBCG u regionalnom udruženju supervizora i Klubu guvernera jugoistočne Evrope, ističući da su monetarne vlasti pre političkih prihvatile realnost utvrđenu Beogradskim sporazumom. Crnogorski i srpski monetarni i finansijski zvaničnici su se složili da će platni promet između Crne Gore i Srbije ubuduće biti uspostavljen kao i sa ostalim nezavisnim državama na principu korespodentnih računa.

CRNA GORA
Francuska priprema otvaranje ambasade

Francuska u najskorije vreme planira otvaranje ambasade u Crnoj Gori, saopšteno je iz crnogorske vlade. Otpravnik poslova francuske amabasade u Crnoj Gori Iv Bareli obavestio je glavnog savetnika crnogorskog premijera Milana Roćena da ga je Ministarstvo inostranih poslova Francuske zadužilo da vodi sve poslove na otvaranju ambasade u Podgorici. Bareli je Roćenu preneo spremnost svoje zemlje da počne sa izdavanjem viza za crnogorske građane. Dosadašnji ambasador Francuske u bivšoj državnoj zajednici Ig Perne nastaviće da obavlja dužnost ambasadora svoje zemlje u Srbiji, saopšteno je posle razgovora Barelija i Roćena.

CRNA GORA
Predizborna koalicija NS, SNP i DSS

Predsednik crnogorske opozicione Narodne stranke (NS) Predrag Popović izjavio je da je izvjesno formiranje predizborne koalicije te stranke sa Socijalističkom narodnom partijom (SNP) i Demokratskom srpskom narodnom srankom (DSS). Popović je u izjavi agenciji Beta negirao navode pojedinih podgoričkih medija da je zajednički nastup tri partije na jesenjim parlamentarnim izborima već dogovoren. Lider narodnjaka je izrazio žaljenje što je Srpska narodna steranka (SNS) , koja je zajedno sa SNP-om , NS-om i DSS-om činila referednumski blok za zajedničku državu sa Srbijom, odbila poziv o zajedničkom nastupu na izborima. Popović se nada da će SNS promijeniti odluku koja "suštinski ide na ruku režimu Mila Đukanovića" .On je kazao da se vlast crnogorskog premijera može pobediti samo jedinstvenim opozicionim nastupom i dodao da "opšti interes treba pretpostaviti stranačkom". SNS se zalaže za zajedničku , jednonacionalnu , "srpku listu" na predstojećim izborima.

CRNA GORA
Minimalni troškovi života u maju bili 604 evra

Minimalni troškovi života za četvoročlanu porodicu u Crnoj Gori u maju su iznosili 604,68 evra, saopštio je danas Savez sindikata Crne Gore (SSCG). Porodice koje žive kao podstanari u proseku su morale da izdvoje oko 200 evra više, navodi se u saopštenju. Sindikalna korpa sadrži minimalne izdatke za prehranu i stanovanje, odevanje, obrazovanje i kulutru. Najniža isplaćena zarada u Crnoj Gori, koja se nije menjala dve godine, iznosi 50 evra i dovoljna je da pokrije svega 8,29 odsto minimalnih troškova života, saopštio je sindikat. Prosečno isplaćena crnogorska neto zarada, koja prema podacima Republičko zavoda za statistiku Monstata iznosi 245,79 evra, dovoljna je za svega 40,65 odsto troškova života. "SSCG ne može biti zadovioljan kretanjem zarada u Crnoj Gori, zbog čega ćemo u narednom periodu insistirati na počinjanju pregovora o njihovom povećanju sa socijalnim partnerima, crnogorskom Unijom poslodavaca, Privrednom komorom i vladom", navodi se u saopštenju.