Čavić je novinarima u Banjaluci rekao da je usvajanje tog zakona u teškoj socijalnoj situaciji u RS "bruka i sramota", dodajući da su poslanici "morali da imaju više odgovornosti prema onima koji su ih birali".

Prema ovom zakonu prosečna poslanička plata iznosila bi 700 konvertibilnih maraka, što je za više od dva puta veći iznos od prosečne penzije u RS.

"To će biti jedini zakonodavni akt usvojen u Narodnoj skupštini u toku mog četvorogodišnjeg mandata koji ja neću potpisati", istakao je Čavić.

Prema usvojenom zakonu, poslanici i delegati stiču pravo na penziju kada navrše najmanje 25 godina staža i 50 godina života, s tim da su poslaničku ili delegatsku dužnost obavljali najmanje polovinu jednog mandata.

Radovanović je danas na konferenciji za novinare u Sarajevu ocenio da je jučerašnje prihvatanje odluke Predsedništva BiH o strukturi, veličini i lokacijama Oružanih snaga BiH najvažnija odluka u vezi s reformom odbrane ove godine.

Juče su članovi Predsedništva BiH na sednici u Sarajevu doneli odluku o uređenju oružanih snaga BiH, prema kojoj će BiH imati vojsku koju će činiti deset hiljada profesionalaca i pet hiljada pripadnika "aktivne pričuve".

Rekao je da će Zajednička i Operativna komanda biti u Sarajevu, a manje komande u drugim delovima BiH na 66 lokacija.

"Vojska BiH imaće tri pešačke brigade koje će naslediti Hrvatsko veće obrane (HVO), Armiju BiH i Vojsku Republike Srpske. Sedišta pešačkih brigada biće u Čapljini, Tuzli i Banja Luci", kazao je Radovanović.

Buduću Vojsku BiH činiće 45,9 odsto Bošnjaka, 33,6 odsto Srba, 19,8 odsto Hrvata i 0,7 odsto pripadnika ostalih naroda.

Prema novom modelu uređenja Oružanih snaga BiH, oko dve hiljade sadašnjih civilnih i vojnih radnika ostaće bez posla, a biće zbrinuti kroz posebni program NATO-a, za šta se planira oko osam miliona evra.

Zakon o odbrani BiH stupio je na snagu 28. decembra 2005. godine, a juče je Predsedništvo BiH usvojilo predložene odluke tog zakona.

Odluke o veličini, strukturi i stacioniranju OS BiH izradili su ministar odbrane BiH Nikola Radovanović i tim Ministarstva odbrane BiH za tranziciju, uz savetodavnu podršku NATO.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc ŠSiling pozdravio je jučerašnju odluku Predsedništva BiH, ocenivši je prekretnicom u razvoju vojne sile usklađene sa standardima NATO-a.

Šiling je rekao da je na pripadnicima Oružanih snaga sada da daju sve od sebe na razvoju novih struktura koje će BiH brže odvesti u NATO program "Partnerstvo za mir".

Odlukom nije definisana najniža cena prodaje preduzeća, a Vladi RS naloženo je da u roku od 30 dana od zaključenja ugovora o prodaji 65 posto državnog kapitala u "Telekomu Srpske" parlamentu dostavi plan utroška sredstava ostvarenih po osnovu prodaje.

Tokom rasprave poslanici opozicije su zamerili vladi što nije utvrdila najnižu cenu prodaje preduzeća, ali je ministar finansija Aleksandar Džombić objasnio da bi određivanje najniže cene moglo da bude "dvosekli mač", pošto bi u tom slučaju ponuđači mogli namerno da ponude nižu cenu zbog čega bi tender propao.

Džombić je kazao da vlada može da odbije svaku ponudu za koju bude smatrala da je niska.

Prema privatizacionom programu koji je donela vlada, "Telekom Srpske" i nakon prodaje 65 odsto državnog kapitala mora da zadrži osnovnu delatnost najmanje pet godina, a kupac mora da investira 50 miliona evra u preduzeće u prvih godinu dana.

Sedište preduzeća mora da ostane u Banjaluci, a vlada zadržava pravo korištenja infrastrukture "Telekoma Srpske".

Pravo učešća na tenderu imaće firme koje imaju najmanje 800 hiljada pretplatnika u fiksnoj i 1,5 miliona pretplatnika u mobilnoj telefoniji, i imaju godišnji prihod od najmanje 500 miliona evra.

Predsednik Saveta Aleksandar Tolnauer rekao je novinarima posle današnje sednice u Zagrebu, da će Savet odustati od tužbe ako u međuvremenu dobije prihvatljiv odgovor Centralnog ureda za državnu upravu.

Tolnauer je precizirao da je taj problem, uz pitanje povratka pripadnika srpske manjine, označen kao jedan od najvećih problema pripadnika nacionalnih manjina u Hrvatskoj.

On je rekao da postoje različita tumačenja u primeni Ustavnog zakona, dodajući da je to i normalno, jer su se neka prava, s obzirom na teritorijalnu podelu jednica lokalne samouprave, promenila i zbog promene broja stanovnika.

Tolnauer je izrazio uverenje da će vlada taj problem rešiti u skladu sa Ustavnim zakonom i Zakonom o primeni jezika i pisma nacionalnih manjina i dostignutim standardima.

Savet je danas razmatrao i sufinanciranje nekomercijalnih radio programa na državnom, regionalnom i lokalnom nivou namenenih informisanju nacionalnih manjina na njihovim jezicima, i za finansiranje takvih programa na 17 radio stanica odobreno je 450.000 kuna (oko 62.000 eura).

Članovi Saveta su tim povodom prilikom upozorili da je do sada gotovo 80 posto sredstava odlazilo na programe koji nisu bili na jezicima nacionalnih manjina, te da sa takvom praksom ne bi trebalo nastaviti.

Tolnauer je rekao da je Savet sufinansirao programe na jezicima nacionalnih manjina, pa je u roku od dve godine razvijena mreža takvih emisija za gotovo sve nacionalne manjine.

Zastupnica češke i slovačke nacionalne manjine Zdenka Čuhnil upozorila je da je od 125 jedinica lokalne samouprave u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, dvojezičnost uvedena samo u njih četrdesetak, i to u Istri.

Prema listu, ruski predstavnik je na sastanku Kontakt grupe 30. juna u Briselu, "spustio na sto" nezvanični papir (non pejper) sa četiri tačke koje odražavaju ruski stav o pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.

Prva je, navodi "Politika", protivljenje Rusije oročavanju pregovora o Kosovu do kraja ove godine.

Druga tačka je ruski stav da se, ukoliko rešavanje statusa "probije" Ahtisariejv mandat koji traje do kraja decembra, izabere novi izaslanik UN, a da se finskom diplomati ne produžava mandat jer "nije postigao veliki napredak".

Treća tačka, prenela je "Politika", "odnosi se na Ahtisarijevu pristrasnost i odbijanje srpskih predloga u procesu decentralizacije koje ruska strana smatra racionalnim".

Poslednja tačka ruskog papira predočenog Kontakt grupi je protivljenje Rusije svakoj vrsti nametnutog rešenja za Kosovo.

List dodaje da srpske diplomate koje su imale uvid u listu ruskih zahetva, tvrde da su saznale da su predstavnici Kine "preuzeli zadatak da u Savetu bezbednosti UN traže Ahtisarijev opoziv odmah, pre isteka mandata".

Po pisanju lista o stavovima ostalih člancia Kontakt grupe, SAD traže rešenje prihatljivo za većinsko stanovništvo na Kosovu, što Velika Britanija podržava, spremna da "upre i više".

Nemačka, tvrdi dalje "Politika", nudi svaku vrstu pomoći "pravednom rešenju", ali uz opasku da je "mala zemlja koja ne može da ima preveliki uticaj", dok se Italija i Francuska još drže po strani.

"Uspešno lansiranje raketa ovog puta je izvedeno u okviru naših redovnih vojnih vežbi čiji je cilj jačanje naše sposobnosti za legitimnu odbranu", navodi se u saopštenju severnokorejskog ministarstva spoljnih poslova , a prenosi južnokorejska agencija Jonhap.

Severna Koreja je juče lansirala šest raketa kratkog i srednjeg dometa i jednu Taepodong-2 koja bi mogla da pogodi teritoriju SAD. Rakete su pale u more kod japanske obale, malo nakon lansiranja.

"Naše oružane snage nastaviće probna lansiranja raketa u okviru naših nastojanja da ojačamo naše sposobnosti legitimne odbrane", dodaje se u saopštenju ministarstva.

"Ako bilo ko bude vršio pritisak na nas, bićemo u obavezi da odgovorimo još žustrijim konkretnim akcijama", poručile su vlasti u Pjongjangu.

Dan nakon što je Pjongjang, ignorišući međunarodne proteste, počeo seriju lansiranja projektila, ambasadori 15 zemalja članica Saveta bezbednosti hitno su se okupili na vanrednoj sednici na kojoj je razmatran eventualni odgovor međunarodne zajednice.

Japan je uoči sednice nagovestio da će zahtevati da rezolucija Saveta bezbednosti UN, kojom se osuđuju raketni testovi Severne Koreje, uključi i sankcije protiv te zemlje.

Međutim, Kina i Rusija koje su oštro osudile probna lansiranja, najavile su da će se usprotiviti eventualnim sankcijama.

Japan, koji je direktno ugrožen jer se nalazi u dometu korejskih raketa, pripremio je, uz podršku SAD, Britanije i Francuske, nacrt rezolucije u kojoj se od država sveta zahteva da Severnoj Koreji uskrate sredstva i tehnologije koje bi mogle da budu iskorištene u raketnom programu.

Bomba je eksplodirala dok je minibus stajao na raskrsnici u centru Tiraspola, a žrtava je bilo i u trolejbusu koji je stajao pored minibusa.

Prema izjavama očevidaca, eksplozija je bila tako snažna da je krov vozila odleteo sto metara od vozila.

Očevici su rekli i da se u minibusu nalazila osoba sa eksplozivnim materijalom. Za sada nije poznato da li je eksploziv namerno aktiviran ili se to slučajno desilo. Istraga o nesreći je u toku.

Provincija Transndnjistrija se uz sukobe otcepila od Moldavije 1992. godine.

Do sada nijedna zemlja u svetu nije priznala nezavisnost Transdnjistrije, a već 14 godina na različitim međunarodnim nivoima se vode pregovori o statusu te provincije, koja se nazali u sastavu Moldavije.

Dubai danas više liči na ogromno gradilište nego na dovršen grad. Dizalice se mogu videti sa gotovo svakog prozora i duž autoputeva, kako pored svake poluzavršene zgrade prebacuju građevinski materijal, cement i grede.

Analitičari tvrde da je Dubai grad koji se najbrže razvija, ali je takođe i najveći centar građevinskih dizalica.

"Dubai je tržište dizalica broj jedan", rekao je AP-u šef nemačke kompanije Libher koja proizvodi građevinske kranove. "Nijedan grad na svetu nema toliki broj. Možda Šangaj pre tri do pet godina. Postoji i tržište u Rusiji, ali ne toliko kao što je Dubai."

Brzi razvoj Dubaija rezultat je bogatih naftaša koji su investirali u luksuzna imanja u ovom liberalnom i kosmopolitskom gradu. Dubai sada ima projekte vredne 159,2 milijarde dolara.

Niko ne zna koliko se tačno dizalica nalazi u gradu. Početkom meseca lokalni listovi tvrdili su da se u Dubaiju nalazi 24 odsto svih dizalica koje postoje na svetu - odnosno, 30.000 od ukupno 125.000. Manje procene stavljaju taj broj između šest i 10 odsto.

I pored tog, Dubaiju je potrebno još više, mnogo više dizalica, da bi završio započete poslove. Problem je što proizvođači ne mogu da naprave dizalice dovoljno brzo i što su polovne odavno prodate.

Kompanije koje iznajmljuju građevinsku opremu potpuno su bukirane. Galager internešonel, koji iznajmljuje 53 mobilne dizalice, iznajmio je sve prošle nedelje.

"Dizalice je nemoguće naći," kaže direktor Galagera. "Ljudi odlaze u Kinu da ih kupuju, jer je Evropa presušila."

List "Konstrakšn vik" navodi da su ove godine cene dizalica skočile za 30 odsto, a da su dva vodeća proizvođača Libher i Poten ostala bez zaliha pa su italijanske i kineske dizalice sve prisutnije na tržištu.

Nova Libherova visoka dizalica košta od 100.000 dolara do 1,9 milion u zavisnosti od veličine.

Nisu samo dizalice te koje fale. Zbog velikog građevinskog buma u Abu Dabiju, Kataru i Bahreinu, sada nedostaju i buldožeri, mašine za kopanje i preradu drveta i druga mašinerija.

Cene sirovog materijala poput cementa, stakla, čelika i aluminijuma dostižu astronomske visine, kao i potražnja za radnicima i mašinama.

Sve ovo, naravno, utiče na cenu izgradnje. Stručnjaci procenjuju da se 4 milijarde dolara potroši svake nedelje na građevine u šest zemalja Zaliva.