Dileme oko datuma za izglasavanje nepoverenja

Predizborna kampanja poklapa se sa praznicima

I dalje nije sasvim izvesno kada će se održati izglasavanje poverenja vladi i kada opozicione stranke nameravaju da obore vladu Pola Martina. Najčešće se pominju dva uzajamno povezana datuma - 24. i 28. novembar.

Ukoliko se ove namere ispune, onda bi izbori bili održani sredinom januara, odnosno, predizborna kampanja bi se poklopila sa Božićnim i novogodišnjim praznicima.

Naglašava se da bi premijer Martin, ako pristane na ustupke NDP-u, mogao da pomeri vreme izbora. No, niti on, niti njegova stranka nisu zainteresovani za sporazum.

U jednom trenutku se čak pominjala mogućnost da bi Martin mogao raspustiti Parlament, čime bi se onemogućilo izglasavanje nepoverenja vladi. Martin je, reagujući na to, odvratio da nema nameru da opovrgava svaku glasinu.

Lider konzervativaca Stiven Harper naglašava da njegova stranka ostaje rešena da postavi pitanje poverenja vladi 24. novembra. Po propisima koji važe u Donjem domu, sam čin glasanja biće gotovo sigurno pomeren do naredne nedelje, tako da se kao najizvesniji datum pojavljuje 28. novembar. Harper naglašava da ne bi imao ništa protiv da se sve završi ranije, ali da je spreman da prihvati i ovakav raspored.

Lider NDP-aDžek Lejton je podneo formalni predlog da liberali zakažu izbore za 13. februar, ili da u protivnom budu spremni da se suoče sa porazom. Premjer Martin je već odbacio ovaj predlog demokrata, naglašavajući da jedino izjašnjavanje o nepoverenju može da porazi vladu. Ovaj Martinov potez se tumači i kao unošenje više demokratije u parlamentarni proces.

Liberali su svesni da ne mogu da prođu izglasavanje, što automatski znači da će izbori biti održani sredinom januara.

Anketa o izborima

Veliki broj građana želi izbore u martu

Sudeći po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je obavila agencija Desima, ukoliko bi se izbori održali krajem ovog ili početkom sledećeg meseca, odnos snaga u Parlamentu ne bi se mnogo izmenio. Liberali bi sa 33 odsto i dalje imaju prednost, a za njima bi sledili konzervativci sa 26, NDP sa 22 i Blok Kvebekva sa 13 odsto glasova.

U odnosu na ranija istraživanja, do promena je došlo samo kod izjašnjavanja za konzervativce i NDP, i to tako da su prvi imali četiri odsto više, a drugi četiri odsto manje glasova.

Odgovor na veoma bitno pitanje, o tome koliko su građanima uopšte saglasni da se izbori održavaju u vreme Božićnih i novogodišnjih praznika, kao što se i očekivalo, pokazao je da taj termin malo kome odgovara. Skoro tri petine građana je izjavilo da bi izbore trebalo održati krajem marta, početkom aprila, kako je premijer Martin uostalom i najavljivao. Tek 28 odsto složilo bi se da na birališta izađe tokom prva dva meseca nove godine, a među njima je bilo najviše pro-konzervativno nastrojenih.

Kasniji izbori značili bi da bi veći broj građana izašao na birališta, makar po trenutnom raspoloženju. Na izborima u martu - aprilu glasalo bi dve trećine birača, dok bi u januaru - februaru bilo bar za tri odsto manje izašlih birača, i to iz redova pristalica liberala, demokrata i Bloka.

Studija o mladim imigrantima

Ponosimo se i svojim poreklom i novom zemljom

Studija o mladim imigrantima obuhvatila je 13 zemalja, a ispitivala se forma ponašanja mladih imigranata. Kao najidealnija se nametnula kombinacija ponosa svojim poreklom i novom zemljom u kojoj živimo. Profesor Džon Beri, sa univerziteta Kvins, kaže da veza sa korenima pomaže mladim imigrantima da lakše razreše probleme sa diskriminacijom i izazovima prilagođavanja novoj kulturi. On tvrdi da oni koji pokušavaju da se utope u novu kulturu sebi stvaraju brojne psihičke i socijalne probleme.

Studija sugeriše da sa aspekta zemalja domaćina, zaključke treba shvatiti kao preporuku da se izbegava asimilacija došljaka, a da se podržava kulturna raznolikost.

Istraživanje je bilo veoma obimno - trajalo je deset godina i bilo je ispitano oko pet hiljada ljudi.

Naša zemlja nije bila obuhvaćena ovim istraživanjem. Ipak, neka manje formalna ispitivanja stavova omladine koja potiče iz Srbije i Crne Gore govore da se sadašnja generacija naših mladih trudi da što pre zaboravi odakle su došli. Jezik gotovo previše brzo zamenjuju engleskim, čak i u komunikaciji sa svojim ukućanima, izbegavaju druženje sa vršnjacima istog porekla, odriču se svojih imena zarad nekih novih. Ovo se uglavnom tiče mladih koji su sa roditeljima došli od devedesetih godina naovamo. Istini za volju, to se dešavalo i ranije, ali čini se da nikada nije poprimalo ovako drastične razmere.

Za razliku od njih, veza starije imigracije sa korenima deluje čvršće, sa jasnijim nacionalnim identitetom i bez potrebe za brisanjem prošlosti.

Vremena se menjaju ali, nažalost, ne uvek na bolje.

Popularnost generalnog guvernera varira

Čak trećina frankofona u Kvebeku je protiv gospođe Žan

Popularnost generalnog guvernera Mišel Žan varira od provincije do provincije i, dok u pojedinim raste, u njenom Kvebeku kao da su se razočarali što je njihova sunarodnica na toj funkciji.

Gledano globalno, na nacionalnom nivou, dve petine Kanađana ima povoljan stav prema gospođi Žan, a samo jedna petina je protiv nje. Ostali su uzdržani.

Međutim, među frankofonima u Kvebeku čak trećina anketiranih se izjasnila protiv gospođe Žan. Brojke su još drastičnije kod iskazivanja mišljenja građana da li se generalna guvernerka ponašala dostojanstveno i inteligentno od naimenovanja nadalje. Dok tri petine Kanađana daje potvrdan odgovor, u Kvebeku je stav gotovo u potpunosti polarizovan, pa je odnos onih koji su rekli 'da' i onih sa odovorom 'ne' 44:45 odsto.

U momentu kada je naimenovana za ovu visoku funkciju, popularnost gospođe Žan je u čitavoj zemlji bila velika, ali je naglo opala kada su se pojavili navodi da su ona i njen suprug pripadali separatistima. Dodatno neraspoloženje stiglo je posle njenog pristupnog govora, koji je označen kao zastareo, i posle najnovijih šaljivih komentara na prijemu za novinare.

Objavljeni dobitnici nagrade generalnog guvernera

Nagradu za roman dobio Dejvid Gilmor

Ove nedelje su u Montrealu saopštena imena ovogodišnjih dobitnika nagrade Generalnog guvernera za književnost.

Nagradu za roman dobio je pisac iz Toronta Dejvid Gilmor za svoje delo Savršena noć za odlazak u Kinu (A Perfect Night to Go to China).

Za knjigu poezije Procesionalno (Processional) nagrađena je Eni Kompton iz Rotseja, nju Brunsvik, dok je nagradu za najboljeg dramskog pisca dobio Džon Majton za svoje delo Polovičan život (Half Life). Ovo je Majtonu drugo veliko priznanje ove sezone, pošto je nedavno dobio Siminovičevu nagradu.

U kategoriji literature za decu, nagradu za tekst dobila je Pamela Porter, iz Sidnija, Britanska Kolumbija, za Ludog čoveka (The Crazy Man), a za ilustraciju Ron Gonsalves, Maloritaun, Ontario za knjigu Zamisli dan (Imagine a Day) autorke Sare Tomson.

Fred Rid iz Montreala, preveo je na engleski knjigu Tijerija Henča Istina ili smrt: Traganje za besmrtnošću u zapadnjačkoj pripovedačkoj tradiciji (Truth or Death: The Ljuest for Immortality in the njestern Narrative Tradition) i zaslužio nagradu Generalnog guvernera.

Imena ovogodišnjih dobitnika objavljena su u Montrealu, čime je grad obznanio da će biti svetska prestonica knjige za 2005-06 godinu.

Nagrada Generalnog guvernera, koja između ostalog podrazumeva i novčani iznos od 15 hiljada dolara, biće dobitnicima uručena sledeće nedelje u Rido Holu.

O nasilju u školama

Svako peto dete koje je izloženo nasilju svojih vršnjaka ćuti i trpi

Nasilje u školama je, nažalost, postalo gotovo uobičajena pojava. O njemu se malo više govori tek onda kada se dogodi nešto drastično (poput najnovijeg privođenja i hapšenja petnaestak mladih iz jedne škole) ili kada se sprovede istraživanje koje iznedri surovo realne i bolne podatke.

Ovog puta podatke je iznela Kanadska inicijativa za prevenciju nasilja. Oni kažu da svako peto dete koje je izloženo nasilju svojih vršnjaka ćuti i trpi, umesto da traži odgovarajuću pomoć. Ta deca su na meti nasilnika najmanje dve godine, što je zaista šokantno. Još je alarmantnija činjenica koju iznosi Centar za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje, da otprilike svaki treći đak od sedmog do dvanaestog razreda trpi različite vidove maltretiranja u školi. Tu se svrstavaju razni stepeni gradacije verbalnog, fizičkog ili socijalnog uznemiravanja.

Deca duplo ređe prijave da ih neko maltretira ukoliko je taj neko njihov prijatelj. Devojčice se lakše nego dečaci odvaže da nekome prijave da su žrtve maltretiranja.

Sa druge strane, ispitivanje je pokazalo da u 57 odsto slučajeva maltretiranje prestane već posle deset sekundi, ako interveniše prolaznik. Interesantno je da su oni tu u najvećem broju slučajeva, ali da intervenišu tek pri svakom četvrtom.

Školsko igralište je najčešće mesto na kojem se dešavaju ove neprijatne situacije, a u tri četvrtine slučajeva problemi nastaju zbog školskih drugova.

Svi ovi podaci, a i najnoviji navodi da je u katoličkoj školi u Nort Jorku bilo seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja, naterali su ontarijsku vladu da najavi izdvajanje 23 miliona dolara, u naredne tri godine, u fondove koji se bave iskorenjivanjem nasilja u školama. Ministar obrazovanja Džerard Kenedi je u sredu rekao da će se provincija postarati da svaka škola dobije određenu svotu i da ima obavezan program za sprečavanje nasilja, a da će biti organizovan i poseban rad sa žrtvama nasilja. Programi će obuhvatiti podizanje samosvesti kod dece, podsticanje dece da reaguju na nasilje umesto da budu nemi svedoci, kao i uvođenje mehanizama za anonimno prijavljivanje nasilnika u školi. Takođe, planira se i stvaranje zajedničkih timova, sastavljenih od predstavnika učenika, roditelja, nastavnika i direktora, koji bi trebalo da sačine adekvatan program akcije za samu školu, uzimajući u obzir sve specifičnosti te škole.

Deo novca biće namenjen i za potrebe specijalne telefonske linije za pomoć deci, koja će biti otvorena 24 sata dnevno.

Ministar Kenedi je skrenuo pažnju da siledžije iz školskih klupa najčešće kasnije u životu nastave sa svojim kriminalnim aktivnostima. On je potencirao da se takav vid ponašanja ne toleriše u ontarijskim školama i zajednicama.

Parti Kvebekva dobila novog lidera

Boskler veruje da će mu biti zaboravljeni gresi

Za novog lidera Parti Kvebekva izabran je kontroverzni Andre Boskler, koji je svojevremeno bio ministar i u to vreme koristio heroin. On je najmlađi do sada izabrani lider stranke i prva osoba na tako visokoj funkciji koja otvoreno priznaje da je homoseksualac.

Na prvoj konferenciji za štampu koju je održao u novom svojstvu, Boskler je obećao da će slediti politiku Parti Kvebekva koja ga, ukoliko bude izabran za premijera, obavezuje na referendum o nezavisnosti provincije čim je pre moguće. Po njegovim rečima, Kanada ne bi trebalo da se odnosi prema nezavisnosti Kvebeka kao prema pretnji usmerenoj protiv zemlje ili bilo koga drugog., pošto je to ono što provinciji treba da mogla da ponovo ulaže u obrazovanje, da da prioritet javnim službama i da nastavi ostvarivanje ideje stranke.

Boskler je pomenuo da se u zemlji nije ništa izmenilo u stavu prema Kvebeku od 1995. godine, a žitelji provincije traže svoje sopstvene kontakte sa ostatkom sveta.

Praktično odmah po dolasku na čelo stranke, Boskler se našao na meti napada pojedinih liberala. Federalni ministar za životnu sredinu Stefan Dion je rekao da Boskler želi unilateralno da objavi nelegalnu nezavisnost i da stvori haos. On je optužio Parti Kvebekva da je još jednom dokazala da nije sposobna da za svog lidera izabere osobu koja ima jasan i odgovoran stav.

Ministar u vladi Kvebeka za privredni razvoj Klod Bešar naglašava da Boskler nema moralni autoritet za dobijanje mnogih ministarskih mandata, a kamoli tek za premijerski i da su članovi Parti Kvebekva o tome morali da vode računa. Ministar Bešar ističe da je sada ostalo na građanima provincije da strogo vode računa o tome.

Što se Bosklera tiče, on veruje da su stanovnici provincije spremni da mu oproste pređašnje greške i prihvate ga kao lidera.

Pred samit o starosedeocima

Kembel i Fontejn apeluju na političare da ne dovode u pitanje održavanje skupa

Premijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel se nada da najnovija dešavanja u Otavi neće poremetiti termin održavanja premijerskog sastanka za rešavanje zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih pitanja starosedelaca. Sastanak treba da se održi sledeće nedelje u Kelovni.

Kembel je priznao da strahuje, iako do sada nije bilo nikakvih naznaka da bi moglo do odgađanja. On se, mada svestan da se ne mogu predvideti naredni potezi nacionalnih stranaka, založio da sve one shvate značaj ovog samita.

Slično Kembelu, i poglavica Skupštine prvih naroda Fil Fontejn apelovao je na federalne političare da ne dovode u pitanje održavanje sastanka, naglašavajući da je došlo vreme kada se zaista moraju rešavati goruća pitanja žitelja starosedelačkih naselja.

Vlada objavila mini budžet

Smanjivanje poreza za srednje situirane četvoročlane porodice

Federalna vlada je najnovijim mini budžetom, koji ima sve karakteristike predizbornog, priznala da su preveliki porezi koje plaćaju građani i preduzeća. U nameri da to ublaži, vlada je dala predlog mera za smanjivanje poreza u narednih šest godina.

U izveštaju stoji da Kanada naplaćuje viši porez nego ijedna druga druga zemlja iz G7. U Kanadi 11,7 odsto bruto nacionalnog proizvoda dolazi od poreza koji se ubire od građana i korporacija, dok je u prosek u ostalim zemljama iz ove grupe 8,9. Napominje se da neki porezi direktno utiču na standard života građana, a da je ubedljivo najviše pogođena kategorija srednje situirana četvoročlana porodica.

Posebno se ističe da bi mere trebalo između ostalog da pomognu da korisnici socijalne pomoći budu motivisaniji da se zaposle. To često nije bio slučaj, pošto se dešavalo da, zbog mnogih finansijskih začkoljica, budu u goroj materijalnoj situaciji kao zaposleni nego što su bili ranije jer gube brojne pogodnosti - hiljade dolara prihoda i beneficije pri nabaci lekova ili iznajmljivanju stana.

Ove vladine mere pozdravili su mnogi, između ostalih i predsednik Kanadske trgovinske komore Nensi Hjudžiz Entoni. Ona je istakla da je vlada napokon priznala ono što su građani odavno znali i sama činjenica da se nešto pokreće je više nego dobrodošla.

Jedna od mera iz predloženog plana učiniće da će sledeće godine četvoročlana porodica u kojoj dvoje rade i zarađuju između 30 i 60 hiljada dolara, platiti za 499 dolara manji porez. U tu svotu je uračunato i povećanje iznosa limita do koga se ne plaća federalni porez na dohodak. Taj limit bi se ubuduće povećao na 8.648 dolara. Retroaktivno od januara trebalo bi da bude uvedeno i smanjivanje u najnižem ličnom primanju, na 15 odsto.

Gudejlov predlog takođe podrazumeva da građani sa najnižim prihodima, njih oko pola miliona, bude oslobođeno plaćanja poreza, takođe retroaktivno od 1. januara 2005. godine.

Tri meseca posle čuda na aerodromu Pirson

Na fransuskom avionu nije bilo nikakvih problema

Skoro tri i po meseca posle nezgode francuskog aviona na pisti aerodroma Pirson, objavljen je preliminarni izveštaj, u kojem se naglašava da je sve na letelici bilo u ispravnom stanju.

Istražitelji su pomno ispitivali ostatke aviona i crnu kutiju, kako bi pronašli odgovor na pitanje šta je dovelo do toga da avion sleti sa piste i da se zapali. Jedna od pretpostavki je bila da je nestalo goriva, ali utvrđeno je da je rezervoar bio pun. Ostali mogući faktori su izuzetno jaka oluja tog avustovskog popodneva, kratka pista, zapravo najkraća na aerodromu, kao i moguća greška pilota.

Istražni organi treba sada da utvrde u kojoj meri je svaki od ovih faktora imao udela u nezgodi aviona na liniji Pariz - Toronto, 2. avgusta. Da podsetimo: avion se zapalio posle izletanja sa piste no, na sreću, svih 297 putnika i 12 članova posade uspelo je da se spasi.

Voda zapiće godinama bila problem u starosedelačkim naseljima

Federalni inspektor za životnu sredinu i održivi razvoj Johana Gelinas istakla je pred komitetom Donjeg doma da su Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo za pitanja starosedelaca znali u kakvom su stanju vodovodni sistemi u starosedelačkim naseljima, poput onog u Kašečvanu. U nekim naseljima je preporuka za prokuvavanje vode bila na snazi godinama.

Gelinas je septembra podnela svoj godišnji izveštaj, u kojem kaže da se vlada nije dovoljno angažovala na obezbeđivanju kvalitetne pijaće vode u rezervatima.

Gelinas je rekla i da je Ministarstvo za pitanja indijanskih naroda ustanovilo u 2001. godini da u tri četvrtine rezervata voda za piće nije bila odgovarajućeg kvaliteta, ali da je problem što još uvek ne postoje zakoni ili propisi koji regulišu upravljanje nad njihovim sistemima za vodosnabdevanje.

Istraživanje Komonvelt Fonda

Pacijenti u Kanadi imaju razloga da se žale na zdravstvo

U istraživanju Komonvelt Fonda, kojim je bilo obuhvaćeno šest zemalja, ustanovljeno je da stanje u kanadskom zdravstvu nije baš najsjajnije u poređenju sa onim što se pruža pacijentima  Australiji, Novom Zelandu, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD-u. Građani su pokazali da su nezadovoljni onim što im se pruža, tako da je čak 78 odsto učesnika u anketi izjavilo da je potrebno izvršiti korenite promene u zdravstvu ili ga kompletno obnoviti. Više nezadovoljnika ima samo u Nemačkoj, ali tamo je stanje ove službe bolje.

Između ostalog, analizirani su mogućnost brzog pregleda kod svog lekara i greške zdravstvenih radnika. Kanada se našla na poslednjem mestu među ovih šest zemalja po tome koliko brzo možemo obaviti pregled kod svog lekara. Manje od jedne četvrtine anketiranih je navelo da ih je lekar brzo primi, a skoro trećina je izjavila da su morali da čekaju preko šest dana.

U zemljama u kojima bazična medicinska lekarska služba funkcioniše efikasnije mnogo je manja gužva u urgentnim centrima, što je jedan broj anketiranih i potvrdio. Oni su, naime, i sami bili svesni da su se javljali hitnoj pomoći za neke probleme koje su mogli da reše sa svojim lekarom.

Što se tiče grešaka, Kanađani su prijavili toliko grešaka da se naša zemlja našla na pretposlednjem mestu. Pogrešni lekovi ili doziranjea, pogrešni rezultati analiza ili neadekvatno reagovanje osoblja u slučajevima kada su rezultati bili alarmantni, samo su neke od situacija u kojima su se pacijenti našli zbog greške medicinskog osoblja. Lekarima se zamera i što na nerazumljiv način objašnjavaju rizike od intervencija i što ne daju jasna uputstva o ponašanju pacijenata otpuštenih iz bolnice. U ovoj kategoriji SAD je na poslednjem mestu sa 34 odsto, Kanada tek malo bolja sa 30, dok najrevnosnije osoblje imaju Velika Britanija i Nemačka, sa 22, odnosno 23 odsto prijavljenih grešaka.

Jednostavan test otkriva bolest

Pokreti oka pomažu pri dijagnozi

Kanadski naučnici kažu da jednostavan test koji beleži pokrete oka može da bude novi način za dijagnostifikovanje fetalnog alkoholnog sindroma, FAS-a, koji se javlja kod svakog stotog deteta u Kanadi.

Ovaj sindrom nastaje ukoliko majka konzumira alkohol u trudnoći, a manifestuje se kroz poremećaje ponašanja, kakvi su izlivi besa i agresije, laganje, krađe i slaba kontrole impulsa.

Profesor Džejms Rejnolds, sa univerziteta Kvins u Kingstonu, kaže da je u mnogim slučajevima bila postavljena pogrešna dijagnoza, kao da se radi o poremećaju nedostatka pažnje usled hiperaktivnosti. Takva deca su imala probleme u školi i u mnogo slučajeva su zbog nesnalaženja napuštala školu i bila prepuštena ulici. Profesor Rejnolds je međutim, sa svojim timom, ustanovio da pokreti oka ukazuju na oštećenje mozga. Na osnovu ispitivanja kod 22 dece, deset sa FAS-om i dvanaest bez, Rejnolds je otkrio da oni iz prve grupe ne mogu da fokusiraju svoj pogled ako postoji nešto što ga ometa.

Rezultati ovog ispitivanja biće izneti na Međunarodnom društvu za neurologiju, ove nedelje u Vašingtonu.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"