ANA ZOTOVIĆ IDE U FINALE ZA MIS KANADE

“VEROVALA SAM U SEBE I DALA SAM SVE OD SEBE”

U polufinalu od 16 devojaka za izbor Mis Kanade 2006, 15 novembra 2005. naša Ana Zotović, svojom lepotom i šarmom je osvojila publiku kao i sudije i plasirala se u finale. Ali to nije prvi put da je njena lepota bila zapažena. Ana Zotović je i ranije bila u svetu mode.

Ona je manekenka  legendarne i najpoznatije kanadske dizajnerke Pat Makdonu (Mcdonugh) čije kreacije su nosile princeza Dijana, Bitlsi i mnoge druge poznate ličnosti.

Pat Makdona lično bira svoje manekenke, tako da je njen model bila i  Mis Kanade i Mis Univerzum 2005, Natalija Globova.

Ana ju je očarala svojom pojavom tako da  je naša lepotica bila počastvovana da nosi njene modele i pre izbora za Mis, 14 novembra  na modnoj reviji koju je Pat organizovala. Naravno i Pat Makdona je bila prisutna da bodri Anu za kvalifikaciju za Mis Kanade.

Moram priznati da je te večeri, 15. novembra kada su sve učesnice prošetale binom, bilo očigledno da naša Ana ima sve predispozicije da bude u finalu za izbor Mis Kanade.

Duboko verujem da će svojim neodoljivim šarmom i jedinstvenom lepotom biti zapažena i na ovom velikom i značajnom takmičenju o čemu ćemo vas redovno obaveštavati.

U razgovoru koji smo vodili nakon takmičenja, Ana Zotović, specijalno za “Novine Toronto” kaže:

“Iako sam bila vrlo uzbuđena  tokom celog takmičenja, uživala sam u celom događaju. Nisam bila sigurna kakav će ishod biti, ali sam verovala u sebe i znala sam da sam dala sve od sebe. 

Kada su pitali kandidatkinje pitanja, pokušala sam da se saberem i nisam imala preveliku tremu.

Bilo mi je mnogo lepo. Mnogo mi je značila podrška moje porodice i prijatelja koji su bili prisutni.Videla sam ih u publici kako se smeše i to mi je dalo više snage i samopouzdanja da idem dalje.

Sve u svemu, vrlo sam zadovoljna što sam ušla u prvih pet. Videćemo kako će biti  na državnom takmičenju... glavno je učestvovati i uživati u svemu ovome, a pobeda dođe kao neki bonus.”

  Ono što svemu daje još veću čar i zbog čega smo posebno ponosni na Anu je to da su je sve devojke prišle i sa oduševljenjem čestitale.

Svojom neposrednošću i plemenitošću, koja zrači iz cele njene pojave, Ana osvaja sve one koji je okružuju.

Svakako smo ponosni što nas ovakva jedna devojka predstavlja i zato verujemo da će uspeti na tom putu mode i lepote.  

Miško Maznić

U Torontu je registrovan 21 sledbenik "BoŽe Puba"

Džaba vam novci moji sinovci…

Upravo je počelo drugo prvenstvo u preferansu - "Toronto Preferans Liga 2005/2006"

Verovatno se retko ko od mlađih, ali i čitalaca srednje generacije, seća TV drame koja je prikazivana na RTS-u pre nekih tridesetak godina a koja se zvala "Treći za preferans". Pomenuta dramska radnja bila je smeštena negde na prostorima bivše nam Jugoslavije, a kao što joj i sam naslov kaže, bavila se večitim problemom igrača preferansa - Kako naći trećeg !!!

Godine su prolazile ali je problem ostao. Čak i na prostorima toliko udaljenim od domovine, a verovatno i svuda gde postoji naša zajednica aktualno je i dan danas (a pogotovu vikendom) traženje za nekim ko bi makar mogao da "glumi" trećeg.

Tako je bilo i u Torontu. O tome koliko je ovde duga zima, iluzorno je trošiti reči, ali je zbog toga problem postao još izraženiji, a samim tim i napori za njegovo rešavanje. Znao je to i Zlatko Milinković, kada je negde u maju 2004 godine došao na spasonosnu ideju. Prvo je organizovao preferans turnir na kome je bilo 6 učesnika. Utisci su bili znatno iznad očekivanja pa se leto "utrošilo" na organizaciju i pripremu još većeg takmičenja planiranog za zimu koja je sledila. Pušten je "aber" po zajednici i odziv je bio izuzetan- 21 igrač se odlučio da uđe u nešto u čemu do tada nije bio niko od njih - u prvu "Toronto Prefenas ligu 2004/2005" !!!

Od prvog momenta nije se znalo šta je važnije igranje preferansa ili druženje. Ta-kmičenje je trajalo do maja a završilo se onako kako i dolikuje igračima preferansa - u restoranu na zajedničkoj večeri gde su i proglašeni i prvi pobednici.

Preferans liga je ove jese-ni ušla u svoju drugu takmičarsku sezonu. Ponovo sa 21 igračem. Napominjemo da ova liga nije klub za koji Vam je potrebna članska karta, ona nema svoje prostorije i redovne sastanke. Partije se igraju u domovima učesnika po rasporedu i međusobnom dogovoru kada to svima najviše odgovara.

Goran Prekić, član organizacionog odbora, rekao nam je da je ipak neophodno zadovoljiti jedan uslov da bi se takmičili u Toronto Preferans ligi: - Morate govoriti jedan od jezika bivše Jugoslavije: srpski, hrvatski, bosanski, srpsko-hrvatski , hrvatsko-srpski, lalinski, šumadijski, beogradski pa čak su prihvatljive (blaže) varjante makedonskog, leskovačkog, pirotskog, niškog ili vranjanskog…

Takođe, rekao nam je on, ne postoje nikave prepreke po pitanju verske, rasne, i naročito, polne zastupljenosti.

U ovoj drugoj sezoni završeno je četvrto kolo. Novine će od danas redovno pratiti događanja u Toronto Preferans ligi, rezulate kao i trenutno stanje na tabeli.

Napominjemo da se u ovoj ligi ISKLJUČIVO igra za bodove, zabavu i druženje. Novac niko nikada nije spomenuo pa tako gornji naslov shvatite samo kao slobodnije izražavanje pisca ovih redova.
U ovom trenutku posle odigrana četiri kola tabela ima sledeći izgled:
1. Lučić             11 poena
2. Vesić             10 poena
3. Milinković      9 poena
4. Maksimović   9 poena
5. Čalić             8 poena
6. Aničić           8 poena
7. Spasojević    7 poena
8. Prekić           6 poena
9. Milovanović   6 poena
10. Janackov     6 poena
11. Ilić              6 poena
12. Bešir           6 poena
13. Popović       6 poena
14. Filipović      5 poena
15. Pajkić         5 poena
16. Bozalo         5 poena
17. Korać          5 poena
18. Gusev         5 poena
19. Đorđević     3 poena
20. Višekruna    3 poena
21. Stojković     0 poena

Napomena: Partije se igraju od 150 bula. Pobednik dobija 3 poena, drugoplasirani 2 boda ako je pozitivan ili 1 poen ako je negativan. Treći ne dobija bodove.

Peto kolo, Toronto Preferans Lige na programu je u periodu od 16-30 novembra.

Sve one koji žele redovnije da prate događanja u Toronto Preferans Ligi, obaveštavamo da postoji i zvanični veb site lige i on je: njnjnj.preferans.tk

Na sajtu je pored praćenja rezultata moguće učestvovati u diskusijama i upoznati se sa osnovnim pravilima igre.

Srđan Bešir

multietniČki hokejaŠki turnir

Beli Orlovi oštre klizaljke

Još nešto više od mesec dana ostalo je do početka velikog multietničkog hokejaškog turnira. Od 27 - 30 decembra  šesnaest ekipa će se boriti za pehar koji će biti izložen u vitrinama hokejaške kuće slavnih. Ovaj jak turnir propratiće i jak sponzorski tim tako da ne treba sumnjati da će sve biti dobro organizovano.

Utakmice će se igrati po grupama u dve arene. Za nas je svakako najinteresantnija "Scarborough arena gardens" gde će igrati Srpski tim. U prvoj utakmici na turniru Beli Orlovi igraju protiv hokejaša Južne Azije a ne treba ni spominjati da će podrška sa tribina biti više nego dobrodošla. Ovo je ujedno poziv svim navijač-kim grupama i ljubiteljima hokeja da dođu i pomognu našim hokejašima da osvoje ovaj turnir.

Ne treba zaboraviti da je Alfa i Omega srpskog tima Petar Žeželj i sama činjenica da jedan bivši vrhunski NHL igrač igra ovaj turnir, daje nam za pravo da od naših hokejaša očekujemo dosta. Istina, obilazeći forume koji su na originalnom sajtu njnjnj.CMHL.ca, Srbi ne figuriraju kao mogući favoriti, ali reči proslavljenog  NHL igrača da Srbi imaju moćan tim, i da su favoriti iz senke, još više pojačava tenziju pred ovaj turnir.

Imena igrača koji će igrati pod srpskom zastavom biće objavljena 28 novembra. Petar Žeželj je rekao da ima još nekoliko nedoumica oko sastava tima ali da će sve biti kristalno jasno do zakazanog termina.

Beli Orlovi igraju egzibicionu utakmicu protiv Kineskog tima u nedelju 20. novembra u 3:30 u "Scarborough Icesports" areni. Dobra prilika da ih vidimo na delu.

Beli Orlovi još uvek nemaju sponzora. Za sam turnir  potrebno je $15 000 i rukovodstvo tima se trudi da u hodu reši taj problem. Mogući generalni sponzor  dobiće prostor na dresovima Belih orlova  za svoju reklamu, a dres će za sva vremena biti izložen u hokejaškoj kući slavnih.

Izvrsna prilika da se tamo nađe i ime neke Srpske kompanije koja egzistira na ovim prostorima.

Ako ste zainteresovani za sponzorstvo i donaciju sve informacije možete dobiti od:

Mirka Babića

na telefon 416 484 9622

ili e-mail mirko.babic@3web.net

Novine će medijski propratiti ovaj sportski događaj a koristimo priliku da za sledeće izdanje najavimo i ekskluzivni intervju sa najboljim srpskim hokejašem svih vremena Petrom Žeželjom .

N. S.

IZLOŽBA ĐORĐA SEKULIĆA 

ČUVARKA SNA

Sinoć 17. novembra 2005.otvorena je samostalna izložba umetnika Đorđa Sekulića. O ovom nadarenom umetniku Radovan Gajić je u uvodnoj reči rekao:

“Ljudsko telo zasigurno je jedno od dva prva obličja, koji su inspirisali umetnike u njihovom delovanju. Na svoj način rad slikara još pećinskog doba, beleška je ideje da je telo, po sebi određeni svemirski zapis i da može dalje da ima funkciju znaka, u prenošenju ideja među ljudima, kroz vremena.

Tako smo kasnije, po sebi, dobili, podigli čitavu mitološku građevinu i sklopili uzvišenu, ali dramatičnu priču o minulom rajskom dobu. Kao i o tome da tamo nismo trebali ništa osim sopstvenog svemirom nam datog obličja. Takvi smo bili u rajskom vrtu. Nagi, ne goli, ne svučeni. Takve su žene bile tamo, odnosno takav je bio onaj jedan, a za njega ona jedna, prvom pojavom svojom, bila je: nestvarana.

Sekulić ne istražuje kakva je ona bila, on ne traga za nekakvom izgubljenom proporcijom idealnog tela. Kroz svoje životne modele, on pretražuje kakav je bio san usnuloga, dok je u bašti boravio sam. Šta je, kakva je bila ona koja je u snu držala snevača, pre no se probudio sa bolom u grudima i rebrom manje. Rebrom od koga je načinjena ona: mitska pražena.

Taj san u sebi nije imao erotsko, telo još nije poznavalo radost nadražaja i Sekulić nam otvoreno saopštava svoju ideju: taj san je bio delovanje estetskog čina na biće, usamljeno u univerzumu.

I zaista, kakav bi to bio san kada sanjano ne bi moglo da uzvrati snom i snom o sanjaču. Sudbinska igra estetskog čina objavila je nju kao onu koja je u svom snu već čuvala sanjača; i svoju potragu za njime.

Otuda i dolazi Šekspirova misao u Tempestu: "mi smo svi samo tvar od koje su sačinjeni snovi". Kasnije, ovo je banalizovano kroz holivudsko promovisanje kulture novca, u filmu "Malteški soko".

Ovde, večeras, baš kao u snu, okruženi smo objavom mnogih divnih dragih tela, a to je sve potraga za samo jednim: za ženom iz pra sna.

Sekuliću želim da, za nas, srećno traga i dalje.

Nama ? Prepustimo se užitku, u onome što je do sada našao”.

Izložba je otvorena do 5 decembra u Annex Art centru na 1073 Bathurst Str.

I.Đ.

OTAVA

Profesoru Ajdukoviću uručena medalja čovekoljublja

Univerzitetskom profesoru u penziji iz Montreala Đorđu Ajdukoviću je u ambasadi Srbije i Crne Gore u Otavi uručeno visoko odlikovanje - medalja čovekoljublja.

Ukazom predsednika državne zajednice SCG Svetozara Marovića Ajduković je odlikovan za "nesebičnu pomoć i dobročinstvo svom narodu u državi matici". Visoko odlikovanje profesoru Ajdukoviću uručio je ambasador SCG u Kanadi Perko Vukotić.

Na prigodnoj svečanosti, kojoj su prisustvovali predstavnici dijaspore, Vukotić je istakao da ambasada SCG "veoma ceni profesora Đorđa Ajdukovića zbog njegovog profesionalnog i društvenog ugleda, kulture, skromnosti, iskrenog altruizma, duboke privrženosti otadžbini i velikog angažovanja u srpskoj zajednici u Montrealu, gde je inicijator i organizator kulturno-prosvetnih zbivanja".

Zahvaljujući na odlikovanju Đorđe Ajduković je rekao da "nije očekivao odlikovanje, niti ga je tražio". "Verujem da čovek uvek mora davati svom narodu iz srca, ne s računicom", dodao je on.

Sve donacije profesor Ajduković obezbedio je ličnim sredstvima.

Đorđe Ajduković (77), diplomirao je i doktorirao medicinu u Zagrebu, gde je započeo karijeru na univerzitetu. Od 1963. do 1968. bio je naučni saradnik na univerzitetima u Baltimoru  i Montrealu . Potom je, sve do penzionisanja 1996. godine radio kao univerzitetski profesor u Montrealu.

Objavio je više od stotinu naučnih radova i ostvario 19 patenata.Ajduković se još 1993. godine odazvao na apel Univerziteta u Beogradu za pomoć u stručnoj literaturi, nedostupnoj zbog tadašnjih sankcija UN. Zbog tog i drugih ograničenja, donacija od nekoliko hiljada stručnih knjiga i časopisa realizovana je desetak godina kasnije.

Medicinskom fakultetu u Beogradu profesor Ajduković poklonio je i laboratorijsku opremu kojom se pomoću DNK analiza može identifikovati poreklo žrtve. Za Uskrs 2003. godine poslao je kontingent igračaka srpskoj deci u Orahovcu na Kosovu i Metohiji.

Značajan fond knjiga iz zaostavštine supruge Ive ove godine namenio je Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) poklonio je kompjutersku opremu.

BIBLIOTEKA - EDMONTON

KADA SNOVI POSTANU STVARNOST

Ideja nekolicine entuzijasta da od puste želje naprave biblioteku, kao simbol očuvanja srpskog identiteta u ovoj dalekoj zemlji, postala je stvarnost i biblioteka "Vuk-Stefanović-Karadžić" u Edmontonu slavi četiri godine postojanja. Zahvaljujući razumjevanju Crkveno-školske Opštine biblioteka je dobila privremeni smještaj u zajedničkoj prostoriji sa kancelarijom sveštenika Drage Kneževića, a ubrzo i svoj prostor gde se i danas nalazi.

- Početak rada biblioteke bio je težak. Mišljenja su bila podeljena od toga da li nam tako nešto uopšte treba do pitanja prostora u podrumu sale srpskog doma. Na sreću prevagnuo je razum i biblioteka je otvorena u decembru 2001 godine - kaže predsjednik Upravnog odbora biblioteke Sveto Nikić, napominjući da je početni fond biblioteke bio više nego skroman i da je osnivače jedino držala nada da će se dogoditi čudo i da će bez ikakvih novčanih mogućnosti ostvariti svoju zamisao.

- Skromne donacije na našim promotivnim svečanostima pomogle su nam da ideju dr Gorana Inđića sprovedemo u djelo. Tako smo počeli sa kupovinom i iznajmljivanjem video kaseta domaćih filmova, igranih serija i muzičkih sadržaja. To nam je donosilo skroman priliv novca koji je uz članarinu, koja je 15 dolara godišnje, služilo za dalje obogaćivanje kasetama i za tekuće potrebe.

Trenutno imamo oko 200 članova biblioteke, oko 1500 knjiga i oko 200 video kaseta i njihov broj se iz dana u dan uvećeva. Knjige smo prikupili uglavnom zahvaljujući donacijama pojedinaca, ali i donacijama Narodne Biblioteke Srbije, koja redovno šalje vrijedne pošiljke, Narodne Biblioteke grada Beograda, knjižare "Dereta"iz Beograda, gospođe Sofije Škorić iz Toronta i drugih.

Upravni odbor biblioteke je 2004 godine uložio mnogo truda i uz nesebičnu pomoć naših sugrađana napravljene su police za knjige i kasete. Nabavljen je radni sto, sto i stolice za posjetioce, kao i projektor i platno za projekcije. Biblioteka posjeduje i softnjare za vođenje kataloške baze podataka kao i njeb site: http://njnjnj.vertigodesign.net/biblioteka/.

- Raspolažemo i sa nekoliko šah-tabli i svakog petka, kada je biblioteka i otvorena, mogu se vidjeti mlađi i stariji posjetioci kako igraju šah. Inicirali smo i osnivanje dramske sekcije, a ono što nas najviše raduje je velika posjećenost. Ljudi se tu sastaju, r azmenjuju iskustva i mišljenja, pa smo inspirisani ovim druženjem odlučili da to i ozvaničimo jednomesečnim sastajanjem u trajanju od jednog sata.

Te takozvane drugarske večeri su unijele nešto novo u našu zajednicu i jako su posjećene - ističe Sveto Nikić, i dodaje da su realizaciju istih pomogli naši stručnjaci raznih profila koji su radi podjeliti svoja iskustva i znanja. - Do sada smo imali nekoliko književnih večeri, izuzetna predavanja o ishrani i uticaju ishrane na zdravlje, kao i veče posvećeno Milevi Marić-Ajnštajn koje je propraćeno i PBS-ovim filmom o njenom životu.

Odbor biblioteke je otvoren za sve vaše prijedloge i savjete, te vas poziva da ih kontaktirate na sledeću e-mail adresu: biblioteka@shaw.ca

A.Ković-Bodiroza

OKVIL

HERCEGOVAČKO VEČE

Sad već tradicionalno, čuveno Hercegovačko veče održano je 11. novembra u Okvilu. Više od 800 Hercegovaca, ali i Srba i njihovih prijatelja iz svih krajeva bivše otadžbine, dobrotvora iz Amerike i Kanade, dočekali su članovi upravnog odbora Kanadsko-Srpskog dobročinstva Jovan Dučić, starim Hercegovačkim običajem bratskom dobrodošlicom.

Ovo društvo želi da okupi Srbe iz svih krajeva gdje su oni prije živjeli, u bivšoj domovini. I u tome uspjeva. Ovo je najveći skup Srba koji je održan do sada u Kanadi i Americi u organizaciji jednog zavičajnog društva.

Goste je pozdravio predsjednik društva, gospodin Jovo Miškin, veoma dirljivim govorom. Veoma uspješan voditelj i urednik cjelovečernjeg programa je bio gospodin Ljubiša Vlatković, koji je i autor veoma posjećene izložbe "Naša Hercegovina", te večeri. Veliki doprinos organizaciji ove večeri dao je i sekretar društva gospodin Jakov Vico, kao i ostali članovi upravnog odbora, Stevica Čukilo, Matija Trklja, Mišo Ćeklić, Pero Misita, Mihajlo Milićević i Slobodan Kosović. Cjele noći je svirao orkestar "Košava", a po drugi put gost Hercegovaca je bio poznati pjevač Miroslav Ilić.

Te večeri gosti su bili impresionirani folklornim ansamblom Akademija srpske narodne igre "Miroslav Bata Marčetić". Takođe, u umjetničkom djelu programa učestvovao je i poznati guslar iz Kičinera gospodin Dragan Vladičić, zatim vokalna grupa "Krajiška Nada", naši gosti i prijatelji iz Vindzora. Zanimljivo je bilo čuti nadpjevavanje Kanadskih i Američkih Hercegovaca. Gost večeri je bila i naša lijepa hercegovka Tijana Arnautović- Miš Kanade 2004 godine.

Ove divne večeri održana je i promocija novopokrenutog časopisa za književnost i kulturu "Nova Zora", koji je u stvari nastavio tradiciju čuvene Mostarske "Zore", koju su uređivali naši veliki pjesnici Aleksa Šantić i Jovan Dučić. Sadašnji novi časopis osnovalo je Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta"- odbori iz Gacka i Bileće, kao nacionalni, kulturni i duhovni pokret sa stogodišnjom tradicijom i u ovim vremenima je veoma prisutna kod Srba u Republici Srpskoj, i u srpskom narodu uopšte.

Dragi čitaoci ovog lista vama je sigurno poznata svjetla uloga "Prosvjete" s početka 20-tog vijeka kada se srpski narod našao u sličnoj teškoj situaciji, kada mu je prijetila opasnost da se kulturno i duhovno odrodi i asimilira u projekat Austro-Ugarskog novog svjetskog poretka. Tada je to društvo, pod vođstvom braće Svetozara i Vladimira Ćorovića, Alekse Šantića, braće Šola, Jovana Dučića, Petra Kočića i mnogih drugih, okupljeni pod krovom "Prosvjete", ustalo u odbranu srpskog nacionalnog bića i zajedno sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, hrabrilo svoj narod i predalo u amanet novim generacijama luču nacionalne borbe za opstanak i napredak.

Na samom čelu takvog kulturnog pokreta bila je i Mostarska "Zora", list pokrenut 1896 godine. Sadašnja "Nova Zora" nastavlja tim putevima nacionalne borbe. U njenoj redakciji su sada najeminentniji srpski stvaraoci, književnici, pjesnici i crkveni velikodostojevnici.  Hercegovcima knjige mnogo znače, i oni posebno cjene i vole svoje pjesnike i pisce. Zato su ovaj časopis brzo prihvatili i zavoljeli. "Novu Zoru" je predstavio i o njoj govorio novinar Slobodan Rundo.

Sutra dan, u subotu nastavilo se druženje sa našim Hercegovcima iz Amerike.

Zajedno sa aktivistima srpskog dobročinstva "Jovan Dučić posjetili su manastir Milton, gdje su proveli nekoliko nezaboravnih sati u razgovoru i druženju. Naše goste je primio i preosvećeni vladika Kanadski Georgije.

Dogovorena je saradnja i nastavak novih dobrotvornih akcija za pomoć našoj djeci i bolesnima u otadžbini.

Ovo Hercegovačko druženje bilo je izvanredno organizovano, gosti večeri su bili više nego zadovoljni, a stigle su i pohvale organizatorima na smišljenom programu i dobroj organizaciji. Predivno smo se proveli, hvala vam, čestitamo… Vidimo se 10. decembra na tradicionalnoj Dučićevoj književnoj večeri, ovog puta posvećenoj srpskom ljubavnom pjesništvu. I na ovo veče će stići i naši gosti iz Amerike. Tako družeći se čuvamo našu srpsku tradiciju, jezik i duhovnost, iako smo daleko od otadžbine, njoj se u stvari približavamo.

I ove noći je prikupljen novac od mnogih dobrotvora društva, koji će biti upućen onima kojima je najpotrebniji. I ovom prilikom moram istaći velikog srpskog dobrotvora gospodina Branka Tupanjca koji je došao iz Amerike, graditelja i ktitora Trebinjske "GRAČANICE", zatim gospodina Gorana Varaklića iz Toronta, kao i mnoge sponzore i darodavce društva.

Slobodan Rundo

VATERLO

OSNIVANJE  SRPSKOG  OBRAZOVNOG FONDA

Ovo je poziv pripadnicima srpske zajednice da pomognu ustanovljenje stipendije kojom bi se pružila podrška najboljim đacima (srednjoškolcima i studentima), srpskog porekla, a koji žele da produže školovanje na University of Waterloo".

Opis stipendije je sledeći: "A group from Serbian community is establishing this anjard to encourage enrollment in post -secondary education at University of Waterloo and pursuit of academic excellence among students njho have made a significant contribution to the Serbian community".

Obraćamo se celoj srpskoj zajednici, jer svi znamo da je obrazovanje veoma važno za njen opstanak u dijaspori, da pomognu da se sakupi neophodna suma novca za osnivanje "Srpskog Obrazovnog Fonda" (Serbian Education Fund). Novac će biti uplaćen Univerzitetu u Vaterlou koji će ga investirati u razne fondove.

Kamata će se u obliku stipendije dodeljivati najboljim studentima srpskog porekla. Ova stipendija će biti deo njihovog rezimea i značajno će poboljšati njihove šanse za dalje obrazovanje ili pronalaženje posla. Sadašnji dobri studenti će sigurno postati i dobri advokati, lekari, učitelji, inžinjeri...a oni će svojom reputacijom i integritetom učiniti mnogo za svoju etničku zajednicu.

Stipendija će biti dodeljivana svake godine, a reči Serbian, Education i Fund, će se pojavljivati jedna iza druge na značajnim mestima na "University of Waterloo", što će biti izvanredna reklama za celu zajednicu.

Jednom osnovan, "Srpski Obrazovni Fond", se ne može ugasiti - postojaće za uvek! Novac se može davati u svakom trenutku, što će povećati glavnicu a time i kamatu. Za početak je neophodno da se sakupi $25,000. To je minimum koji "UW" traži da bi se novac investirao. Vrednost godišnje stipendije bi bila određena kamatom ostvarenom te godine.

Procena je da se, kada se gore pomenuta suma investira, ostvari prosečna godišnja kamata od $ 500 - $600.

Uplate se vrše čekovima na: "University of Waterloo". Na "memo" mestu na čeku treba da se napiše: "Serbian Education Fund". Ako se ukaže potreba, Univerzitet će dizajnirati jednostavan "donation / pledge card", koji bi bio prosleđen svim potencijalnim darodavcima, a uključena će biti koverta sa adresom "UW". Svi darodavci će dobiti "tax receipt", za sve donacije veće od $20.

Hvala na podršci i pomoći.

"Srpski Obrazovni Fond"

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"