Srbi za kompromis, Albanci za iskljuČivu nezavisnost

Meta različita, odstojanje nepoznato...

U ponovnoj borbi za Kosovo i Metohiju opet neko drugi odlučuje umesto samih Srba

Skupština Srbije se "bezrezervno" zalaže za kompromisno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, ali će svako "nametnuto rešenje proglasiti nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim", navodi se u tekstu nacrta rezolucije koji je u utorak usvojila Vlada Srbije.

"Budući status Kosova i Metohije može se definisati samo u okvirima odgovarajućih načela i normi Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija, poštujući pri tom ustavni poredak Srbije i Crne Gore i Republike Srbije", ističe se u predlogu rezolucije, dostavljenom agenciji Beta.

Skupština Srbije izrazila je u nacrtu rezolucije punu spremnost da se Kosovu i Metohiji obezbedi budući status po ugledu na evropska rešenja, koji će biti u potpunom skladu sa načelom suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore kao priznatog i ravnopravnog subjekta međunarodnog prava.

Oblik i sadržaj tog rešenja treba da zadovolji kako državne interese Srbije i državne zajednice, tako i interese albanske zajednice na Kosovu i Metohiji, Srba u Pokrajini i svih ostalih stanovnika Kosova i Metohije, navodi se u tekstu nacrta koji će biti dostavljen republičkoj Skupštini na razmatranje.

Vlada je u predlogu navela da je "takav opšti cilj zamisliv je samo u sporazumnom i kompromisnom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije".

"U tom smislu postoji puna politička volja usmerena ka pronalaženju konkretne i ostvarljive forme stabilnog i trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju, pri čemu legitimni interesi Albanaca u toj pokrajini moraju u punoj meri biti uzeti u obzir", stoji u predlogu teksta.

Parlament Srbije, prema nacrtu, ovlašćuje vladu da se zalaže za modalitete "održivog političkog i institucionalno-pravnog rešenja za budući status Kosova i Metohije".

Skupštini Srbije je predloženo da "izrazi razumevanje za činjenicu da može biti više modaliteta budućeg statusa Kosova i Metohije koji ne dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet države".

Shodno nacrtu rezolucije, budući status Kosova i Metohije mora da omogući poštovanje ljudskih prava pripadnika svih nacionalnih zajednica, bez obzira da li one čine većinu ili manjinu stanovništva u pokrajini.

Posebno su navedena prava na siguran život i ličnu i imovinsku bezbednost, pošteno i efikasno sudstvo, neometano uživanje svojinskih i drugih imovinskih prava, slobodu kretanja i nastanjivanja, slobodno izražavanje političkih, verskih, kulturnih i drugih ličnih uverenja, pravo na povratak i integraciju privremeno raseljenih lica, pravo na jednak tretman pri zapošljavanju i vršenju javnih funkcija, kao i sva druga prava sadržana u poveljama Saveta Evrope koje je potpisala i ratifikovala Srbija i Crna Gora.

Zalažući se za mirno i sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije, Skupština Srbije se u nacrtu zauzela za formu neposrednih pregovora između predstavnika Srbije i Crne Gore i kosmetskih Albanaca.

Kao demokratski organizovana država, članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, Srbija nosi veliku odgovornost za mir i dobrosusedsku saradnju u svom okruženju, navodi se u predloženom tekstu i dodaje da ni jedno rešenje o Kosovu to ne bi smelo da ugrozi.

U nacrtu rezolucije se podvlači da će Skupština Srbije biti redovno izveštavana o toku razgovora koji se vode o političkom rešenju za budući status Kosova i Metohije.

Zaključuje se da će se Skupština Srbije posebno izjasniti o rezultatima razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, imajući u vidu i ustavnu mogućnost po kojoj se građani Republike Srbije mogu referendumom izjasniti o važnim državnim pitanjima.

RAZLIČITI STAVOVI PREDSEDNIKA I VLADE SRBIJE

Tadić predložio dva entiteta na Kosovu

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Beograd predlaže decentralizaciju pokrajine i stvaranje dva entiteta - srpskog i albanskog, uz specijalne odnose srpskog entiteta sa organima u Srbiji. 

"Rusija je jedan od stubova spoljne politike Srbije, čak i danas kada Srbija želi da postane član Evropske unije", rekao je on.

Kako je naveo, u razgovoru sa Putinom naišao je "na snažno razumevanje, prijateljski odnos i stratesko partnerstvo" koje odavno postoji između Srbije i Rusije.

Tadić je preneo da je Srbija demokratska zemlja i da ima puni međunarodni legitimitet, te da će u pregovorima braniti svoje nacionalne i demokratske interese na Kosovu, ali da uvažava i interese i prava Albanaca.

Srpski predsednik je dodao da je Putinu rekao i da Srbija hoće "mirno i kompromisno" rešenje za Kosovo, i da Balkanu preti dezintegracija ukoliko se kosovskim Albancima da pravo na samoopredeljenje i formiranje nezavisne države. Dodao je da je u svim tim stavovima "naišao na podršku" ruskog predsednika.

Kako je saopštio Kremlj, ruski predsednik je ukazao danas u razgovoru sa Tadićem da je pri rešavanju pitanja Kosova nedopustiva dezintegracija Srbija i Crne Gore.

Putin je na Tadićevu konstataciju da je više od 200.000 Srba napustilo Kosovo, rekao da je svojevremeno, kada je pokrajinu napustilo 30.000 Albanaca, ceo svet govorio o humanitarnoj katastrofi, a u ovom slučaju ćuti.

Drugog dana posete Rusije, predsednik Srbije se sastao sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Aleksijem Drugim, koji je poručio da "zna šta Kosovo znači za Srbiju", da je za Srbe to "sveta zemlja", sa ogromnim brojem svetinja, od kojih su mnoge porušene.

Ruski patrijarh je rekao da izgleda da postoji želja da se svetinje obnove, ali je pitanje ko će, ako Kosovo postane nezavisno, da posećuje te svetinje.

Razgovorom sa ruskim patrijarhom, Tadić je završio posetu Moskvi.
 

ultimatum OPOZICIJE manjinskoj vladi POLA MARTINA

Vanredni izbori ili...

Opozicija traži vanredne januarske izbore ili će se odmah glasati o poverenju vladi i izazvati njen pad. 

U Kanadi su na pomolu vanredni izbori koji bi mogli biti održani već u januaru.

Lideri tri opozicione parlamentarne partije postavili su svojevrstan ultimatum manjinskoj vladi i vladajućim liberalima Pola Martina: zakažite vanredne januarske izbore ili ćemo već tokom ove sedmice glasati o poverenju vladi i izazvati njen pad.

Neformalnu antiliberalnu predizbornu koaliciju čine glavna opoziciona Konzervativna stranka, zatim Nova demokratska stranka i (separatistički) Kvebečki blok.

Na prethodnim izborima juna 2004. godine liberali su dobili 37 odsto glasova, konzervativci 30, nove demokrate i Kvebečki blok po 16 i Zelena stranka pet odsto. Takav rezultat uslovio je formiranje manjinske vlade, retke u istoriji Kanade i prve od 1979. godine.

Posle tih izbora u poslaničkom domu kanadskog parlamenta Liberali su bili zastupljeni sa 135, konzervativci sa 99, Kvebečki blok sa 54 a Nova demokratska partija sa 19 poslanika. Jedan (u međuvremenu preminuli) poslanik imao je status nezavisnog.

Taj odnos je delimično promenjen, ali ne u korist vladajućih liberala. U maju ove godine Martinova vlada jedva je, zahvaljujući jednom glasu "viška", preživela glasanje o poverenju, iako je tada Nova demokratska partija bila njen (glasački) saveznik.

Opozicione partije insistiraju na prevremenim izborima smatrajući da je vreme da se okonča "liberalna era" koja, od pada Malrunijeve konzervativne vlade, traje već 12 godina.

Liberali su suočeni i sa optužbama za korupciju izazvanim tzv. sponzorskom aferom u vreme prethodnog premijera Žana Kretjena .

Tada se, prema još nezavršenoj istrazi, oko 250 miliona dolara odlilo na račune privatnih firmi čiji su vlasnici bili bliski vladajućoj stranci, a da neke od tih firmi nisu izvršile nikakve usluge.

Konačan rezultat javne istrage očekuje se 1. februara 2006, a premijer Pol Martin obećao je da će potom, u roku od 30 dana zakazati nove izbore.

Međutim, najavom opozicionih partija, Kanađani su suočeni sa izvesnošću "Božićnih izbora", prvih od 1979/ 1980. godine. Predizborna kampanja po zakonu traje najmanje 36 dana.

U anketi agencije za istraživanje javnog mnenja "Ipsos Rejd", više od polovine (57 odsto) od 1.000 anketiranih Kanađana izjasnilo se za prolećne izbore.

Oni bi opet voleli da zemljom upravlja manjinska liberalna vlada (48 odsto ispitanika), dok bi za konzervativce glasalo 42 odsto anketiranih.

Milomir Niketić
Otava

kriviČna prijava zbog neodazivanja pozivu za vojsku

Divac mora u vojsku?

Okružno tužilaštvo aktiviralo krivičnu prijavu protiv košarkaša Vlade Divca  zbog neodazivanja pozivu i izbegavanja služenja vojne obaveze.

Iz ministarstva je najavljena i inicijaitva za usvajanje Zakona o amnestiji.

U saopštenju se podseća se da su Ministarstvo odbrane SCG i nekoliko republičkih ministarstava pre više od pet meseci pokrenuli inicijativu da se obustave i odbace krivične prijave i postupci za neodazivanje pozivu i izbegavanje služenje vojne obaveze.

Inicijativu su 15. juna pokrenuli Ministarstvo odbrane SCG, ministarstva za dijasporu, unutrašnjih poslova i pravde, zajedno sa republičkim tužilastvom, zbog toga što usvajanje Zakona o amnestiji zahteva duži vremenski period i skupštinsku proceduru, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

  Iz republičkog tužilaštva je međutim, 24. juna saopšteno da bi generalno odbacivanje prijava za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanje vojne službe predstavljalo nezakonito postupanje.

  To je bio odgovor na poziv Ministarstva odbrane da republičko tužilaštvo donese obavezno upustvo nižim tužilaštvima da prijave za neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne službe odbacuju zbog "neznatne društvene opasnosti" krivičnog dela.

Tužilaštvo je tada saopštilo da je to političko, a ne pravno pitanje, koje se može rešiti jedino donošenjem akta o amnestiji ili dekriminalizacijom dela, "za šta je potrebno postojanje političke volje, a ne nezakonito postupanje tužilaštva".

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, o inicijativi za odbacivanje krivičnih prijava i obustavi postupaka su 16. juna obavešteni Kabinet predsednika i Kabinet premijera, uz predlog da državni vrh zauzme jedinstven stav radi rešenja tih problema.

Stav do danas nije zauzet pa je Ministarstvo odbrane pokrenulo inicijativu za donošenje Zakona o amnestiji kako bi se ceo problem najzad rešio, navodi se u soapštenju.

Sa 37-godišnjim Divcem, koji već 16 godina živi u SAD je razgovarao i predsednik vlade Vojislav Koštunica.

Koštunica je izrazio uve-renje da će u najkraćem roku biti prevaziđeno "nepotrebno i potpuno neutemeljeno naknadno otvaranje" pitanja Divčevog vojnog roka.

Premijer je nalglasio da je Divac nebrojeno puta, tokom dugogodišnje uspešne karijere, dokazao svoj patriotizam i zadužio celu zemlju ne samo sportskim, već i angažmanom u mnogim drugim oblastima.

ŠTA LI JE TO CRNOJ GORI poruČila EU?

Oštar prigovor ili samo preporuke 

Crnogorska vlast i opozicija, sudeći prema reagovanjima, kao da i ne znaju šta su im predstavnici Evropske unije poručili u vezi sa organizacijom referenduma, prilikom nedavne posjete Podgorici. 

Dve strane, prije svega, različito tumače karakter samog dokumenta koji je britanski ambasador u Beogradu Dejvid Gauen, zapravo, samo pročitao zvaničnicima vlasti i opozicije, bez mogućnosti da oni bilo šta komentarišu, a pogotovu da pitaju.

Opozicija insistira na tome da je pomenuti dokument "demarš", što će reći, oštar prigovor i jasan zahtjev. Vlast radije koristi oznaku "preporuke", a češće "već poznati stavovi" EU. Već u toj razlici sadržana je suštinski različita predreferendumska pozicija dva politička tabora. To je i novi pokazatelj oštrine njihovog sukoba.

Osnovni stavovi iz dokumenta se, takođe, različito tumače. (Pre)poruka EU o potrebi "širokog konsenzusa", kao jednog od uslova referenduma, poslije odlaska "evropske trojke", u Podgorici, zvaničnoj i opozicionoj, objasnjava se gotovo čudno.

Neki predstavnici vlasti je shvataju kao "konsenzus" o referendumskim uslovima sa međunarodnom zajednicom! Opozicija faktički otvoreno odbija tu preporuku. Nećemo nikakav razgovor sa vlašću, referendum je nepotreban - poručila je opozicija u pismu Venecijanskoj komisiji i EU.

Pozivati se na demokratiju, evropske standarde, a pred istom Evropom demonstrirati isključivost, odbijanje dijaloga kao osnovnog demokratskog instrumenta, u najmanju ruku, čudno je. I vrlo je smjelo to saopštavati i u formalnoj komunikaciji.

Crnogorska vlast, takođe, tvrdi da je samo prisustvo predstavnika svih parlamentarnih stranaka, vladajućih i opozicionih, na sastanku sa "evropskom trojkom" početak njihovog međusobnog dijaloga o uslovima referenduma. Nipošto nije o tome riječ, sa vama nećemo nikakav razgovor, odgovara opozicija.

Očekivanja od Venecijanske komisije, kao pravno-političkog tijela Evropske komisije, koja bi polovinom decembra trebalo da saopšti stavove o crnogorskom referendumu, ne poklapaju se, takoreći, ni u čemu, kad su vlast i opozicija u pitanju.

Prvi smatraju da se neće dogoditi ništa spektakularno, uz poruku da Crna Gora neće prihvatiti ništa što bi bilo "van poznate evropske prakse", a drugi priželjkuju da "venecijanci" osujete "separatistički plan" Mila Đukanovića.

Obje strane sada čekaju odgovor Venecijanske komisije.

Predstavnici EU, međutim, uporno ponavljaju već poznate stavove i političko-diplomatske floskule o referendumu u Crnoj Gori. Domaćim političarima je ostavljeno da "čitaju između redova".

Niko, čini se, tačno ne zna šta se u Briselu sprema. Predstavnici nekih parlamentarnih stranaka pokušali su da određena objašnjenja dobiju na pomenutom sastanku sa "evropskom trojkom".

Pošto ih ona nije udostojila bilo kakvog odgovora, nakon sastanka, javno se protiv toga pobunio jedino lider Građanske partije Krsto Pavićević. Ocijenio je da je razočaran sastankom sa "Evropljanima", jer su crnogorski predstavnici bili samo u ulozi "manekena".

Crnogorcima i Srbima iz Crne Gore stavovi EU samo su pročitani, a predstavnici vlasti i opozicije su ih zajednički saslušali. Nije bilo dijaloga. A svi pozivaju na dijalog. Kako i ko s kim?

Ilija Despotović
Podgorica

KAKO JE NAPRAVLjENA ZASTAVA EVROPSKE UNIJE

Plavi krug i u njemu zvezde 

Evropska zastava nikad nije bila u modi, čak je često ismejavana da je pre simbol evropske boroktatije nego jedinstva. 

Ona nema trunku istorijske drame britanskog Junion Džeka (Union Jack) ili francuskog Trikolora (Tricolore). Za razluku od američkih Zvezda i Pruga (Stars and Stripes) ne vije se na verandama kuća, niti visi sa prozora stanova.

Evropska zastava - koja krasi državne zgrade, automobilske registarske tablice i majice od Azora do Arktika - puni ove nedelje 50 godina. Ali, nikad nije bila u modi, čak je često ismejavana da je pre simbol evropske boroktatije nego jedinstva.

Saglasnost o izgledu zastave - krugu od 12 zlatnih zvezda na plavom polju - postignuta je 1955. godine u Savetu Evrope, čuvaru ljudskih prava kontinenta, tek posle dogogodišnjeg trvenja među činovnicima. Evopska unija je zastavu usvojila 1986.

Čim je Savet Evrope bio osnovan, 1949. godine, zaposleni su počeli da prebiraju po stilizacijama stotina simbola - prstenova, krstova, zvezda, sunaca, krugova i trouglova - i bojama za pozadinu.

Odbacili su crnu (boju Afrike), zelenu (Australije), žutu (Azije) i crvenu (obeju Amerika). Stotine umetnika, stručnjaka za heraldiku i oduševljenih amatera poslali su svoje nacrte, ali ni jedan nije izabran, navodi AP.

Zvezde su u redu, bilo je odlučeno - ali koliko zvezda?

Savet Evrope je tada brojao 15 članova. Međutim, Nemačka je stavila veto na broj 15 jer se jedna zvezda odnosila na sporni region Sara, tada pod upravom Francuske, kao nasleđe Drugog svetskog rata.

Nemačka je htela 14 zvezda, što je Franuska zabranila vetom jer bi tad Sar bio isključen. Kako se nikome nije dopadao nesrećni broj 13, odbačena je formula jedna zvezda na jednu državu.

Najzad je sloga postignuta da bude simboličnih 12 zvezda: godina ima 12 meseci, Izrael je imao 12 plemena, Zodijak ima 12 znakova, Biblija govori o 12 apostola. A u grčkoj mitologiji, Herkul je izveo 12 poduhvata da bi stekao besmrtnost.

Od svog postanka pedesetih godina do danas, EU je narasla od šest država osnivača do 25. Najmanje još osam država će joj se pridružiti u bliskoj budućnosti, dok se Savet Evrope uvećao sa 15 na 46 članova.

U okviru proslave jubileja, zvaničnici iz EU i Saveta Evrope  okupili  su se na svečanosti na kojoj će devojke i mladići prišiti 12 zvezda na džinovsku plavu zastavu - dugu 45 i široku 25 metara.

To će biti najveća zastava na svetu, tvrdi Ginisova knjiga rekorda, a biće razvijena ispred sedišta Saveta Evrope.

Farmaceutska mafija

Kriminalci u belim mantilima 

Trgovina lažnim i falsifikovanim lekovima u Srbiji sve više uzima maha. Pokazalo se da država nema snage ili ne želi da zaustavi kriminalce u belim mantilima. 

Panika koja je nastala od najave pričijeg gripa u Srbiji isterala je na videlo svu nesposobnost našeg zdravstvenog sistema i same države da zaštiti građane. Prvo je otkriveno da zaštitne maske za lice, koje se proizvode u Gornjem Milanovcu nemaju atest i da su faktički beskorisne. A potom se pukim slučajem otkrilo da da se u ampulama "tetagama", seruma protiv tetanusa, umesto zaštitne vakcine nalazi voda. To je otkrila jedna medcinska sestra iz Beograda, koja je posumnjala u količinu sadržaja svake ampule.

Inspekcija za lekove Ministarstva zdravlja je kada joj je iz Doma zdravlja Novi Beograd prijavljeno da nešto nije u redu sa serumom utvrdila da je reč o falsifikatu.

- Pakovanje vakcine i serijski broj bio je identičan proizvodu "Aventis Pastera", odnosno kompanije "Paster Merije Kono", koja još od 2000. godine prestala da postoji - kaže Rajko Čebedžić iz Agencije za lekove.

Lek je kupovan od firme iz Subotice čiji se trag potom gubi. Ukupno je bilo 28.000 doza ampula, ali je samo 8.500 povučeno sa tržišta, a 19.500 je utrošeno. To ukazuje na činjenicu da se devetnaest i po hiljada građana nije ni zaštitilo od tetanusa iako je primilo serum. Umesto seruma, u ampulama je bila obična destilovana voda.

Od početka godine od tetanusa u Srbiji umrle tri, a obolelo je šest osoba. Stručnjaci smatraju da je to uobičajeni broj, ali svakako alarmantan, budući da je bolest smrtonosna u 50 odsto slučajeva. Koliko je još ljudi u Srbiji ugroženo zbog prijema lažnog tetanusa niko u nadležnim institucijama.

Povodom afere s falsifikatima seruma protiv tetanusa, Tomica Milosavljević, republički ministar zdravlja je izjavio:

- Nije falsifikovan samo lek, već i kompletna dokumentacija, a firma preko koje je to uvezeno je fantomska firma. Cim je otkriveno da je tetaglobulin neispravan, pre šest meseci, on je povučen iz 150 zdravstvenih ustanova. To je već ozbiljan privredni kriminal i ceo slučaj je u rukama policije.

Inspekcija je otkrila i falsifikovani "omeprol", lek za čir čiji je proizvođač "Zdravlje" iz Leskovca, kao i antibiotik "ciprocinal".

GRADSKI PREVARANTI

A u Nišu su se pojavili prevaranti koji građanima, od vrata do vrata, nude "dezinfekciju protiv ptičjeg gripa".U Veterinarsko-specijalističkom institutu kažu da se radi o čistoj prevari jer ptičjeg gripa nema u našoj zemlji.

- Prema rečima jednog Nišlije kome je ponuđena ova "usluga", takav tretman navodno košta oko 7.000 dinara. Moguće je i da neko, ne zna se za sada ko, građanima prodaje usluge dezinfekcije i dezinsekcije stanova, koristeći se strahom od ptičjeg gripa. Očigledna je namera nekoga da na lak način dođe do novca - rekao je Slobodan Lazarević, specijalista zoo-higijene u Veterinarsko-specijalističkom institutu u Nišu.

   Republički zavod za zdravstveno osiguranje Srbije finansira lečenje u državnim ustanovama i za prvih 8 meseci 2004. godine platio je zdravstvenim ustanovama 2,6 milijardi dinara, a apotekama 5,4 milijarde dinara za izdate lekove. Najviše para od tih 8 milijardi dinara država Srbija je preko ove ustanove dala za lečenje kardiovaskularnih bolesti - 1,5 milijardi dinara, bolesti digistalnog sistema - 657 miliona i za antiinfektivne lekove - 538 miliona dinara. 

- Manipulacija sa receptima i sa lekovima ima. Najčešće se dešavalo da apotekari ne izdaju lekove koje su lekari preporučili već izdaju tzv. zemene ili pararelne lekove. U nekim apotekama to je bila praksa u 46 odsto slučajeva, dok je u većini toga bilo oko 20 odsto. Ne mislim da je to kriminogena pojava, ali sigurno nije u skladu sa principima lečenja. Zato smo izdali naređenje da apoteke moraju da poštuju odluku lekara. A slučaj iz Novog Beo-grada i Zemuna izdavanja recepata za najskuplje lekove, koji su potom preprodavani se još nalazi pod istragom. Mi ćemo zato do kraja godine da sprovedemo akciju rigorozne kontrole rada zdravstvenih ustanova i apoteka sa lekovima - rekla nam je direktorka Svetlana Vukailović, koja smatra da takvih pojava ima mnogo više u privatnim bolnicama i apotekama, ali one nisu u nadležnosti ovog zavoda.  

U glavnom gradu Srbije radi 103 državne i oko 500 privatnih apoteka. Državne apoteke su učlanjene u Apotekarsku ustanovu Beograd, koju danas vodi magistar Vukica Kocić-Pešić, donedavno apotekar u Varoš kapiji.

- Naša ustanova posluje uglavnom sa receptima, što čini 80 odsto našeg prometa i mi smo smo u prethodnom periodu imali dve vrste problema sa manipulacijom lekovima. Prvi je što nam je Republički zavod za zdravstveno osiguranje osporio na hiljade izdatih recepata, koji su bili sumnjivi, jer nisu imali pečat, nisu imali datum ili nisu imali potpis lekara. A drugi je što su našu apotekari masovno umesto glavnih lekova izdavali pararelne lekove, što je izgleda bila politika tadašnjeg apotekarskog menadžmenta u Beogradu. A to znači da su apotekari na pritisak proizvođača ili snabdevača favorizovali prodaju pararelnog leka umesto onog glavnog. Motiv za to je , verovatno bila potreba da apoteke ostvare što veću zaradu - rekla nam je Vukica Kocić-Pešić, ali je priznala da nema dokaze za ovakvu vrstu manipulacija, a ni za mito i korupciju apotekara od strane proizvođača ili nabavljača lekova.

Direktorka kaže da su apotekari slobodni da sami vrše nabavke, ali i da se dogovaraju za rabat sa snabdevačima, kojih ima oko 20.

 MILOŠEVIĆEV BIZNIS

Prema podacima naše policije, i organizovani kriminal u Srbiji se bavi nelegalnom trgovinom medikamentima i lekovima. Najaktivnija u tome je albanska mafija, koja tesno sarađuje sa ruskim podzemljem u trgovini delovima ljudskog organizma, organima, hormonima i posebno u trgovini zabranjenim lekovima. I u Crnoj Gori nesmetano, pored duvanske, automobilske, narko, građevinske, nesmetano funkcioniše i farmaceutska mafija.

- One potpuno legalno funkcionisu, a mafija moze da radi legalno samo uz puno pokroviteljstvo i uz organizaciju vlasti - tvrdi lider Liberalnog saveza Miodrag Živković.

Međutim, kako smo saznali u policiji, farmakomafija u Srbiji i Crnoj Gori nije raskrinkana, jer je policija nije uspela da otvori te zatvorene krugove manipulanata sa lekovima i medicinskom opremom, "jer se sve radi u četiri oka". A provizija se plaća u inostranstvu.

Manipulacije sa lekovima i medicinskom opremom počele su dolaskom na vlast garniture Slobodana Miloševića i nakon uvođenja međunaronog embarga prema SRJ. Naime, Srbija je uvek bila u situaciji da kupuje lekove, tako da je, na primer, 1990. za njih davala godišnje 60 miliona dolara. Zbog sankcija i ratnog okruženja, a i zbog nagle privatizacije Galenike, na tržištu lekova u Srbiji došlo je do pravog haosa 1993. godine. Galenika je proizvodila 50 odsto lekova u Srbiji i diktirala je cene na tržištu, ali je i otvorila proces privatizacije u prodaji lekova, pa su tih godina naglo počele da niču privatne firme zua uvoz i prodaju lekova, kao i privatne apoteke. Septembra 1998, posle prve veće svađe sa ICN-om, Srbija je raspisivala tendera za uvoz lekova vredan 120 miliona dinara.

Tadašnje socijalističko rukovodstvo, oličeno u liku dr Leposave Milićević, ministarske zdravlja, nastavlja sa privatnom nabavkom lekova, što se videlo u ugovoru koji je Ministarstvo zdravlja Srbije sklopilo sa izvesnom privatnom bečkom firmom "Biorena". U Jugoslaviji je tada bilo registrovano 1050 lekova. Na pozitivnoj listi dr Milićević je zatekla oko 500 lekova, pa je ostalo morala da uvozi. Taj ugovor je označio početak sukoba trgovaca lekovima sa ministarkom Leposavom Milićević.

Velika potreba za lekovima devedesetih godina i sužavanje mogućnosti za njihovu proizvodnju u Srbiji nametnuli su praksu domaćim fabrikama da uvoze lekove iz Kine i Indije i da ih jednostavno prepakuju i na njih lepe domaće etikete. O roku trajanja tih lekova nije se mnogo vodilo računa. Tako se i dogodilo da je, na primer, Vojska SRJ uvezla kineske lekove za 5 miliona maraka, ali oni zbog neupotrebljivosti nisu otišli dalje od skladišta. Pitanje je samo ko je za te lekove uzeo novac i stavio ga u svoj džep. Novi ministar odbrane dr Zoran Stanković ima podatke o tome i veruje se da će krenuti u raskrinkavanje farmaceutske mafije u armiji.

U Srbiji se samo za lekove na recept godišnje potroši 10 milijardi dinara.

Kontrola načina propisivanja lekova na recept u domovima zdravlja "Novi Beograd" i "Zemun" pokazala je u leto prošle godine, na primer, da su pojedini lekari manipulisali sa najskupljim lekovima, kako bi ostvarili ličnu korist i dobar profit za privatne nabavljače lekova. Deo tih lekova koji su na taj način "izašli" iz srpskih domova zdravlja preprodavani su u inostranstvu. Tadašnji direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Mijat Savić izjavio je da je u pitanju organizovani kriminal i o tome je obavestio predsednika vlade Zorana Živkovića i Službu za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.

HUMANITARNI POSLOVI

Jedan od izvora manipulisanja sa lekovima i medicinskom opremom u Srbiji poslednjih 15 godina bila je i humanitarna pomoć, koja je stizala u oitadžbinu od Srba u rasejanju. Sredinom devedesetih, naime, velike količine humanitarnih paketa sa lekovima, medikamentima i opremom, koji su stizali u konvojima iz dijaspore u Srbiju, završavale su u komercijalnoj prodaji ili u privatnim apotekama ili čak na pijacama. Prvi je na tu pojavu ukazao Srpski humanitarni fond iz Nemačke, koji je zbog toga bio i optužen da sam u Srbiji prodaje svoju humanitarnu pomoć na crnoj berzi.

Prema tvrđenju pojedinih humanitaraca iz dijaspore, glavnu ulogu u tom poslovanju sa njima, imali su ljudi iz carine, koji i danas imaju običaj da pošiljke iz rasejanja drže po nekoliko dana u skladištu radi carinske kontrole. Jedan od najvećih donatora iz SAD, koji želi da ostane anoniman, međutim, tvrdi da se tada, dok su lekovim i oprema u skladištu, izdvajaju najvredniji medikamenti i šalju u privatnu prodaju. A ostatak se prosleđuje zdravstvenim ustanovama.

MUP-a Srbije se još od 5. oktobra 2000. godine aktivno bavi kriminalom u zdravstvu. Za poslednje dve godine MUP Srbije je podneo pedesetak krivičnih prijava nadležnim tuzilaštvima, zbog nelegalnog uvoza sirovina za proizvodnju lekova i lekova preko određenih uvozničkih kuća i velodrogerija u Beogradu. Bilo je zloupotreba posebno tamo gde je centar  neke finansijske moći u zdravstvu. A to je bio Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srbije, zdravstvene zaštite, najveći rukovodioci tog fonda prijavljeni su za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, kao i direktori određenih zdravstvenih ustanova u Beogradu, na primer Instituta za onkologiji i Bolnice "Sveti Sava".

Ono što je pre dve godine utvrđeno i uočeno od strane policije jeste uvođenje određenih posrednika u nabavci  sirovina za proizvodnju lekova i gotovih lekova, zbog čega su višestruko uvećavane cene. Na taj način se stvorila velika finansijska razlika koju su ovi ljudi prisvojili za sebe. To su sume od više desetina miliona dinara.

KAZNE ZATVOROM

Apotekarska ustanova Beograd je svesna da u glavnom gradu postoji crna berza i sivo tržište lekovima i medikamentima i priprema se da izvrši generalnu reviziju svog poslovanja:

- Preispitaćemo sve ugovore o snabdevanju lekovima, kao i sve tendere obavljene u poslednje dve godine, na kojima je ostvaren promet od 2,5 milijardi dinara. Zdravstvo i posebno farmacijska delatnost su danas svuda u svetu, pa i u Beogradu veliki biznis, prodaja lekova stalno raste, a sa njom i mogućnosti za manipulaciju. Mi se trudimo da ih novim Zakonom o apotekarskoj delatnosti i formiranjem posebne Agencije za lekove svedemo na minimum - kaže magistar Vukica Kocić-Pešić.

Na naše pitanje zašto se snabdevanje lekovima i njihovo izdavanje ne obrađuju elektronskim putem, već ručno, što može biti izvor mogućih manipulacija, direktorka Vukica Kocić-Pešić odgovara:

- Mi smo pre četiri godine počeli da gradimo naš informacioni sistem, ali nismo imali para da ga završimo. I zato nismo imali elektronsku obradu prometa lekova, medikamenata i medicinske opreme koju prodajemo. Zahvaljujući donaciji norveškke vlade ovaj projekat ćemo uskoro završiti. Uporedo radimo i na afiskalizaciji svih apoteka, tako da ćemo do kraja godine umrežiti sve gradske apoteke i čitav promet staviti pod elektronsku kontrolu.

Falsifikovani serum protiv tetanusa distribuirali su "Anlek" iz Beograda, "Vetfarm" iz Beograda i Niša, "Ivisiks", "Agroprom" iz Beograda, "Hermes" iz Lebana, "Farmalogist", "Ref lek" iz Beograda, "Nini" iz Niša i "Liliput" iz Subotice.

Trag se jedino gubi vlasnicima firmi "Liliput" iz Subotice i "Agroprom" iz Beograda. Od svih distributera jedino je firmama "Anlek", "Ivisiks" i "Hermes" zabranjen rad jer nisu imali dozvolu Ministarstva zdravlja za obavljanje delatnosti. Za posedovanje neregistrovanog leka i veledrogerijama bi mogla da sledi novčana kazna do tri miliona, a ako se ispostavi da je to krivično delo, moguća je zatvorska kazna od jedne do 10 godina.
M.L.

SRBIN na dodeli Nobelove nagrade

Gimnazijalac među nobelovcima 

Mislio sam da je neka šala. Poziv je stigao mejlom. Naravno, na mejlu nemate potpis, pečat i ne možete biti sigurni o kome je reč, rekao je Dragomir Milovanović.  

Roditeljima zato ništa nisam ni govorio. Pustio sam da prođe neko vreme, a onda je stigla zvanična potvrda. Vidim da je to uzburkalo mnoge, ali ja još ne mogu da ocenim koliko je to zapravo neki uspeh, kaže Dragomir Milovanović.

On ima samo sedamnaest godina i prvi je naučnik iz Srbije koji je nakon pedeset godina dobio poziv da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade.

Učenik je Desete beogradske gimnazije i pozvan je da pred nobelovcima i svetskim akademicima predstavi svoj rad - lekovito svojstvo tri vrste kantariona koje se koriste u terapiji obolelih od side i raka.

Dragomir Milovanović je i redovni posetilac istraživačke stanice u Petnici, gde je vršio ispitivanja i došao do rezultata da dve vrste biljaka sadrže čak tri puta više lekovitih supstanci u odnosu na treću vrstu.

    I premda je tradicija da dodeli Nobelove nagrade prisustvuje i 25 mladih naučnika iz celog sveta starosti od 18 do 25 godina, u njegovom slučaju učinjen je presedan. Poziv Nobelovog komiteta da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade stigao je i na njegovu adresu iako je u tom trenutku imao samo 16 godina.

- Imaću petnaestominutnu prezentaciju svog rada, a pretposlednje veče će svako od nas prezentovati svoje države kroz neki mali skeč, šou. Biće to neki miks "Egzita" i gudača, ne znam još, videću - kaže on.

Prema programu, mladi talenti imaće priliku da se upoznaju sa švedskim princezama i akademicima Švedske kraljevske akademije nauka i umetnosti. U njegovom slučaju i Švedska kraljevska akademija učinila je ustupak. Zbog materijalnog položaja njegove porodice, Akademija će obezbediti 50 odsto sredstava za put. Za drugu polovinu u ime Milovanovića obratila se direktorka škole Snežana Tomić-Kovačević raznim ministarstvima.

Obavestili su ministra prosvete Slobodana Vuksanovića i njegovog pomoćnika Vesnu Filu, gradonačelnika Nenada Bogdanovića, Aleksandra Popovića, ministra za nauku i zaštitu životne sredine, zatražili su finansijsku pomoć od guvernera Narodne banke Srbije Jelašića, predsednika opština Novi Beograd i Zemun...  

Niko se nije javio sve do juče, kada su javno prozvani u medijima. Do tada odgovor da su spremni da pomognu stigao je samo iz NIS-a. Na taj način pokrivani su troškovi vize 35 evra, prijave 410 evra, najpovoljnije avio-karte 210 evra i 400 evra džeparca.

- Stvar je od nacionalnog značaja. Prvi put posle Andrića neko je dobio poziv Nobelovog komiteta. Bilo je sasvim očekivano da resorna ministarstva stanu iza njega, ali oni su reagovali sa velikim zakašnjenjem - kaže Tatjana Stevanović, njegov razredni starešina, koja dodaje da je Milovanović izvodio samostalne radove još u osnovnoj školi i da je najviše bio zainteresovan za ispitivanje voda Save i Dunava.

- Zbog toga sam mislila da je iz porodice naučnih radnika ili tehnologa. A onda mi je on rekao da mu je mama domaćica, a tata vozač GSB-a. Profesorka biologije mu je zatim pomogla da radove iz osnovne škole realizuje i uputila ga je na Petnicu - kaže Kovačevićeva.

Tamo su ga primili i on je započeo svoj samostalni rad. Svake godine su ga pozivali.

- Njegovo interesovanje je bilo ogromno i znala sam da to negde mora uroditi plodom - nastavlja Kovačevićeva.

A onda je Dragomir obavestio 19. septembra da su iz Petnice poslali njegov rad Nobelovom komitetu. I na adresu škole 1. novembra stigao je njihov zvanični poziv.

M.M.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"