Predizborna kampanja

Liberali najavili totalnu zabranu za vatreno oružje

U četvrtak je lider liberala Pol Martin u Torontu najavio totalnu zabranu za vatreno oružje. On i njegova stranka pokazuju time da imaju nameru da se oštro razračunaju sa oružanim kriminalom, posebno u najvećem kanadskom gradu.

Iako postoji obavezna registracija i zabrana upotrebe ovog oružja, u poslednjih godinu dana u Torontu je drastično porastao broj žrtava u pucnjavama - 50 od ukupno 74 ubistava. To ukazuje da postoje nelegalni kanali za kupovinu oružja, koje stiže iz SAD-a i dospeva, očigledno, u pogrešne ruke. U novembru je započeta akcija dobrovoljnog prijavljivanja oružja i municije u nelegalnom posedu, kada je policiji predato 261 komada raznog oružja i preko 1.500 šaržera sa municijom. No, nažalost, ubijanja nisu prestala.

Zabrana koju obećavaju liberali odnosila bi se na sve, tako da bi dozvolu za nošenje oružja mogli da imaju samo policajci i pojedini službenici bezbednosti.

Pored zabrane, u cilju sprečavanja daljeg širenja oružanog kriminala planira se izdvajanje sredstava za programe u sredinama gde je ovaj vid nasilja posebno izražen.

Martin je ovu akciju praktično najavio još pre skoro mesec dana kada je, boraveći sa gradonačelnikom Dejvidom Milerom u najugroženijem delu grada Džejn i Finč, rekao da namerava da izbaci oružje iz naših gradova. Ta ideja postala je sastavni deo predizborne platforme Liberalne stranke.

Napominje se da konzervativci još nisu izneli svoju politiku po pitanju oružja, ali se veruje da oni nemaju nameru da najavljuju potpunu zabranu posedovanja vatrenog oružja. Iz pouzdanih izvora se saznaje da će oni akcenat staviti na strože kažnjavanje osoba koje se ogreše o zakon, posebno kada je u pitanju posedovanje ili, još više, dilovanje droge.

Demokrate, pak, najverovatnije će se baviti jačom carinskom i pograničnom kontrolom za sprečavanje unošenja oružja u zemlju, kao i osnovnim uzrocima za nastajanje kriminala.

Pedeseta žrtva potezanja pištolja u Torontu

Prošle nedelje je u Torontu iz vatrenog oružja ubijena pedeseta žrtva ove godine. Ukupno su stradale 74 osobe, šoto nije zabeleženo još od početka devedesetih godina.

Neslavan rekord je dodatno uznemirio građane među kojima ima i onih koji zbog toga razmišljaju o preseljenju. Brojna pitanja se i dalje postavljaju, a najčešće među njima je odakle toliko oružje na ulicama najvećeg kanadskog grada. Šef gradske policije Bil Bler i gradonačelnik Dejvid Miler naglašavaju da će tražiti od lidera stranaka da ovom izuzetno važnom pitanju posvete pažnju u predizbornim kampanjama.

Predizborna kampanja

Konzervativci obećavaju dečji dodatak za svako dete do šest godina

Dok obični građani i dalje komentarišu o prošlonedeljnom Harperovom obećanju da će, ukoliko dođe na vlast, smanjiti poreze za dva odsto, konzervativci ove nedelje imaju novu predlog - dečjem dodatku od 1.200 dolara za svako dete mlađe od šest godina. Po rečima lidera stranke, roditelji bi mogli da odluče da li će ovaj novac upotrebiti za plaćanje obdaništa, neke osobe koja će čuvati njihovo dete ili pak za igraonice.

Plan konzervativaca poprilično se razlikuje od onog koji nude liberali. Oni težište stavljaju na pomoć roditeljima sa nižim primanjima, s tim da bi se razvojni programi za decu predškolskog uzrasta realizovali u institucijama. Harper je taj program liberala nazvao Fordovim modelom za brigu o deci - možete izabrati bilo koju boju ukoliko je crna, odnosno, možete izabrati brigu o deci ako je ona institucionalizovana. On posebno zamera što takve ustanove nemaju sluha za roditelje koji rade u različitim smenama, rade u udaljenim sredinama ili su odlučili da ostanu kod kuće da čuvaju svoju decu.

Lider liberala Martin naglašava da će, pored zdravstvene zaštite, briga o najmlađima i njihovom obrazovanju od najranijih dana biti stalni sastavni deo socijalnog programa jer deca, a samim tim i porodice, imaju pravo na to. Martin je za ove potrebe najavio sada dvostruko više sredstava nego što je obećavao pred prethodne izbore, ali je sve do 2015. godine produžen i period važenja ovog programa.

Nacionalna banka povećala kamate

Mera protiv inflacije i za smirivanje ekonomskog rasta

Kao što se i očekivalo, Nacionalna banka Kanade je povećala svoje osnovne kamatne stope, tako da one sada iznose 3,25 odsto. Kako napominju ekonomski eksperti, ovo samo najavljuje nova povećanja.

Nacionalna banka je uvela ovo povećanje da se ekonomski rast smirila taman toliko da ne dođe do drastičnijeg povećanja inflacije. U saopštenju Nacionalne banke stoji da je privredno okruženje ostalo nepromenjeno, da je privredni rast bio veći od predviđanog u oktobru, ali da očekuju da rast bude umereniji narednih meseci.

Ova kamatna stopa utiče na uslove za kreditiranje potrošača, kao kod recimo određivanja visine hipoteke i kod primarne stope koju komercijalne banke uzimaju od svojih najboljih mušterija.

Analitičari napominju da će Nacionalna banka nastaviti polako, ali sigurno da podiže kamatnu stopu dok ona ne dostigne četiri odsto. Oni veruju da će se to dogoditi početkom predstojeće godine.

Do sledeće promene stope moglo bi doći već na sledećem sastanku bankara, dan posle federalnih izbora.

Ima li razloga za optimizam

Najniža stopa nezaposlenosti u poslednje tri decenije

Prošlog meseca je stopa nezaposlenosti u Kanadi pala na najniži nivo u poslednje tri decenije. Analitičari iz Statističke službe naglašavaju da je nešto preko 30 hiljada osoba koje su u novembru dobile stalni posao smanjilo procenat nezaposlenih na 6,4 odsto, što je najmanje još od decembra 1974. godine.

Ovaj podatak svakako je jedan od ključnih koje će lider liberala Pol Martin iskoristiti tokom predizborne kampanje.

Takođe, upućeni predviđaju da će ovi podaci učiniti da se građani ponašaju opuštenije pred predstojeće praznike i da se prepuste uobičajenoj potrošačkoj groznici. Naime, poslednjih dana su najave otpuštanja velikog broja radnika iz pojedinih velikih firmi doprinosile da se kod građana javi osećaj nesigurnosti, koji obično rezultira stezanjem kaiša, tako da ovi podaci vraćaju optimizam.

Najveći broj novih radnih mesta u novembru bilo je u građevinarstvu u Ontariju i Britanskoj Kolumbiji, 24 hiljade, a potom u poslovima vezanim za hranu i ugostiteljstvo, tek za hiljadu manje. Posebno treba pomenuti da je čak i u proizvodnji zaposleno skoro sedam hiljada novih radnika, i time valjda prekinuta dvogodišnja serija otpuštanja u toj oblasti.

Sa druge strane, oko 17 hiljada radnih mesta je proteklog meseca bilo manje u zdravstvu i socijalnoj službi, a 15 hiljada manje u finansijama, osiguranju i nekretninama.

EKONOMIJA

Olakšice za izvoz junetine u Japan

Japanska komisija za kontrolu hrane potvrdila je u četvrtak da je teletina koja se uvozi iz Kanade bezbedna. Takav izveštaj odlazi u ministarstva za zdravlje i poljoprivredu koja, po uobičajenoj proceduri, preporučuju vladi da zabranu uvoza stavi na blaži režim.

Očekuje se da bi zabrana uvoza mesa mogla već u ponedeljak da bude znatno blaža i da omogući uvoz junetine starosti do 21 meseca.

Iste olakšice odnosiće se i na meso koje se uvozi iz SAD-a.

Priznanje za nekadašnjeg premijera

Malruniju počasni doktorat univerziteta Konkordija

Nekadašnji premijer Brajan Malruni dobio je titulu počasnog doktora pravnih nauka univerziteta Konkordija. Svečana inauguracija je predstavljala njegovo prvo značajnije pojavljivanje u javnosti posle hirurških intervencija kojima je proletos bio podvrgnut.

U pristupnom govoru, Malruni je između ostalog pomenuo da ne bi bilo ništa neobično kada bi se vratio u politiku, pošto među političarima ima i onih starijih od njega. Tu je naveo primer premijera Martina, koji je godinu dana stariji.

Obraćajući se studentima, Malruni je istakao potrebu za međunarodnom saradnjom i pozvao sve zemlje da zajedno rešavaju probleme poput smrtnosti kod dece, AIDS-a i terorizma. Dotakao je i svoju omiljenu temu, globalnu slobodnu trgovinu, koja bi svim ljudima podjednako dala veću ekonomsku šansu i ravnopravnost veću nego što je ikada ranije postojala.

Najava boljih vremena za starosedeoce

Potpisan sporazum za smanjivanje jaza između starosedelaca i ostalih Kanađana

Prošle nedelje je potpisan istorijski dogovor između federalne vlade, provincija i organizacija koje predstavljaju starosedeoce koji podrazumeva rešavanje mnogih pitanja od vitalnog značaja za starosedeoce i podizanje kvaliteta njihovih života.

Kako je premijer Pol Martin naglasio na završnoj konferenciji za štampu, ostaje još mnogo posla koji tek treba da se uradi kroz zajedničke pregovore svih zainteresovanih strana.

Ontarijski premijer MkGvinti vidi sporazum kao krajnji cilj do koga treba stići, a da pri tom još nije sasvim određen put do njega.

Sporno može biti to što se ne zna ko će biti sledeći premijer, tako da niko nije u potpunosti siguran da li će i kada doći do realizacije, iako je Martin obećao da doći posle izbora da završi započeti posao. No, MkGvinti veruje da nema razloga za zabrinutost, i potencira ubeđenje građana Kanade da je došlo vreme da se nešto uradi po pitanju starosedelaca.

Usvojenim paketom mera za rešavanje pitanja starosedelaca planirano je izdvajanje 1,2 milijarde dolara za izgradnju oko 35 hiljada novih stambenih jedinica, kako u rezervatima, tako i izvan njih. Ministar za stambenu izgradnju Džo Fontana naglašava da će za ovaj projekat biti angažovani starosedeoci, tako da će to predstavljati ujedno i jednu od mera ekonomskog razvoja.

U obrazovanje će biti investirano 1,8 milijardi dolara. Taj novac će pre svega biti namenjen podsticanju što većeg broja mladih iz redova starosedelaca da završe srednjoškolsko obrazovanje, i da do 2016. godine dostignu isti obrazovni nivo kao i ostali žitelji Kanade.

Zdravstvo je sledeća bitna oblast koja zahteva velika ulaganja. Postignuta je saglasnost da bi 1,3 milijarde dolara trebalo uložiti za veću brigu o zdravlju prvih stanovnika, s tim da akcenat bude stavljen na prepolovljavanje stopa smrtnosti kod male dece, samoubistava među mladima, gojaznosti i dijabetesa kod dece u narednih deset godina.

Za rešavanje pitanja kvalitetne pijaće vode u rezervatima namenjeno je 400 miliona dolara. Premijer Martin je priznao da se ovom pitanju pridavao nedovoljan značaj u prošlosti.

Potencira se da je od izuzetne važnosti da se stopa zaposlenosti kod starosedelaca značajno poveća, što će rezultirati boljim materijalnim položajem, ali i smanjivanjem sadašnjih velikih razlika koje postoje između starosedelaca i ostalih stanovnika.

KANADA-DIJASPORA

Beograđaninu nagrada Privredne komore Otave

Kompanija "Mejplsoft" (Maplesoft), čiji je osnivač i predsednik Beograđanin Dragan Veljović, osvojila je drugo mesto u tradicionalnom godišnjem konkursnom rangiranju koje vrši Otavska privredna komora.

To je prvi slučaj u istoriji kanadske prestonice da kompanija jednog iseljenika iz SCG bude nagrađena visokim priznanjem u oblasti informacione tehnologije.

Konsalting korporacija "Mejplsoft" osvojila je srebrni trofej u kategoriji profesionalnih servisa u kojoj su firme-kandidati rangirane na osnovu pet kriterijuma: rasta, povećanja prodaje, profitabilnosti i širenja poslova, nove zaposlenosti i uključenosti u lokalnu zajednicu.

Veljovićevu korporaciju nominovala je jedna od najvećih kanadskih banaka, "Toronto dominion", a priznanje mu je uručeno na gala-svečanosti "oskarovskog" tipa sa 800 zvanica.

Od osnivanja 1996. godine "Mejplsoft" je uvećao prihod sa 100.000 dolara na prošlogodišnjih 12 miliona kanadskih dolara.

U prethodne tri godine prihod je rastao po godišnjoj stopi od 30 do 40 odsto i očekuje se da će ove godine biti veći od 15 miliona dolara.

Korporacija zapošljava dvadesetak ljudi, ali ima 150 stalnih i povremenih konsultanata iz svih oblasti informacione tehnologije.

Do 2001. "Mejplsoft" se bavio softverskim paketima radeći, na razmeđu stoleća, na poznatom problemu Y2K.

Promenom poslovne strategije težište je prebačeno na informacioni konsalting: razvoj i podršku softverskih aplikacija, softversku arhitekturu, mreže, menadžment, biznis analizu itd.

"Možda zvuči kao samohvalisanje emigranta čija je firma nekoliko godina bila locirana u kućnom podrumu, ali mi Kanađanima - prodajemo pamet", rekao je  Dragan Veljović.

"Naš glavni klijent (90 odsto poslova) je kanadska vlada odnosno njenih 15 do 20 ministarstava i drugih sektora. Samo u Otavi vlada troši oko tri i po milijarde dolara na informacione tehnologije. Cilj nam je da broj poslovnih ugovora sa vladom povećamo za 50 odsto. Takođe i da od prestoničke prerastemo u nacionalnu firmu postepeno otvarajući predstavništva u Torontu, Montrealu, Kalgariju i drugim kanadskim gradovima, a zatim i u SAD", objasnio je Veljović.

On je još naglasio da "Mejplsoft" razvija inicijative za poslove sa vladom Srbije i potencijalnu primenu kanadskih rešenja u menadžmentu, upravljanju vladinim troškovima, kako bi se sprečila korupcija, i sličnim projektima koji bi bili realizovani uz učesće Kanadske agencije za međunarodni razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih.

"Srbiji i Crnoj Gori nećemo prodavati servise jer su suviše skupi. Tehnički vrlo obrazovanim kolegama poručujem da razvijaju potrebu za prodajom usluga (održavanje aplikacija, kontrola kvaliteta i sl.) koje su  profitabilnije od klasičnog hardvera i softvera", zaključio je Veljović.

Korporacija "Mejplsoft", osim što pomaže kanadske dobrotvorne i druge akcije, finansijski podržava i iseljeničke inicijative i projekte koje organizuju ambasada SCG, Srpsko pozorište u Otavi i drugi. Njima se grade veze srpskog i kanadskog "entiteta" u lokalnoj zajednici i kultura SCG predstavlja Kanađanima.

Dragan Veljović (55) rođen je i odrastao u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu 1974.godine. Do 1989. radio je u beogradskoj firmi "Informatika".

Izveštaj generalnog ontarijskog inspektora

Sumnjivi nestanak pedeset hiljada vozačkih dozvola

Ontarijski generalni inspektor Džim MkKarter, u svom redovnom godišnjem izveštaju, optužuje liberale da su dozvolili da kriminal zavlada u sistemu izdavanja vozačkih dozvola.

Najsenzacionalniji deo njegovog izveštaja odnosi se na izuzetno ozbiljne probleme u izdavanju vozačkih dozvola u poslednje četiri godine, koji se graniče sa organizovanim kriminalom, uprkos povećanim merama bezbednosti posle terorističkih napada na Ameriku. On je ustanovio da je 56 hiljada dokumenata i registracionih tablica ukradeno ili izgubljeno i to iz uglavnom iz istih kancelarija. Izgubljena dokumenta uglavnom potiču iz šest kancelarija, dok ukradena dolaze iz druge tri.

Izgubljena ili ukradena dokumenta i tablice mogu poslužiti za razne nelegalne radnje. MkKarter kaže da mu nije poznato da li organizovani kriminal ima veze sa ovim dešavanjima, ali naglašava da bi nadležni iz Ministarstva za saobraćaj svakako trebalo da reaguju.

Ministar saobraćaja Harinder Takar potencira da je uveo politiku u kojoj uopšte nema nikakvog tolerisanja privatnih kancelarija za izdavanje dozvola. Takođe je istakao da niko ko je prethodno krivično gonjen  ne bi trebalo da radi u ovim službama.

U MkKarterovom izveštaju stoji da je prošle godine uhvaćeno jedno lice koje je menjalo fotografije i podatke na vozačkim dozvolama. Tu se radi o veoma ozbiljnom prekršaju i opasnom falsifikovanju, pošto se zna da vozačka dozvola predstavlja jedan od ključnih dokumenata koji služi za identifikaciju i dobijanje drugih papira, poput izvoda iz matične knjige rođenih, pasoša i ostalih. On je istakao i da bi trebalo usavršiti postupak za otkrivanje falsifikovanih vozačkih dozvola.

Takođe, kao jedan od problema pomenuto je da nije uvek lako proveriti autentičnost vozačkih dozvola osoba koje dolaze sa raznih strana sveta, posebno iz Kine, Indije, Irana i Šri Lanke, što znači da je moguće da na putevima u provinciji ima vozača sa neproverenim vozačkim sposobnostima.

Pitanje o neregularnostima pri izdavanju vozačkih dozvola izazvalo je burne reakcije u samoj vladi, ali i kod američkih zvaničnika. Premijer Dalton MkGvinti je najavio da se moraju uvesti drastične izmene u sistem izdavanja dozvola, ali i u njihovu zaštitu od krivotvorenja. On je veoma zabrinut zbog toga što se o spornim dozvolama priča u vreme kada američka vlada u najveće govori o pasošima kao obaveznim dokumentima za prelazak granice, što će se verovatno nepovoljno odraziti na privredu u provinciji. Američka strana, međutim, nagoveštava da za sada samo preduzeti pojačanu kontrolu na granici.

Akcenti iz izveštaja inspektora MkKartera

Generalni ontarijski inspektor MkKarter u svom izveštaju
posebno stavlja zamerke na nekoliko oblasti.

Pored ozbiljnih problema koje je otkrio u vezi sa vozačkim dozvolama, on je primetio da u dve trećine slučajeva hitna medicinska pomoć ne stigne u predviđenom roku.

Takođe, MkKarter smatra da nije u redu što ne postoji valjana provera na hiljade organizacija koje se bave organizovanjem lutrija i sličnih dogđanja u dobrotvorne svrhe. Pored toga, ne postoji način da se osigura da će se u fond neke organizacije sliti sredstva koja su prikupljana za nju.

MkKarter je ustanovio da bi efikasnije naplaćivanje troškova lečenja posledica saobraćajnih nesreća iz fondova osiguravajućih društava, omogućilo da u kasi ministarstava za zdravlje i finansije bude preko stotinu miliona dolara više.

Generalni inspektor zamera vladi što nema informacije o četiri hiljade napuštenih rudnika, koji mogu predtsvaljati potencijalnu opasnost i što nema podataka o potrošnji 225 miliona dolara za nastavu engleskog kao drugog jezika.

Da li nam predstoji hladnija zima?

Izbori zakazani za najhladniji dan

Ministarstvo za životnu sredinu predviđa da će ova zima biti hladnija od prethodnih, a samim tim i neprijatnija, pošto smo se svi poslednjih godina navikli na blaže vreme. Skoro da bi se moglo reći da smo postali razmaženi, pa nam već prvi hladniji dani više smetaju.

Klimatolog Dejvid Filips kaže da mnogi veruju da ćemo hladnijom zimom platiti za izuzetno lepo leto i toplu jesen, čime će biti ponovo uspostavljena prirodna ravnoteža.

Interesantno je da kanadski stručnjaci, uz ogradu da je vremenska prognoza neprecizna nauka, smatraju da će ova zima biti hladnija od proseka zabeleženog poslednjih godina, dok njihove američke kolege nagoveštavaju da će na kanadskim prostorima ova zima biti toplija nego obično.

Takođe, gospodin Filips na osnovu višegodišnjih pokazatelja kaže da će se na birališta izaći najhladnijeg dana. Naime, statistike govore da je baš 23. januar u Torontu najhladniji dan u godini. Ova činjenica zabrinjava političare, koji strahuju da bi to mogao biti dodatni izgovor za neizlazak građana na glasačka mesta.

Državna izborna komisija najozbiljnije razmatra pitanje vremena, pošto snežne padavine mogu zaista da spreče građane da izađu na birališta. Predsednik Žan Pjer Kingsli je izjavio da vremenske neprilike mogu da odlože izlazak na glasanje u nekim izbornim jedinicama čak za nekoliko nedelja. On čak ima ovlašćenje da prekine izbore, ukoliko mećava spreči otvaranje glasačkih mesta, ali to nikada do sada nije iskoristio.

Ne nasedajte na pozive nazovi kontrolora

Razgovor koji možete skupo platiti

Policija u Torontu upozorava građane da ne nasedaju na pozive i uputstva samozvanih telefonskih kontrolora pošto ih to može poprilično koštati.

Naime, dešava se da se javi osoba koja se predstavi kao tehničar kompanije Bel Kanada i obavesti da se radi proba telefonskih linija. Prvo zatraži da pritisnite broj 9, potom nulu, pa tarabu (#), i da zatim spustite slušalicu. No, tada dotična osoba već ima obezbeđen pristup vašoj telefonskoj liniji i može da ga zloupotrebi tako što će razgovarati sa inostranstvom, a račun će platiti lakoverni pretplatnik.

Kompanija Bel Kanada potvrdila je ovu informaciju, a nadležni iz kompanije kažu da se veliki broj samozvanih tehničara javlja iz lokalnih zatvora.

Policija upozorava građane da po prijemu ovakvog poziva momentalno spuste slušalicu i da nikako ne daju bilo kakve lične podatke, niti pak, da slede bilo kakva telefonska 'uputstva'.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"