DEMOKRATIJA NA DELU...

Iračani plaćeni da pozitivno pišu o SAD

Američka vojska i dalje finansira iračke novine kako bi objavljivale članke u kojima se na pozitivan način piše o rezultatima intervencije SAD u Iraku, ali istovremeno sprovodi istragu o tom programu, izjavio je portparol Pentagona Brajan Vitman .

Kako je rekao novinarima, komandant američkih snaga u Iraku general Džordž Kejsi  odredio je oficira, koji nije imenovan, za praćenje ovog programa.

Vitman je dodao da bi istraga trebalo da utvrdi "da li su ljudi ispunili zadatak i obaveze kada su u pitanju principi i procedure" koji se odnose na vođenje ovog programa.

Dnevnik "Los Anđeles Tajms" je krajem novembra objavio da američka vojska tajno plaća iračke novine da objavljuju članke svojih vojnika.

Američka vojska je, takođe, navodno plaćala i po 200 dolara mesečno iračkim novinarima za objavljivanje tekstova koji su naklonjeni koaliciji.

Pentagon je potvrdio postojanje ovog programa, uz obrazloženje da postoji u okviru borbe protiv dezinformacija koje u Iraku šire pobunjenici.

ŠERIFI DELE PRAVDU...

Američki šerifi ubili putnika koji je navodno imao bombu

Federalni šerifi SAD ubili su u avionu "Ameriken erlajnsa" koji je sleteo u Majami putnika koji je tvrdio da ima bombu u torbi. Zvaničnici još nisu saopštili da li je bomba pronađena.

Portparol odeljenja američke unutrašnje bezbednosti Brajan Dojl rekao je da je ubijeni putnik 44-godišnji američki državljanin i dodao da je ovo prvi put od napada na SAD 11. septembra 2001. godine, da su šerifi koji se nalaze u avionima ubili nekog.

Očevici tvrde da je muškarac histerično trčao duž Boinga 757, a njegova supruga je rekla da je maniačno depresivan i da nije uzeo lekove.

Putnik je rekao da ima bombu u torbi i pobegao je iz aviona kada se suočio sa šerifima, rekao je Dojl. Šerifi su potrčali za njim i naredili mu da legne na zemlju, što je on odbio. Ubijen je kada je, navodno, posegnuo za torbom, dodao je Dojl.

Torba je potom predata da ispitivanje, a psi tragači su je iznjuškali kako bi utvrdili ima li eksploziva u avionu.

Putnik je ubijen uoči poletanja aviona u kome se nalazilo oko 105 putnika. Avion je stigao iz Kolumbije i išao je ka Orlandu.

Portparol Amerikan erlajnsa Tim Vagner rekao je da ne zna da li je ubijeni putnik već bio u avionu, ili se ukrcavao.

Pre napada na SAD, postojala su svega 32 šerifa koji su bili u avionima. Posle napada, američka administracija unajmila je više hiljada, ali se ne zna tačan broj.

Senatori digli glas

SAD da učestvuju u pregovorima o klimi

Gotovo četvrtina američkih senatora zatražila je od predsednika Džordža Buša  da učestvuje u pregovorima o smanjenju efekta staklene bašte, dok je u Montrealu u toku konferencija UN o klimatskim promenama.

U pismu 22 senatora podseća se da su SAD obavezne da na konstruktivan način učestvuju u pregovorima o klimatskom zagrevanju u skladu sa Konvencijom o promenama klime, usvojenom 1992. godine u Rio de Žaneiru.

Američki Senat je u junu zatražio od Bušove administracije da predstavi plan borbe protiv efekta staklene bašte.

NATO - KOSOVO

Status Kosova uz ispunjavanje standarda

Šefovi diplomatija NATO su  u Briselu, pružili punu podršku pregovorima o statusu Kosova, pozvali "sve strane da tim pregovorima pristupe konstruktivno" i naglasili da, "uporedo kosovske zajednice i vlasti prelazne samouprave moraju nastaviti s napretkom u ispunjavanju međunarodno podržanih standarda".

Ministri NATO su istakli podršku UN izaslaniku u rešavanju statusa, Martiju Ahtisariju, i stavili do znanja da će "NATO održati moćno vojno prisustvo na Kosovu i nastaviti da bude politički angažovan, uključujući učešće u proširenoj Kontakt grupi", u procesu rešavanja položaja Kosova.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da će svi oni koji bi pokušali da nasiljem ili na drugi način ugroze politički proces i napore međunarodne zajednice u rešavanju kosovoskog pitanja, naići na "odlučan i čvrst odgovor Kfor-a i NATO".

Ministri NATO su, po njegovim rečima, pružili punu podršku reformama i povoljnom razvoju ostvarenom na Balkanu.

Shefer je rekao da su ministri inostranih poslova NATO i Evropske unije  iza zatvorenih vrata "temeljito razmotrili razvoj na Balkanu, a posebno pitanje Kosova".

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je novinarima istakla da će "Balkan biti veoma važno područje idućih meseci".

Zamoljen da kaže da li, s obzirom na sumnje da su u Evropi postojali tajni zatvori CIA, NATO jamči odredbe Ženevske konvencije zatvorenicima pod nadležnošću svojih snaga, Shefer je odgovorio da se u NATO misijama u Avganistanu i na Kosovu u potpunosti poštuju i svim uhapšenima garantuju odredbe Ženevske konvencije i pristup Međunarodnog crvenog krsta.

ISTRAŽIVANJE

Evropljani bi radije primili Rusiju nego Tursku u EU

Građani Evropske unije bi radije videli Ukrajinu i Rusiju u svom društvu nego Tursku, pokazala je anketa koju je sprovela jedna francuska agencija za ispitivanje javnog mnjenja.

U istraživanju je učestvovalo po oko 1.000 ispitanika iz šest najvećih zemalja Unije - Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije.

Francuska agencija TNS Sofr postavila im je pitanje: "Kada bi se sledeće zemlje prijavile za članstvo u EU i ispunile uslove za prijem, da li biste bili za ili protiv uključi-vanja svake od njih", prenosi internet magazin "EU obzerver".

Pitanje se odnosilo na Tursku, koja je u oktobru počela pregovore o prijemu u EU, kao i na Ukrajinu, Rusiju i Maroko, tri zemlje koje ne mogu očekivati skori početak pregovora sa Briselom. Ukrajina i Rusija, međutim, zemlje koje nemaju status kandidata, uživaju veću podršku za prijem među ispitanicima nego Turska.

Kijev je dobio 51, a Moskva 45 odsto pozitivnih odgvora, dok je Ankaru podržalo samo njih 40 odsto. Čak 46 odsto njih izjasnilo se protiv prijema Turske u EU, u poređenju sa 41 odsto ispitanika koji su protiv prijema Rusije i 34 odsto koji se protive prijemu Ukrajine.

U slučaju Maroka, 31 odsto anketiranih Evropljana podržava njegov ulazak u Uniju, dok se 51 odsto protivi.

Francuska agencija je ustanovila da je, u poređenju sa sličnom anketom sprovedenom u martu, znatno opala podrška proširenju, nezavisno od toga o kom je kandidatu reč.

Zaključak istraživanja je u skladu sa nedavnim izjavama evropskog komesara za proširenje Olija Rena, koji je takođe ukazao na "zamor od proširenja", posebno u Francuskoj i Nemačkoj.

Prema anketi TNS-a, Francuzi i Nemci su najveći protivnici prijema bilo koje od četiri zemlje - Turske, Ukrajine, Rusije ili Maroka. Proširenje EU najviše podržavaju Poljaci, a čak 64 odsto njih smatra da Ukrajina treba da ostvari evropske ambicije.

Čak i Poljaci, međutim, pate od zamora proširenjem Unije, s obzirom da je ta podrška u martu bila mnogo veća - iznosila je 77 odsto.

Uprkos činjenici da je Ukrajina omiljeni kandidat u svih šest zemalja EU, podrška članstvu Ukrajine iznosi oko 50 odsto, navodi TNS.

Analizirajući tu brojku, francuski istraživači su primetili da i mnogi Ukrajinci odgovaraju sa "ne znam" ili "nemam odgovor" na pitanje da li žele da njihova zemlja uđe u EU.

Stručnjak kijevskog Međunarodnog centra za proučavanje politike Olga Šumlja takođe ukazuje na rasprostranjenu nezainteresovanost za Evropsku uniju među Ukrajincima.

"Problem je što ljudi zapravo ne znaju šta je EU: obećanje mira i prosperiteta. Ukoliko postavite takvo pitanje, ista osoba bi se mogla izjasniti i za ulazak u EU i za uniju sa Rusijom, ne znajući da je to nemoguće", objasnila je Olga Šumlja.

AZIJA - SAMIT

Dogovor o budućoj zajednici

Zvaničnici azijskih ekonomskih sila u poslednjem trenutku su, pred početak Samita istočne Azije, postigli sporazum o deklaraciji koja predstavlja prvi korak ka eventualnoj regionalnoj ekonomskoj zajednici.

Zemlje istočne Azije su se sporile oko toga koliko duboka će biti integracija, koliko brzo će biti stvorena i da li će je predvoditi sponzor Samita, destočlano Udruženje zemalja jugoistočne Azije (ASEAN).

Samit istočne Azije čine članice ASEAN  (Bruneji, Kambođa, Indonezia, Laos, Malazija, Mianmar,  Filipini, Singapur, Tajland,  Vijetnam) i Australija, Kina, Indija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja.

Tih 16 zemalja sa oko tri milijarde ljudi, ili polovinom globalne populacije, pokrivaju petinu svetske trgovine i zato će potencijalna zajednica biti rival Evrope i Severne Amerike.

Postavlja se, međutim, pitanje da li je moguće napraviti integraciju, tipa evropske, u regionu u kome su i komunistički Laos, jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu, i demokratski Japan, druga po veličini globalna ekonomija.

Za sada u regionu važi niz bilaterlanih sporazuma o slobodnoj trgovini pri čemu ih nema među ekonomskim silama - Kinom, Japanom, Južnom Korejom i Indijom.

Al Kaida

Osama bin Laden živ i predvodi džihad

Zamenik lidera terorističke organizacije Al Kaide Ajman al-Zavahiri izjavio je da je lider Osama bin Laden živ i da nastavlja sveti rat - džihad protiv Zapada, prenela je katarska satelitska televizija Al-Džazira.

"Al Kaida još vodi sveti rat. Njen princ Osama bin Laden, neka ga bog čuva, predvodi džihad", rekao je Al-Zavahiri u najnovijem video snimku, koji je prikazala Al-Džazira.

Al-Zavahiri je podsetio, prenose svetske agencije, da Al Kaida napada i naftna postrojenja u islamskim zemljama, "jer većina prihoda od nafte ide neprijateljima Islama".

Katarska televizija je prenela da je video snimak, bez datuma, bio na sajtu na internetu.

Američke vlasti veruju da su Bin Laden, Al-Zavahiri i ostali visoki članovi Al Kaide negde u planinama između Pakistana i Avganistana.

HRVATSKA

Pretnje novinaru Ferala zbog pisanja o zločinima u Osijeku

Urednik splitskog nedeljnika "Feral Tribjun" Drago Hedl primio je pismo u kojem mu je prećeno smrću zbog članaka o zlostavljanju i ubistvima srpskih civila u Osijeku 1991. godine, saopštila je  redakcija tog lista.

U pretećem pismu, koje je Hedl juče primio u Osijeku, nepoznati autori su slovima izrezanim iz novina sastavili poruku "Ubićemo i tebe i tvoga Levara", a pismo je, prema podacima na poštanskom pečatu, poslato 5. decembra iz Osijeka, navodi se u saopštenju.

Redakcija "Ferala" je navela je da preteću poruku shvatila krajnje ozbiljno pa je sa slučajem upoznala policiju i Državno tužilaštvo, tražeći zaštitu svog urednika i hitnu istragu.

Komandir u Osječko-baranjskoj policiji Stipo Rimac rekao je agenciji Hina da je Drago Hedl bio u policiji, da je predao preteće pismo i podneo krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe zbog pretnji smrću.

Rimac je dodao da policija vrši istragu kako bi otkrila autora pretnji, a da su preduzete i mere zaštite lične bezbednosti novinara Hedla.

Nedeljnik "Feral" je pozvao međunarodne i hrvatske organizacije, nadležne organe vlasti i udruženja koja brinu o funkcionisanju demokratskog sistema da se angažuju u odbrani prava novinara na slobodan rad i da podignu glas protiv "atmosfere straha i linča" koja, prema oceni nedeljnika, duže vreme vlada u Osijeku.

NATO I BALKAN 

SCG i BiH u Partnerstvu za mir, čim ispune uslove

Šefovi diplomatija NATO su danas u Briselu poručili da je Atlantski savez voljan da u Partnerstvo za mir primi Srbiju i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu "čim ispune uslove" i naglasili da je od "ključnog značaja" puna saradnja s Haškim sudom i izvođenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića pred taj sud.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, izjavio je da je hapšenje hrvatskog generala Ante Gotovine "dobra vest za ceo svet", jer je on počinio teške zločine, kao i da je povoljno za dalju saradnju Hrvatske s NATO.

Francuski ministar inostranih poslova Mišel Dusti-Blazi, novinarima je rekao da je hapšenje Gotovina značajno i da svi optuženi za ratne zločine moraju biti izvedeni pred tribunal u Hagu.

Šefovi diplomatija NATO su istakli da su odlučni da u evroatlantske strukture prime zemlje zapadnog Balkana i da pozdravljaju pozitivan razvoj u tom regionu.

Oni su stavili do znanja da potpisivanje sporazuma o prolasku NATO trupa s Beogradom "otvara put za snaženje zajedničkog rada na reformi odbrane" u SCG.

Zemlje zapadnog Balkana su dobrodošle u strukture NATO, navodi se u zaključcima zasedanja, pod uslovom i da osnaže regionalnu saradnju, pospeše dobrosusedske odnose, i "nađu prihvatljiva rešenja i sklope sporazume o otvorenim pitanjima".

Shefer je novinarima rekao da činjenica da su šefovi diplomatija Atlantskog saveza pozvali ministre SCG i BiH, Vuka Draškovića i Mladena Ivanića, da učestvuju na radnom ručku zasedanja, govori da "mi imamo isti cilj da te dve zemlje uđu u Partnerstvo za mir".

On je stavio do znanja da su šefovi diplomatija NATO "odali priznanje SCG i Bosni za ostvareni napredak u reformama, ali su naglasili i da se mora dostići puna saradnja s Haškim sudom".
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"